SEMINARSKI RAD

TEMA: Banke i bankarski poslovi

Mentor: Student:
 Sadržaj:

1.Uvod- Banka,pojam i vrste..........................................................................3

1.1. Osnivanje banke........................................................................................ 3
1.2. Postupak izdavanja dozvole..............................................................................3
1.3. Podela banaka..................................................................................................3
1.3.1. Centralna ili emisiona banka................................................................4
1.3.2. Depozitne banke...................................................................................4
1.3.3. Univerzalne banke.................................................................................5
1.3.4. Poslovne banke.....................................................................................5
1.3.5. Osiguravajuća društva...........................................................................5
2. Bankarski poslovi........................................................................................5
3. Aktivni (kreditni ) bankarski poslovi.............................................................6
3.1. Kreditni poslovi................................................................................... 6
3.2. Konzorcijalni krediti...................................................................................7
3.3. Hipotekarni krediti......................................................................................7
3.4. Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartije od vrednosti...........................7
3.5. Stand by krediti..........................................................................................8
3.6. Lombardni poslovi.....................................................................................8
3.7. Relombardni poslovi..................................................................................8
3.8. Eskontni poslovi........................................................................................8
3.9. Reeskontni poslovi....................................................................................8
4. Pasivni bankarski poslovi...........................................................................8
4.1. Ugovor o novčanom depozitu.............................................................. 9
4.2. Ugovor o deponovanju hartija od vrednosti...............................................9
4.3. Ulog na štednju.........................................................................................9
4.4. Ugovor o bankarskom tekućem računu...................................................10
4.5. Izdavanje hartija od vrednosti-HoV..........................................................10
4.6. Emisioni poslovi........................................................................................11
5. Neutralni bankarski poslovi........................................................................11
5.1. Ugovor o sefu.................................................................................... 11
5.2. Bankarske garancije.................................................................................11
5.3. Inkaso poslovi...........................................................................................12
5.4. Poslovi akreditiva.....................................................................................12
5.5. Ugovori o faktoringu i forfetingu...............................................................12
Zaključak.......................................................................................................13
Literatura......................................................................................................14

2
1. Banke ,pojam i vrste
„Banke su finansijske institucije, ili finansijska preduzeća ,odnosno kreditne ustanove koje se
bave novčanim prometom, to jest, bave se prikupljanjem slobodnih finansijskih sredstava, vrše
njihovu koncentraciju i alokaciju kroz odobravanje kredita uz određenu kamatu.“

Prve banke javljaju se još u doba feudalizma. U početku njihova funkcija je bila vezana za razvoj
trgovine.U doba kapitalizma, ubrzanim razvojem proizvodnih snaga, nametnuo je potrebu razvoja
banaka kao institucija koje se profesionalno bave mobilizacijom i centralizacijom sredstava sa jedne
strane i njihovim plasmanom sa druge strane. To znači da su osnovni poslovi banaka vezani za kreditne
odnose.One posreduju između imaoca slobodnog kapitala i potražioca takvog kapitala.

1.1.Osnivanje banke

Banka se kao akcionarsko društvo osniva ugovorom o osnivanju i obezbeđenjem sredstava za

osnivački kapital banke.Banku mogu osnivati najmanje dva akcionara, koja mogu biti domaća ili
strana pravna ili fizička lica a banka I druge finansijske organizacije imaju status pravnog lica.Za svoje
obaveze banka odgovara svojom imovinom.Za obaveze banke odgovaraju i njeni osnivači do visine
sredstava uloženih u osnivački kapital banke.Akcionarski kapital banke se moze sastojati iz novčanog i
nenovčanog dela.Novčani deo osnivačkog kapitala ne može biti manji od 10.000.000 eura. Nema
ograničenja na iznos kapitala koji stranac moze da investira u akcionarski kapital banke. Banka ima
pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i vrši druge pravne poslove i radnje u okviru svog
prometa poslovanja.

Banka može obavljati sledeće bankarske poslove:

- Primanje svih novčanih depozita-depozitni posao.
- Davanje i uzimanje kredita-kreditni posao.
- Devizne, devizno-valutne i menjačke poslove.
- Izdavanje hartija od vrednosto i novčanih kartica-emisioni poslovi.
- Čuvanje sredstava i hartija od vrednosto i upravljanje njima-depo-posao.
- Kupovinu i prodaju hartija od vrednosto -posao sa efektima.
- Izdavanje jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva-garancijski posao.
- Poslove platnog prometa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.

1.2.Postupak izdavanja dozvole za rad

- U postupku za izdavanje dozvole prilaže se:

- Ovlašćenje za lice sa kojim će NBS saradjivati u postupku po zahtevu za izdavanje dozvole za
rad
- Ugovor o osnivanju banke
- Izjava da će novcana srestva na ime osnovnog kapitala biti uplaćena na račun NBS
- Podatke neophodne za utvrđivanje boniteta akcionara
- Program rada banke za period od 5 godina i predlog njene poslovne politike
- Predlog statuta

3
- Dokaz o postojanju uzajamnosti
- Podatke o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti banke za obavljanje poslova iz ugovora
- Imena i preporuke za predložene članove upravnog i nadzornog odbora kao i za predložena lica sa
posebnim ovlašćenjima i odgovornostima
- Dokaz o uplati propisane naknade.
NBS je dužna da na osnovu zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke.
Banka stiče svojstvo pravnog lica upisom u Sudski registar.Prijava za upis u Sudski registar podnosi se
u roku od 45 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad.

1.3.Podela banaka

Poslovanje banaka je raznovrsno, i njega obavljaju razne finansijske instutucije, pa njihova podela
može da se izvši prema različitim kriterijumima

Delatnost banke može biti specijalizovana za određenu vrsu bankarskih poslova koje obavlja kao svoju
osnovnu i pretežnu delatnost, tako banke možemo podeliti na:
- Depozitne-primanje novca i drugih vrednosti na čuvanje ili štednju.
- Založna-davanje kredita koji se obezbeđuju zalaganjem pokretne stvari.
- Hipotekarna-davanje kredita koji se obezbeđuju zalaganjem nepokretnosti-hipoteka.
- Izvozna banka-za kreditiranje izvoza.

Kao merilo za razvrstavanje banaka najčešće se uzima način na koji se pribavljaju sredstva za
kreditiranje, a zatim vrste i ekonomska priroda tih sredstava. Tako razlikujemo pet osnovnih grupa
banaka:
- Centralane ili emisione banke
- Depozitne banke (komercijalne banke)
- Univerzalne banke
- Poslovne banke
- Specijalizovane (Investicione) banke
- Osiguravajuća društva

1.4.1 Centralna ili emisiona banka

Ova banka sredstva obezbeđuje kroz emitovanje novčanica koje služe kao gotov novac. Za obavljanje
emisione funkcije, ove banke su ovlašćene posebni propisima države u kojoj funkcionišu. Danas svaka
savremena država ima po jednu centralnu banku. Najvažnije banke u pojedinim zemljama su: Bank of
England, Banque de France, Deutsche Bundesbank, a kod nas Narodna Banka Srbije.

1.4.2 Depozitne banke

Banke iz ove grupe spadaju u najzastupljenije banke i karakteristične su po tome što svoj potencijal
obezbeđuju prikupljanjem kratkoročnih depozita i uloga na štednju građana. Javljaju se u nekoliko
organizovanih tipova:
- Komercijalne banke-se bave odobravanjem kratkoročnih kredita industriji, trgovini, zanatstvu i
drugim komintentima.

4
- Štedionice-su bankarske organizacije koje se bave prikupljanjem slobodnih sredstava građana kao
uloga na štednju. Iz tako prikupljenih sredstava, štedionice odobravaju kredite građanima, ali i
preduzećima, najčešće kao kratkoročne pozajmice, ali mogu i dugoročno da kreditiraju.
- Kreditne zadruge-su finansijske ustanove zadružnog karaktera koje odobravaju kredite svojim
članovima. Sredstva obezbeđuju na osnovu uloga svojih članova zadrugara.

1.4.3 Univerzalne banke

Univerzalne banke se bave svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu I širini samom
veličinom banke I njenim potencijalom.Primarni bankarski posao I u ovoj banci je depozitni posao na
koji se nadovezuju I svi drugi bankarski poslovi u određenoj veličini.

1.4.4 Poslovne banke

Ove banke su samostalne finansijske institucije sa mnogo većim finansijskim potencijalom od

depozitnih banaka, i one su uključene u sistem korporacija koje finansiraju. Poslovne banke
odobravaju sve vrste kredita svojim komintentima. Kreditni potencijal ovih banaka čine sopstvena
sredstva i slobodni depoziti preduzeća članica banke. One su danas „temelj“ poslovanja zapadnih
zemalja.

1.4.5 Specijalizovane (investicione) banke

Specijalizovane finansijske institucije koje se bave pojedinim vrstama bankarskih poslova kao što je
odobravanje sredstava za investicije, izvozničke poslove, uvozničke poslove za devizne poslove.
Izvore sredstava obezbeđuju iz akumulacije i založnica, i one se javljaju kao tipičan oblik hipotekarne
banke.
1.4.6 Osiguravajuća društva

Finansijske organizacije koje odobravaju kredite i imaju karakter banaka.Sredstva za kreditiranje

nabavljaju iz premija rizika, koje redovno naplaćuju od svojih osiguranika rizika. Na ovaj način
sakupljaju ogromna sredstva koja najčešće plasiraju na tržištu dugoročnih sredstava.

2. Bankarski poslovi
„Bankarsko poslovanje je privredna delatnost čiji je osnovni deo poslovanja promet novca.“
„Bankarski poslovi se zaključuju između bankarskih organizacija u vezi sa prometom novca i
usluga sa novcem.“
Subjekti bankarskog poslovanja
- Poslovne banke-NBS (centralna banka)
- Finansijske organizacije

Bankarsko poslovanje vrši se između banke i njenih klijenata. Klijenti mogu biti domaća i strana
fizička i pravna lica, za koje banka obavlja određene bankarske poslove. Između banke i njenih
klijenata uspostavlja se određeni pravni odnos, u zavisnosti od vrste posla koji banka za tog klijenta

5
obavlja. Banka odgovara za štetu koju ona ili njeno osoblje pričini klijentu u nekom bankarskom poslu
koji za njega obavlja. ČUVANJE POSLOVNE TAJNE-predstavlja posebnu odgovornost banke prema
klijentu. Grupisanje bankarskih poslova može se odrediti po različitim kriterijumima. Osnovna podela
bankarskih poslova izvršena sa gledišta vremena za koje se kapital pozajmljuje. Tako imamo podelu:

- Kratkoročnih bankarskih poslova

- Dugoročnih bankarskih poslova

Ovo podela je opšta i može se primeniti na svaki bankarski posao, ali bankarski poslovi se najčešće
dele prema kriterijumu funkcionalnosti odnosno prema položaju banke prema klijentu.
Posmatrano sa ove tačke gledišta bankarske poslove delimo na:

- Aktivne (kreditne) bankarske poslove

- Pasivne bankarske poslove
- Neutralne bankarske poslove

3. Aktivni (kreditni) poslovi

Aktivni bankarski poslovi su bankarski poslovi kod kojih se banka najčešće pojavljuje u ulozi
poverioca,a bančin klijent se,po pravilu najčešće pojavljuje u ulozi dužnika. U ovim bankarskim
poslovima banke se javljaju kao davaoci kredita pozajmljivača finansijskih sredstava,na ovaj način one
obavljaju svoju osnovnu funkciju po kojoj se izdvajaju od ostalih privrednih subjekata-preduzeća.
Položaj banke u aktivnom poslovanju kreće se od banke (poverilac) ka klijentu(dužnik). Poslovanje
banaka u ovom domenu regulisano je Ugovorom o kreditiranju u kojem su naznačene obaveze obe
strane(poverioca i dužnika).Sačinjavanje ovog ugovora temelji se na „Zakonu o obligacionim
odnosima“.

3.1.Kreditni poslovi

Kreditvi poslovi su poslovi koji podrazumevaju davanje različitih novčanih zajmova klijentima,sa
obavezom da ih oni vrate banci u ugovoreno vreme sa odgovarajućom kamatom.

Ugovor o kreditu

Ugovori o kreditu predstavljaju najčešće i najznačajnije bankarske poslove u savremenom društvu.

Privredni sistemi su, u suštini, zasnovani na kreditnim odnosima. Krediti su povezani sa postojanjem
novca, robne proizvodnje i tržišta.
Ugovor o kreditu je ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje
određeni novčani iznos, na određeno ili neodređeno vreme, uz određenu namenu ili bez određene
namene, a sa druge strane, korisnik se obavezuje da će banci vratiti dobijeni iznos novca u
ugovoreno vreme sa kamatom ili bez kamate, kako je već ugovorom utvrđeno.
.

6
 3.2. Konzorcijalni krediti

Konzorcijum banaka nema svojstvo pravnog lica.

Novčana sredstva za ove kredite se obezbeđuju se od više banaka, u svrhu obezbeđivanja finansijskih
sredstava za građenje velikih objekata. Karakteristično za ovu vrstu kredita je da se u ulozi kreditora
pojavljuju najmanje dve banke, jer jedna banka nema dovoljno potencijala za neku investiciju. Na taj
način se i rizik raspoređuje na više banaka. U ovoj vrsti bankarskih poslova banke se povezuju
ugovorom u konzorcijum, uz obaveznu naznaku cilja formiranja konzorcijuma.
Bankarski konzorcijum može imati povremeni (izgradnja naftovoda,puteva,i sl.) i trajni (
dugoročni i specijalizovani poslovi) karakter. Sve banke učesnice konzorcijalnog bankarskog posla
zaključuju međusobni ugovor kojim se precizno definiše:
- Iznos odobrenog kredita
- Pojedinačno učešće banaka u odobravanju kredita
- Rok vraćanja datog kredita
- Iznos kamate na odobreni kredit

3.3. Hipotekarni krediti

Hipotekarni kredit predstavlja dugoročni kredit. Finansijska sredstva koja se dobijaju odobrenjem ove
vrste kredita obezbeđuju se zalogom nepokretne imovine od strane klijenta (dužnika). Predmeti
hipoteke mogu biti:industrijski objekti, zgrade, stanovi, poljoprivredna zemljišta,i dr. Ponekad, u neki
slučajevima kao zalog za ovu vrstu kredita može biti i pokretna imovina, koja ima veliku vrednost:
avioni, brodovi... Po otplati ove vrste kredita imovina se vraća vlasniku-klijentu, u suprotnom imovina
se oduzima i prodaje-licitacijom, kako bi se nadoknadio gubitak banke.

Hipotekarni kredit se može otplaćivati Fiksnom otplatom i Anuitetnom otplatom.

3.4. Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartije od vrednosti

Obezbeđenje ove vrste kredita se zasniva na zalaganju hartija od vrednosti

(menice,akcije...).Vraćanjem kredita prestaje založno pravo banke na hartije od vrednosti.
Ovakva vrsta kredita može se svrstati u tzv. Pokrivene kredite,jer se kao pokriće koristi određena
HoV,na primer menica.
HoV koja data kao zaloga za obezbeđenje kredita ostaje i dalje u vlasništvu korisnika,u zavisnosti od
otplate kredita određuje se dalja sudbina HoV.Dok traje ugovoreni rok za korišćenje kredita,založna
HoV se nalazi u posedu banke.
Kada korisnik otplati kredit,prestaje založno pravo banke na toj HoV.
Ukoliko korisnik kredita ne vrati kredit,založena HoV služi banci za namirenje njenog potrživanja
prema korisniku.

7
3.5. Stand by krediti

To su krediti koji treba da uslede u slučaju potrebe, od strane finansijskih institucija (MMF). Lica
kojima su ovi krediti namenjeni ne moraju da koriste ove kredite ili da ih koriste u punom iznosu.Ako
se ovi krediti ne koriste ili se ne iskoriste u potpunosti,plaća se provizija pripravnosti. Ukoliko se ovaj
kredit iskoristi u potpunosti,dolazi do kreditnog odnosa ,odnosno do sklapanja Ugovora o kreditu.
Korisnik kredita ima obavezu da plati ugovorenu kamatu i vrati kreditna sredstva u ugovorenom roku.

3.6. Lombardni poslovi

Odobrena finansijska sredstva ,osiguravaju se zalogom pokretne imovine (nakit...).Ova vrsta

bankarskih poslova se koristi uglavnom za dobijanje kratkoročnih kredita. Lombardni poslovi su
delimično regulisani Zakonom o obligacionim poslovima,kada su u pitanju HoV. Ugovor o ovoj vrsti
bankarskog posla mora biti zaključen u pisanoj formi,mora da sadrži:
- Naznačenje HoV koje se zalažu
- Naziv odnosno poslovno ime i sedište i prebivalište imaoca HoV.
Ukoliko korisnik kredita u roku dospelosti ne vrati kredit,banka može da proda založene HoV i
dragocenosti u cilju podmirivanja svojih potraživanja prema korisniku kredita.

3.7. Relombardni poslovi

Novčani kredit banke koja je dala lombradni kredit,uzima kredit kod druge banke a zalaže pokretnu
imovinu u zalog za drugi kredit.

3.8. Eskontni poslovi

Eskontni poslovi su posebna vrsta bankarskih poslova u kojim se pojavljuju elementi Ugovora o
kreditu i Ugovora o kupoprodaji nedospelih hartija od vrednostii drugih potraživanja od prema trećim
licima.Novčana sredstva umanjuju se za diskont.

3.9. Reeskontni poslovi

Banka otkupljena nedospela potraživanja i hartije od vrednosti,predaje drugoj banci pre dospelosti uz
odgovarajući diskont.Predstavljaju značajan instrument monetarne politike centralne(emisione) banke
jer imaju uticaj na količinu novca u opticaju.

4. Pasivni bankarski poslovi

Pasivni bankarski poslovi imaju kratkoročan karakter.Osnovna funkcija ovih poslova sastoji se od
prikupljanju i koncetraciji slobodnih finansijskih sredstava,kao i stavljanje istih klijentima kojima je
kredit potreban.Uloga banaka u ovim poslovima je posrednička jer je usmerena na promet slobodnih
finansijskih sredstava.Na ovaj način banka,od velikog broja vlasnika, prikuplja sredstva koja stavlja na

8
raspolaganje klijentima kojima je potreban kredit,koji će u proizvodnji ostvariti višak vrednosti,za
banku troškove poslovanja i za vlasnika kamatu.Za prikupljena sredstva od vlasnika banke plaćaju
pasivnu kamatu,koja vlasniku sredstava donose određenu dobit. Kod pasivnih bankarskih poslova je
dužnik u odnosu na svog klijenta.

Pasivni bankarski poslovi sastoje se od:

- Ugovora o novčanom depozitu
- Ugovora o deponovanju hartija od vrednosti
- Ugovora vezanog za ulog na štednju
- Ugovora o tekućim računima
- Izdavanja hartija od vrednosti
- Emisionih poslova

4.1. Ugovor o novčanom depozitu

Banke mogu primati novčane depozite u domaćim i stranim sredstvima plaćanja,u skladu sa zakonskim
propisima.

Ugovor o novčanom depozitu je ugovor kojim se banka obavezuje da primi,a deponent da kod banke
položi određeni iznos.

Na osnovu ugovora o novčanom depozitu banka otvara račun putem koga se knjiže sva potraživanja i
dugovanja koja proisteku iz poslovanja sa deponentom,između banke i deponenta i deponenta i trećeg
lica. Banka je dužna da vrši isplate sa računa deponovanih novčanih sredstava samo u granicama
raspoloživih sredstava.

Depozit –je suma novčanih sredstava koju klijent mora da položi radi dobijanja kredita.Nakon otplate
kredita depozit se vraća klijentu.Može da bude po viđenju ili oročen. Učešće- je suma novčanih
sredstava koja se odbija od dobijenog kredita dok se na ostatak obračunava propisana kamata.

4.2. Ugovor o deponovanju hartija od vrednosti

U ovom ugovoru banka se obavezuje da će uz naknadu preuzeti od deponenta određene hartije od

vrednosti (akcije,obveznice...), radi njihovog čuvanja i vršenja prava i obaveza koje deponent po tom
osnovu ima. Banka je dužna da na zahtev deponenta vrati deponovane HoV u svako doba.

4.3. Ulog na štednju

Ulog-je novčani iznos koji ulagač daje banci po ugovorenim uslovima.

Banka prikuplja slobodna novčana sredstva građana na ime štednje.

Štednja može biti:dinarska,devizna,oročena,po viđenju.

Ovim ugovorom banka se obavezuje da će:
- Isplatiti odgovarajuće kamate
- Da će isplatiti dogovorene uloge,visina isplate uloga regulisana je Politikom banke.

9
4.4. Ugovor o bankarskom tekućem računu

Banka otvara poseban račun za svakog klijenta gde će da prima uplate,vrši isplate u granicama
njegovih sredstava , odobrenog prekoračenja ili odobrenog kredita. Ovaj ugovor se u našem pravu
mora zaključiti u pismenom obliku. Novčana sredstva na tekućem računu uglavnom se ostvaruju na
dva načina:uplatom od strane deponenta i naplatom novčanih iznosa koji su izvršeni na račun
deponenta.

4.5. Izdavanje hartija od vrednosti-HOV

Harije od vrednosti su pismene izjave kojima se njihovi izdavaoci obavezuju da će ispuniti obavezu
upisanoj na toj ispravi,njenom zakonitom imaocu.

Poslovanje hartijama od vrednosti regulisano je „Zakonom o obligacionim odnosima“ i drugim

zakonima.

Hartije od vrednosti se izdaju:

- Pojedinačno (čekovi,menice i dr.)
- U seriji (akcije,obveznice i dr.)

Bitni sastojci hartija od vrednosti su:

- Označenje vrste
- Nazivi i sedišta firme izdavaoca
- Nazivi i sedište firme po čijoj naredbi glasi
- Obaveza izdavaoca
- Mesto i datum izdavanja
- Potpis izdavaoca

Ček - nalog, u obliku propisanog obrasca, banci (trasat) kod koje izdavalac čeka (trasant) ima račun, da
po naredbi trećeg lica ili donosioca (remitenta) isplati u čeku naznačenu vrednost. Ček, kao strogo
formalni dokumenat, sadrži određene elemente kao što su: naziv čeka, naređenje za isplatu određene
sume, ime lica koje će ček platiti (trasat), datum i mesto izdavanja čeka.

Karakteristike čeka su:

- ček je hartija od vrednosti koja služi za plaćanje;
- ček stvara bezuslovnu obavezu da se isplati određena svota novca;
- ček kao hartija od vrednosti dospeva uvek poviđenju, i
- isplatu čeka vrši banka kao trasat iz trasantovog pokrića.

Menica - pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje
da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više
vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je
vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu. Blanko menica je
neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se
ispune ostali bitni podaci.

10
Akcije - razlikuju se dva značenja: 1) udeo koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini
društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoć u koje njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli
dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža
nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva
isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo kako na
učešće u organima upravljanja društva tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u
obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Akcije mogu biti obične i prioritetne
(prvenstvo na isplatu dividende, na raspodelu likvidacione mase, na naplatu iz stečajne mase).

Obveznice - Obveznice možemo definisati kao hartije od vrednosti koje svome vlasniku garantuju
isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu.

4.6. Emisioni poslovi

Ovi poslovi vezani su za rad centralne banke.

Izdavanje novčanica i kovanog novca kao zakonsko sredstvo plaćanja. Emisiona banka garantuje
kupovnu mogućnost novčanica i kovanog novca u njihovij nominalnim iznosima.Emisioni posao
predstavlja instrument monetarne politike jedne zemlje.Banke ostvaruju prihod na osnovu razlike
između pasivne i aktivne kamatne stope.Aktivna kamatna stopa je u startu uglavnom veća od pasivne
kamatne stope.

5. Neutralni bankarski poslovi

Neutralni bankarski poslovi često se nazivaju još i posrednički ili uslužni.I kao što i naziv ovih poslova
govore radi se o posredovanju(usluzi) u ime i za račun drugih komintenata. Za izvršene usluge banke
naplaćuju proviziju,koja ulazi u prihod banke ali ona je, u odnosu na prihod ostvaren u aktivnim
bankarskim poslovima, znatno manja.
U neutralne bankarske poslove ubrajamo:
- Ugovor o sefu
- Bankarske garancije
- Inkaso poslovi
- Poslovi akreditiva
- Ugovori o faktoringu i forfetingu

5.1. Ugovor o sefu

Banka izdaje sef na određeni vremenski period za koji korisnik plaća određenu naknadu. Banka se pri
tom obavezuje da će sef održavati u ispravnom stanju,da će obezbediti nadzor itd.

5.2. Bankarske garancije

11
Banka se obavezuje prema primaocu garancija da će mu za slučaj ako mu treće lice ne ispuni dospelu
obavezu,izmiriti tu obavezu ,ako mu za to budu ispunjeni uslovi.

5.3. Inkaso poslovi

Banka preuzima obavezu naplaćivanja potraživanja ,u zemlji i inostranstvu, za klijenta uz

odgovarajuću naknadu.

5.4. Poslovi akreditiva

Banka prihvata zahteve svog klijenta,obavezuje se da će korisniku akreditiva isplatiti određenu svotu,
ukoliko budu ispunjeni uslovi navedeni u akreditivu.

5.5. Ugovori o faktoringu i forfetingu

Faktoring - posao kojim se potraživanja od kupaca prodaju (uz diskont tj. umanjena za kamatu)
specijalizovanim finansijskim institucijama (faktorima) pre roka dospeća za naplatu. Dakle, faktor je
dužan da ukoliko mu preduzeće pošalje fakturu odluči da li će da preuzme rizik naplate tog
potraživanja (ceo rizik – bez rekursa, ili deo rizika - sa rekursom) ili neće.
Forfeting - posao vrlo sličan faktoringu sa osnovnom razlikom u tome što se poslovi forfetinga
odvijaju na relaciji zemlja - inostranstvo. Forfeting je posao u kojem domaći izvoznik može prodati
potraživanje od stranog preduzća jer je zapao u dugove ili ima potrebu za novcem odmah da bi
iskoristio šansu koja se ukazala.

12
Zaključak

Banka posluje sredstvima koji su uloženi u njene fondove, sredstvima depozita, uzetih
kredita, kao i drugim sredstvima koje je banka pribavila na tržištu novca i tržištu hartija od vrednosti ili
u inostranstvu. Obim bankarskog poslovanja zavisi od visine uloženih sredstava u osnivački fond
banke i visini sredstava u rezervi.
Bankarski poslovi su takvi pravni poslovi koji za svoj predmet imaju promet novca i
određene usluge koje banke vrše svojim klijentima u vezi sa platnim prometom.
Bankarski poslovi odlikuju se sledećim karakteristikama: to su po pravilu formalni poslovi, zatim
zaključuju se uglavnim kao ugovori – pristupom klijenta i prihvatanjem opštih uslova poslovanja
banaka .
Bankarski poslovi se u pravnoj teoriji najčešće klasifikuju na aktivne, pasivne i neutralne ,
polazeći od kriterijuma funkcije banke u određenom poslu.
Postoje i druge podele bankarskih poslova. Jedna od postojećih podela u pravnoj teoriji jeste i podela
bankarskih poslova u sledeće tri grupe:
Bankarski depoziti, kreditni poslovi i uslužni poslovi.
Pored ovih klasifikacija moguće su i druge klasifikacije bankarskih poslova. Prvo prema vrsti novčanih
sredstava , bankarski poslovi mogu biti devizni i dinarski . Drugo prema dužini trajanja , bankarski
poslovi mogu biti kratkoročni i dugoročni . Treće prema području obavljanja bankarski poslovi mogu
biti domaći i međunarodni. Četvrto prema vrsti klijenata , bankarski poslovi mogu biti poslovi sa
pravnim licima i poslovi sa fizičkim licima .

13
 Literatura:

 Dr Živković A., dr Krstić B., dr Bojović P., Monetarna ekonomija i bankarstvo

za IV razred ekonomske škole, Beograd, 2006. god.
 Sajt Internet enciklopedije:“Wikipedia“-/Bank/
 Sajt:www.economy.co.yu

14