UNIVERZITET SINGIDUNUM

Poslovni fakultet Beograd

Pristupni rad BANKE I FINANSIJSKA TRITA

Mentor: prof. Dr Miroljub Hadid

Ni, februar 2012.

Student: Jelena Prokid, 2011140441

UVOD
Banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zakljuivanje i izvravanje bankarskih poslova. Banka je pravno lice, ona ima pravnu i poslovnu sposobnost u granicama registrovanog predmeta poslovanja. Osnovno pravilo je da je uspean finansijski sistem preduslov za ekonomski rast. Banke su vane, kada se njima loe rukovodi, svi trpimo. Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najedi uzroci finansijskih kriza su: nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neoekivano padaju, i jo jedan od veoma vanih uzroka je, i bankarska panika.

Jelena Proki

UVOD
Nakon dugog perioda primene modela socijalnog samoupravljanja, naa zemlja se okrenula primeni naela i principa savremeno trino orjentisanih privreda. Uvoenje trine ekonomije podrazumeva uvoenje i razvoj finansijskog trita, tj. njegovih segmenata u vidu trita novca, kapitala, derivata i deviznog trita. Finansijsko trite, moe se redi, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnike u zavisnosti od roka njihovog dospeda, kao hartije od vrednosti na tritu novca i hartije od vrednosti na tritu kapitala.

Jelena Proki

BANKE
Predmet nauke o bankarstvu
Banka je novano preduzede i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih novanih poslova za raun svojih klijenata.
Banka takoe moe da se definie u smislu: 1. Ekonomskih funkcija 2. Usluga koje prua klijentima 3. Pravne osnove postojanja

Jelena Proki

BANKE
Bankarski poslovi i organizacija banke
Ono to je bila konstanta, a za ta se vezuje i sama definicija banke, to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i novanim poslovima. Osnovna posrednika funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi slededi: 1) 2) 3) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, kreiranje novca i odobravanje kredita, obavljanje platnog prometa.

Jelena Proki

BANKE
Bankarski poslovi i organizacija banke
1) Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava je osnovni bankarski posao, jer na taj nain banka dolazi do prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za za kreiranje novca i odobravanje kredita. 2) Kreiranje novca i odobravanje kredita predstavlja osobenost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolae umnoava kreditni volumen pomodu kreditno-monetarne multiplikacije. Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju iju osnovu ino primarni novac centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vri kreditiranje poslovnih banaka. 3) Poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino obavljaju u celosti preko bankarskog sistema. Do 2003. godine u Srbiji najvedi deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Sluba drutvenog knjigovodstva), SPP (Sluba platnog prometa) odnosno ZOP (Zavod za obraun i pladanja).
Jelena Proki 6

BANKE
Banka kao novano preduzede
Banke-akcionarska drutva, kakve su uobiajene u trinoj privredi, imaju cilj umnoavanje novanog kapitala i maksimiranje dobiti. U domadim uslovima, kao i drugim zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uvedanje kapitala. U razvijenim zemljama bankarski i ire finansijski sistem su veoma kontrolisani. Mere dravne intervencije se svode na: 1) 2) 3) 4) nacionalizaciju centralne banke, stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova, podravljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka, stvaranje krupnih dravnih finansijskih institucija,

5) formiranje posebnih finansijskh institucija fondova sa primarnim ciljem podrke izvozu.

Jelena Proki 7

BANKE
Banka kao novano preduzede
Bankarska naela poslovanja, odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena rizika i maksimiranje racionalnosti poslovanja: Princip likvidnosti banke, Princip poslovnosti i efikasnosti, Princip sigurnosti plasmana,

Princip rentabiliteta poslovanja,

Princip solventnosti i Princip aurnosti.

Jelena Proki

BANKE
Banka kao novano preduzede
1) Princip likvidnosti se izraava kao princip poslovanja banke kao posrednika, poverioca i dunika da u svakom trenutku moe svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom novanom imovinom. Ovaj problem se moe zaotriti ukoliko banka ne usklauje adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom. 2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izraava potrebom da se maksimalni rezultati poslovanja postignu uz minimalno koridenje sredstava. 3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izraava potrebu banke da svoja raspoloiva sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za ta je neophodno da obezbedi odgovarajude lino ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstva kod klijenta najbolje efektuiraju, to povratno pozitivno utie na veliinu depozita banke. 4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izraava celinu interesa banke da maksimira profit u odnosu na uloeni kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja. Ovo je vrhunsko naelo svakog privrednog subjekta koji posluje u trinim uslovima i nije specifino za banku.
Jelena Proki

BANKE
Klasifikacija banaka
Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadrine poslova kojima se banka preteno bavi, pa je moguda slededa klasifikacija banaka: centralna ili emisiona banka; depozitne banke (komercijalne banke); univerzalne banke (komercijalne banke);

specijalizovane i granske banke;

poslovne banke; tedno-kreditne organizacije

ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.); meunarodne organizacije. i regionalne banke i medunarodne finansijske

Jelena Proki

10

BANKE
Centralna ili emisiona banka
Centralna ili emisiona banka prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovladenja koje drava zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te drave. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da odreuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drave. Ova institucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreenoj dravi istie u njenom nazivu.

Jelena Proki

11

BANKE
Depozitne (komercijalne) banke
Primarni posao depozitnih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i uloga na tednju. Obzirom na kratkoroni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog irine poslova i razvijenosti interesa one se organizuju u ire bankarske organizacije. U ranijoj domadoj bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu vedih holding banaka.

Jelena Proki

12

BANKE
Univerzalne banke
Univerzalne banke se bave najvedim brojem poslova iz bankarske nomenklature, a obim i irina bavljenja odreeni su velinom i njenim potencijalom. Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka potie od interesa klijenata privrednih subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja strunosti u obavljanju svih vrsta poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Poslednjih decenija trend usvetu je upravo univerzalizacija banaka.

Jelena Proki

13

BANKE
Specijalizovane i granske banke
Specijalizovane banke se bave pojedinim vrstama bankarskih poslova, pa se sa stanovita strune usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli rada meu bankama. Najede je re o investicionim bankama, izvozno uvoznim bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifinim, specijalizovanim bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili vede asocijacije. U domadoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka (JIK), Jugoslovenska banka za meunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), Jugoslovenska poljoprivredna banka (Agrobanka), dok su u dananje vreme one prevashodno zadrale gransko odreenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne banke.
Jelena Proki 14

BANKE
Poslovne banke
Poslovne banke se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u domadoj bankarskoj praksi pod ovim nazivom najede podrazumeva banka opte poslovnog tipa. U razvijenim zemljama se ove banke preteno bave finansiranjem razvoja kompanija na osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom.

Jelena Proki

15

BANKE
tedno kreditne organizacije
tedno kreditne organizacije ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novana sredstva. Njihova primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovnitva. U zavisnosti od strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao to su tedionice, tedno-kreditne zadruge i tednokreditne slube. Osnovni sadraj poslova ovih institucija je, s jedne strane, prikupljanje tednih uloga, depozita po tekudim i iro raunima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovnitvu, ali kako se samo deo prikupljenih sredstava plasira, to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u privredu.

Zakon o bankama je obuhvat suzio samo na banke, tako da njime nisu obuhvadene nebankarske finansijske institucije, a tedionice, tedno kreditne zadruge i slube su bile u obavezi da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o bankama.

Jelena Proki

16

BANKE
Bankarski konzorcijum
Konzorcijum se moe zasnivati na trajnoj ili projektnoj osnovi i moe obuhvatiti domade banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba, radi proizvodne kooperacije, zajednikih ulaganja u inostranstvo, zajednikih nastupa na tredim tritima. Prava i obaveze lanica reguliu se posebnim ugovorom. Poto konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor, sekretarijat i izabrana banka gestor banka.

Jelena Proki

17

BANKE
Ustanove za kreditnu podrku izvoza
U gotovo svim zemljama, u cilju unapreenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove koje obezbeuju finansijsku podrku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri tom treba imati u vidu ogranienja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije (STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrka obezbeuje subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakice.

Jelena Proki

18

BANKE
Ostale nebankarske i druge finansijske institucije
U ostale nebankarske i druge finansijske institucije, spadaju: centralna ili emisiona banka; Ustanove osiguranja i reosiguranja, Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi, Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita, Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroakih kredita, Novane i robne berze, Stambene i druge zadruge, Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima, Ustanove koje se bave poslovima kliringa, Institucije koje se bave poslovima lizinga, Finansijski posrednici brokerske i dilerske kompanije i dr. Heding kompanije, Fondovi trita novca, Finansijske holding kompanije i konglomerati, Ostali agencije, komisionari, menjai, posrednici, biroi.
Jelena Proki

19

BANKE
Funkcije banke
Osnovne funkcije banke su: Funkcija kreditnog posredovanja,

Funkcija novanog izravnavanja,

Usluna funkcija i Preduzetnika funkcija.

Jelena Proki

20

BANKE
Funkcije banke
Funkcija kreditnog posredovanja

Prva i najvanija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako to na jednoj strani banka uzima kredite (od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na tednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima.
Posrednika funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u njenom bilansu. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tui novac se vrednosno iskazuju u pasivi, a kreditni u aktivi baninog bilansa. Funkcija novanog izravnavanja, Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajude izmeu trailaca novca ne samo u finansijskom ved i u prostornom i vremenskom smislu rei.

Jelena Proki

21

BANKE
Funkcije banke
Usluna funkcija Banka obavlja i raznovrsne uslune poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dunika ni u ulozi poverioca ved naprosto prua odreene korisne usluge svojim klijentima, kao to su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera, kao to su: menjaki poslovi, poslovi uvanja poverenog novca te funkcija posredovanja u platnom prometu. Preduzetnika funkcija Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih moe dodatno da zaradi kao to su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za sopstveni raun itd.

Jelena Proki

22

BANKE
Vrste bankarskih poslova
Bankarski poslovi se najede svrstavaju prema njihovim zajednikim osobinama na: Aktivni bankarski poslovi, Pasivni bankarski poslovi i

Neutralni bankarski poslovi.

Jelena Proki

23

BANKE
Aktivni bankarski poslovi
Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog klijenta (dunika). U okviru aktivnih bankarskih poslova razlikuju se: Ugovor o kreditu, lombard,

relombard,
eskont i reeskont.

Jelena Proki

24

BANKE
Aktivni bankarski poslovi
Ugovor o kreditu Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da de korisniku kredita staviti na raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava, na odreeno ili na neodreeno vreme, za neku namenu ili bez namene, uz istovremenu obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu, u vreme i na nain utvrden ugovorom. Lombard Lombard je davanje kredita uz zalog. Ugovorom o lombardu banka daje poveriocu kredit, s tim to je poverilac duan da kod nje deponuje pokretne stvari kao obezbeenje da de uzeti kredit vratiti u roku. Ugovor o lombardu zakljuuje se u pismenoj formi. Primljene stvari od klijenta banka je duna da uva panjom dobrog privrednika i da ih vrati klijentu kada on vrati uzeta sredstva u odreenom roku.
Jelena Proki 25

BANKE
Aktivni bankarski poslovi
Relombard Relombard je posebna vrsta ugovora o lombardu. On se sastoji u tome to banka koja je dala kredit komitentu zalogu stvari primljene od njega prenosi na drugu banku i od nje dobija novana sredstva, tj. sada banka obavlja lombardovanje. U tom sluaju komitent uzeta sredstva vrada onoj banci kod koje se u zalogu nalaze njegove stvari.
Eskont Eskont je prodaja odreenih hartija od vrednosti njenom korisniku pre njegove dospelosti za naplatu, uz odbitak pripadajude kamate od dana eskontovanja do dana dospelosti. Hartije od vrednosti obino su: menice, ekovi, varanti, uputnice. Pri eskontovanju banka ispladuje korisniku hartije od vrednosti, njen nominalni iznos sa pripadajudim kamatama, ali odbija nedospele kamate, svoju proviziju i trokove. Banci najvie pogoduje eskontovanje onih hartija od vrednosti za koje je uverena da de ih u kratkom roku naplatiti.
Jelena Proki 26

BANKE
Aktivni bankarski poslovi
Reeskont Reeskont predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu. Kod reeskonta kao ugovrne strane javljaju se dve banke, s tim to je jedna od njih ona banka koja je ved zakljuila ugovor o eskontu, odnosno ona je vlasnik hartije od vrednosti po tom osnovu, a druga banka kupuje te hartije od banke koja je obavila eskontovanje.

Jelena Proki

27

BANKE
Pasivni bankarski poslovi
Pasivni bankarski poslovi su poslovi kod kojih se banka javlja kao dunik u odnosu na svoje poverioce. U pasivne bankarske poslove spadaju:

Emisioni poslovi,
Izdavanje obveznica, Izdavanje zalonica, Izdavanje blagajnikih zapisa, Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i ulog na tednju.

Jelena Proki

28

BANKE
Pasivni bankarski poslovi
Emisioni poslovi Pod emisionim poslovima podrazumevaju se oni poslovi u okviru kojih ovladena banka obavlja emisiju novanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. U naoj zemlji ove poslove obavlja Narodna banka Srbije i banke. Izdavanje obveznica Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da de licu naznaenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti odreenog dana iznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetskog kupona. Obveznice predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti, koje se izdaju radi prikupljanja slobodnih novanih sredstava. Banka moe da izda obveznice na tri naina: u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun, u tue ime i za tu raun.

Jelena Proki

29

BANKE
Pasivni bankarski poslovi
Izdavanje zalonica Bankarska zalonlca je pismena isprava koju bankarska organizacija, hipotekama banka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit. Zalonice glase na donosioca, imaju stalno ukamadenje, due rokove i neotkazive su, a za pokride imaju zaloene nepokretnosti.
Izdavanje blagajnikih zapisa Blagajniki zapis je kratkoroni papir i sredstvo za regulisanje koliine novca u opticaju i za regulisanje likvidnosti banaka. Kratkoronost razlikuje blagajniki zapis od obveznice. Blagajniki zapis mogu da izdaju Narodna banka Srbije i sve druge nae banke. Odluku o emisiji blagajnikog zapisa donosi nadleni organ emitenta. Blagajnike zapise koje emituje NBS mogu da emituju banke i druge finansijske organizacije, a blagajnike zapise koje emituju banke i druge finansijske organizacije mogu da kupuju kako pravna, tako i fizika lica.
Jelena Proki 30

BANKE
Neutralni bankarski poslovi
Pod neutralnim bankarskim poslovima podrazumevaju se bankarski poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao dunik.

U okviru neutralnih bankarskih poslova spadaju:

Ugovor o depozitu, Ugovor o sefu Devizni poslovi,

Klirinki poslovi i
Bankarske garancije.

Jelena Proki

31

BANKE
Formiranje finansijskog potencijala banke
Prema osnovnom obeleju banke, kao monetarne i finansijske institucije zadatak je da plasira sredstva za potrebe svojih klijenata, i da ih pri tome valorizuje na najbolji nain, sa najvedim ekonomskim efektom. finansijski potencijal banke, izraava izvore sredstava ili zbirnu sumu sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. Analitiki prikazano strukturu pasive ine: kapital banke,

dispozitna sredstva,
nedepozitni izvori sredstava banaka i kreditna zaduenja.

Jelena Proki

32

BANKE
Formiranje finansijskog potencijala banke
Pri tome treba imati u vidu da banka nikada ne moe svoj celokupni finansijski potencijal usmeriti kao raspoloiva sredstva za plasmane. Zbog injenice da je svaka banka obavezna da na osnovu mera monetarnog regulisanja i intervencije CB izdvoji deo sredstava, obaveznu rezervu, koju banke dre na posebnom raunu kod centralne monetarne ustanove. Uslovljeno time investicioni potencijal ili potencijal za plasmane predstavlja raspoloivi iznos sredstava finansijskog potencijala koji se moe usmeriti za odgovarajude plasmane. Taj odnos se moe prikazati:

Fp finansijski potencijal banke Ro sredstva obavezne rezerve R2 rezerva za likvidnost Ip investicioni potencijal banke

Fp = Ro + Ip Ip = Fp - (Ro + R2)

Jelena Proki

33

BANKE
Struktura finansijskog potencijala banke
Kapital banke je kljuni deo u strukturi finansijskog potencijala banke. Depozitni potencijal ini novana sredstva koja nebankarski transaktori (sektor privrede, neprivrede i stanovnitva) dre na raunima banke.

Raspoloiva depozitna sredstva u potencijalu banke su veoma razliitai mogu se podeliti na:
Depozite po vienju i Oroeni ili ogranieni depoziti.

Nedepozitnoj strukturi sredstava u finansijskom potencijalubanke pripadaju: Sredstva pribavljena iz kreditnih izvora (krediti dobijeni od banaka) i Sredstava pribavljenih od ostalih finansijskih institucija.
Jelena Proki 34

FINANSIJSKA TRITA
Finansijsko trite se definie kao mesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za finansijskim instrumentima na ijoj osnovi se i formira njihova trina cena. Cena finansijskih sredstava formira se pod odluujudim uticajem ponude i tranje, a izraava se u vidu kamatne stope, koja je razliita za svaki od segmenata finansijskog trita. Prema predmetu poslovanja finansijsko tritre se moe podeliti na: Trite novca, Trite kapitala, Devizno trite i Trite finansijskih derivata.

Jelena Proki

35

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Pojam i karakteristike trita novca
Trite novca kao segment finansijskog trita predstavlja mesto na kome se sueljavaju ponuda i potranja za novcem visoko likvidnim sredstvima i hartijama od vrednosti iji je rok dospeda kradi od jedne godine. Njegov znaaj u funkcionisanju finansijskih sistema se ogleda u tome to predstavlja medijum za pribavljanje kratkoronih sredstava tj. novca i odrava likvidnost emitenta sa jedne strane i omogudava upravljanje kratkoronim vikovima finansijskih investitora sa strane. Na ovom tritu dominantno mesto imaju institucionalni investitori.

Jelena Proki

36

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Na ovom tritu najede se obavljaju slededi poslovi: Transakcije sa iralnim novcem, Uzimanje, odnosno davanje kratkoronih kredita, Eskontni poslovi, Lombardni poslovi i

Opti poslovi sa kratkoronim hartijama od vrednosti.

Na osnovu poslova koji se na njemu mogu obavljati izvrena je podela trita novca na dva segmenta: Trite novca na kome se trguje dnevnim i terminskim iralnim novcem i

Trite novca na kome se trguje kratkoronim hartijama od vrednosti kako kroz primarnu tako i kroz sekundarnu kupovinu i prodaju.
Jelena Proki 37

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Poslovanje na tritu novca karakteriu: Jasna i jednoobrazna pravila,

Jedinstven nain poslovanja,

Potovanje pravila koja su meunarodno prihvadena, Efikasnost i preciznost u obavljanju poslova Visoka finansijska disciplina i Racionalnost i aurnost u poslovanju.

Jelena Proki

38

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Funkcije trita novca Na tritu novca formira se kratkorona kamatna stopa, koja je indikator cene kotanja novca i kredita, to se odraava i na cenu kapitala. Od njene visine zavise odnosi ponude i tranje za novcem. Trite novca ostvaruje sledede funkcije:

Mobilizaciju i alokaciju kratkoronih finansijskih sredstava,

Obezbeivanje likvidnosti uesnika, Transmisiju monetarne politike, Utvivanje cena finansijskih instrumenata i Formiranje kamatne stope.

Jelena Proki

39

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Organizacija i vrste trita novca Postoje tri osnovna oblika organizovanja trita novca i to: Institucionalizovanono trite novca, kojeg predstavlja neka posrednika i specijalizovana institucija je centralizovano i legalno trite na kojem su ponuda i tranja novca koncentrisane na jednom mestu i u istom vreme. Neinstitucionalizovanono trite novca esto se naziva slobodno ili otvoreno trite novca, jer na njemu se pojavljuju i jedan drugog trae, po neformalnim pravilima, svi privredni subjekti koji ele trgovati novanim likvidnim sredstvima i Trite novca organizovano kao meavina institucionalizovanonog i neinstitucionalizovanonog trita nastalo je sa eljom da se iskoriste prednosti i institucionalizovanonog i neinstitucionalizovanonog trita novca.
Jelena Proki 40

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Organizacija i vrste trita novca Kao deo finansijskog trita, novano trite objedinjuje slededa specijalizovana trita i to: Kreditno trite, Meubankarsko trite iralnog novca i kratkoronih vrednosnih papira, Eskontno trite, Lombardno trite i Trite kratkoronih hartija.

Jelena Proki

41

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Finansijski instrumenti na tritu novca Hartije od vrednosti u osnovi predstavljaju dokumente koji dokazuju neki dug ili vlasnitvo, tj. odreena potraivnja. Hartije od vrednosti na tritu novca su po pravilu najlikvidnije hartije od vrdnosti sa rokom dospeda od jedne godine, emituju se u relativno velikom obimu i sa niskim ili nikakvim rizikom. Instrumenti trita novca najede se klasifikuju prema tipu izdavaoca:

Dravne vrdnosne papire (dravne obveznice, menice, blagajniki zapisi,

Vrednosne papire Centralne banke (blagajniki zapisi, depozitni cetrifikati) i Vrednosne papire poslovnih banaka (bankarski akcept, komercijalni zapisi, privatni diskontni papiri).
Jelena Proki 42

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Finansijski instrumenti na tritu novca

Najvaniji instrumenti trita novca su kratkorone hartije od vrednosti instrumenti duga:

Kratkorone dravne obveznice, Certifikat o depozitu,

Bankarski akcept,
Komercijalni zapis Blagajniki zapis i Trasirana menica.
Jelena Proki 43

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Finansijski instrumenti na tritu novca Kratkorone dravne obveznice. Obveznicu moemo definisati kao pismenu ispravu kom se njen izdavalac (emitenta) obavezuje da de u odreenom roku kupcu obveznice, tj. licu imenovanom u obveznici ili po njegovoj naredbi ili donosiocu obveznice isplatiti naznaeni nominalni iznos uz unapred utvenu kamatu. Dravne obveznice spadaju u jedan od osnovnih instrumenata kratkoronih hartija od vrednosti. Certifikati o depozitu. Certifikati o depozitu ili depozitni certifikat je tipian vrednosni papir koji izdaje (emituje) poslovna banka. To je najmladi instrument trita novca. Dobijaju je pravna i fizika lica koja svoja novana sredstva oroavaju kod poslovne banke i tim oroenim depozitima ele trgovati na tritu novca.

Jelena Proki

44

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Finansijski instrumenti na tritu novca Bankarski akcept. Bankarski akcept spada u red najstarijih vrednosnih papira. Bankarski akcept predstavlja poslovnu menicu na koju je banka stavila svoj akcept, tj. potpis ovladenog lica i obedanje da de imaocu poslovne menice isplatiti na njoj naznaenu sumu u roku njenog dospeda. Komercijalni papiri (zapisi) je kratkorona hartija od vrednosti - instrument duga koji emituju preduzeda u cilju prikupljanja novanih sredstava za finansiranje svog posovanja. To je neosigurana sopstvena menica sa fiksnim rokom dospeda.

Jelena Proki

45

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Finansijski instrumenti na tritu novca
Blagajniki zapisi. Blagajniki zapisi mogu biti dravni i nedravni. Dravne emituje drava i Centralna banka, dok nedravne emituje poslovno bankarastvo. Dravni blagajniki zapisi emituju se radi usklaivanja odnosa izmeu prihoda i rashoda u dravnom budetu. Centralne banke mogu emitovati balgajnike zapise koji predstavljaju osnovni instrument preko koga se realizuju operacije na otvoraenom finansijskom tritu sprovodedi u adekvatnoj meri svoju monetarnu politiku.

Trasirana menica. Trasirana menica je hartija od vrednosti, kojom njeh izdavalac (tarsant) nalae trdem licu (trasatu) da plati sumu naznaenu u menici na dan dospeda licu koje je navedeno u menici (remitentu). Menica se moe indosirati to predstavlja meninu radnju u vidu izjave kojom imalac menice prenosi svoja prava koja preistiu iz menice na neko drugo lice.
Jelena Proki 46

FINANSIJSKA TRITA
Trite kapitala
Uesnici na tritu novca
Uesnici na tritu novca, se najede vezuju za institucionalizovano trite novca, ato su: Centralna banka, Poslovne banke, Berze i

Finansijske institucije i organizacije ovladene za posredovanje na tritu novca.

Jelena Proki

47

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Pojam i ciljevi trita kapitala Trite kapitala je mesto na kome se sueljavaju ponuda i potranjaza kapitalom tj. finansijskim instrumentima (akcije , obveznice) iji je rok dospeda dui od 1 godine. Postoje vie ciljeva trita kapitala, od kojih su najvaiji:

Obezbeenje neophodnog kapitala za privredni razvoj,

Alokacija kapitala u najprofitabilnije privredne grane, Ostvarivanje prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom, Povedanje novane tednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu i Ostvarivanje maksimalno mogudeg obima kapitala.

Jelena Proki

48

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Funkcije trita kapitala Osnovne funkcije trita kapitala su: Transfer kapitala, Razvojna funkcija, Funkcije selekcije projekata, Kontrola funkcija, Izvravanje ugovorenih obaveza,

Smanjivanje rizika i
Funkcija zatite vlasnitva.
Jelena Proki

49

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Vrste trita kapitala

Trite kapitala organizovano je kao:

trite dugoronih novanih sredstava i trite efekata (trite dugoronih hartija od vrednosti).

Trite dugoronih novanih sredstava predstavljlja trite na kome se susredu ponuda i tranja investicionih sredstava. Na tom tritu se obinio javljaju banke, finansijski subjekti i preduzeda, investicioni fondovi. Trite dugoronih hartija od vrednosti (efekata) javlja se kao primarno i sekundarno trite efekata. Primarno trite efekata, odnosi se na prvu emisiju efekata, dok se sekundarno odnosi na kasnije kupovanje i prodaju ranije emitovanih efekata na primarnom tritu.
Jelena Proki 50

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Vrste trita kapitala Na primarnom tritu kapitala vri se emisija akcija i obveznica. Emisiju moe da vri i korporacija (preduzede) koje ima veliki rejting uz saglasnost drave i berzanskih organa koji vre kontrolu.

Postoje tri osnovna oblika primarne emisije dugoronih hartija od vrednosti i to:
Direktna emisija, Indirektna emisija i Interna emisija.

Sekundarno trite kapitala predstavlja takvo trite efekata na kojem se vri kupovina i prodaja efekata koji su ranije emitovani.
Jelena Proki

51

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Instrumenti trita kapitala Vedina autora u dugorone hartije od vrednosti ubrajaju :

Akcije
Obveznice i Varanti.

Jelena Proki

52

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Instrumenti trita kapitala

Akcije Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo sa odreenom nominalom vrednosdu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. Postoje se razliiti oblici akcija i to: Akcije sa nominalnom vrednodu i bez nominalne vrednosti, Akcije na ime i na donosioca, Obine (redovne) i povladene (preferencijalne ili prioritetne akcije) , Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane divedende, Akcije koje daju vedi broj glasova sa ogranienim pravom glasa i bez prava glasa, Konvertibilne akcije, Akcije sa odloenim pladanjem, Nove akcije i Otvorene i zatvorene akcije. Jelena Proki 53

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Instrumenti trita kapitala
Obveznice Obveznica je finansijski instrument kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeda plati kupcu pozajmljeni iznos sa kamatom. Podela koja se najede srede je podela na: Dravne obveznice, Obveznice lokalnih organa vlasti, Korporativne obveznice i Hipotekarne obveznice.

Jelena Proki

54

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Instrumenti trita kapitala Varanti Emituju se kao dopunska hartija od vrednosti uz obine i preferencijalne akcije i omogudavaju njihovim vlasnicima da pod unaped odreenim uslovima kupe obine akcije preduzeda koje ih je emitovalo.

Jelena Proki

55

FINANSIJSKA TRITA
Trite novca
Uesnici na tritu kapitala
Da bi trite kapitala uspeno funkcionisalo, neophodno je da uesnici na ovom tritu izgrade odnose meusobnog poverenja. Subjekti kji se mogu sresti na institucionalizovanom tritu kapitala su:

Centralna banka,
Poslovne i komercijalne banke, Berza i Preduzeda.

Jelena Proki

56

FINANSIJSKA TRITA
Devizno trite
Pojam deviznog trita Devizno trite je ono trite gde se sueljavaju ponuda i potranja za inostranim novcem koji je neophodan radi nesmetanog i kontinuiranog obavljanja posla sa inostranstvom, kao i promenu nacionalne valute u valute izabrane zemlje. Na deviznom tritu obavljaju se slededi poslovi: Kupovina i prodaja deviza, koja se vri radi obavljanja meunarodnih pladanja, radi odravanja likvidnosti. Ovi poslovi mogu biti promptni i terminski, Davanje i uzimanje meubankarskih depozita. Re je o poslovima polaganja depozita kod drugih banaka sa razliitim rokom, Poslovi smanjenja deviznog rizika. Re je o finansijskim inovacijama na svetskim finansijskim tritima (svop aranmani, opcije...).
Jelena Proki 57

FINANSIJSKA TRITA
Devizno trite
Funkcije deviznog trita Funkcije deviznog trita mogu se izraziti kao: Ostvarivanje devizne likvidnosti, Ostvarivanje kliringa, Ostvarivanje zatite od deviznih rizika,

Ostvarivanje odgovarajude zarade na neusklaenim promenama deviznih kurseva i kamatnih stopa.

Jelena Proki

58

FINANSIJSKA TRITA
Devizno trite
Vrste deviznih trita Postoje etiri vrste specijalizovanih deviznih trita i to: Devizno kreditno - zajmovno i depozitno trite, Valutno trite, Devizno trite i

Primarno i sekundarno trite deviznih hartija od vrednosti.

Jelena Proki

59

FINANSIJSKA TRITA
Trite derivata
Pojam terminskog trita Trite derivata je mesto gde se sredu ponuda i tranja za finansijskim instrumentima koji izraavaju odloenu obavezu prodavca ili kupca koja se ima obaviti na ovom segmentu finansijskog trita. Terminsko trite pedstavlja deo finansijskih trita na kojima se trguje na terminskim finansijskim derivatima.

Jelena Proki

60

FINANSIJSKA TRITA
Trite derivata
Vrste terminskih trita Razlikuju se tri vrste terminskih trita:

Trite fjuers ugovora,

Trite opcija i Terite ostalih izvedenih hartija od vrednosti (svopovi).

Jelena Proki

61

FINANSIJSKA TRITA
Trite derivata
Fjuers ugovori Fjuers predstavlja standardizovani ugovor odnosno sporazum izmeu kupca i prodavca o kupovini odnosno prodaji odreene aktive na odreeni dan i po unapred utvenoj ceni. Fjuersi se mogu podeliti na: Robne i Finansijske .

Jelena Proki

62

FINANSIJSKA TRITA
Trite derivata
Opcije Opcija predstavlja izvedenu hartiju od vrednosti koja po svojoj sutini predstavlja odreeno pravo. Ona svome vlasniku daje pravo da kupi ili proda finansijsku aktivu po unapred utvenoj ceni u odreenom vremenskom periodu. Opcije se mogu podeliti na: Evropski i Ameriki tip.

Jelena Proki

63

FINANSIJSKA TRITA
Trite derivata
Svopovi Predstavljaju ugovore na osnovu kojih se vri razmena pladanja kamata na hartije od vrednosti koje investitori imaju ili kredita. Postoje dve vrste svopova:

Kamatni - kod koga se vri zamena pladanja kamate po fiksoj ceni za pladenje kamate po promenljivoj kamatnoj stopi i
Valutni svop - u kome se vri zamena pladanja fiksne kamatne stope u jednoj valuti fiksnom kamatnom stopom u drugoj valuti.

Jelena Proki

64

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Osnovni podaci
Odabrani parametri bankarskog sektora Srbije

Jelena Proki

65

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Osnovni podaci
Koncentracija i konkurencija

Jelena Proki

66

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Aktiva
Nivo i trend

Jelena Proki

67

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Aktiva
Nivo i trend
Povedanje u ukupnom iznosu od 62,1 mlrd RSD je rasporeeno po pojedinanim pozicijama aktive na slededi nain:

Jelena Proki

68

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Aktiva
Struktura ukupne aktive

Jelena Proki

69

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Aktiva
Deset najvedih banaka

Jelena Proki

70

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Obaveze i kapital banaka
Nivo i trend

Jelena Proki

71

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Obaveze i kapital banaka
Nivo i trend Povedanje ukupne pasive od 62,1 mlrd RSD u odnosu na prethodno tromeseje, rasporeeno po pojedinim kategorijama, prikazano je u nastavku:

Jelena Proki

72

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Profitabilnost banaka
Nivo i trend

Jelena Proki

73

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Profitabilnost banaka
Nivo i trend

Jelena Proki

74

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Profitabilnost banaka
Nivo i trend

Jelena Proki

75

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Profitabilnost banaka
Pokazatelji poslovanja

Jelena Proki

76

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Profitabilnost banaka
Operativni dobitak

Jelena Proki

77

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKA

Izvetaj za III tromeseje 2011. godine
Statistika
Broj zaposlenih u bankarskom sektoru (prvih petnaest banaka)

Jelena Proki

78

ZAKLJUAK
Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari to vedi profit kako bi preko profita povedala dividendu svojim akcionarima, a reinvestiranjem u kapital banke (akcije) stvorila uslove za povedanje kreditnog i finansijskog potencijala. Zbog toga se moe redi da je sutinska funkcija cilja upravo povedanje trine vrednosti banke, dok je maksimiziranje stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala pojavni oblik ciljne funkcije banke.
Faktore koji utiu na profitabilnost banke moemo podeliti na kvalitet aktive, kvalitet menadmenta, ekonomiju obima, ekonomiju okvira, trokove poslovanja, vanbilansne operacije, profitne centre, fazu ciklusa ekonomije, okruenje. Znaajan faktor profitabilnosti banke je kvalitet menadmenta. Zadatak menadmenta banke odnosi se na sprovoenje poslovne politike banke i maksimalno koridenje performansi banke.

Jelena Proki

79

ZAKLJUAK
Svet finansijskih trita nas okruuje u njemu ivimo i radimo i sledstveno ima mnogostruke direktne i indirektne posledice na privatne ivote i karijere ljudi, poslovne uspehe preduzeda, razvoj privrednih oblasti, privreda zemalja i konano raspodelu modi pojedinca, korporacija, drava, ekonomskih grupacija, valuta. Uesnici u privredi se mogu podeliti na sektor sa vikovima tj. suficitarni i sektor sa manjkovima tj. deficitarni sektor. Prenos finansijskih sredstava od suficitarnog ka deficitarnom sektoru predstavlja finansijsku transakciju. Sigurna i efikasna trita obezbeuju efikasnu alokaciju novca i kapitala i visoke stope ekonomskog rasta, razvoja i blagostanja trinih privreda.

Jelena Proki

80

HVALA NA PANJI
Jelena Proki 81