Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
odsek sociologija

SOCIOLOGIJA SVAKODNEVICE
DNEVNIK SVAKODNEVICE

Mentor: Dušan Ristić Student: Kristina Brodić

Datum: 13. 09. Br.indeksa: 130046/2012.

Novi Sad, 2016.

 UVOD

Ruma se nalazi u središtu ravnog i plodnog Srema, smeštenog između Dunava i Save, u podnožju
prelepe Fruške Gore. Površina Rume je 582 kvadratnih kilometara. Poseban geografski kuriozitet
je da kroz nju prolazi 45-ti uporednik, a na svega petnaestak kilometara je zapadno od 20-tog
meridijana. Centar grada leži na 111,00m nadmorske visine. Od Beograda je udaljena oko 50,
Novog Sada 35 i Sremske Mitrovice 20 kilometara. Naslanja se magistralnu prugu Beograd-
Zagreb i na magistralni put M-21 Novi Sad-Šabac, od autoputa E-70 udaljena je 6, a od reke Save
desetak kilometara.

Slika 1. Mapa1

Počeci organizovanog života ljudskih zajednica na široj teritoriji Rumske opštine, datiraju još iz
praistorije. O tome svedoče arheološki nalazi praistorijskih naselja, od kojih je svakako
najznačajniji arheološki lokalitet Gomolava kod sela Hrtkovaca.

Na razmeđu dve ere u Srem je po prvi put došla rimska osvajačka vojska i on je ubrzo postao
jedna od najvažnijih pograničnih rimskih pokrajina, sa Sirmijumom kao jednom od prestonica
Rimskog carstva. Pored Sirmijuma, značajan zanatski centar u Sremu bila je i Basijana (kod
Donjih Petrovaca).

U vreme Velike seobe naroda (od III veka pa nadalje) razni germanski narodi, zatim Huni, Avari
i Sloveni uništili su rimsku kulturu na ovom tlu. Posle 1526. godine Srem je postao sastavni deo
velikog turskog carstva. Tada se prvi put pominje naselje sa imenom Ruma. Mesto sa takvim
imenom zabeleženo je u Sremskom defteru iz 1566/7. godine.

1
Izvor padataka: Internet

2
Od Požarevačkog mira 1718., austrougarska vlast zamenjuje tursku i trajaće u Sremu narednih
dvesta godina. 1744. formira se Vojna granica, u kojoj ostaje Mitrovica, dok se Ruma našla u
provincijalu. Grad, kakvog poznajemo, je rezultat planiranog nastanka i kolonizacije. Vlastelin
Marko Pejačević, na osnovu naručenog plana iz 1746., započinje izgradnju novog grada. Ulični
sistem bio je ortogonalan, a uslovi za izgradnju tačno propisani. Pored zatečenog srpskog
stanovništva, doseljavani su nemački, hrvatski i kolonisti drugih narodnosti. Početkom 1749.
ugovorom između vlastelina i stanovnika, tzv. ''slobodnicom'', Ruma dobija status slobodnog
trgovišta, a Rumljani građanska prava i obaveze. Započinje razvoj grada, prvenstveno kao
značajnog zanatskog i trgovačkog središta.

Kroz istoriju, Ruma je dala mnoge značajne ličnosti. Atanasije Stojković, rektor harkovskog
univerziteta, pisac je prve Fizike na srpskom jeziku. Braća Grujović su bili sekretari
Praviteljstvujušćeg sovjeta, Radovan Košutić poznati slavista i publicista, Rudolf Rauer poznati
poljoprivredni stručnjak, Žarko Miladinović, advokat i političar, Atanasije Teodorović, Dimitrije
Matić, Antun Lombajer, Toša Andrejević Australijanac, Pavle Vujović ... Rumske škole su
pohađale takve ličnosti kao Isidora Sekulić ili Mileva Marić Ajnštajn.

Danas je Ruma grad sa oko 30.076 stanovnika, a cela opština ima 54.339 stanovnika, 16 seoskih
naselja i jedno gradsko naselje. Pored razvijene poljoprivrede, zastupljene su i druge privredne
grane: industrija kože, gume i obuće, građevinskog materijala, metalna, grafička i prehrambena
industrija, saobraćaj, trgovina, zanatsvo i ugostiteljstvo. Velika pažnja posvećuje se skladnom
razvoju grada. Svi kapitalni objekti društvenog standarda i infrastrukture, izgrađeni su
samodoprinosom građana.

Ruma raspolaže mrežom predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Ima razvijenu
zdrastvenu službu i nekoliko apoteka, centar za socijalni rad i gerontološki centar. Sklop objekata
kulturnog, sportsko-poslovnog centra i hotela, pružaju velike mogućnosti za razvoj kulturnih i
sportskih aktivnosti i savremenog ugostiteljstva. Grad ima tri pravoslavne crkve, jednu katoličku,
zatim muzej i biblioteku, radnički univerzitet, kulturno-umetnička društva, gradski hor i radio
stanicu. Preko tri decenije u Rumi se održava Festival muzičkih društava Vojvodine. S uspehom
deluje i mlado Gradsko pozorište. Sportsko-rekreativne aktivnosti odvijaju se i na četiri fudbalska
igrališta i igralištima uz škole. Na Borkovačkom jezeru urađena je plaža. Sava, Obedska bara i
šume u južnom delu opštine, izletište Borkovac i nacionalni park ''Fruška gora'' u severnom delu,
pružaju velike mogućnosti za razvoj turizma i rekreacije.

3
 CENTAR RUME (GRADSKI TRG)

Slika 2. Centar grada pre izgradnje spomenika2

Slika 3. Stari centar Rume (sa Spomenikom)3

2
Izvor podataka: Internet

4
 Slika 4. Novi centar Rume4

Na slici 3. prikazan je izgled starog centra grada, koji je podignut 1975. godine na mestu na kom
je bio dvorac porodice Pejačević, a predstavljao je Spomenik revolucije. Srušen je pre nekoliko
godina, kako bi se napravio novi centar (slika 4.). Od prvobitnog izgleda spomenika ostalo je
sedam formi u metalu u obliku džinovskih truba, koje asociraju na 7 Vojvođanskih brigada i
pozicionirane su prema mestu nastanka, tri su okrenute ka Fruškoj gori, a četiri ka Bosni. Među-
tim ima i drugih tumačenja, kao što su poziv na ustanak i na juriš, ali isto tako i na smiraj dana.
Projektanti su oblikovali spomenik i trg tako da budu funkcionalni kao mesto svakodnevnog
okupljanja i prostor svakodnevice.

U samom dnevniku fokusiracu se na centar Rume.

Dnevnik svakodnevice

Prvi dan: 16. 8. 2016.

Centar grada je od samog jutra frekventan. Što zbog ljudi koji idu na posao peške i
automobilima, što zbog onih koji obavljaju svoje prepodnevne obaveze. U centru grada se nalazi
i pijaca pa ima i starijih ljudi koji su se tamo uputili kako bi obavili svoju dnevnu kupovinu. U
blizi se takođe, nalazi sud ispred kog je trenutno grupa ljudi zajedno sa policijom, predpostavljam

3
Izvor podataka: Lična arhiva slika
4
Izvor podataka: Internet

5
čekajući određeno suđenje, što inače nije retka pojava. U kasnijim satim, pod kojima trenutno
podrazumevam popodnevne, centar postaje prazniji i mogu se uočiti neki mlađi građani Rume
kako šetaju sa prijateljima ili ljubimcima, jedu sladoled ili idu u kupovinu. U glavnom tako ostaje
do uveče kada u centru grada zažive kafići koji se tu nalaze. Sam centar postane puniji narodom,
jer ljudima prija da uveče, posle napornog dana prošetaju sa svojim prijateljima, momkom,
devojkom ili nekim od bližnjih. Tako ostaje do nekih 23h, 24h, posle čega centar grada ostaje
gotovo prazan, osim po kojeg automobila ili policijske patrole koja tuda prođe.

Drugi dan: 17. 8. 2016.

Današnji dan počinje kao i jučerašnji. Stvara se ista gužva, za koju bi donekle mogli predpostaviti
da spade u rutinu građana Rume. Popodnevni časovi propraćeni su postavljanjem bine za
sutrašnji koncert jednog od naših bendova. Gužva i tonska proba zainteresovale su građane koji
su posmatrali šta se dešava. Neki su na ovaj način saznali za sutrašnja dešavanja, a nekima je
prosto samo interesantno da proprate ili prokomentarišu ono što će se dešavati. Dok sam sedela
na jednoj od klupa i pratila šta se oko mene dešava, čula sa razgovor lokalnih taksista, koji su
komentarili kako će sutra biti posla. jer će ljudi iz okolnih sela rumske opštine dolaziti na
koncert.

Treći dan: 18. 8. 2016.

Pošto se danas u gradu održava koncert, sve nekako deluje ubrzano. Narod koji ide za svojim
poslom, tonske probe na bini i priprema malih tezgi, sličnih štandovima, na kojima će se moći
kupiti neko piće uveče kada koncert bude krenuo. Nakon što je sve pripremljeno, situacija se
malo smiruje. Uvece oko 21 i 30, centar grada je bio pun. Ljudi sa svih strana rumske opštine koji
slušaju bend koji će za koji minut nastupiti skupili su se ovde. Ovaj koncert je održan u sklopu
programa Kulturno leto 2016. koji se u Rumi održava nekoliko godina u nazad. Ovoliki broj ljudi
na gradskom trgu može se videti samo kada su u pitanju ovakve manifestacije. Vidno raspoloženi
ljudi uživaju u koncertu, pevaju zajedno, igraju, vesele se, razgovaraju koliko je to moguće. I
mladi i stariji se trenutno ovde nalaze i dok ih posmatram stičem utisak da zaista uživaju u svemu
ovome, bez obzira na to da li aktivno prate bend. Za njih je ovo bilo rasterećenje od svakodnevih
problema i obaveza koje imaju. Taksisti koji su juče vodili razgovor o količini posla koji će danas
imati, neumorno odvoze i dovoze ljude u centar. Onima kojima nije bilo do stajanja, seli su u
obližnje kafiće i isto kao i svi ostali slušali koncert. Konobari su žurili da ih usluže, jer je ovo
ipak veći broj ljudi u kafićima nego što je inače, pa možda zbog ne velikog iskustva ili ne
snalažljivosti desilo i da se po koja čaša polomi, ali ništa suviše strašno. Ljudi koji žive u
zgradama u centru izašli su na prozore da proprate koncert, mada je bilo i onih čiji su prozori bili
čvrsto zatvoreni. Nakon dva sata koncerta, ljudi su se lagano razalazili. Ostajali bi samo mlađi da

6
se još malo druže i razgovaraju, ali se nakon kraćeg vremena i oni razilaze. U centru ostaju samo
zaposleni u Komunalnom i radnici u kafićima, koji nakon završenog posla odlaze kući.

Slika 5. Bend5

Četvrti dan: 23.8. 2016.

Nakon pređašnjih dešavnja, život u ovom gradiću dobija svoj svakodnevni tok. Centar grada je
dobio svoj identičan izgled i tok dešavanja. Pošto je danas petak, obartila sam pažnju na večernje
sate centra grada. Petak je ovde kao i u ostalim gradovima dan za izlaske. Uobičajne šetnje danas
su izuzete i u centru se mogu videti mladi građani Rume koji izlaze u klubove koji se tu nalaze.
Pošto se ovde nalazi većina klubova i kafića, gužva je veča nego inače. Svi su lepše obučeni i sa
većim društvom. Razlike koje sam uočila su one u oblačenju. Jasno se može uočiti ko koju
muziku sluša. Sa jedne strane su oni koji slušaju današnju popularnu narodnu muziku i njihov
može se reći urbaniji stil oblačenje, dok su tu i oni koji slučaju rok, pank, rep, čije se odevne
kombinacije znatno međusobno razlikuju. Bez obzira na ove razlike i izričitu prepoznatljiost
muzičkog pravca preko odevanja, nisam primetila bilo kakav vid netrpeljivosti među ovim
mladima, osim možda nekog komentara, kao što je „Vidi ovog fensera“. Svako od njih je u svom
društvu i u lokalu u kom se pušta muzika koju sluša, bez nekog preteranog mešanja.

5
Izvor podataka: Intenet

7
Peti dan: 24. 8. 2016.

Današnji dan se ne razlikuje u velikoj meri od jučerašnjeg, osim kraćeg radnog vremena po
buticima, pekarama i pafimerijama koje se u centru nalaze. On nakon 14h, 15h postaje prazniji
nego inače do večernjih časova kada izlazak opet postaje mnogima prioritet. Subota je za razliku
od petka nekako veselija. Možda zbog toga što je sutradan nedelja pa mnogi ne idu na posao i
samim tim mogu u gradu da ostanu duže.

Šesti dan: 26. 8. 2016.

Danas je svakodnevnu rutinu centra grada poremetila dojava da je u sudu postavnjena bomba.
Glavna ulica je bila zatvorena, a policije je bilo svuda. Uplašeni sudski radnici evakuisani su i
zgrade nakon čega je u nju ušla policija sa specijalnim jedinicama. Nakon određenog vremena
policija je izašla iz zgrade i sve se vratilo u normalu. Pošto me je zanimalo šta se tačno desilo
saznala sam da je dojava bila lažna kako bi došlo do odlaganja određenog ročištva. Primetila sam
kako se, nakon odlaska policije sa lica mesta, sve nekako brzo vratilo u normalu. Ulica je bila
otvorena, ljudi koji rade u sudu su se vratili na svoja radna mesta, a ostali su nastavili normalno
da se kreću ulicama. Sa vremena na vreme neko bi samo u prolazu prokomentarisao šta se danas
dogodilo, ali bez ulaska u duži razgovor.

Sedmi dan: 27. 8. 2016.

Pošto se u gradu za koji dan održava košarkaški turnir, razne ekipe su se okupile u hotelu koji se
nalazi u centru. Mogli su se videti igrači kako posle celodnevnih treninga šetaju i pokušavaju da
upoznaju grad što je više moguće. Neki su imali i poznanike iz Rume koji su ih vodili u obilazak.
U kafićima su sedeli sa svojim prijateljima i razgovarali o predstojećem turniru. Pošto je veče na
ulicama se opet mogu videti i stariji i mlađi kako posle napornog radnog dana šetaju, idu na
sladoled, a poneko i u bioskop. Ova gužva nije dugo traja i oko 23h, 24h već nikoga nije bilo u
centru.

8
 ZAKLJUČAK

Na početku zaključka, htela bi samo da naznačim da živim u centru Rume i da sam shodno tome
mogla nekada da pratim i celodnevna dešavanja, kao što sam i uradila. Izabrala sam baš ovu
lokaciju, zato što je Ruma inače mala sredina u kojoj se većina ljudi poznaje, i što im životi
generalno gledano imaju određenu rutinu, koja se može uočiti i u beleškama mog dnevnika.
Stvari kao što su pomenuti koncert, dojava o postavljenoj bombi unose makar i na kratko
disfunkciju u tu rutinu. Iako, često u žurbi ljudi bi zastajali da vide šta se dešava. Za njih je to
nešto što se dogodilo u suštine nevažna stvar, ali bi je često i posle par dana o datog događaja
spomenuli. Ono što se dogodi unosi u život jedan vid novine koju je pogodno spomenuti, kako bi
se zaobišli monotoni razgovori o svakodnevim obavezama. Smatram da su manje sredine možda
zanimljivije za istraživanje nekih ponašanja kod ljudi, zato što se kod onih koji žive u njima može
uočiti intenzivnije reagovanje na određena dešavanja, nego kod ljudi koji žive u većim gradovima
i koju su na neki način navikli da se stalno nešto dešava. Samo bi se morala napraviti razlika
između toga šta je za koga uobičajno. Jer, za stanovnoka većeg grada dojava o bombi ili koncert
može biti stvar koja se skoro svakodnevno dešava, dok za stanovnika manje sredine to može
postati stvar koja će uzdrmati njegovu dnevnu rutinu.

Takođe, prilikom određenih manifestacija,kao što je bio ovaj koncert ili predstojeći turnir, ljudi
komuniciraju. Ako se duže ne vide ovo je jedan od načina da se ispričaju, recimo o tome šta im se
novo u životu dešava, kao i da se druže i da na kvalitetan način provedu svoje slobodno vreme.

,, Mreža komunikativne svakodnevne prakse pokriva semantičko polje simboličkih

sadržaja, ista kao i dimenzije prostora i istorijskog vremena, i čini medij kroz koji se
kultura, društva i kulture ličnosti izgrađuju i reprodukuju. Kulturom nazivam zalihe
znanja iz kojih se interpretacijama snabdevaju učesnici u komunikaciji kada se oko
nečega sporazumevaju. Društvo sačinjavaju legitimni poreci preko kojih učesnici u
komunikaciji regulišu svoju pripadnost socijalnim grupama i osiguravaju, odnosno,
pribavljaju, solidarnost. U strukture ličnosti ubrajam sve motive i veštine koje subjektu
omogućavaju da govori i dela, i pritom osigurava, odnosno, potvrđuje vlastiti identitet.“
( Habermas, 2002:106)

9
Literatura:
Zvanična prezentacija opštine Ruma. <http://www.ruma.rs/portal2/jupgrade/

index.php?lang=en>

Habermas, J. (2002). Postmetafizičko mišljenje. Beograd: Beogradski krug.

10