Osnovni pojmovi i oznake

Osnovni pojmovi i oznake

Gredni nosa i

Kod grednih nosa a, optere enih momentom savijanja ili momentom

savijanja i normalnom silom (veliki ekscentricitet), razlikujemo podu`nu i
popre nu armaturu. Podu`na armatura mo`e biti:
- glavna, nosiva ili zategnuta armatura,
koja se postavlja u zategnutu zonu
popre nog preseka. Koli ina glavne
armature u popre nom preseku se
izra`ava njenom ukupnom povr{inom
Aa1.
- Pritisnuta armatura, koja mo`e, a i ne
mora da se uzima u analizu prilikom
prora una nosivosti popre nog
preseka (ukoliko se pritisnuta Slika ???
armatura ne uzima u prora un -
naj e{ i slu aj - naziva se konstruktivna armatura). Pre nik pritisnute
armature je naj e{ e isti kao pre nik glavne armature. Koli ina pritisnute
armature u popre nom preseku se izra`ava njenom ukupnom povr{inom
Aa2.
- Konstruktivna armatura se ne uzima u obzir prilikom prora una nosivosti
popre nog preseka. Po pravilu je manjeg pre nika od glavne armature (ø8-
ø12 mm).
Uzengije ili popre na armatura se u elementu nalaze na me)usobnom
rastojanju e. Pre nik uzengija se kre e od ø6 do ø16 za GA odnosno ø12 za
RA.
Armatura u grednom elementu se prikazuje na popre nom i podu`nom
preseku. Osnovne oznake su slede e:
b - {irina popre nog preseka
d - visina popre nog preseka
h - stati ka visina popre nog preseka
a1 - odstojanje te`i{ta zategnute armature od ivice
preseka

Oznake za armaturu imaju slede e zna enje:

2Rø19 - dve rebraste {ipke pre nika 19 mm
Slika ??? uø8/20 - uzengije pre nika 8 mm na rastojanju od 20
cm
2ø12 - dve {ipke pre nika 12 mm (glatka armatura)

1
 Osnovni pojmovi i oznake

6Rø19 - {est {ipki pre nika 19 mm (rebrasta armatura)

Odre)ivanje povr{ine armature

Povr{ina armature Aa1 predstavlja ukupnu povr{inu glavne armature u
popre nom preseku, dok Aa2 predstavlja ukupnu povr{inu pritisnute armature.
Aa1 = n1 Aa1ø1 ; Aa 2 = n 2 Aa1ø2
Gde je:
n1 - broj {ipki u zategnutoj zoni
Aa1ø1 - povr{ina jedne {ipke u zategnutoj zoni
n2 - broj {ipki u zategnutoj zoni
Aa1ø2 - povr{ina jedne {ipke u pritisnutoj zoni
Povr{ina jedne {ipke se ra una kao povr{ina kruga pre nika ø, gde je ø nazivni pre nik
{ipke.
ø2
Aa11ø =
4
Povr{ina Aa1 i Aa2 preseka prikazanog na slici ???je:
1.9 2
Aa1ø1 = Aa1ø2 = = 2.84 cm 2
4
Aa1 = 6 2.84 = 17.01 cm 2 ; Aa 2 = 2 2.84 = 5.67 cm 2
Koli ina armature Aa1 i Aa2 mo`e se direktno odrediti koriste i tabelu ???:
6 Rø19 Aa1 = 17.01 cm 2 ; 2 Rø19 Aa 2 = 5.67 cm 2

Ukoliko je glavna armatura razli itog pre nika (Slika ???), tada se
povr{ina armature Aa1 ra una na slede i na in:

1 .9 2.2 2
Aa1ø19 = = 2.84 cm 2 ; Aa1ø22 == 3.80 cm 2
4 4
Aa1 = 2 3.80 + 4 2.84 = 18.94 cm 2
Ili koriste i tabelu ???:
2Rø22 ....................... 7.60 cm2
4Rø19 .......................11.34
Slika ??? cm2
Aa1= 18.94 cm2

Odre)ivanje te`i{ta zategnute armature

Polo`aj te`i{ta zategnute armature se odre)uje u odnosu na zategnuto
vlakno prema izrazu:

2
 Osnovni pojmovi i oznake

d ai Aa11ø
a1 =
Aa11ø
gde je d ai rastojanje od zategnute ivice preseka do te`i{ta {ipke "i".
Ukoliko su sve {ipke glavne armature istog pre nika, tada se a1 mo`e ra unati
na osnovu:
ni d i
a1 =
ni
gde je:
ni - broj {ipki u redu "i",
di - rastojanje od zategnute ivice preseka do te`i{ta reda "i".
Polo`aj te`i{ta zategnute armature preseka datog na slici ??? je:

ø 1 .9
d1 = a 0 + øu + = 2 .5 + 0 .8 + = 4.25 cm
2 2
d 2 = d1 + ø + a = 4.25 + 1.9 + 3 = 9.15 cm
4.25 4 + 9.15 2
a1 = = 5.88 cm
Slika ??? 6

gde je:
a0 - za{titni sloj betona do armature (u primeru 2.5 cm),
øu - pre nik uzengije (u primeru 8 mm),
ø - pre nik podu`ne armature (u primeru 19 mm),
a - vertikalno rastojanje izme)u podu`nih {ipki (u primeru 3 cm).

Polo`aj te`i{ta zategnute armature preseka datog na slici ??? je:

Aa1ø19 = 2.84 cm 2 ; Aa1ø22 = 3.80 cm 2

Aa1 = 18.94 cm 2
1.9
d1,1 = a 0 + øu + = 2.5 + 0.8 + 0.95 = 4.25 cm
Slika ??? 2
2.2
d1,2 = a 0 + øu + = 2.5 + 0.8 + 1.1 = 4.4 cm
2
1.9
d 2 = a 0 + øu + 2.2 + a + = 2.5 + 0.8 + 2.2 + 3 + 0.95 = 9.45 cm
2
4.25 2 2.84 + 4.4 2 3.80 + 9.45 2 2.84
a1 = = 5.87 cm 2
18.94

Koeficijent i procenat armiranja

Koeficijent armiranja predstavlja odnos povr{ine armature i "korisne"
povr{ine betona:

3
 Osnovni pojmovi i oznake

Aa1 Aa 2
µ1 = ; µ2 =
b h b h
gde je "b" {irina preseka a "h" stati ka visina:
h=d a1
Ukoliko se koeficijent armiranja pomno`i sa 100 dobija se procenat armiranja.

Povr{inski elementi - plo e

Kod plo a optere enih momentom savijanja ili momentom savijanja i

normalnom silom (veliki
ekscentricitet), razlikujemo glavnu i
podeonu armaturu, ukoliko se radi o
plo ama nosivim u jednom pravcu.
Ako je pak plo a nosiva u oba pravca,
tada govorimo o popre noj i podu`noj
armaturi.
Podeona armatura je po pravilu
Slika ???
manjeg pre nika od glavne armature i
na ve em je me)usobnom rastojanju.
Na slici ??? sa "e" je ozna eno rastojanje podu`nih {ipki, dok se rastojanje
izme)u podeone armature obele`ava sa "ep".
Prilikom dimenzionisanja plo a, naj e{ e se analizira traka {irine 1 metar,
te se prora un svodi na dimenzionisanje pravougaonog preseka {irine 1 metar.
Na slici ??? prikazana je jedna traka plo e {irine 1 metar sa polo`ajem i
na inom kotiranja armature. Na slici ???
je:

b - {irina popre nog preseka

d - visina plo e
Slika ??? h - stati ka visina plo e
a1 - polo`aj te`i{ta zategnute armature

Oznake za armaturu imaju slede e zna enje:

Rø12/15 - rebrasta armatura pre nika 12 mm na me)usobnom rastojanju od
15 cm,
ø10/20 - glatka armatura pre nika 10 mm na me)usobnom rastojanju od 20
cm.

4
 Osnovni pojmovi i oznake

Odre)ivanje povr{ine zategnute armature

Kod plo a, povr{ina glavne Aa1 i podeone Aap armature se ra una prema:
100 100
Aa1 = Aa1ø1 ; Aap = Aap
1ø
e ep
Gde je:
Aa1ø1 - povr{ina jedne {ipke glavne armature,
e - rastojanje izme)u {ipki glavne armature,
1ø
Aap - povr{ina jedne {ipke podeone armature,
ep - rastojanje izme)u {ipki podeone armature.
Za crte` na slici ???, povr{ina glavne i podeone armature je:
1 .2 2 100
Aa1 = = 7.54 cm 2
4 15
2
1 100
Aap = = 3.93 cm 2
4 20
Povr{ina glavne i podeone armature mo`e se direktno dobiti na osnovu tabele
???:
Rø12 / 15 Aa1 = 7.54 cm 2
ø10 / 20 Aap = 3.93 cm 2

Odre)ivanje te`i{ta zategnute armature

Te`i{te zategnute armature, s obzirom da su plo e naj e{ e armirane
armaturom sme{tenom u jedan red, je:
ø
a1 = a 0 +
2
Ukoliko je plo a nosiva u oba pravca, tada se polo`aj te`i{ta popre ne
armature odre)uje prema:
øp
a p = a0 + ø +
2
gde je:
a0 - za{titni sloj betona do armature,
ø - pre nik glavne ili podu`ne armature,
øp - pre nik podeone ili popre ne armature.

5
 Osnovni pojmovi i oznake

Koeficijent i procenat armiranja

Kao kod grednih nosa a, koeficijent armiranja se dobija na osnovu izraza:
Aa1 Aap
µ1 = ; µp =
100 h 100 h
gde je:
µ 1 - koeficijent armiranja glavnom armaturom,
µ p - koeficijent armiranja podeonom armaturom,
h - stati ka visina preseka.
h=d a1
Ukoliko se koeficijent armiranja pomno`i sa 100 dobija se procenat armiranja.

Stubovi

Stubovi su elementi koji su optere eni

centri nom ili ekscentri nom silom pritiska (mali
ekscentricitet). Vertikalna armatura je pritisnuta,
a pored vertikalne armature tu su i uzengije.
Armatura se u popre nom preseku ozna ava
isto kao i kod grednih nosa a.
Raspored armature u preseku je po pravilu
simetri an.

Odre)ivanje povr{ine armature

Kod stubova, odre)uje se ukupna povr{ina
armature u preseku, tako da za presek na slici ???,
povr{ina armature iznosi:
22
Aa = 4 = 12.57 cm 2
4 Slika ???
ili na osnovu tabele ???:
4ø20 12.57 cm 2
Oznake u preseku na slici ??? imaju slede e zna enje:

b - {irina popre nog preseka

d - visina popre nog preseka

Slika ???
 Osnovni pojmovi i oznake

Oznake za armaturu imaju slede e zna enje:

2ø20 - dve {ipke pre nika 20 mm (glatka armatura)
uø8/20 - uzengije pre nika 8 mm na rastojanju od 20 cm

Koeficijent i procenat armiranja

Kod stubova, koeficijent armiranja se odre)uje kao odnos povr{ine armature i
povr{ine preseka:
Aa
µ=
b d
gde je:
Aa - ukupna povr{ina armature u popre nom preseku,
b - {irina popre nog preseka,
d - visina popre nog preseka.
Ukoliko se koeficijent armiranja pomno`i sa 100 dobija se procenat armiranja.

7
 Naponsko - deformacijske oblasti

Naponsko deformacijske oblasti

Za elemente napregnute na isto savijanje, savijanje sa normalnom silom i

sa centri nom normalnom silom, grani ne vrednosti dilatacija betona b i
elika a prikazane su na slici ??? i mogu se podeliti u pet oblasti:

Oblast 1 - centri no zatezanje i ekscentri no zatezanje (mali ekscentricitet).

Oblast 1 se nalazi izme)u linija a i b. Celokupnu silu zatezanja
prihvata armatura. Ta ka rotacije mogu ih linija dilatacija je ta ka
A.
Oblast 2 - isto savijanje ili savijanje sa normalnom silom (veliki ekscentricitet)
sa iskori{ enom ili neiskori{ enom nosivo{ u betonskog preseka
( b 3.5‰ ) i iskori{ enjem dilatacije elika od 10 promila
( a = 10‰ ). Oblast 2 se nalazi izme)u linija b i c. Ta ka rotacije
mogu ih linija dilatacija je ta ka A.
Oblast 3 - isto savijanje ili savijanje sa normalnom silom (veliki ekscentricitet)
sa punim iskori{ enjem dilatacija ivi nog vlakna betonskog preseka
( b = 3.5‰ ) i dilatacijama elika v a 10‰ . Oblast 3 se nalazi
izme)u linija c i e. Ta ka rotacije mogu ih linija dilatacija je ta ka
B.
Oblast 4 - savijanje sa normalnom silom pritiska pri iskori{ enju dilatacija
ivi nog vlakna betona ( B = 3.5‰ ) i dilatacijama elika u granicama
0 a v . Oblast 4 se nalazi izme)u linije e i f. Ta ka rotacije
mogu ih dilatacija preseka je ta ka B.
Oblast 5 - centri ni pritisak ili ekscentri ni pritisak (mali ekscentricitet). Oblast
5 se nalazi izme)u linija g i h. Za ovu oblast je b1 = 3.5 0.75 b 2 ,
7
 Naponsko - deformacijske oblasti

gde je 0 b 2 2‰ . Za centri ni pritisak je b1 = b = 2‰ . Ta ka

rotacije mogu ih dilatacija preseka je ta ka C.

8
 Grani~ni uticaji i parcijalni koeficienti sigurnosti

Grani~ni uticaji i parcijalni koeficijenti sigurnosti

Dimenzionisanje popre nih preseka u odnosu na stanje grani ne nosivosti

- loma, vr{i se prema grani nim uticajima (Mu, Nu, Tu,... kra e: Su). Grani ni
uticaji na osnovu kojih e se vr{iti dimenzionisanje popre nog preseka se
dobijaju kao najnepovoljnija kombinacija uticaja od stalnih, promenjivih i
ostalih optere enja uve anih za odre)enu vrednost - koeficijent sigurnosti.
Ovi koeficijenti se nazivaju parcijalni koeficijenti sigurnosti i zavise od
kombinacije optere enja (stalno - promenjivo - ostalo) i dilatacije u armaturi
a1 .

Za slu aj delovanja stalnog i promenjivog optere enja, grani ni uticaji se

odre)uju slede im izrazima:
Su = ug Sg + up Sp

Su = 1.6 S g + 1.8 S p za a 3‰
Su = 1.9 S g + 2.1 S p za a 0‰
Za kombinaciju stalnog, promenjivog i ostalog optere enja, grani ni uticaji u
preseku odre)uju se izrazima:
Su = ug Sg + up Sp + u S

Su = 1.3 S g + 1.5 S p + 1.3 S za a 3‰

Su = 1.5 S g + 1.8 S p + 1.5 S za a 0‰
Ukoliko je dilatacija elika 0 < a < 3‰ , parcijalni koeficijenti sigurnosti se
odre)uju linearnom interpolacijom:
Stalno+promenjivo optere enje
ug = 1.9 0.1 a

up = 2 .1 0 .1 a
Stalno+promenjivo+ostalo optere enje

8
 Grani~ni uticaji i parcijalni koeficienti sigurnosti

ug = 1.5 0.0667 a

up = 1.8 0.1 a

u = 1.5 0.0667 a
Ako sopstvena te`ina i stalno optere enje deluju povoljno u smislu
pove anja grani ne nosivosti (smanjenja grani nih uticaja), u prora un se
uvode uticaji:
S u = S g + 1 .8 S p za a 3‰
Su = 1.2 S g + 2.1 S p za a 0‰
Za stalno i promenjivo optere enje, kao i za ostala optere enja, ako
sopstvena te`ina i stalno optere enje deluju povoljno u smislu pove anja
nosivosti preseka, pri prora unu grani nih uticaja uzimaju se vrednosti:
Su = S g + 1.5 S p + 1.3 S za a 3‰
Su = 1.2 S g + 1.8 S p + 1.5 S za a 0‰
U gornjim izrazima je:
Su - grani ni uticaj
Sg - uticaji od sopstvene te`ine i stalnog optere enja;
Sp - uticaji od promenjivih optere enja: korisnog pokretnog optere enja,
stati kog ili dinami kog, optere enja snegom i optere enja vetrom;
S - uticaji od ostalih optere enja: promena temperature, skupljanja
betona, razmicanja i sleganja oslonaca tokom vremena i dr.

Tabela ??? Parcijalni koeficijenti sigurnosti

g+p g+p+
a >3‰ 3‰> a>0‰ a <0‰ a >3‰ 3‰> a>0‰ a<0‰

ug 1.6 1.9-0.1 a 1.9 1.3 1.5- 1.5

0.0667 a
up 1.8 2.1-0.1 a 2.1 1.5 1.8-0.1 a 1.8
u -- -- -- 1.3 1.5- 1.5
0.0667 a

Tabela ??? Parcijalni koeficijenti sigurnosti - povoljno dejstvo stalnog optere enja
g+p g+p+
a>3‰ 3‰> a>0‰ a<0‰ a>3‰ 3‰> a>0‰ a<0‰

ug 1 1.2- 1.2 1 1.2- 1.2

0.0667 a 0.0667 a
up 1.8 2.1-0.1 a 2.1 1.5 1.8-0.1 a 1.8
u -- -- -- 1.3 1.5- 1.5
0.0667 a

9
 Grani~ni uticaji i parcijalni koeficienti sigurnosti

a) b)

c)
Slika ??? Oblasti u kojima je: a) a 3‰ , b) 3‰ > a > 0‰ i c) a 0‰

10
 Spolja{nje sile

Spolja{nje sile

Mogu e spolja{nje sile (prese ni uticaji) koje deluju na presek su grani ni

momenat savijanja M u i normalna sila N u .
- Ukoliko je grani na normalna sila jednaka nuli ( N u = 0, M u 0 ), re je
o istom savijanju.
- Ukoliko je grani na normalna sila razli ita od nule ( N u 0, M u 0 ), re
je o ekscentri no optere enim elementima.
- Ukoliko je grani ni momenat savijanja jednak nuli ( M u = 0, N u 0 ), re
je o centri no optere enim elementima.

Fisto savijanje
Kod preseka optere enih na isto savijanje, grani na normalna sila je
jednaka nuli. Mogu e dilatacije preseka se nalaze u oblasti 2 i 3, uz napomenu
da se oblast u kojoj je a1 < 3‰ ne preporu uje (linearna interpolacija
koeficijenata sigurnosti), te se dilatacija a1 = 3‰ usvaja kao granica izme)u
jednostrukog i dvostrukog armiranja.

Ekscentri no optere eni elementi

Kod ekscentri no optere enih preseka, grani na normalna sila i momenat
savijanja su razli iti od nule ( M u 0, N u 0 ). Pored poznavanja intenziteta
grani nog momenta savijanja i grani ne normalne sile, u slu aju ekscentri no
optere enih elemenata, neophodno je i poznavanje polo`aja napadne ta ke
grani ne normalne sile u preseku.
Napadna ta ka grani ne normalne sile se poklapa sa polo`ajem sistemne
linije koja mo`e, a i ne mora da se poklapa sa te`i{tem preseka. Razlika izme)u
te`i{ne i sistemne linije je ta {to je te`i{na linija, linija koja spaja te`i{ta preseka
du` nekog nosa a, a sistemna linija je linija koja predstavlja upro{ enu {emu
nosa a (stati ku {emu) na osnovu koje se vr{i stati ka i dimani ka analiza
konstrukcije (slika ???).

Slika ???
10
 Spolja{nje sile

Ukoliko se poznaje napadna ta ka grani ne normalne sile, mogu e je i

definisati njen ekscentricitet:

Mu
e=
Nu
U zavisnosti od veli ine ekscentriciteta "e", razlikuje se veliki ekscentricitet
i mali ekscentricitet, dok u zavisnosti od znaka normalne sile razlikujemo mali
ekscentricitet silom zatezanja i mali ekscentricitet silom pritiska.

Sila pritiska
Armiranobetonski preseci optere eni ekscentri nom silom pritiska se
nalaze u oblasti malog ekscentriciteta ukoliko je ceo presek pritisnut, odnosno
ukoliko je ispunjen uslov:
x d
gde je:
x - udaljenost neutralne linije od ja e napregnute (pritisnute) ivice
popre nog preseka,
d - visina popre nog preseka.
Ovaj uslov (uz zanemarivanje nosivosti armature) je
ispunjen ukoliko je polo`aj ekscentri ne sile unutar
jezgra preseka, {to svakako zavisi od oblika popre nog
preseka. Orijentaciono, uz uva`avanje nosivosti
pritisnute armature, popre ni presek se nalazi u oblasti
Slika ??? malog ekscentriciteta ukoliko ekscentricitet normalne
sile u odnosu na te`i{te popre nog preseka ispunjava
uslov:
h
e<
5
Ovaj uslov treba shvatiti kao orijentacioni.

Sila zatezanja
Armiranobetonski preseci optere eni
ekscentri nom silom zatezanja se nalaze u oblasti

11
Slika ???
 Spolja{nje sile

malog ekscentriciteta, ukoliko je ceo presek zategnut. Ovaj uslov e biti

ispunjen ukoliko je:
e < y a1
gde je:
y a1 - udaljenost te`i{ta ja e napregnute (zategnute) armature od te`i{ta
popre nog preseka.

Redukcija normalne sile

Kao {to je napred ve re eno, sile u presecima od optere enja koja deluju
na neki nosa ili konstrukciju se dobijaju u sistemnoj liniji. U zavisnosti od
na ina na koji vr{imo dimenzionisanje popre nih preseka, potrebno e biti
redukovati normalnu silu na te`i{te preseka, ili na te`i{te zategnute armature.
Ukoliko se normalna sila redukuje na te`i{te zategnute armature, tada
imamo:

M au = M u + N u d a1
gde je:
d a1 - rastojanje od napadne ta ke normalne sile do te`i{ta zategnute
armature.
Napomena:
U gornjem izrazu normalna sila je pozitivna ukoliko je sila pritiska.

Ukoliko se normalna sila redukuje na te`i{te popre nog preseka, tada je:

M u = M us Nu ys
gde je:
ys - rastojanje od napadne ta~ke normalne sile (sistemne linije) do te`i{ta preseka.

12
 Spolja{nje sile

Napomena:
Negativan predznak u gornjem izrazu va`i za normalnu silu pritiska i ukoliko je
sistemna linija ispod te`i{ta popre nog preseka.

Centri no optere eni elementi

Kod centri no optere enih elemenata, grani na normalna sila je razli ita od
nule, dok je grani ni momenat savijanja jednak nuli ( N u 0, M u = 0 ). Napadna
ta ka normalne sile treba da deluje u te`i{tu popre nog preseka. Ovde treba
nglasiti da treba naglasiti razliku izme)u centri no pritisnutih i centri no
zategnutih elemenata.

13
 Ra~unski dijagrami

Veza za beton - Ra~unski radni dijagram betona

Za prora un - dimnzionisanje popre nih betonskih i armiranobetonskih preseka

prema grani noj nosivosti, koji su napregnuti na savijanje sa i bez normalne
sile, ili su centri no pritisnuti, Pravilnik za beton i armirani beton PBAB '87
propisuje naponsko-deformacijski dijagram za pritisnuti beton u obliku
kvadratne parabole:

b = fB 2 b
*
b
*
za 0 < b < *
b
b b

i prave:
b = fB za *
b b B

gde je:
fB - ra unska vrsto a betona pri pritisku, odre)ena posebno za svaku
marku betona,
b - dilatacija u betonu pri kojoj parabola prelazi u pravu b = 2‰ ,
* *

B - najve a propisana vrednost ra unske dilatacije pritisnutog betona

B = 3.5‰ ,

b - dilatacija pritisnutog betona.

Dakle, veza se mo`e predstaviti na
slede i na in:
fB
(4 ) za 0 < < 2‰
b = 4
b b b

fB za 2 b 3 .5 ‰
ili, kao:
Slika ??? Dijagram prema b = f B kb
PBAB '87 gde je kb funkcija oblika dijagrama:

(4 ) b
za 0 < < 2‰
kb = b
4
b2

1 za 2 b2 3.5‰
Na osnovu gornjih veza, mo`e se izraziti dilatacija u betonu preko napona:

b =2 1 1 b
fB

13
 Ra~unski dijagrami

Veza za ~elik - Ra~unski dijagram ~elika

Za ra unski dijagram elika uzima se bilinearni radni dijagram sa grani nom

vrsto om elika jednakom granici razvla enja v , odnosno 02 i najve im
dopu{tenim dilatacijama elika a = 10‰ .
Dilatacija pri kojoj dolazi do loma u radnom
dijagramu elika v je:

v = v
= 02
Ea Ea
Vrednosti za v su date u slede oj tabeli:

Tabela ??? Dilatacije v

Vrsta armature
Slika ??? Radni dijagram elika GA RA MA BiA

14
 Ra~unski dijagrami

240/36 400/50 500/56 680/80

0 0 0 0
v [‰] 1.14 1.90 2.38 3.24

U analiti kom obliku, veza za elik se mo`e prikazati kao:

v
a
za 0 < a < v
a = v

v za v a 10‰
ili:
a = v ka
gde je:
a
za 0 < a < v
ka = v
1 za v a 10‰
Napomena:
Za elike koji nemaju izra`enu granicu te enja ( v), u gornje izraze, umesto v
treba staviti 02.

15
 Unutra{nje sile u preseku

Unutra{nje sile u preseku

Prora un armiranobetonskih preseka prema teoriji grani ne nosivosti -

loma, optere enih momentima savijanja i/ili normalnim silama zasniva se na
etiri osnovne predpostavke:
1. Raspodela deformacija (dilatacija) po visini preseka je linearna -
Bernulli-jeva hipoteza o ravnim presecima.
2. Beton u zategnutoj zoni ne prima sile zatezanja.
3. Poznata je veza napon-dilatacija ( a- a) za armaturu.
4. Poznata je veza napon-dilatacija ( b- b) za beton, ime je odre)ena
veli ina i raspodela napona po visini pritisnute zone preseka.

Na osnovu prve predpostavke (Bernulli-jeva hipoteza o ravnim

presecima), raspored dilatacija po visini preseka se mo`e prikazati kao na slici
??? pod a). Mesto na kojem su dilatacije popre nog preseka jednake nuli,
naziva se neutralna osa (na crte`u obele`eno sa n-n), a njen polo`aj je definisan
veli inom x. Polo`aj neutralne ose (x) se odre)uje pomo u sli nosti trouglova u
odnosu na dilatacija u pritisnutom vlaknu betona b 2 i dilatacija zategnute
armature a1 :
+
b2
= b2 a1
x= b2
h
x h b2 + a1

odnosno:
x=s h
gde je "s" bezdimenzioni koeficient:
1
s= b2
=
b2 + a1 1+ a1
b2

Na osnovu druge i etvrte predpostavke, dolazi se do raspodele napona u

pritisnutom delu preseka (slika ??? b), samim tim, ukoliko je oblik pritisnutog
dela popre nog preseka poznat i do unutra{nje sile pritiska u betonu Dbu .

15
 Unutra{nje sile u preseku

Napone zatezanja u celosti preuzima zategnuta armatura. Sila zatezanja u

armaturi se obele`ava sa Z au .
Ukoliko je presek armiran obostrano (postoji pritisnuta armatura Aa 2 ,
koja se uzima u prora un), pored sile pritiska u betonu Dbu i sile zatezanja u
armaturi Z au , od unutra{njih sila u preseku, javlja se i sila pritiska u armaturi
Dau .
Ove tri unutra{nje sile u preseku se nazivaju parcijalnim silama:
Dbu - parcijalna sila pritiska u betonu;
Z au - parcijalna sila zatezanja u armaturi i
Dau - parcijalna sila pritiska u armaturi.

Sila zatezanja u armaturi

Parcijalna sila zatezanja u armaturi Z au se izra unava prema:

Z au = Aa1 a1
gde je:
Aa1 - povr{ina zategnute armature,
a1 - napon u zategnutoj armaturi, koji se ra una prema:
a1
v za a1 < v
a1 = v

v za a1 > v
Ukoliko se dilatacija u armaturi ograni i na 3‰, tada je za RA i GA uvek
ispunjen uslov a1 > v , tako da se sila zatezanja u armaturi mo`e izraziti sa:
Z au = Aa1 v

Polo`aj parcijalne sile zatezanja

Parcijalna sila zatezanja u armaturi deluje u te`i{tu zategnute armature,
odnosno na rastijanju a1 od zategnute ivice preseka.

Sila pritiska u armaturi

Parcijalna sila pritiska u armaturi Dau se izra unava prema:

Dau = Aa1 a2
gde je:
Aa 2 - povr{ina pritisnute armature,
a2 - napon u pritisnutoj armaturi, koji se ra una prema:

16
 Unutra{nje sile u preseku

a2
v za a2 < v
a2 = v

v za a2 > v
Pritisnuta armatura u slu aju velikog ekscentriciteta se u praksi vrlo retko
uzima u obzir prilikom dimenzionisanja, {to je potpuno opravdano u slu aju
kada su dilatacije u betonu b 2 < 3.5‰ i kada uglavnom va`i da je a 2 < v , {to
zna i da su naponi u pritisnutoj armaturi ne iskori{teni.

Polo`aj parcijalne sile pritiska

Parcijalna sila pritiska u armaturi deluje u te`i{tu pritisnute armature,
odnosno na rastijanju a 2 od pritisnute ivice preseka.

Sila pritiska u betonu

Slika ???

Sila pritiska u betonu dobija se kao

proizvod elementarne povr{ine pritisnutog
betona b( y ) dy i odgovaraju eg napona b .
Odnosno, Sila pritiska u betonu se mo`e
prikazati kao zapremina figure na slici ???.
Slika ???
x
Dbu = b( y ) b dy
0

Gde je:
b( y ) - {irina pritisnutog betona na mestu y,
b - napon u betonu na mestu y,
[irina popre nog preseka b( y ) , zavisi od njegovog oblika, a mo`e se predstaviti
sa:
b( y ) = b0 b

17
 Unutra{nje sile u preseku

U gornjem izrazu sa b , ozna ena je funkcija oblika popre nog preseka u

bezdimenzionalnom obliku. Napon u betonu se izra`ava ve poznatom vezom:
b = f B kb
gde je kb :

(4 ) b
za 0 < < 2‰
kb = b
4
b

1 za 2 b 3.5‰

Sada se izraz za silu pritiska u betonu mo`e pisati:

x
Dbu = f B b0 (y) kb dy
0

Ukoliko bi se desna strana jedna ine pomno`ila i podelila sa x = s h ,

dobio bi se slede i izraz:
1 s y
Dbu = f B b0 x (y) kb d" = ! b s f B b0 h ; "=
s 0 h
gde je ! b bezdimenzioni koeficient puno e i jednak je:
1 s
!b = (y) kb d" .
s 0

Vode i ra una o:
2
x* = s* h ; s* = s , (za x* i s* videti sliku ???)
b2

izraz za koeficient puno e se mo`e napisati na slede i na in:

s
1 % 2
#
b
d" za 0 < < 2‰
s #
(y) b b2
$ 4
0

!b = s
2
.
b2 s
1 % 2
1 %
#
b
d" + d" za 2 3.5‰
# s #
(y) b (y) b2
s $ 4 $
0 2
s
b2

Dilatacija u betonu b, na osnovu sli nosti trouglova se mo`e prikazati kao:

b = b2
y= b2
",
x s
tako da sada izraz za koeficient puno e postaje:

18
 Unutra{nje sile u preseku

s
%
b2
# (y) " b2
"2 d" za 0 < b2 < 2‰
$
2 4 s
s
0
2
!b = s
s
,
b2
% 1 %
b2
# " b2
"2 d" + d" za 2 3.5‰
s #
(y) (y) b2
2
s $ 4 s $
0 2
s
b2

Za dalje re{avanje integrala, potrebno je poznavanje oblika popre nog preseka,

odnosno funkcije oblika ( y ) .

Polo`aj sile pritiska u betonu

Polo`aj sile pritiska u betonu se mo`e odrediti definisanjem rastojanja yTb ;
x
b( y ) b y dy
yTb = 0
x
b( y ) b dy
0

odnosno, vode i ra una o gore opisanom:

s
(y) kb " d"
yTb = h 0
s
= h "b
(y) kb d"
0

Krak unutra{njih sila u betonu z b se sada mo`e definisati na slede i na in:

z b = h x + yTb = h (1 s + " b ) = h & b
gde je ' b :
s
(y) kb " d"
&b = 1 b2
+ 0
+ s
b2 a1
(y) kb d"
0

Ukoliko je poznata funkcija oblika popre nog preseka i njegove dilatacije,

krak unutra{njih sila je definisan.

19
 Ravnote`a sila

Ravnote`a unutra{njih i spolja{njih sila u preseku

Mogu e spolja{nje sile koje deluju na presek su grani ni momenat savijanja

M u i normalna sila N u .

Iz uslova da je suma horizontalnih spolja{njih sila jednaka sumi

horizontalnih unutra{njih sila dobija se:
N u = Dbu + Dau Z au
odnosno:
N u = ! b s f B b0 h + Aa 2 a2 Aa1 v

gde je:
b0 - {irina popre nog preseka i zavisi od oblika popre nog preseka,

Iz prethodnog izraza se mo`e izraziti povr{ina zategnute armature:

fB Nu
Aa1 = ! b s b0 h + Aa 2 a2

v v v
fB Nu
Aa1 = µ 1M b0 h + Aa 2 a2

v v v

Ukoliko se uticaj pritisnute armature ne uzima u obzir, tada se povr{ina

zategnute armature mo`e izraziti sa:
fB Nu
Aa1 = µ 1M b0 h
v v

Dok u slu aju istog savijanja ( N u = 0 ) izraz prelazi u:

fB
Aa1 = µ 1M b0 h
v

gde je:
µ 1M - mehani ki koeficijent armiranja,

20
 Ravnote`a sila

µ 1M = µ 1 v
= !b s
fB
Ukoliko se mehani ki koeficijent armiranja pomno`i sa 100, dobija se
mehani ki procenat armiranja:
µ 1M = µ 1M 100 [%]
Napomena: u gornjim izrazima, sila N u predstavlja silu prisika. Za slu aj
delovanja ekscentri ne sile zatezanja, predznak "minus" treba zameniti
pozitivnim znakom.

Iz uslova da je suma momenata oko te`i{ta zategnute armature spolja{njih

sila jednak sumi momenata oko te`i{ta zategnute armature unutra{njih sila
dobija se:
M au = Dbu z b + Dau a a
gde je:
zb - rastojanje izme)u te`i{ta armature i parcijalne sile pritiska u betonu
zb = & b h ,
z a - rastojanje izme)u te`i{ta armature i parcijalne sile zatezanja u
armaturi z a = h a 2 ,
Odnosno:
M au = ! b s & b f B b0 h 2 + Aa 2 a2 ( h a2 )
M au = m f B b0 h 2 + Aa 2 a2 (h a2 )
1 1
m = !b s &b = ; k=
k 2 !b s &b
Iz gornjeg izraza se mo`e izraziti stati ka visina preseka "h":
Aa 2 + ( Aa 2 )2 + 4 m f B b0 ( Aa 2 a 2 + M au )
h=
a2 a2 a2
2 m f B b0
Ukoliko se uticaj pritisnute armature na nosivost preseka zanemari, izraz
za stati ku visinu preseka postaje:
Mu
h=k
b0 f B
Pomo u napred izvedenih izraza za povr{inu zategnute armature Aa1 i
stati ke visine h , mogu e je re{avati slobodno i vezano dimenzionisanje, kao i
odre)ivanje grani ne sile nosivosti.

21
Ravnote`a sila

22