1

Uvodno predavanje

Muzeologija:

Pojam MUSEUM potiče od grčke reči MUSEON, koja označava kultno mesto, odnosno
hram posvećen MUZAMA. Muze kćeri Zevsa i Mnemozine /boginje, one su zaštitnice
umetnosti, nauke i veština, tj. žene koje nadahnjuju umetnika i koja su izvor poetskog
nadahnuća i inspiracije. Doslovce prevedeno Museon bi označavao boravište MUZA.

Termin MUSEION se, u antičkom svetu, ponekada odnosio i na mesta na kojima su se čuvale
knjige, jer su se hramovi posvečeni Muzama nalazili uz Platonovu akademiju u Atini ili uz
Aleksandrijsku biblioteku, a biblioteke su u antici istovremeno označavale i mesta na kojima
su se sastajali oni koji su se bavili naukom.

Postoje različiti stavovi o tome šta je muzeologija, muzeografija, muzealija i muzealnost

 Muzeologija je nauka o muzejima, o pitanju arhitekture muzejskih objekata i o

njihovom osvetljenju, radionicama, bezbednosti, načinu izlaganja i sl.

 Muzeologija je nauka koja se bavi proučavanjem zadataka i delovanja muzeja, a

MUZEOGRAFIJA bi bila tehnika sakupljanja i muzejskog rada zasnovanog na
muzeologiji (seminar UNESCO-a 1958. Godine Rio de Ženerio)

 1989. Muzeologija je nauka koja se bavi istraživanjem selekcije, održavanja i javnog

pristupa materijalnim očitavanjima kulture i prirode koji se čuvaju u institucijama –
muzjima u cilju istraživanja, odgoja i rekreacije.

 Meuzeologija je deo informatičkih nauka koja se bavi izučavanjem identifikacije,

zaštite i komuniciranja muzealnosti materijalnih svedočanstava kulture i prirode
(prvenstveno muzealija) radi zaštite ljudske baštine, interpretacije i prenošenja njenih
poruka, kao i oblicima organizovanog i institucionalizovanog ljudskog delovanja
(uglavnom muzejima) za postizanje navedenih ciljeva.

Predmet muzeologije je izučavanje predmeta ili sklopova kulturne baštine koji mogu
organizovano i usmereno prenosti poruke čoveka čoveku ili društvu, iz vremena u vreme,
u okviru različitih konteksta: primarnih, arheoloških ili muzeoloških (objasniti šta je koji
kontekst), kao i načina i istorije tih načina organizovanja i prenošenja pomenutih poruka.
 2

Informacijsko izučavanje nasleđenog predmetnog sveta koji nas okružuje i identifikovanje

njegove muzealnosti, sa svrhom zaštite kulturne i prirodne baštine, kao interpretacije i
komunikacije njenih poruka bez vremenskih i prostornih ograničenja, a u funkciji
dobrobiti određenog društva.

Predmet muzeologije je proučavanje muzealnosti posredstvom muzealija

Zadatak muzeolgije je skaldištenje specifičnih informacija i njihovih nosilaca – društveno

komuniciranje

Predmeti muzeologije, odnosno baštine sadrže informacije koje su uslovljene našim

društvenim i kulturnim bićem. A informacije se konkretizuju u poruku tek u određenom
kontekstu.

Muzeografija

 Muzeografija je disciplina koja se bavi opisivanjem muzeja, zbirki i njihovih retkosti.

Muzej

 MUZEJ je ustanova u kojoj se čuvaju, proučavaju i izlažu umetnička dela, starine i

predmeti iz različitih oblasti: nauke, tehnike i istorije i sl.

 Muzej je medij za prenošenje poruka iz prošlosti i sadašnjosti u sadašnjost i budućnost

i to onih poruka koje je društvo svake nove sadašnjosti u stanju da prepozna. Svi
predmeti koji mogu preneti takve poruke čine baštinu, a dobar deo te baštine kulturnu i
prirodnu baštinu.

 Muzej je vizuelizovana i uređena zbirka predmeta, osnivanje muzeja se dovodi u vezu

sa željom za saznanjem sveta.

 Muzej predstavlja drugačiji saznajni red od nauke, jer muzej podrazumeva tzv.
intiutivni ili predstavni red po kome se neposredno uviđa i opaža, bez posredstva
razmišljanja. Muzej je izvor drugačijeg saznanja od nauke, neposredan je i sa jakim
vrednostima i emocionalnim obeležjima i specifičnim obrazovnim potencijalima.

Muzealija
 3

 Muzealije su predmeti u muzejima izloženi javnosti, materijalni ostaci starog doba,

starine i retkosti.

 Muzealija je osnovna jedinica zbirnog fonda muzeja.

 Muzealije su stvarni i potencijalni muzejski predmeti, oni koji nose obeležja

muzealnosti.

 Muzealije su izvorni predmeti stvarnosti koji su smislenom selekcijom izdvojeni iz

svoje prave stvarnosti i postali dokumenti te stvarnosti. Ne mora svaka muzealija da
bude svesno, odnosno smisleno izdvojena iz svoje prave stvarnosti, ona može biti i
retki preostali dokument te stvarnosti koji je na različite načine dospeo do naše
stavrnosti.

 Muzealija je nosilac svedočanstvenosti koji ima varijabilnu količinu informacija i

poruka, od kojih su one materijalne stabilne, a one socijalne varijabilne tj. zavisne od
interpretacije podataka. Kao rezultat komunikacije između muzejskog stručnjaka i
predmeta kao dokumenta(muzealije) nastaje informacija. To je stručna ekspertiza. Da
bi informacija bila što verodostojnija stručnjak mora biti sposoban da očita značenje
predmeta, tj. da na pravi način protumači oznake koje on nosi. Na taj način stručnjak
doprinosi povećanju sadržaja ljudskog znanja, odnosno smanjuje se polje
neodređenosti muzealije. Šta podrazumeva sposobnost stručnjaka: da li arheolog može
da verodostojno tumači arhivsku građu ili obratno da li jedan istoričar stručnjak za
srednji vek može verodostojno da protumači jedan paleolitski artefakt ili jedan
predmet iz etnografske zbirke.

 Muzealija je predmet bogat značenjem

 Muzealija je dokument u vremenu, poruka u određenom prostoru i informacija u

određenom društvu.

 Muzejski predmet ili muzealija ima tri sastavna elementa: materijal, oblik i značenje.
Jedinstvo ova tri elementa čine predmet predmetom baštine odnosno muzealijom.

Muzealnost

 Osnovna osobina muzejskog predmeta.

 4

 Muzealnost je ona strana stvarnosti koju možemo upoznati samo u prikazu odnosa
čoveka prema stvarnosti.

 Muzealnost je osobina predmeta da u jednoj stvarnosti bude dokument neke druge

stvarnosti, da u sadašnjosti bude dokument prošlosti, da u muzeju bude dokument
stvarnog sveta, da u prostoru bude dokument nekog drugog prostora, odnosno
prostornog odnosa.

 Materijal i oblik su nosioci muzealnosti.

 Muzejski predmet u muzeju je nosilac muzealnosti, pa se s toga i naziva muzealijom.

Njegova je osobina da u novoj muzealnoj realnosti u koju je prenesen dokumentuje
realnosti iz koje je izdvojen.

 Svoju muzealnost predmet može izražavati i izvan muzeja, u svom prirodnom

kontekstu.

 Svoju muzealnost predmet izražava time što ostaje dokument vremena i društvenih
odnosa kojima je bio svedok, a zajedno sa okolinom u kojoj živi postaje dokument
istorijskog prostora.

MUZEALIZACIJA

Muzealizacija je proces identifikacije predmeta kao predmeta kulturne baštine,

prepoznavanje i čitanje njegovih značenja, zatim izdvajanje tog predmeta iz njegovog
prvobitnog okruženja, iz njegove stvarnosti i stavljanje tog predmeta u neku drugu
stvarnost u stvarnost i prostor muzeja, čime predmet postaje muzealija i u toj novoj sredini
postaje dokument sredine iz koje je izdvojen.

Identifikovanje muzealnosti postiže se u neposrednom dodiru s muzejskim predmetom, uz

puno poznavanje konteksta u kome se predmet nalazi, uspostavljanjem posve određenih
komunikacijskih procesa između stručnjaka-kustosa i predmeta.

Predemt postaje sastavni deo muzejskog zbirnog fonda ili kod sklopova baštine koji su
odabrani za zaštitu i prezentacije svoje vrednosti.

Kroz komunikaciju na relaciji stručnjak predmet smanjuje se polje njihove muzealne

neodređenosti i povećava polje muzejske određenosti.