KALIJUM (ZNAAJ ZA BILJKE)

Neophodan, makro, deficitaran Nije konstitucioni (ne ulazi u sastav biljnih organskih jedinjenja). U biljci se nalazi u jonskom stanju u elijskom soku, u obliku raznih soli K vri neutralizaciju organskih kiselina koje nastaju u procesu metabolizma K regulie stabilnost pH u elijskom soku K ima znaajnu ulogu u reakcijama pri hlorofilnoj asimilaciji i sintezi ugljenih hidrata (stvaranju, razlaganju i premetanju). K regulie bolje iskoriavanje svetlosti Poveava aktivnost fotosinteze

Utie na metabolizam azota Potpomae sintezu belanevina Utie na vodni reim biljaka Deluje na osmotski pritisak Smanjuje transpiraciju to je od znaaja u sunim uslovima Stimulie rast mladog tkiva Podstie rad fermenata Potpomae otpornost biljaka na poleganje i bolesti

KALIJUM U ZEMLJITU

U litosferi u proseku 2,4% (od 0,5-3%) varijabilnost potie od stena i minerala tj. matinog supstrata. K zavisno od geoloke podloge zastupljen je u: mikaistu ~ 6% granitu i gnajsu 4-6% porfir 5% vulkanska lava 3-6% dolomit 3% krenjaci 0,01-0,05% peari u tragovima

 K je u direktnoj zavisnosti od sadraja gline u zemljitu K zavisi od klime U humidnim rejonima jae je razlaganje minerala i izraenije je premetanje K u dublje slojeve i obrnuto u aridnim rejonima. Rezerve K u zemljitu su velike 1% K (0-20 cm dubine 1 ha) ~ 30000 kg K/ha 3% K (0-20 cm dubine 1 ha) ~ 90000 kg K/ha U naim zemljitima sadraj K u zemljitu se kree od 1,5-2,0% K odnosno od 45000-60000 kg K/ha

OBLICI KALIJUMA U ZEMLJITU

Po Viklanderu
1. 2. 3. 4. Rastvorljivi kalijum ili kalijum u zemljinom rastvoru Zamenjivi ili adsorbovani kalijum Fiksirani ili direktno nezamenljivi Kalijum kristalne reetke minerala

Po Vaenin i Karaseva 1. K u zemljinom rastvoru 2. K zemljinog adsorptivnog kompleksa: - intenzivno zamenljivi joni - ekstenzivno zamenljivi joni - nezamenljivi joni 3. K zemljinog skeleta - ekstenzivno zamenljivi joni - nezamenljivi joni 4. K organskih ostataka u zemljitu

Scheffer and Welte 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. K u zemljinom rastvoru K adsorbovan za organske koloide K adsorbovan za mineralne koloide K fiksiran u meuslojne razmake minerala gline K kristalne reetke sekundarnih minerala K kristalne reetke primarnih minerala Bioloki fiksiran kalijum u mikroorganizmimai zemljinoj fauni

OBLICI K U ZEMLJITU
Sav K je u mineralnom obliku 1. Rastvorljivi K K zemljinog rastvora 6-20 mgkg-1 (ppm) 2. Zamenjivi ili adsorbovani K 1-2% 3. Fiksirani ili neizmenljivi K 1-10% 4. K kristalne reetke 90-98% K u kristalnoj reeci nalazi se u: primarnim i sekundarnim mineralima koliina

rastvorljivost

Primarni minerali su po hemijskom sastavu alumosilikati: Feldspati Liskuni Pirokseni Amfiboli Kvarc Od feldspata najznaajniji su: ortoklasi KAlSi3O8 9-15% K2O; plagioklasi; anortit; albit. Od liskuna najzastupljeniji su: muskovit H2KAl2(SiO4)3 7-9% K2O; biotit K(MgFe2+)3(OH)2(AlFe3+)Si3O10 ovo je tzv. Mg-liskun sa 5-7% K2O

 Primarni minerali (feldspati, liskuni...) se raspadaju i nastaju sekundarni glineni minerali: Kaolinit Ilit Montmorilonit Oni su po hemijskom sastavu sekundarni hidratisani alumosilikati sastavljeni uglavnom iz Si; Al; O; H; i u malim koliinama od Ca; K; Mg; Fe.

FIKSIRANI (NEIZMENLJIVI) KALIJUM (1-10%)

Stoji u ravnotei sa adsorbovanim kalijumom i pod odreenim uslovima ovi oblici prelaze jedan u drugi. Neizmenljivi (fiksirani K) definie se kao deo koji nije odmah zamenljiv uobiajenim sredstvima za katjonsku izmenu. Smatra se da fiksirani K predstavlja prirodno prelazno stanje izmeu zamenljivog (adsorbovanog) i K reetki. U kojoj meri biljke koriste fiksirani K zavisi, pre svega, od mehanikog sastava zemljita, tj. tipa zemljita.

Nosioci fiksacije K su sekundarni minerali gline Fiksacija K odvija se na prelomima kristalne mree gde ostaju slobodna mesta sa negativnim nabojem i za koji se K+ moe vezati.

3. Izomorfna zamena O=Si=O Crte

a) b)

Zamena Si sa Al i slobodna veza sa K i Al sa Ca i K

Fiksacija K+ zavisi od: Minerolokog sastava zemljita, koliine gline i njenog kvaliteta Teksture (granulometrijskog sastava Od sadraja prirodnog (nativnog) K u zemljitu (vea koliina ovog K u zemljitu manja je fiksacija) % fiksacije zavisi od dodatog K (vee dodavanje K vea fiksacija). to je vei koeficijent saturacije to je i manja fiksacija i vei deo K je pristupaan biljkama i obrnuto. Otuda se ide ka obezbeenosti zemljita u K, ime se smanjuje fiksacija, a poveava pristupanost K+.

ADSORBOVANI (IZMENLJIVI) KALIJUM (1-2%)

To je onaj K koji je adsorbovan od zemljita i koji se moe zameniti sredstvima za katjonsku izmenu. Ovaj oblik K vezan je fiziko-hemijskim silama na povrini koloidnih estica. Adsorbovani K predstavlja osnovni izvor K za ishranu biljaka te otuda koliina adsorbovanog K moe posluiti za procenu delovanja i odreivanja doza kalijumovih ubriva

KALIJUM ZEMLJINOG RATSVORA (6-20 mgkg-1)

To je ona koliina K koja se nalazi rastvorena u vodi pri normalnim uslovima vlanosti zemljita i relativno je nevezana sa adsorptivnim kompleksom. U zemljinom rastvoru K+ se nalazi u obliku rastvorljivih jona i u celosti je pristupaan biljkama.

ODNOSI RAVNOTEE IZMEU RAZNIH OBLIKA KALIJUMA

Po Wiklander-u Dinamika ravnotea K zemljinog rastvora zamenjivi K fiksirani K Osnovni koncept ravnotee je da izmena koliine jednog od oblika tei da bude kompenzovana iz drugog ili promenama svih ostalih oblika. Brzina prelaenja je razliita i na ravnoteu oblika K i njihovu pristupanost utiu faktori: Vrsta zemljinih koloida. Ukoliko u zemljitu ima vie koloida gline tipa montmorilonita i ilita, tada e se usled fiksacije ravnotea poremetiti u pravcu stvaranja pristupanih oblika K (s desna u levo). Kalcifikacija iziskuje poveano K-ubrenje t sa poveanjem raste sadraj pristupanog K na raun fiksiranog. Naizmenino vlaenje i suenje potpomae fiksaciju.

FIZIOLOKE VREDNOSTI POJEDINIH OBLIKA K U ZEMLJITU

K zemljinog rastvora je u celini pristupaan biljkama i on je osnovni izvor biljne hrane. Meutim, K zemljinog ratsvora ne odraava plodnost zemljita u K jer se nalazi u malim koliinama Adsorbovani K karakterie plodnost zemljita u K. Nije direktno pristupaan biljkama, ve posle desorpcije i prelaska u zemljini rastvor. Fiksirani K. Moe se koristiti od strane biljaka, ali u daleko manjim koliinama od adsorbovanog, posle defiksacije. Tako iz K zemljinog rastvora 100% Adsorbovanog 30-90% I fiksiranog ~ 20% koriste (usvajaju) biljke

K mineralne reetke nije direktno pristupaan biljkama ve (nakon) razlaganja minerala gde prelazi u druge pristupanije oblike Lakopristupaan K za biljke je onaj oblik K koga biljke mogu lako usvojiti (K+) za svoju ishranu, a to je celokupna koliina K iz zemljinog ratsvora, adsorbovani K (koji je hemijski pristupaan fiziki nije) i jedan manji deo fiksiranog K.

GUBICI K IZ ZEMLJITA
Ispiranje, iako se K vee u adsorptivnom kompleksu bilo da je unet ubrivima ili da je nastao mobilizacijom zemljinih rezervi, ipak to ne znai da nema opasnosti od njegovog ispiranja. Koliina ispranog K koji se moe nai u drenanim vodama zavisi od mehanikog sastava zemljita i klime. U nekim zemljitima SAD te koliine su ~ 90 kg Kha-1 na zemljitu pod ugarom, a pod vegetacijom ~ 75 kg Kha-1 Gubici K ispiranjem mogu se spreiti kalcifikacijom. Uneti Ca utie na taloenje koloida i spreava ispiranje K. Gubici K erozijom i etvama. kulture visine prinosa tipa zemljita klime