ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

LOGIČKI INVERTOR

Predmet: Uvod u elektroniku

Pripremio: Lazar Saranovac
Predavač: Dragomir El Mezeni
Oblik nastave: Predavanje od 2 časa

1
 DIGITALNI SIGNALI

 Digitalni signali su vremenski kontinualni i diskretni po

vrednosti signala
 Konačan broj vrednosti signala u određenim granicama
 Binarni digitalni signali sa dve moguće vrednosti signala
u odgovarajućim granicama

2
DIGITALNI SIGNAL
 NAPON
 STRUJA
 BILO KOJA FIZIČKA VELIČINA
 PO PRAVILU SE SPECIJALNIM
KOLIMA PREVODI U NAPON ILI
STRUJU A ONDA “DIGITALIZUJE”
 TRANSDUCER

3
DIGITALNI SIGNALI
 Digitalizacija analognog signala

0
t
vd(t) kako signal stvarno izgleda

vD(t) kako signal razume digitalni sistem

4
DIGITALNI SIGNALI
 Digitalizacija analognog signala
vd(t)

1 0 1
možda 1 možda 0
možda 0 možda 1

5
PRIMER DIGITALNIH
SIGNALA I SISTEMA
 PREKIDAČ
 ZATVOREN
 OTVOREN
 SIJALICA
Ako je prekidač ZATVOREN
 SVETLI sijalica SVETLI.
 NE SVETLI Ako je prekidač OTVOREN
P sijalica NE SVETLI.

E S

6
 FORMALAN NAČIN OPISIVANJA SISTEMA

P
 PREKIDAČ E S
 PROMENLJIVA P
 PREKIDAČ ZATVOREN
P IMA VREDNOST 1 (P=1)
 PREKIDAČ OTVOREN Tabela ostvarene
P IMA VREDNOST 0 (P=0)
funkcije
 SIJALICA
 PROMENLJIVA S P S
 SIJALICA SVETLI
S IMA VREDNOST 1 (S=1)
1 1
 SIJALICA NE SVETLI
0 0
S IMA VREDNOST 0 (S=0)

7
 LOGIČKE FUNKCIJE
 “LOGIČKA” I FUNKCIJA
 MORA DA BUDE ZATVOREN
“I” A “I” B
A B
Tabela logičke I funkcije
A B S
E
S 0 0 0
0 1 0
1 0 0
DA BI SIJALICA SVETLELA 1 1 1

8
 LOGIČKE FUNKCIJE
 “LOGIČKA” ILI FUNKCIJA
 MOŽE DA BUDE ZATVOREN
“ILI” A “ILI” B
Tabela logičke ILI funkcije
A
A B S
0 0 0
E B 0 1 1
S 1 0 1
1 1 1

DA BI SIJALICA SVETLELA
9
 KAKO ĆEMO CRTATI ŠEME

Baterija za P
napajanje kola S
VDD
E=VDD

Referentni “nulti” potencijal - MASA P

P
VDD S S

10
REALIZACIJA IZLAZNOG STEPENA
LOGIČKOG KOLA

 NAJČEŠĆE
 DIGITALNI SIGNAL JE NAPON, POTENCIJAL
 POZITIVNA LOGIKA
 VIŠI NAPONSKI NIVO JE LOGIČKA JEDINICA
 NIŽI NAPONSKI NIVO JE LOGIČKA NULA
 VIŠI NAPONSKI NIVO
NAJVIŠI NAPONSKI POTENCIJAL U KOLU
POTENCIJAL NAPAJANJA VDD
 NIŽI NAPONSKI NIVO
NAJNIŽI NAPONSKI POTENCIJAL U KOLU
POTENCIJAL MASE 0V
11
 Da li su ova dva kola “LOGIČKI” ista?
UVODI SE NOVA PROMENLJIVA A
DA BI SE PRATILO STANJE SIJALICE

A – NAPONSKI NIVO.
VDD VDD
A = S (=P)
A = S (=P)
P S
A
A
P
S

12
SVAKO LOGIČKO KOLO NA IZLAZU
MORA DEFINISATI, DATI,
ODGOVARAJUĆI NAPONSKI NIVO
DA BI GA SLEDEĆE LOGIČKO KOLO
ISPRAVNO RAZUMELO

13
 VDD VDD

X
LK1 LK2

KAKO IZGLEDA IZLAZ LOGIČKOG KOLA LK1

DA BI ONO NA LINIJI X DALO NAPONE:
Vi = VDD – napon logičke jedinice
Vi = 0 – napon logičke nule
14
AKO BI RADILI KAO SA SIJALICOM
VDD

PREKIDAČEM VDD
UPRAVLJA LOGIČKA
FUNKCIJA KOLA LK1
X
LK2

LK1

ŠTA JE NA LINIJI X KADA JE PREKIDAČ OTVOREN?

15
 NAPOMENA:

•U DIGITALNOJ ELEKTRONICI SE KORISTI I OVA SITUACIJA.

•IZLAZ LK1 U OVOM SLUČAJU IMA VELIKU IZLAZNU

OTPORNOST, VELIKU IMPEDANSU, NE MOŽE DA DAJE NITI DA
PRIMA STRUJU.

•IZLAZ LK1 IMA STANJE VELIKE IMPEDANSE

•UVODI SE TREĆE LOGIČKO STANJE

•STANJE VISOKE IMPEDANSE SA OZNAKOM Z

16
DODAVANJE OTPORNIKA

VDD

PREKIDAČEM VDD
UPRAVLJA LOGIČKA
FUNKCIJA KOLA LK1
X
LK2
PULL DOWN
LK1

ŠTA JE SADA NA LINIJI X KADA JE PREKIDAČ

OTVOREN ILI ZATVOREN?
17
NEKI ZAKLJUČCI:
 ULAZNA OTPORNOST
LOGIČKOG KOLA ŠTO VEĆA
 IZLAZNA OTPORNOST
LOGIČKOG KOLA ŠTO MANJA

IDEALNO LOGIČKO KOLO

ULAZNA OTORNOST BESKONAČNA
IZLAZNA OTPORNOST NULA

18
PROMENA MESTA OTPORNIKA I PREKIDAČA

VDD

PULL UP VDD
PREKIDAČEM
UPRAVLJA X
KOMPLEMENTARNA LK2
VREDNOST LOGIČKE
FUNKCIJE KOLA LK1
LK1

ŠTA JE SADA NA LINIJI X KADA JE PREKIDAČ

OTVOREN ILI ZATVOREN?
19
NEKI ZAKLJUČCI:
 OTPORNIK ŠTO MANJI DA BI IZLAZNA
OTPORNOST BILA ŠTO MANJA KADA JE
LOGIČKA JEDINICA NA IZLAZU
 OTPORNIK ŠTO VEĆI DA BI SOPSTVENA
POTROŠNJA KOLA BILA ŠTO MANJA KADA
JE LOGIČKA NULA NA IZLAZU

ELEKTRONIKA

20
INVERTOR

VDD

INVERTOR
A A
A

21
 MOGUĆA REALIZACIJA
KADA JE JEDAN ZATVOREN
VDD DRUGI MORA BITI OTVOREN,
LK1 I OBRNUTO
PREKIDAČEM
UPRAVLJA LOGIČKA VDD
FUNKCIJA KOLA LK1
X
PREKIDAČEM LK2
UPRAVLJA
KOMPLEMENTARNA
VREDNOST LOGIČKE
FUNKCIJE KOLA LK1

22
RAZRADA REALIZACIJE
POTREBAN INVERTOR

VDD

VDD
PREKIDAČIMA
UPRAVLJA LOGIČKA X
FUNKCIJA KOLA LK1 LK2
PREKO JEDNE
PROMENLJIVE

LK1
23
REALIZACIJA INVERTORA

VDD

A A

UPOTREBILI INVERTOR
DA BI NAPRAVILI INVERTOR ???

24
 DIGITALNA ELEKTRONIKA

 POTREBNI PREKIDAČI KOJI SE UKLJUČUJU NAPONOM

 POTREBNE DVE VRSTE PREKIDAČA
1. KOJI SE UKLJUČUJU VISOKIM NAPONOM
LOGIČKA JEDINCA
2. KOJI SE UKLJUČUJU NISKIM NAPONOM
LOGIČKA NULA

POSTOJE ELEKTRONSKE KOMPONENTE

TRANZISTORI
KOJI MOGU DA ISPUNE OVE ZAHTEVE
25
MOS FET TRANZISTORI
D D

G G

S S
N KANALNI MOS FET P KANALNI MOS FET
TRANZISTOR TRANZISTOR

D - DRAIN
G - GATE
S - SOURCE
26
CMOS INVERTOR
VDD

S
G

D
A A
Vu Vi
D
G
S

27
KARAKTERISTIKA PRENOSA
Vi
VDD IDEALNO LOGIČKO KOLO
 Zašto VDD/2?

VDD/2 VDD Vu
vi(t)
vu(t)

t
28
KARAKTERISTIKA PRENOSA

REALNOG LOGIČKOG KOLA

V(0) = VOL
Vi
VDD>V(1) V(1) = VOH
V(0)max = VIL
V(1)min = VIH
V(0)
Margine šuma: Vu
V(0)max V(1)min
NMH = VOH - VIH
NML = VIL - VOL

29
 IZLAZNI SIGNAL

vi(t)
vu(t) V(1)min
V(0)max
t

LOGIČKA 1 ILI LOGIČKA 0

30
Kako napraviti NI i NILI logička kola

VDD
PREKIDAČI REDNO
S
G
I FUNKCIJA
D
A A

D
PREKIDAČI PARALELNO
G
S ILI FUNKCIJA

31
DVOULAZNO CMOS NI LOGIČKO KOLO
VDD

AB
A

32
DVOULAZNO CMOS NILI LOGIČKO KOLO

VDD

A
A+B
B

33
Knjiga: Dejan Živković, Miodrag Popović
Impulsna i Digitalna Elektronika

Osnovna pitanja za proveru znanja:

1. Definisati karakteristiku prenosa idelanog logičkog kola. Kolika je ulazna
otpornost, izlazna otpornost, napon logičke jedinice, napon logičke nule
idealnog logičkog kola?
2. Definisati karakteristiku prenosa realnog logičkog kola, i karakteristične tačke
na njoj.
3. Nacrtati šemu CMOS invertora.
4. Nacrtati šemu dvoulaznog CMOS NI logičkog kola. Da li sa ovim kolima može
da se realizuje bilo koja logička funkcija?
5. Nacrtati šemu dvoulaznog CMOS NILI logičkog kola. Da li sa ovim kolima
može da se realizuje bilo koja logička funkcija?

34