Doc.

dr Obrad Spai

PROJEKTNA DOKUMENTACIJA

Oktobar, 2012.

SADRAJ PREDMETA 1. Definicije osnovnih pojmova vezanih za projektnu dokumentaciju. 2. Svrha i sadraj generalnog projekta, idejnog projekta, glavnog projekta i projekta izvedenog stanja. 3. Tehnika dokumentacija sadraj prema namjeni objekta, svrha i obim razrade. 4. Sadraj tehnike dokumentacije za dobijanje graevinske dozvole. 5. Sadraj tehnike dokumentacije za graenje objekata i tehnika dokumentacija izvedenog stanja. 6. Mainski projekti u okviru tehnike doumentacije tipvi, svrha i sadraj.

7. Elektroprojekti u okviru tehnike doumentacije tipvi, svrha i sadraj. 8. Projekti elektroenergetike i veza tipvi, svrha i sadraj. 9. Tehniki elaborati - svrha i sadraj. 10. Kontrola dokumentacije - svrha i sadraj. 11. Nadzor i praenje - svrha i sadraj. 12. Utvrivanje investicione vrijednosti objekta. 13. Definicija pojma Standard. 14. Najznaajniji svjetski i domai standardi.

Literatura: 1. Prof. Dr Martin Bogner i drugi PRIRUNIK ZA IZRADU PROJEKTNE DOKUMENTACIJE 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd 2010. 2. Zakona o planiranju i izgradnji RS 3. Zakon o ureenju prostora i graenju 4. Pravilnik o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije 5. Pravilnik o uslovima za izdavanje ovlatenja za izradu dokumenata prostornog ureenja, tehnike dokumentacije i graenjeza fizika i pravna lica

1. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA VEZANIH ZA PROJEKTNU DOKUMENTACIJU Izgradnja objekta je skup radnji koji obuhvata:
Prethodne radove, Izradu tehnike dokumentacije, Kontrolu tehnike dokumentacije, Struni nadzor u toku graenja objekta, Pripremne radove za graenje i graenje objekta.

Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi:

Utvrivanja koncepcije objekta (generalni i idejni projekat), Razrade uslova i naina izgradnje objekta (glavni projekat, izvoaki projekat, skica objekta), Potrebe odravanja objekta (projekat izvedenog objekta)

Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju - lan 63 Tehniku dokumentaciju ine: A) idejni projekat, B) glavni projekat, C) izvedbeni projekat, D) projekat izvedenog stanja, E) dokumentacija kontrole kvaliteta, F) upustva za odravanje i pogon objekata, G) projekat uklanjanja - za objekte bruto graevinske povrine preko 400 m2 Zakon o ureenju prostora i graenju ne predvia Generalni projekat

Generalni projekat je projekat kojim se utvruje: generalna koncepcija, tehniko-tehnoloke i ekonomske karakteristike, i opravdanost izgradnje objekta. Idejni projekat je projekat kojim se odreuje:
poloaj, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi odravanja objekta i vrijednost objekta i opravdanost za izgradnju.

Glavni projekat je projekat kojim se utvruje:

Graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, Tehniko tehnoloka i organizaciona rjeenja za izgradnju objekta, i Vrijednost objekta u uslovima njegovog odravanja.

Izvoaki projekat je projekat koji sadri razradu svih detalja potrebnih za gradnju objekta prema glavnom projektu. Projekat izvedenog stanja je projekat koji pokazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i odravanja.

Tehnika kntrola tehnike dokumentacije je provjera usklaenosti tehnike dokumentacije sa:

Zakonima i drugim propisima, Standardima, Tehnikim normativima, Normama kvaliteta,

koji se obavezno primjenjuju u graenju objekata. Pripremni radovi pethode graenju objekta i odnose se na:
Graenje i postavljaje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova, Obezbjeenje prostora za dopremu i smjetaj graevinskog materijala,

 Drugi radovi kojima se obezbjeuje: sigurnost susjednih objekata i nesmetano odvijanje saobraaja i korienje okolnog prostora.

Objekat je graevina koja predstavlja fiziku i tehniko-tehnoloku cjelinu sa svim instalacijama postrojenjem i opremom:
zgrade svih vrsta, saobraajni vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, itd.

Graenje objekta je:

izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, kao i rekonstrukcuja objekta.

Rekonstrukcija je izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se:

Vri nadziivanje, sanacija, adaptacija ili zamjena instalacija, ureaja postrojenja i opreme. Utie na stabilnost i sigurnost objekta. Mijenjaju bitni konstrukcioni elementi. Mijenja tehnoloki proces. Mijenja spoljni izgled. Utie na bezbjednost susjednih objekata, saobraaja i ivotne sredine. Mijenjaju uslovi zatite prirodnog i kulturnog dobra itd.

Dogradnja je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izrauje novi prostor uz postojei objekat i sa njim ini funkcionalnu ili tehniku cjelinu. Pomoni objekat je objekat koji slui objektu, a gradi se na istoj graevinskoj parceli:
barake, garae, ostave, bunari, ograde itd.

Investitor je lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno lice koje finansira izgradnju objekta i na ije ime se izdaje graevinska dozvola.

2. SVRHA I SADRAJ GENERALNOG PROJEKTA, IDEJNOG PROJEKTA, GLAVNOG PROJEKTA I PROJEKTA IZVEDENOG STANJA
Prije poetka izrade generalnog projekta obavlja se vie prethodnih radova. U prethodne radove mogu se svrstati i radovi na prikupljanju i obradi informacija. Predstavljaju dio tehnike ili ekonomske podloge i osnove za formiranje i koncipiranje tehnolokoproizvodnih procesa.

Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakternstika objekata, obuhvataju:

istraivanje, izradu, analizu projekata i drugih strunih materijala, pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razraivaju: tehniki, ekonomski, tehnoloki, energetski, urbanistiki, geoloki, geotehniki seizmiki, geodetski, meteoroloki,

 hidroloki, vodoprivredni saobraajni uslovi, uslovi zatite od poara, zatite ivotme sredine i drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korienje objekata.

Svi ovi istrani radovi pomau u ispravnoj orjentaciji pri koncipiranju objekata. Na osnovu prethodnih radova, izrauje se prethodna studija opravdanosti.

Predhodna studija opravdanosti sadri i generalni projekat i predstavlja osnovu za donoenje odluke o koncepciji izgradnje objekta. Studija opravdanosti se radi: za objekte za koje se mora raditi detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu, za objekte koji se nalaze u blizini nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja i za objekte koji e se graditi u etapama. Studije opravdanosti se mogu raditi i kada potencijalni investitor treba da donese odluku o izboru izmeu pojedinih varijanti i sl. Studija opravdanosti sadri i idejni projekat.

Generalni projekat
Investitor ne moe donijeti odluku o izgradnji nekog objekta bez prethodno uraenog generalnog projekta. Generalni projekat slui kao definitivna podloga za donoenje odluke o investicijama. Generalnim projektom je odreena koncepcija investiranja, sa svim potrebnim pokazateljima, na osnovu kojih se mogu sagledati:
opravdanost investicija, tehnoloko-tehnika opravdanost postupaka i procesa, finansijska sredstva, dinamika izgradnje, vrijeme otplate uloenih sredstava i slino.

Generalni projekat se radi za objekte za koje odobrenje za izgradnju daje Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva:
visoke brane, nuklearni objekti, vei energetski objekti, metalurki objekti, znaajni objekti javnog saobraaja, telekomunikacija i sl.

Generalni projekat sadri: Makrolokaciju objekta:

tekstualni opis i grafiki prikaz objekta na planu u razmjeri 1:1000 1:5000, na kome je vidljiva okolina sa svake strane veliine najmanje dva puta vee od duine/irine projektovanog objekta.

 Optu dispoziciju objekta grafiki prikaz objekta na situacionom planu u podesnoj razmjeri sa priblinim dimenzijama i definisanim internim saobraajnicama bitnim infrastrukturnim objektima.

Tehniko-tehnoloku koncepciju objekta - grafiki prikaz objekta sa saetim tekstualnim opisom. Konture osnovne opreme i veze sa dijelovima cjeline kojoj objekat pripada prikazuju se crteom.
Nain obezbjeenja infrastrukture - grafiki prikaz spojeva na postojeu infrastrukturu. Ako u blizini ne postoje infrastrukturni objekti potrebno je predvidjeti tehniko rjeenje.

 Mogue varijante prostornih i tehnikih rjeenja sa stanovita uklapanja u prostor analiza i prikazivanje moguih varijanti u cilju izbora optimalnog rjeenja. Varijante najee sadre: jedno ili vie tehnikih rjeenja na vie lokacija. Prirodni uslovi najbitniji lokalni parametri kojima se opisuju:
Geografski poloaj, Klimatski uslovi, Hidrologija lokaliteta, Geoloke i mehanike karakteristike tla, Regionalna seizminost i drugi podaci iz okruenja.

 Procjena uticaja na ivotnu sredinu mogue posljedice koje predloena gradnja moe da ima po okolinu i tehnike mjere za njihovo uklanjanje ili svoenje u prihvatljive granice. Ininjersko geoloko-geotehnike karakteristike terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta podaci o tlu koji e omoguiti: Da se dokae mogunost izgradnje na predloenoj lokaciji, Koncepcijsko rjeavanje fundiranja i izvoenja podzemnih radova. Podaci se dobijaju ispitivanjem tla na samoj lokaciji. Mogu se koristiti i rezultati ranijih istranih radova sprovedenih na tom mjestu koji sadre dovoljno potrebnih informacija.

 Istrani radovi za izradu idejnog projekta podaci iz ve raspoloivih elaborata o istraivanjima i mjerenjima. U sluaju da takvih podataka nema neophodno je obaviti odgovarajua terenska istraivanja. Zatitu prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara izgradnja novog objekta ne smije ugroziti:
prirodne resurse, spomenike kulture, arheoloka nalazita, teritorije nacionalnih parkova i sl.

Funkcionalnost i racionalnost rjeenja za proizvodna postrojenja za koja se mora dokazati da su:

funkcionalna, racionalna, i konkurentna

u odnosu na alternativna rjeenja. Tehnologija proizvodnog procesa mora biti:

savremena, i takva da je njena primjena mogua i ekonomski opravdana u datim lokalnim uslovima.

Sadraj generalnog projekta se obino definie zakonskim regulativnim aktima - da se za ocjenu primjenjuju isti kriterijumi. Generalni projekat obuhvata:
analizu tehnike i tehnoloke podobnosti i opravdanosti izgradnje objekata, izradu idejnog projekta tehnoloko, odnosno mainskotehnolokog projekta, izradu idejnih rjeenja, analizu drutveno-ekonomske opravdanosti izgradnje objekta.

U zavisnosti od sloenosti i vrste objekta, generalni projekti ne moraju sadravati: idejne projekte tehnolokog, odnosno mainskotehnolokog procesa i idejne projekte po strukama. Mogu se raditi idejna rjeenja koja tekstualnim i grafikim sadrajem daju dovoljno podloga i odluku o kvalitetu i karakteristikama objekta. Poslije usvajanj generalnog projkt, mgu s rditi idni prkti, u cilju dnoenja due vrintnim rnjim s knnom kncpcim. Idni prkti mogu posluiti i k pdlg z konaan izbor opreme, ur i instalacija, k i graevinske koncesije bkt.

Analiza tehnoloke i tehnike podobnosti i opravdanosti izgradnje objekta Analiza tehnoloke i tehnike podobnosti i opravdanosti izgradnje objekta u sklopu generalnog projekta radi se u sluajevima kada je neophodno utvrditi da li je zamiljeni investicioni poduhvat u datim okolnostima izvodljiv sa tehnolokog i tehnikog aspekta i pod kojim uslovima.

Takva analiza ima poseban znaaj kada se radi o investicijama u industriji, u materijalnoj proizvodnji, pa se za te sluajeve smatra neophodnom.

Analiza drutveno-ekonomske opravdanosti izgradnje investicionog objekta Analiza drutveno-ekonomske opravdanosti izgradnje investicionog objekta potrebna je radi dokazivanja ispravnosti investicione ideje, s obzirom na trite i mogunosti plasmana. Iz analize proizilaze:
- asortiman i kapacitet, - potrebna sredstva, - kadrovi, - sirovine, - energija, - lokacija, - snabdijevanje, - prevoz itd.

Svrha analize je i dokazivanje ekonomskih karakteristika investicionog objekta sa stanovita ekologije, platnog bilansa i sl. Projekti tehnolokog odnosno mainskotehnolokog procesa Projekti tehnolokog / mainsko-tehnolokog procesa u sklopu generalnog projekta obrauju postupke tehnolokog procesa.

Naknadne promene - mogue, ali je tehnoloki proces u osnovi definisan i nepromenljiv.

Ako se iz bilo kojeg razloga odbacuje ili mijenja tehnoloki proces, neophodna je: izrada novog generalnog projekta, odnosno noveliranje postojeeg (ako to dozvoljava stepen izmena, ve izraenog investicionog programa). Nain izrade projekta tehnolokog / mainskotehnolokog procesa zavisi od: vie okolnosti, i prirode tehnolokog procesa. U prvom redu na to utie izbor tehnologije (rezultat sopstvene prakse, kopija inostrane ili kupovina licence). Najizrazitiji je ticaj prirode tehnolokog procesa, a posebno stepen zavisnosti tehnolokog procesa od proizvodne opreme.

U pojedinim sluajevima, kada je zavisnost tehnolokog procesa od proizvodne opreme veoma izraena (metalurgija, cementna industrija i sl.), projekat tehnolokog procesa se zasniva na ponudama isporuilaca opreme. Tehniki podaci u tim ponudama, posebno inostranih, najee nisu dovoljno pouzdani i podloni su promenama. Otuda je esta praksa da se ovaj projekat, ili bar najui deo tehnolokog karaktera, povjerava instituciji koja raspolae podacima o kljunoj tehnolokoj opremi.

Sadraj usluge Nezavisno od naina izrade, projekat tehnolokog odnosno mainsko-tehnolokog procesa, tekstom i grafikom dokumentacijom daje: prikaz odabranog tehnolokog procesa tumaenjem i opisom:
svakog tehnolokog postupka, meusobnih tehnolokih veza i zavisnosti tehnolokih postupaka;

pregled tehnolokih parametara i zahjteva za opremuom kojom treba da se ostvari postupak tehnolokog procesa; instrumentaciju koja je neophodna za ispravno odvijanje tehnolokih postupaka i tehnolokog procesa u cjelini;

 materijalni bilans - koliinu materijala za prevoz, u okviru tehnolokog procesa; energetski bilans - energetsku potrebu, posebno za svaki medij i lokaciju prikljuaka; zahtjeve za prostorima sa naznakom sadraja u tim prostorima; potrebe za osvjetljenjem, klimatizacijom i drugim uslovima; postupke i zahtjeve pri skladitenju materijala u pogledu oavanja kvaliteta, smanjenja rastura, mjera sigurnosti i sl.; uslove za prijem materijala, standard, pakovanje, i zahtjeve za prevozom;

 zahteve za prevoznom tehnikom; zahteve za kanalizacijom: izvore zona opasnosti od poara i eksplozije i zatite na radu; sve drugo to je specifino za konkretan sluaj, a posebno kao podloga za izradu idejnih projekata ostalih struka i specijalnosti. Za proizvodne prostore i pratee sadraje, projekat tehnolokog procesa sadri i grafiki prikaz prostora sa orijentaciono rasporeenom opremom - odgovara idejnom projektu ugradnje opreme.

U okviru projekta tehnolokog procesa, nalazi se i: specifikacija opreme sa procjenom nabavne vrijednosti koja nije obuhvaena drugim idejnim projektima, specifikacija trokova koji nisu sadrani u drugim idejnim projektima (osposobljavanje kadrova, trokovi tehnolokih provjera, trokovi probnog rada i dr.). Ako je mogue, rekapitulacijom trokova obuhvataju se i trokovi specificirani drugim idejnim projektima. Za objekte opte namjene, kod kojih je funkcija poznata ili je integralni dio ostalih strukovnih projekata (energetski projekti), projekat tehnolokog procesa se ne izrauje kao posebni dio generalnog projekta.

Idejni projekti
Meu idejnim projektima najei su:
arhitektonski, graevinski, tehnoloki, odnosno tehnoloko-mainski, mainski, elektrotehniki.

Idejni projekti najee se elaboriraju kao posebna cjelina, Kada zahtevaju obim i priroda investicije, izrauje se vie projekata iste struke ili specijalnosti:
projekti tretmana otpadnih voda, projekti vodovoda i kanalizacije, gasovoda,

 klimatizacije, osvetljenja, automatike i dr.

Nezavisno od specijalnosti, idejni projekat u principu sadri:

naslov i registracije, projektni zadatak, tehniki opis, osnovne tehnike proraune, grafiku dokumentaciju (specifikacije i predraun).

Svrha idejnog projekta Idejnim projektom se izraava osnovna zamisao o objektu. Arhitektonski i graevinski idejni projekti predoavaju sutinu:
prostornog, funkcionalnog, tehniko-tehnolokog i oblikovnog reenja.

Idejni projekat tehnologije (tehnolokog procesa) ureuje:

dimenzije pojedinih dielova objekta, tehnoloku povezanost dijelova objekta, i uslove proizvodnje.

Idejnim projektom tehnologije odreuje se sadraj tehnoloke opreme i dokazuje tehniko-tehnoloka realnost planirane investicije. Idejnim projektom se dokazuje i stvarna tehnikotehnoloka opravdanost projektnog zadatka i uslova lokacije. Idejnim projektm se potvruje opravdanost investicionog poduhvata i slui kao osnova za razradu tehnike dokumentacije.

Sadraj idejnog projekta 1. Idejni tehnoloki (tehnoloko-mainski projekti) Za industrijske objekte za koje se radi projekat tehnolokog procesa, ne izrauje se posebni idejni tehnoloki projekat. Za ostala podruja investicione izgradnje radi se kao zasebni projekat prije idejnih projekata drugih struka.

Idejnim tehnolokim projektom preciziraju se funkcije i tehnoloki sadraji - tekstom i/ili prikladnim grafikim oblikom:
blok emama, hodogramima, situacionim i dispozicionim crteima, ortogonalnim i prostornim crteima i dr.).

U okviru idejnog projekta, specifikacijom su obuhvaene sve pozicije trokova koje nisu obuhvaene drugim projektima. Idejni tehnoloki projekat slui kao jedna od osnovnih podloga za ostala projektovanja.

Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju Idejni projekat sadri:

tehniki opis, situaciono rjeenje, tlocrte objekta, karakteristine presjeke i fasade.

moe da sadri:
opis tehnolokog procesa, tehnoloke nacrte, opis primjene odreene tehnologije graenja i slino.

mora da sadri: specifikaciju radova.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji idejni projekat sadri: Situaciono rjeenje prikazano situacionim planom, radi se u razmjeri 1:500 ili 1:1000 Na njemu se prikazuju:
elementi konfiguracije terena, elementi konture objekta koji e se raditi.

Situacionim rjeenjem se naznauju:

duine strana graevinske parcele, visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije, i Regulacione i graevinske linije.

Za objekte koji su u sastavu nekog kompleksa njegova kontura na situacionom planu treba da bude zasjenena ili na drugi uoljiv nain oznaena.

Funkcionalne, konstruktivne i oblikovne karakteristike objekta Uz crte koji definie objekat prilau se:
osnove, karakteristini presjeci (popreni i uzduni), izgledi (fasade), a mogu i drugi crtei: reenja sloenih iskopa. Razmjera 1:100 ili 1:200

Uz crtee tekstualni opis objekta:

Obrazloenje usvojenog rjeenja, Opis pojedinosti koje nisu jasne crteom, Drugi podaci neophodni da se stekne jasna slika o objektu.

Tehniko-tehnoloke karakteristike objekta: Iskazuju se tekstualno, sa eventualnim prilozima u obliku tabela, dijagrama i skica. Daju se osnovne informacije o objektu, Definie se njegova tehnoloka i fizika povezanost sa ostalim objektima, Obrazlau se bitni elementi objekta:
Konfiguracija, Raspored i namjena prostorija, Izbor tipa i materijala konstrukcije, Estetski elementi, Druge bitne karakteristike

Ininjersko geoloke - geotehnike karakteristike terena i tla Geotehnika ispitivanja na kome e se graditi sprovode se u fazi izrade idejnog projekta. Sprovedena ispitivanja se prezentuju geotehnikim elaboratom, koji ini sastavni dio idejnog projekta. Prezentira se u odvojenoj svesci i izrauje od strane specijalizovane institucije. Preliminarni proraun stabilnosti i sigurnosti objekta Nije detaljan kao za fazu izvoenja objekta, Definie bitne dimenzije konstruktivnih elemenata neophodnih za definisanje koliine materijala i cijene gradnje.

Reenje temeljenja objekata Daje se proraun temelja ne moraju biti dobijeni apsulutno tanom analizom, ali moraju biti pouzdani. Obuhvataju se svi elementi fundiranja. Cilj: sagledavanje kotanja cijene temeljenja. Tehniko-tehnoloki i organizacioni elementi graenja objekta - predstavlja nastavak tehniko-tehnoloke i eksploatacione karakteristike projekta i moe se dati u njegovom okviru, ili kao samostalni prilog. Na koncizan nain se:
opisuje tehnologija predviene izgradnje, definie veliina gradilita i prikazuje grubi redlosed izvoenja radova.

Mere za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu Mere koje se moraju preduzeti u cilju spreavanja ili smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu,, treba da budu analizirane detaljnije nego u generalnom projektu. Primeri: ako se radi o industrijskom postrojenju koje emituje otpadne produkte sagorevanja, potrebno je uraditi okvirni proraun visine dimnjaka po kriterijumuma dozvoljene emisije gasova i pepela; kod objekata koji proizvodi hemijski ili bioloki kontaminirane otpadne vode treba definisati sistem njihovog tretmana.

Idejno rjeenje infrastrukture U okviru ovog priloga potrebno je dati: idejno reenje spoljnih prikljunih i unutranjih saobraajnica, vodovoda (pitke i industrijke vode), kanalizacije (kine, fekalne, industrijske, preistae otpadnih voda, i dr.), energetskih prikljuaka i unutranjeg razvoda energenata (gas, elektrika, trafostanice, pomono napajanje i sl.).

Planiranu vrednost objekta Od idejnog projekta se oekuje da prikae vrednost objekta sa tanou od oko 10 %. Uobiajeno je da se radi okvirni predmer i predraun, u kome se ne prikazuju iskaznice mera, a neke koliine se mogu dobiti i slobodnom procenom.

Glavni projekat
Glavni projekt se izrauje za potrebe izgradnje objekta i pribavljanja graevinske dozvole.
Po pravilu, radi se poslije idejnog projekta, sa kojim mora biti usaglaen. *Postoje sluajevi kada se glavni projekt radi direktno, bez prethodne izrade idejnog projekta. Osnovni zadatak glavnog projekta je da reenje, koje je prezentirano idejnim projektom, razradi i prikae detaljnije.

Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju (lan 65 - stav 5) Glavni projekat se izrauje u skladu sa lokacijskim uslovima Zavisno od vrste objekta i tehnike strukture objekta Glavni projekat sadri: arhitektonski projekat, graevinski projekat, projekte instalacija, projekat tehnolokog procesa, projekat ugradnje opreme i druge projekte, koji moraju biti meusobno usklaeni. Navedeni projekti sadre:

a) tehniki opis sa eventualno posebnim uslovima za izvoenje radova, b) izvod iz katastarskog plana sa ucrtanom situacijom objekta i ucrtanim susjednim objektima. v) potrebne grafike prikaze projektnih rjeenja:
osnove, presjeci, fasade, te nacrte koji definiu nosivi sklop konstrukcije, statike, hidraulike, energetike, fizikih karakteristika objekta i drugo,

g) proraune:

kojima se dokazuje da je objekat projektovan prema odredbama zakona,

d) elaborat o geotehnikim i geomehanikim karakteristikama zemljita, kao i drugim istranim radovima koji su posluili kao podloga za izradu projekta, ) projekat vanjskog ureenja za objekte bruto graevinske povrine preko 400 m2 , e) predmjer i predraun radova, sa opisom radova, ) prilog ili elaborat zatite od poara, z) elaborat zatite ivotne sredine - ako se radi o namjeni objekta koja je definisana kao djelatnost koja moe ugroziti ivotnu sredinu, i) elaborat o zbrinjavanju otpada - ako se radi o otpadu za koji su posebnim zakonom propisane mjere odlaganja i j) prilog zatite na radu.

Ako je glavni projekat izraen: na stranom jeziku - mora da sadri i prevod na jedan od slubenih jezika u Republici. Ako je glavni projekat izraen po propisima drugih zemalja - mora biti nostrifikovan. Prema lanu 119 Zakona o planiranju i izgradnji Glavni rojekat mora da sadri: Situaciono reenje U principu, u glavnom projektu se ne razlikuje bitno situacionog reenja u idejnom projektu.

Ukoliko se od usvajanja idejnog projekta do izrade glavnog projekta nije nita promenilo u lokaciji objekata i njihovoj konfiguraciji, za glavni projekt se moe upotrebiti situaciono reenje iz idejnog projekta.

Detaljne inenjersko geoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta Za potrebe glavnog projekta Geotehniki elaborat se razrauje detaljnije i sadri detaljne podatke o nosivosti i deformabilnosti tla, izraunate na bazi rezultata terenskih i laboratorijskih istraivanja. Podaci se daju za konkretan objekt, za razliku od idejnog projekta kod koga se esto podaci daju uopteno za cio kompleks na kome e se graditi. Dobra praksa: Institucija koja izrauje geotehniki elaborat treba blagovremeno da kontaktira projektanta, kako bi dobila kvalitetne polazne podatke o predvienom temeljenju.

Podaci iz geotehnikog elaborata se mogu:

prezentirati u samom glavnom projektu - u obliku kraeg izvoda. u tehnikom opisu se navedu elaborati u kojima se ti podaci nalaze, uz izjavu da su elaborati sastavni dio glavnog projekta.

Geodetske podloge Geodetski podaci su obino sadrani u situacionom planu. Po potrebi se mogu dati i u posebnom prilogu:
kao situacioni plan postojeeg stanja, spisak karakteristinih koordinata itd.

Podaci o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta Glavni projekt ove podatke daje u: grafikim i tekstualnim prilozima. Grafiki prilozi - crtei osnova i preseka Rade se u razmeri 1:50 ili 1:100, Detaljniji su od onih za idejni projekt. Sadre:
podatke o mjerama (kote) svih prikazanih elemenata, i oznake elemenata koji e biti prikazivani u detaljima.

Potrebno je prikazati sve osnove, s tim to se jedna osnova ponekad prikazuje u vie crtea: kao gola" konstrukcija, osnova sa obraenim podovima, i pogled odozdo.

Broj preseka zavisi od konfiguracije objekta i njegove sloenosti. Neophodni minimum: jedan popreni i jedan uzduni presek. Uz crtee osnova i presjeka prikazuju se i crtei fasada. Glavni projekt treba da obradi sve detalje, neophodne da se objekt izgradi. *Ne odnosi se na detalje objekata od betona i elika, koji se po pravilu daju u izvoakom projektu. Ugovorom se moe odrediti da se izvoaki projekt ne radi posebno, ve da glavni projekt obuhvati i detalje konstrukcije.

Glavnim projektom se daju i:

zanatski detalji, eme i detalji stolarije, detalji bravarije, ograda, penjalica i slino.

Tekstualni deo kojim se defmie objekt obuhvata: Tehniki opis u glavnom projektu je detaljniji od tehnikog opisa koji se daje uz idejni projekt. Glavni zadatak mu je da:
obrazloi konfiguraciju objekta, obrazloi vezu sa okolnim objektima, objasni bitne karakteristike, izloi kriterijume koje konstrukcija i obrada treba da ispune, ukae na vanije zahteve pri izvoenju, itd.

Tehniki opis slui, u prvom redu, za upoznavanje izvoaa sa objektom. Tehniki uslovi za izvoenje - sadre detaljne opise:
svih radova i materijala

koji e biti zastupljeni pri izvoenju objekta.

Detaljnost treba da bude dovoljna da se izbegnu sve nedoumice, koje bi mogle da dovedu do greke, zastoja ili spora.

Tehniki uslovi za izvoenje moraju biti veoma obimni do najsitnijih pojedinosti. Treba navesti i ono to se podrazumijeva, ukoliko postoji i najmanja mogunost da se neto ne uradi kako je zamiljeno. Veliki broj sporova, sa zahtjevima za obeteenje, nastaje zbog toga to u tehnikim uslovima za izvoenje nije sve izriito napisano, pa je izvedeno na drugi (obino: loiji) nain.

Graevinske projektantske institucije imaju komplete standardno razraenih tehnikih uslova, koje rutinski prilau u projektima. Meutim, tu treba biti dosta oprezan, iz dva razloga:

Prvi razlog - iz kompleta treba ukloniti tehnike uslove za radove i materijale koji u datom sluaju nee biti primenjeni. Drugi, znatno vaniji razlog - opisi iz tehnikih uslova moraju biti precizno prilagoeni predmetnom projektu.
Primer: ako se u nekim pozicijama standardnih trehnikih uslova za izvoenje radova nude alternative, neophodno je te uslove precizno svesti na ono to se u konkretnom sluaju zahteva.

Razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama Prilozi kojima se objekt definie, obrazlae i dokazuju usvojena reenja grafiki prikazi objekta:
osnove, preseci, izgledi, bitni detalji, eme i glavni detalji bravarije, dispozicioni i detaljni crtei konstrukcije i sve drugo to objekt definie u pogledu: - geometrije, - materijala, - tolerancija i - ostalih parametara.

Proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta Proraun konstrukcije za glavni projekt se radi detaljno i ukljuuje statike i dinamike proraune za:
normativne, ekspolatacione, i ekscesne situacije.

Kod objekata koji u sebi sadre, ili su povezani sa opremom u proraun se moraju uzeti i njihovi uticaji.
Korisno je kontaktirati projektantom opreme, da se usaglase podaci o ulaznim optereenjima na opremu i zgradu.

U nekim sluajevima je potrebno analizirati temperaturna dejstva na objekt:

ako oprema izaziva poviene temperature u konstrakciji, ako se u objektu skladite materijali sa povienom temperaturom i slino.

Temperaturna optereenja na konstrukciju:

Dosta je teko odrediti, postoji opasnost da ih projektant zanemari, ili precijeni radi sigurnosti.

Za dinamika optereenja koja oprema prenosi na objekt, potrebno je sa isporuiocem opreme precizno definisati:
poloaj i raspored, vremenski tok i dozvoljena pomeranja konstrukcije izazvana tim optereenjima.

Ako se proraun konstrukcije sprovodi bez korienja raunara - prikazuje se u cjelosti. Ukoliko se proraun sprovodi uz pomo raunara, treba koristiti priznati softverski paket. U proraunu se prilau:
skice konstrukcije analiza optereenja, ulazni podaci, pojedinana optereenja i njihove kombinacije.

Rezultati prorauna mogu biti prikazani:

grafiki, i numeriki.

Svaki element konstrukcije se dimenzionie.

Reenje temeljenja objekta Kao i za konstrukciju, i za temeljenje je u glavnom projektu potrebno dati detaljno reenje Proraun temelja mora biti zasnovan na realnim karakteristikama tla:
pouzdano odreenoj nosivosti, deformabilnosti, prisustvu podzemne vode i njenoj agresivnosti, mogunosti bubrenja i skupljanja tla i sl.

Pod temeljnom konstrukcijom se podrazumevaju i sredstva za posebne naine fundiranja:

ipovi, dijafragme, temeljni ankeri itd.

U sluaju temelja veih dubina, ili ako objekt ima i podzemni dio, potrebno je definisati: nain iskopa tla, podgraivanje, crpljenje podzemne vode i ostale aktivnosti neophodne za bezbedno izvoenje. Sve to vai za temelje objekta, vai i za temelje opreme koja se smeta u njega. Ukoliko se radi o mainama vee snage, koje pri svom radu na okolno tlo prenose dinamika optereenja, za njihove temelje je neophodno sprovesti dinamiki proraun.

U sluaju vrlo jakih dinamikih optereenja koja se propagiraju u tlo (ekii, veliki klipni kompresori, centrifuge i sl.) treba analizirati njihov uticaj na objekat i njegovu okolinu. Kada se radi o temeljima preciznih maina, mogue je da dinamiko optereenje dolazi iz spoljne sredine (saobraaj, okolna industrija i sl.). U tim sluajevima je neophodno preduzeti konstruktivne mere da se temelj maine zatiti od takvih uticaja.

Podaci potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje Za geodetske radove koje je potrebno sprovesti treba dati tekstuelne zahteve. Mogu se dati uputstva za kasnija kontrolna merenja (na primer, sleganja silosa posle punjenja, pomeranja temelja maina pri njihovom radu i sl.). Tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina Pod infrastrakturom se obino podrazumevaju unutranje instalacije i njihovi prikljuci na spoljne infrastrakturne objekte.

Kod manjih objekata - individualne stambene zgrade projekti instalacija se mogu objediniti sa arhitektonskim ili graevinskim projektom i prezentirati kao jedinstven projekt. Za vee objekte se projekti instalacija:
vodovoda, kanalizacije, grejanja, klimatizacije, jake struje, slabe struje, uzemljenja, gromobrana, telefona itd.

rade ili kao posebni projekti, ili kao posebne sveske jedinstvenog projekta. U ovim projektima se po pravilu obrauju prikljuci na spoljne mree (na primer, trafostanica, termopodstanica i slino).

Uslovi zatite objekta i susednih objekata Okolni objekti se moraju zatititi od negativnih uticaja novoprojektovanog objekta i to:
u toku izgradnje, u toku eksploatacije.

Mogue je da okolni objekti budu ugroeni iskopom za novi objekt, ili sleganjem tla koji e novi objekt izazvati. Zato se projektom fundiranja ove opasnosti moraju umanjiti do prihvatljivih iznosa.
Svi drugi oblici zatite:
od zvunog zagaenja, hemijskih uticaja, tetnih zraenja i dr.

moraju se predvidjeti, detaljno razraditi i ukljuiti u glavni projekt.

Tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta Za svaki znaajniji projekt potrebno je razraditi organizaciju rada i samog gradilita - obino radi angaovani izvoa radova, ili neka organizacija koja je specijalizovana za tu vrstu poslova. Razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui tehnoloki proces Kod objekata kod kojih teholoki proces moe da izaziva tetne uticaje na ivotnu sredinu, mere za spreavanje tetnosti moraju da budu ukljuene u tehnologiju od samog poetka.

Mjere se obrazlau, tako da e negativni uticaji na okolinu nakon putanja postrojenja u pogon i za sve vreme njegovog rada biti u dozvoljenim granicama. Moraju se uzeti u obzir i ve postojei potencijalni zagaivai okoline, tako da se dokazi odnose na ukupno zagaenje. Trokovi izgradnje i odravanja objekta Pod trokovima izgradnje se podrazumeva uobiajeni prilog Predmer i predraun - za glavni projekt se radi potpuno detaljno i od njega se oekuje da od realne cene ne odstupi vie od ~3%.

Svaka vrsta radova i svaki ugradbeni elementi moraju biti jasno specificirani i opisani u dovoljnoj meri da to ne moe izazvati zastoje u radu, nedoumice i sporove. Vrste radova u predmeru:
pripremni radovi, zemljani radovi, betonski radovi itd.

Svaka pozicija u predmeru treba da sadri opis radova i primenjenih materijala. Uobiajeno je da se predmer i predraun prikazuju tabelarno. Trokovi odravanja objekta se procenjuju i iskazuju po godinama ekspoatacije.

Drugi projekti, elaborati i podaci, zavisno od namene objekta Pojedini objekti mogu zahtevati i posebne dodatne projekte:
1. 2. 3. 4. proraun gubitaka toplote), proraun akustike pojedinih prostorija, proraun intenziteta vibracija, analiza ponaanja objekta u sluaju poara, eksplozije itd.

Jedan od priloga koji Zakon o planiranju i izgradnji ne spominje je: Opti tehniki uslovi za izvoenje - tekst kojim se detaljno opisuju pojedine vrste radova. To je neophodna pomo izvoau u sagledavanju svih aspekata radova koje treba da ponudi. Iz njih se mogu dobiti podaci koji imaju presudni uticaj na:

 formiranje jedininih cena, angaovanje porebne mehanizacije, generalni koncept organizacije rada.

Kada se radi o sloenijim ili veim poslovima - veim ulaganjima i najmanja pojedinost moe imati veliku finansijsku teinu ili loe posledice. Ovo je posebno znaajno kada se gradi u inostranstvu. Kod takvih poslova je pored ostaloga veoma vano ugovorom jasno precizirati po kojim tehnikim normativima i standardima e se raditi.

Opti tehniki uslovi moraju biti detaljni i potpuno jasni. U sluaju da doe do prigovora ili spora, meunarodna arbitraa e se uvek drati onoga to stoji u optim tehnikim uslovima.

Izvoaki projekt Izvoaki projekt predstavlja nastavak glavnog projekta. Mora biti izraen u skladu s glavnim projektom. Izvoakim projektom razrauje se tehniko rjeenje dato glavnim projektom. Sadri dispozicije i crtee konstruktivnih detalja, sa pripadajuim specifikacijama materijala. Ovim projektom nije potrebno optereivati Glavni projekat koji se podnosi za dobijanje graevinske dozvole. Mogu se razraivati dok se sprovodi postupak dobijanja graevinske dozvole, pa se tako dobija u vremenu

Projekt izvedenog objekta Poslije izgradnje investicionog objekta i svih faza proba i ispitivanja opreme, neophodno je uraditi projekat izvedenog objekta (izvedenog stanja poslije izgradnje). To je u stvari glavni projekat dopunjen eventualnim izmjenama unijetim u toku izgradnje, svakako uz saglasnost projektanata. Izmjene i dopune se obavezno unose u graevinski dnevnik, koji predstavlja dokumenat mjerodavan za izradu projekta izvedenog stanja. Izmene i prilagoavanja se najee unose u projekat na samom gradilitu, slobodorunim crtanjem ili pisanjem na jednoj od kopija dokumentacije.

Ta kopija mora biti overena od strane odgovornih lica i slui kao master plan" tokom izgradnje. Projekt izvedenog objekta sadri tekstuelne priloge i crtee koji su dati u glavnom i u detaljnom projektu. Na taj nain projekt izvedenog objekta (ponekad se naziva projekt izvedenog stanja) predstavlja bazu podataka o izvedenom objektu, koja e se kasnije koristiti za njegovo odravanje, adaptacije i drage intervencije.
U projekt izvedenog objekta takve dopune se unose na standardan nain (na primer, crtanjem u AutoCAD-u, pisanjem u Excell-u itd.) uz dodatu napomenu o potpisima i drugim overama koje se nalaze u originalu

Praksa pokazuje da zbog urbe nema dovoljno vremena za izradu ovog projekta, ili se jednostavno zaboravlja njegova vanost.

U principu, komisija za tehniki prijem ne bi trebalo da otpone rad bez projekta izvedenog stanja. Projekat izvedenog stanja je dokumenat mjerodavan za kontrolu kvaliteta objekta, odnosno postrojenja i instalacija. Posebnu panju treba obratiti na: 1. elementi koji ine podzemni katastar:
razne mainsko-tehnoloke instalacije, instalacije elektrovodova, Instalcije vodovoda i kanalizacije i sl.

2. promjene na graevinskom objektu u podzemnom dijelu:

promene temelja, ipova, ukopanih prostora, jama i dr.

Na osnovu projekta izvedenog stanja, u kasnijem periodu, kada je potrebno, rade se izmjene, dopune ili rekonstrukcije, tako da nedostatak tano izvedenog stanja moe dovesti do velikih tekoa. Primjer: U projektu se predvidjena nemogua reenja s obzirom na mogunost tehnikog izvoenja i sl. Posebno moe doi do problema sa instalacijama:
projektom predvieno nasjedanje jedne na drugu, ili nepotivanja odreenih rastojanja, dubine ukopavanja i sl.

Ovo izaziva zastoje, kanjenja pri izvoenju i, poveanje trokova investicionog objekta.

Zbog toga je potrebno uraditi tanu situaciju objekta sa svim instalacijama, kako nadzemnim, tako i podzemnim. Potrebno je, po mogunosti, geometarski koordinatni sistem objekta vezati za zemaljski koordinatni sistem. Ovakva precizna situacija daje veoma dobre podloge za izradu katastarskih situacija i planova.

Kontrola tehnike dokumentacije Prema Zakonu i ureenju prostora i graenu i Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije: Dokumentaciju kontrole kvaliteta, ine:
svi atesti ugraenog materijala i opreme, rezultati zavrnog mjerenja i testova koji su sprovedeni u skladu sa posebnim propisima i normativima donesenim na osnovu zakona i pravila struke.

Dokumentacija kontrole kvaliteta ini sastavni dio tehnike dokumentacije koja se dostavlja za potrebe vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanja upotrebne dozvole.

Uputstva za odravanje i pogon objekta (lan 57 Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije)
(1) Uputstva za odravanje i upotrebu objekta, ine uputstva o korienju i odravanju opreme, postrojenja i objekta, kao i odgovarajui garantni listovi instalisane opreme. (2) Uputstva ine sastavni dio tehnike dokumentacije koja se izrauje za potrebe: a) vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanja upotrebne dozvole i b) odravanja postrojenja, opreme i objekta. (3) Uputstva odreuju termine obaveznih redovnih pregleda, rokove i obim povremenih pregleda, kao i obim radova redovnog odravanja objekta, postrojenja i opreme. (4) Ako su uputstva na stranom jeziku, uz ista se obavezno prilae prevod na jedan od slubenih jezika u Republici.

Projekat uklanjanja objekta lan 58. Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije
Projekat uklanjanja objekta - projekat koji se izrauje za potrebe ruenja ili demontae objekta ili njegovog dijela. Izrauje se za objekte bruto graevinske povrine preko 400 m2, osim za objekte odravanja, adaptacije, grobnica, pomonih objekata, plastenika, djejih igralita, tendi za bate, ... objekata iz l. 78. i 88. Zakona Prema lanu 59. Projekat uklanjanja objekta, u zavisnosti od vrste i tehnike strukture objekta koji se rui, sastoji se od: - Opte dokumentacije - lan 60 - (naslovna strana, rjeenja o imenovanju glavnog projektanta, projektanata za odreene dijelove projekta, licence za ovlatena pravna i fizika lica koja su uestvovala u izradi tehnike dokumentacije, lokacijske uslove, .....)

 Plana ureenja parcele nakon uklanjanja objekta, Slubene prepiske tokom graenja objekta, Izvjetaja o atestima i kontrolama izvrenim tokom izvoenja radova, i Drugih izvjetaja, podataka i priloga, tekstualnog, numerikog i grafikog dijela projekta.

Sadraj projekata uklanjanja ini:

opta dokumentacija; projektni zadatak sa podacima o lokaciji, podacima o objektu, podacima o podlogama za izradu projekta; tehnologija uklanjanja; tekstualna; numerika, i grafika dokumentacija.

Tekstualna dokumentacija sadri: 1. tehniki izvjetaj o stanju objekta koji sadri:

opis i stanje konstruktivnog sistema, podatke o uslovima temeljenja, podatke o klimatskoj zoni i zoni seizminosti, podatke o ugraenim materijalima, podatke o tehnolokom procesu, podatke o postrojenju i ugraenoj opremi,

2. tehniki izvjetaj o stanju instalacija koji sadri:

opis i stanje elektroinstalacija; opis i stanje instalacija grijanja i vrstu grijanja; opis i stanje instalacije vodovoda, kanalizacije i drugih instalacija: nain prikljuenja instalacija na vanjsku mreu i drugo,

3) tehniki izvjetaj o vanjskom ureenju koji sadri: podatke o drugim objektima na parceli; podatke o susjednim parcelama i objektima; podzemnoj i nadzemnoj infrastrukguri i stanju ivotne sredine. 4) tehnike uslove za izvoenje radova na ruenju ili demontai objekta i 5) druge izvjetaje u zavisnosti od vrste i tehnike strukture objekta.

Numerika dokumentacija sadri: proraune i druge dokaze da u toku ruenja ili demontae objekta ili njegovog dijela nee doi do gubitka stabilnosti konstrukcije kojim moe da se ugrozi ivot i zdravlje ljudi, ivotna sredina, prirodne vrijednosti, kulturno-istorijska dobra i susjedni objekti; proraune stabilnosti tla (susjednog i drugog zemljita) ili susjednih i drugih objekata ako ruenje ili demontaa objekta ili tehnologija uklanjanja utie na stabilnost tog tla i na tehnike karakteristike susjednih i drugih objekata; dokaze da tehnologija demontae opreme ugraene za potrebe vrenja tehnolokog procesa nee ugroziti ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

 druge proraune u zavisnosti od vrste i tehnike strukture objekta i predmjer i predraun sa opisom radova koje je potrebno izvesti na ruenju ili demontai objekta. Grafika dokumentacija sadri: situaciono rjeenje u odgovarajuem mjerilu; grafike priloge kojim se dokazuje da u toku ruenja ili demontae objekta ili njegovog dijela nee doi do gubitka stabilnosti konstrukcije kojom se moe ugroziti ivot i zdravlje ljudi, ivotna sredina, prirodne vrijednosti, kulturno-istorijska dobra i susjedni objekti i drugo.

3. TEHNIKA DOKUMENTACIJA, SADRAJ PREMA NAMJENI OBJEKTA SVRHA I OBIM RAZRADE U zavisnosti od vrste objekta, tehnika dokumentacija sa raznim projektima i elaboratima: reava prilagoavanje objekta uslovima za ureenje prostora i tehniki zadovoljava zahteve projektnog zadatka.

Tehnika dokumentacija mora uvaiti propise o zatiti:

ovekove okoline, ivota i zdravlja ljudi, na radu, od poara, elementarnih i drugih nepogoda, te ljudi i materijalnih dobara od ratnih dejstava.

Tehnikom dokumentacijom ujedno moraju biti osigurani stabilnost objekta i predviene sve mere zatite znaajne za:
odbranu, saobraaj, telekomunikacije, reim voda, energetske objekte, postrojenja i vodove.

Tehnika dokumentacija se radi prema lanovima 119, 121, 123 i 124. Zakona o planiranju i izgradnji, i sastoji se od sledeih projekata: arhitektonskog projekta, projekta graevinskih konstrukcija, projekta instalacija (elektrinih, mainskih, vodovoda i kanalizacije), ostalih posebnih projekata prema potrebi (spoljanjeg ureenja, osmatranja itd.), elaborata zatite od poara, elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu, elaborata uticaja na ivotnu sredinu.

Prema lanu 63. Zakona o ureenju prostora i graenju Tehniku dokumentaciju ine: a) idejni projekat, b) glavni projekat, v) izvedbeni projekat, g) projekat izvedenog stanja, d) dokumentacija kontrole kvaliteta, ) upustva za odravanje i pogon objekta i e) projekat uklanjanja za objekte bruto graevinske povrine preko 400 m2. Svi delovi tehnike dokumentacije moraju biti meusobno usaglaeni, to se dokazuje potvrdom potpisanom i overenom od strane odgovornih projektanata svih faza projekta.

Sadraj projekta se formira u zavisnosti od vrste objekta i vrste instalacija i postrojenja koja se u njima predviaju, a po datim celinama: A. opta dokumentacija, B. tekstualna dokumentacija, C. numerika dokumentacija, D. grafika dokumentacija. Opta dokumentacija obuhvata administrativnopravnu dokumentaciju. Pravna dokumentacija se odnosi na:
dokaze o pravu preduzea na izradu dokumentacije i dokaze o pravu odgovornog projektanta na izradu tehnike dokumentacije i potpisivanje te dokumentacije.

Administrativna dokumentacija se odnosi na: reenja, izjave i potvrde o odreivanju odgovornih lica za izradu tehnike dokumentacije o:
ispunjavanju uslova za rad i potpisivanje dokumentacije, potovanju propisa i standarda i usaglaenosti tehnike dokumentacije.

Prema lanu 126. Zakona o planiranju i izgradnji, tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta moe da izrauje pravno lice koje je upisano u Registar privrednih subjekata za izradu tehnike dokumentacije.

Prema istom lanu tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije moe da izrauje:
preduzee koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata, ima licencu izdatu od Ministarstva, i ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata.

Prema lanu 128. Zakona o planiranju i izgradnji odgovorni projektant i potpisivati tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke i licencom za projektovanje.

Licencu za projektovanje moe imati:

lice sa visokom strunom spremom odgovarjue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva na izradi tehnike dokumenta-cije.

Pprojekat treba da sadri optu dokumentaciju po sledeem redosledu:

1. Korice 2. Naslovnu stranu 3. Izvod iz odgovarajueg privrednog registra privrednih subjekata za preduzee koje je izradilo tehniku dokumentaciju 4. Za objekte iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji licencu preduzea - reenje nadlenog Ministra o ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata.

5. Reenje o odreivanju glavnog odgovornog projektanta za cio projekat i reenja o odreivanju odgovornih projektanata pojedinih delova projekata zavedeno u registru preduzea. 6. Licence za projektovanje za sva lica koja su odgovorni projektanti. 7. Potvrdu o meusobnoj usaglaenosti svih delova projekta potpisanu od strane svih odgovornih projektanata. 8. Izvod iz plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima (za arhitektonsko-greevinske projekte)

9. Ostale potrebne uslove: zatita spomenika, zatita prirode, zatita ovekove sredine, zatita od poara itd.

10.Za objekte iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji i izvetaj revizione komisije o strunoj kontroli idejnog projekta. 11. izjava projektanta o propisima i literaturi koju je koristio i 12. saglasnosti nadlenih institucija i komunalnih preduzea na projektnu dokumentaciju.

Svaki projekat mora biti:

Kompletan po sadraju Povezan jemstvenikom Zapeaen votanim peatom Svaki list tehnike dokumentacije mora biti parafiran i ovjeren peatom na mjestu numeracije strane.

Pakuje se u fascikle sa mehanizmom, od tvrdog (prepan) kartona u svijetloj boji, zbog bolje i jasnije vidljivosti potpisa i peata 1. Korice Na sredini ili gornjem delu iznad sredine - krupan pun naziv projekta. Na dnu - etvrtasti peat preduzea, biroa ili agencije koja je projekat izradila i to korini peat preduzea.

U peatu treba da stoji: - zvanini naziv firme, sedite, telefon i zatitni znak ukoliko ga firma ima, - naziv ili ime investitora, sedite i telefon, - naziv, odnosno oznaka objekta i adresa, - vrsta projekta, - ime i prezime odgovornog projektanta i zanimanje, - broj tehnikog dnevnika - broj projekta po nomeklaturi firme pod kojim se projekat vodi, - datum izrade projekta, - primerak projekta, od ukupnog broja primeraka, - sveska projekta, od ukupnog broja svezaka.

etvrtasti peat korini", - etvrtasti peat tablica za crtee. U tom sluaju: naziv projekta - na mestu naziva crtea, a primerak projekta - na mestu broja crtea. Iznad etvrtastog peata sa desne strane - prostor za potpis direktora i okrugli peat preduzea. Iznad etvrtastog peata sa leve strane - prostor za saglasnost investitora, potpis i peat. Na poleini korica vri se peaenje zavezanog jemstvenika peatnim voskom i votanim peatom. Oko jemstvenika i votanog peata na celoj unutranjoj strani korica ostavlja se prostor za etvrtaste peate i potpise nadlenih institucija kod izdavanja saglasnosti na projekat

Ukoliko projekat nije zapeaen jemstvenikom i votanim peatom svaki list u projektu mora biti parafiran i overen peatom na mestu numeracije strane. Na unutranoj strani korica se stavljaju:
etvrtasti peati i potpisi ovlaenih ustanova i institucija koje daju saglasnosti na projekat. etvrtasti peat izvrene Tehnike kontrole i usvajanja projekta, i peat izdavaoca odobrenja za izgradnju, sa brojem odobrenja i datumom izdavanja.

Projektna dokumentacija (glavni projekat) se u principu izrauje u sedam primjeraka - svaki prmjerak ima svoj broj oznaen na koricama uz oznaku ukupnog broja primjeraka. Projektna dokumentacija moe da se sastoji od jedne ili vie svesaka - mora biti oznaeno na koricama po istom principu. - Sedmi primjerak projektne dokumentacije zadrava trajno institucija koja je izradila dokumentaciju. - Jedan primjerak projektne dokumentacije zadrava trajno distributer toplotne energije na iji se sistem objekat prikljuuje (pri izdavanju dozvole za prikljuenje).

Pet primjeraka, uz zahtjev za izdavanje odobrenja za gradnju, Investitor podnosi nadlenom optinskom/gradskom organu. Na svim primjercima nadleni organ optinske/ gradske uprave stavlja peat o odobravanju gradnje sa:
brojem rjeenja kojim je gradnja odobrena, datumom njegovog donoenja, i potpisom ovlatenog lica.

Nadleni organ vri peaenje dokumentacije jemstvenikom i votanim peatom. Jedan primjerak zadrava organ uprave koji je izdao odobrenje za gradnju, etiri ovjerena primjerka, sa Rjeenjem o odobrenju gradnje, vraaju se investitoru.

Investitor gradnje dva primjerka daje izvoau radova: Jedan za korienje za pripremu izgradnje, Jedan za korienje na samoj izgradnji/montai. Jedan primjerak daje nadzornom organu za praenje i nadzor gradnje. Jedan primjerak zadrava za sebe, koji uva dok objekat traje.

Prema Zakonu i ureenju prostora i graenu i Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije tehnika dokumentacija i njeni dijelovi moraju biti uvezani i zapeaeni. Tehnika dokumentacija se formira u obliku: a)analognih (papirnih) svezaka, odnosno knjiga formata A4: numerisanih, korienih tvrdim povezom ili povezanih jemstvenikom, zapeaenih votanim igom i ovjerenih u skladu sa Zakonom i b) u digitalnom obliku na nekom od digitalnih zapisa podataka (CD, DVD).

 Grafiki prilozi koji ine sastavni dio tehnike dokumentacije, odnosno projekta slau se u format A4, korie i uvezuju. Grafiki prilozi koji ine sastavni dio projekata linijskih infrastrukturnih sistema mogu se raditi u svezcima, odnosno knjigama formata A3, a u zavisnosti od duine planirane trase infrastrukturnog sistema. Tekstualni, numeriki i grafiki prilozi moraju biti jasni i itki. Ako grafiki prilozi nisu jasni i itki u crnobijeloj tehnici izrade, moraju biti izraeni u boji sa jasnom legendom. Stranice svezaka, odnosno knjige projekta su numerisane rednim brojevima, a grafiki prilozi su posebno numerisani kao prilozi.

 Tehnika dokumentacija u digitalnom obliku se izrauje u PDF formatu, Word, Auto CAD ili ArcGis formatu. Sveska, odnosno knjiga projekta u koju je uvezana opta dokumentacija sadri:
naslovnu stranu, legendu sveske, popis ostalih svezaka, odnosno knjiga projekta,

sadraj sveske i prateu dokumentaciju.

Na koricama svake sveske projekta ispisuju se: podaci o ovlaenom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju; podaci o projektu (broj ili oznaka, datum izrade, vrsta projekta i drugo) i podaci o investitoru - u gornjem lijevom uglu; vrsta projekta i podaci o objektu i lokaciji - u sredini naslovne strane; podaci o dijelu projekta koji je uvezan u svesku (vrsta, oznaka ili broj i datum izrade) - u donjem lijevom uglu naslovne strane i broj sveske, odnosno knjige - u donjem desnom uglu korica.

Legenda sveske sadri podatke o: ovlaenom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaiiju, projektu, Investitoru, svesci (naziv, broj ili oznaku, broj primjeraka. sadraj i drugo); imenu glavnog projektanta, odnosno koordinatora projekta i svih lica koja su uestvovala u izradi dijela projekta koji je predmet sveske, potpisano od strane svih uesnika u izradi i ovjereno od strane pravnog lica koje je nosilac izrade tehnike dokumentacije.

Naslovna strana Naslovna strana uz naziv projekta i objekta, sadri:

podatke o investitoru objekta, preduzeu odnosno projektnom birou ili agenciji koja je tehniku dokumentaciju izradila, podatke o odgovornom projektantu i vremenu kada je projekat raen.

U zaglavlju, u gornjem levom uglu naslovne strane su podaci o preduzeu, birou, ili agenciji koja je projekat izradila:
naziv, sedite, odnosno mesto i adresa, telefon i zatitni znak ukoliko ga projektni biro ima.

Naziv projekta obuhvata podatke o instalacijama i objektu:

vrstu, namenu, spratnost, mesto i adresu gradnje

Podaci o investitoru: naziv ili ime ako se radi o fizikom licu, seditu, odnosno mestu i adresi. Podaci o odgovornom projektantu i odgovornom licu firme koja je uradila tehniku dokumentaciju. Identifikacioni broj projekta iz tehnikog dnevnika pod kojim se projekat vodi i ahivira.

U donjem desnom uglu naslovne strane ostavlja se i naznaava mesto za potpis direktora i okrugli peat biroa koji je projekat izradio. Ukoliko projekat sadri vie svezaka ispod naziva projekta treba naznaiti broj sveske od ukupnog broja svezaka. Na kraju se navodi investiciona vrednost objekta ili instalacija odnosno postrojenja koje je obraeno u predmetnom projektu, odnosno u tehnikoj dokumentaciji.

Sadraj projekta Iza naslovne strane korii se sadraj projekta, koji treba da sadri sve to sadri projekat. Izvod iz Registra privrednih subjekata Iza sadraja korii se fotokopija izvoda iz Registra privrednih subjekata kao dokaz o registraciji preduzea, odnosno projektnog biroa u Privrednom registru za izradu tehnike dokumentacije i kao dokaz o pravu da moe izraivati tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata. Licenca preduzea Fotokopija licence preduzea korii se u projekat ukoliko se radi o objektu iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji za iju gradnju odobrenje za izgradnju izdaje nadleno Ministarstvo kao dokaz da preduzee ima pravo da izrauje tehniku dokumentaciju za tu vrstu i namenu objekata.

Spisak uesnika u izradi tehnike dokumentacije U spisku se navodi:

glavni odgovorni projektant celog projekta i odgovorni projektanti pojedinih delova projekta ukoliko se radi o velikom projektu i njihovi saradnici, Za sve ostale sluajeve odgovorni projektant i njegovi saradnici.

Uz podatke o preduzeu koje izrauje projekat, dokument sadri:

pun naziv objekta, ime i prezime odgovornog projektanta, broj licence za projektovanje, ime i zvanje projektanata saradnika i potpis direktora i peat preduzea, koji je projektnu dokumentaciju izradio.

Reenje o odreivanju odgovornog projektanta Za odgovornog projektanata mora se izdati Rjeenje koje se zavodi u protokol preduzea. Sa pozivom na lanove 126. i 128. Zakona o planiranju i izgradnji Rjeenjem se imenuje odgovorni projektant i unose se njegovi podaci: ime i prezime, zvanje, broj licence za projektovanje i pun naziv projekta. Reenje potpisuje direktor, ovjerava se peatom i zavodi u protokol preduzea.

Uverenje odgovornog projektanta o poloenom strunom ispitu Iza reenja o odreivanju odgovornog projektanata korii se fotokopija njegovog uverenja o poloenom strunom ispitu iz odreene struke odnosno oblasti struke, kao dokaz da moe samostalno izraivati tehniku dokumentaciju iz odreene oblasti strake.
Licenca odgovornog projektanta Uz uverenje o poloenom strunom ispitu korii se fotokopija licence za projektovanje odgovornog projektanta, kao dokaz da moe samostalno izraivati tehniku dokumentaciju.

Izjava odgovornog projektanta o korienju propisa U projekat se mora ukoriiti i izjava odgovornog projektanta da se pri izradi projekta koristio i pridravao:
vaeih propisa, normativa i standarda,

iz oblasti kojoj projektovane instalacije i postrojenja pripadaju. Izjava mora biti potpisana i overena licencnim peatom odgovornog projektanta.

Potvrda o meusobnoj usaglaenosti projekata U projekat se korii potvrda o meusobnoj usaglaenosti svih delova projekta. Potvrivanje da su svi delovi glavnog projekta o meusobnoj usaglaenosti potpisuju svi odgovorni projektanti delova projekta:
arhitekture, instalacija jake i slabe struje, vodovoda, kanalizacije, termotehnikih instalacija itd.

i overavaju svojim licencnim peatima.

Izjava o usaglaenosti projekta sa zakonima o bezbednosti i zdravlju na radu, o zatiti od poara i zatiti ivotne sredine Na kraju administrativnog dela daje se izjava odgovornog projektanta da se pri izradi glavnog projekta pridravao svih propisanih mera zatite i mera za otklanjanje opasnosti i tetnosti koje bi mogle nastati kod projektovanih instalacija saglasno: Zakonu o zatiti od poara, Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakonu o zatiti ivotne sredine. Izjavu potpisuje odgovorni projektant i ovejrava svojim licencnim peatom.

Propisi i literatura Na kraju opteg dela korii se spisak koriene literature, propisa i standarda. Ovi navodi se u projektu navode kao literatura u knjigama. Literaturne odrednice moraju imati sve podatke koji jednoznano odreuju navedeni izvor, i koji se prema navodima mogu nai. Navodi se:
autor ili autori, naziv dela, izdava, mesto i godina,

Ako se radi o asopisu navode se:

Autori,

naziv rada, naziv asopisa, godina izlaenja, broj iz kojeg je navod i godina i poeljno je da se navede strana. Ukoliko se navodi propis ili standard obavezno je naznaiti iz koje je godine, sa ostalim identifikacionim podacima.

Uslovi i prethodne saglasnosti nadlenih institucijai komunalnih preduzea Pored meusobne usaglaenosti svih delova projekta, projekat mora biti usklaen i sa infrastrukturom:
koja okrauje objekat, na koju se prikljuuje ili se sa njom dodiruje, ukrta ili mimoilazi, kao i sa uslovima urbane sredine u kojoj se objekat gradi.

I o toj usklaenosti moraju postojati potvrde u vidu:

saglasnosti, rjeenja, i odobrenja,

nadlenih institucija i komunalnih preduzea.

Da bi projekti bili usklaeni sa infrastrukturom i uslovima urbane sredine u projektima moraju biti ispotovani:
vaei tehniki i drugi uslovi instalacija infrastrukture i urbane sredine, odgovarajui zakoni, pravilnici i normativi.

Zbog toga se pre projektovanja moraju od odreenih institucija i komunalnih preduzea pribaviti konkretni tehniki i ostali uslovi i prethodne saglasnosti za konkretan objekat koji se gradi. Gotovi projekti se upuuju nadlenim institucijama i preduzeima na pregled kontrolu i saglasnost. Svi uslovi i prethodne saglasnosti koje se pribavljaju pre projektovanja moraju biti ukorieni u projekat pod jemstvenikom i votanim peatom.

Orginali saglasnosti i uslova se korie u primerku projekta broj 1, a u ostalim fotokopije. Saglasnosti, potvrde i dozvole koje se izdaju na gotove projekte, korie se u zasebnu svesku, a nadlene institucije i preduzea stavljaju svoje peate sa brojem, datumom i potpisom odgovornih lica na unutranju stranu korica primerka koji je pregledan. Poeljno bi bilo da to bude primerak broj 1. Ne pribavljaju se svi uslovi i saglasnosti isto za sve vrste projekata, i sve vrste instalacija i postrojenja. Za pojedine se pribavljaju uslovi i prethodne saglasnosti i saglasnosti na gotove projekte. Za neke samo prethodne, a za neke samo saglasnosti na gotove projekte.

Od uslova pribavljaju se:

urbanistiko-tehniki uslovi, enegetska saglasnost (sa tehnikim uslovima) distributera toplotne energije za prikljuenje na sistem daljinskog grejanja, odobrenje za lokaciju sezonskog rezervoara za gorivo za kotlarnicu na teno gorivo.

Od prethodnih saglasnosti pribavljaju se:

saglasnosti nadlenih komunalnih slubi na trasu toplovoda.

Primjeri: U projekte: 1. Instalacije centralnog grejanja i toplotne podstanice, i 2. toplovod i toplovodni prikljuci korie se:
Urbanistiko-tehniki uslovi i Energetska saglasnost distributera toplotne energije sa tehnikim uslovima za prikljuenje na sistem daljinskog grejanja.

Prije poetka projektovanja potrebno je pribaviti:

Urbanistiko-tehnike uslove, Energetsku saglasnost sa tehnikim uslovima za prikljuenje na sistem daljinskog grijanja, Saglasnost na predvienu trasu toplovoda, odnosno toplovodnog prikljuka Energetsku saglasnost za kotlarnicu, Odobrenje MUP-a (Uprave protivpoarne policije) za lokaciju sezonskog rezervoara za smjetaj i dranje tenog goriva, Saglasnost Ministarstva odbrane na lokaciju sezonskog rezervoara tenog goriva.

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA Uopte o tekstualnoj dokumentaciji Tekstualna dokumentacija obuhvata svu optu dokumentaciju projekta: - projektni zadatak, - tehniki opis, - opti, pogodbeni i tehniki uslovi za izvoenje:
- termotehnikih, - termoenergetskih i - procesnih instalacija i postrojenja,

- poseban prilog o primenjenim merama bezbednosti i

zdravlja na radu, - poseban prilog o zatiti od poara, - poseban prilog o zatiti ivotne sredine.

PROJEKTNI ZADATAK Projektni zadatak je deo projekta koji slui kao osnova za izradu tehnike dokumentacije. Tehnika reenja u projektima moraju da budu u skladu sa:
namenom i tehnolokom koncepcijom objekta i energetskim i drugim uslovima, vaeim propisima, tehnikim normativima i obaveznim standardima.

Sadrinu i sastav projekta odreuje investitor. Projektni zadatak se izrauje na osnovu izvrenih pripremnih predprojektnih radnji. Mora sadrati sve podatke i podloge na osnovu kojih se mogu projektovati i razraditi svi detalji koji ine tehniku dokumentaciju za pribavljanje odobrenja za gradnju i izgradnju objekata.

Projektni zadatak treba da sadri ciljeve i svrhu izrade projekta. U njemu mora biti definisan predmet projekta i granice projekta. Sadri opte i tehnike podatke i projektne zahteve. Opti podaci su: - podaci o objektu - zgradi, - lokacija, odnosno adresa i mesto gradnje objekta, - etapnost gradnje: kao celina ili u etapama, - podaci iz odgovarajue urbanistike dokumentacije : iz urbanistikog plana ili akta o utrbanistikim uslovima, - podaci o optim karakteristikama objekta.

Tehniki podaci su: tehnike podloge - ukljuuju tehnike podatke o zgradi i njenim elementima: - fasadnim i pregradnim zidovima, - meuspratnim konstrukcijama, - podovima, tavanicama, - stolariji i bravariji. funkcija zgrade: veliina i namena, podaci o termikoj i akustinoj zatiti, rezultati pripremnih i istranih radnji, mere zatite, predviene instalacije grejanja, provetravanja, klimatizacije, podaci iz idejnog projekta.

Ako idejni projekat nije raen tada u projektnom zadatku mora biti i idejno reenje koncepcije predvienih termotehnikih, termoenergetskih i proce snih instalacija ili postrojenja. Zahtevi investitora, a i potrebe objekta u zavisnosti od njegove vrste i namene defiu se projektnim zahtevima.

Projektni zahtevi treba da sadre: - vrstu instalacije - postrojenja koju treba projektovati, - koncepciju instalacije - postrojenja, - radne fluide, - temperaturske reime, - nazivne pritiske armature,

- zahtevane parametre koje treba ostvariti, - predviene materijale: vrste cevi, armature ... - predviene ureaje i opremu, - vrstu termike izolacije,

- specifine zahteve,
- zahteve sigurnosti: sa aspekta bezbednosti i zatite na radu, zatite od poara i zatite ovekove okoline, - zahteve u pogledu primene propisa, normativa i standarda, - granice projekta, - rokove zavretka projekata sa ili bez fazne, odnosno etapne izrade.

Projektni zadatak izrauje investitor. Mogu ga izraivati zajedno projektni biro i investitor. Moe ga izraditi i projektna kua odnosno odgovorni projektant ukoliko investitor nema struno lice. Projektni zadatak potpisuju i overavaju investitor i preduzee koje izrauje predmetnu tehniku dokumentaciju. Investitor potpisuje i overava sa desne strane a projektni biro sa leve strane na zadnjoj stranici projektnog zadatka. Ukoliko je projektni zadatak na vie strana, stranice moraju biti numerisane.

TEHNIKI OPIS Sadri: opis objekta u kome se nalaze projektovane instalacije, opis projektovanih mainskih instalacija, opis njihovog naina rada, opis predviene automatske regulacije, podatke o:
primenjenim i predvienim materijalima, opremi i ureajima i o primenjenim propisima, standardima i normativima.

Uprincipu, tehniki opis sadri: - opti deo, - tehniki deo o objektu, - tehniki deo o projektovanoj instalaciji, odnosno postrojenju, - objanjenja i obrazloenja. Opti deo tehnikog opisa trebalo bi da sadri: - osnovne podatke o objektu, - lokaciju - adresu i mesto gradnje objekta, - etapnost gradnje - da li se grade kao celina ili etapno, - podatke o optim karakteristikama objekta, - vrste instalacija koje su predviene,

- podatke o mjestu i nainu povezivanja instalacija na

infrastrukturu, prema podacima iz urbanistikog plana, - cilj i svrhu projekta, - predmet i granice projekta, - podatke i podloge na osnovu kojih je projekat raen, sa osvrtom na izvrene pripremne predprojektne radnje i idejni projekat (ukoliko ga je bilo), - poziv na zahteve iz projektnog zadatka, kao osnov za izradu projekta.

Tehniki deo tehnikog opisa trebalo bi da sadri tehnike podatke o objektu:

- veliina i spratnost objekta, - namena objekta - prostorija u objektu, - podaci o termikoj i akustikoj zatiti objekta, - opis fasadnih i pregradnih zidova i njihov sastav, - opis meuspratnih konstrukcija, podova, tavanica i krovne konstrukcije, - opis prozora, balkonskih, spoljnih i unutranjih vrata, - klimatska zona u kojoj se objekat nalazi, - orijentacija objekta i vrsta gradnje, vetrovitost na mestu gradnje,

- prostorija za smetaj toplotne podstanice kotlarnice i ispunjenost uslova u smislu:

poloaja, provetravanja, osvetljenja, prikljuka na vodovod, kanalizaciju i elekrtrinu instalaciju.

Tehniki dio o projektovanoj instalaciji, odnosno postrojenju treba da sadri: - vrste instalacija - postrojenja koje su predviene u objektu, - opis projektovane instalacije, - usvojenu koncepciju projektovane instalacije, sa obrazloenjem,

- funkcionalnost projektovane instalacije odnosno postrojenja, - nain, principe i metodologiju prorauna elemenata instalacije, - primenjene parametre, podatke i koeficijente u proraunima, - vrste usvojenih i predvienih radnih fluida i njihove temperaturske reime, - predviene nazivne pritiske armature, - parametre koje e projektovana instalacija postizati i odravati, - usvojene i predviene materijale:
- vrste cevi, - vrste armatura i ostalo,

- usvojenu i predvienu opremu i njhove tehnike

karakteristike:
- radne iz prorauna i - nominalne iz kataloga i atesne dokumentacije njihovih proizvoaa,

- obrazloenje izabrane i predviene opreme, ureaja,

armatura i regulacionih armatura, - opis regulacije instalacije i postrojenja:
protoka u cevnoj mrei, cevnim granama, vertikalama, grejnim telima i cirkulacionim krugovima,

- obezbeenje ekspanzije sistema i drugi sigurnosni ureaji: - sigurnosni ventili i - termostatska obezbeenja, - opis termike izolacije cevovoda, - zatita od korozije,

- opis rada projektovane instalacije, - ukazivanje na specifinosti projektovane instalacije, - posebni zahtevi u pogledu rukovanja i odravanja tokom eksploatacije, - toplotno optereenje projektovane instalacije, - instalisani kapacitet projektovanog postrojenja, - veza sa sistemom daljinskog grejanja - izvorom toplote,

- primijenjene mjere u vezi:

- bezbednosti i zatite zdravlja na radu, - zatite od poara i - zatite ovekove okoline.

Na kraju tehnikog opisa - poziv na potovanje vaeih propisa, normativa i standarda. Stranice tehnikog opisa - numerisane sa rednim i ukupim brojem. Uz obiljeavanje datuma izrade tehniki opis potpisuje i ovjerava licencnim peatom odgovorni projektant.

OPTI I TEHNIKI USLOVI

Opti i tehniki uslovi su sastavni deo Tekstualne dokumentacije Glavnog projekta iz oblasti:
arhitekture, mainstva, graevinarstva i elektrotehnike.

Opti i tehniki uslovi sadre: pregled mjerodavnih tehnikih i ostalih propisa i standarada prema kojima su instalacije i postrojenja projektovani i prema kojima e se izvesti radovi, detaljan opis naina izvoenja pojedinih elemenata i radova, i uslove kvaliteta za materijal koji se ugrauje i nain izvodenja radova.

Opti i tehniki uslovi tretiraju:

tehnologiju izgradnje - izvoenja radova, zatitu ljudstva i izvedenih radova, i metodologiju, nain i obim kontrole.

Odgovorni projektant i njegovi saradnici su duni da urade projektnu dokumentaciju u duhu vaeih propisa, normi i standarda. Da bi projektovana instalacija - postrojenje sigurno funkcionisalo mora se izgraditi prema uraenom projektu. Zato je neophodno da u okviru projekta postoje i opti i tehniki usiovi za izvoenje radova.

Potrebni radovi se definiu predmerom radova. Opti i tehniki uslovi sa predmerom radova definiu sve neophodne radnje za izvoenje projektovane instalacije ili postrojenja. Optim uslovima se propisuju radnje koje treba obaviti, i ko treba da ih obavi. Tehnikim uslovima se propisuje kako se izvode radovi, po kojim tehnikim uslovima, propisima i normama i pravilima struke. Zbog toga su Opti i tehniki uslovi za izvoenje radova obavezno sastavni deo Ugovora o izvoenju radova.

Da bi Opti i tehniki uslovi bili kvalitetni i obuhvatili sve to je neophodno najefikasnije i najpraktinije je da svaki projektant izradi svoje univerzalne Opte i tehnike uslove za sve vrste instalacija i postrojenja i da ih po potrebi korii u projekte. Opti uslovi mogu biti univerzalni za sve vrste instalacija i postrojenja, a da im se zavisno od vrste instalacije ili postrojenja dodaju odgovarjui Tehniki uslovi Opti i tehniki uslovi moraju biti numerisani, potpisani od strane odgovornog projektanta i overeni licencnim peatom.

Ukoliko se pojave specifinosti kod instalacija ili postrojenja uz standardne univerzalne Opte i tehnike uslove izrauju se i posebni Opti i tehniki uslovi koji te specifinosti tretiraju. Specifinosti i posebni Opti i tehniki uslovi se napominju i u tehnikom opisu projekta.

Primeri Optih i tehnikih uslova za pojedine vrste instalacija i postrojenja mogu posluiti
svakom projektantu kao osnova za izradu svojih optih i tehnikih uslova. Opti uslovi su univerzalni za sve instalacije i postrojenja i spajaju se sa Tehnikim uslovima prema vrsti instalacije - postrojenja.

Za instalaciju centralnog grejanja klasinog dvocevnog sistema Opti uslovi Tehniki uslovi za izvoenje instalacija centralnog grejanja klasinog dvocevnog sistema Za instalaciju centralnog grejanja jednocevnog sistema Optiuslovi Tehniki uslovi za izvoenje instalacija centralnog grejanja jednocevnog sistema Za toplotnu podstanicu Opti uslovi i Tehniki uslovi za izvoenje toplotnih podstanica

Za kotlarnice Opti uslovi i Tehniki uslovi za izvoenje kotlarnica Za instalacije ventilacije i klimatizacije Opti uslovi i Tehniki uslovi za izvoenje instalacija ventilacije i klimatizacije Tehniki uslovi za izvoenje limenih i drugih kanaala u sistemima klimatizacije Za instalacije podnog grejanja Opti uslovi i Tehniki uslovi za izvoenje instalacija podnog grejanja

Za gasne kotlarnice Opti uslovi i Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje gasnih kotlarnica (Elaborati) POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZA BEZBEDNOST I ZATITU ZDRAVLJA NA RADU POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZA ZATITU OD POARA POSEBAN PRILOG O ZATITI IVOTNE SREDINE

RAUNSKA DOKUMENTACIJA Uopte o raunskoj dokumentaciji Prema pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije numerika dokumentacija sadri:
Odgovarajue proraune u zavisnosti od vrste projekta, Specifikaciju materijala, Predmjer i predraun radova i Potpis i ovjeru odgovornog projektanta

Numerika - raunska dokumentacija sadri: odgovarajue:

termike, hidraulike i druge proraune

u zavisnosti od vrste instalacije - postrojenja i

predmer i predraun za izvoenje instalacije - postrojenja.

U projektu svi elementi projektovane instalacije postrojenja moraju biti dimenzionisani, izabrani i odreeni preko prorauna. U projektu mora biti proraunato sve to se da proraunati. Ono to se ne moe proraunati odgovorni projektant mora definisati grafikom dokumentacijom.

Ono to se ne moe definisati ni grafikom dokumentacijom odreuje se opisom radova u predmeru radova. Projektovane instalacije - postrojenja moraju biti defmisane glavnim projektom i pod potpisom odgovornog projektanta. Neophodno je svesti na najmanju moguu meru da izvoa radova na licu mesta iznalazi i improvizuje reenja. Izvoa radova je nadlean samo da izvodi radove i u potpunosti potuje projekat. Odgovorni izvoa radova odgovara samo za izvoenje predvienih radova i za kvalitet izvedenih radova. Za tehnika reenja, koncepciju i uopte za projektno reenje garantuje i odgovara iskljuivo odgovorni projektant.

Prorauni se izvode iskljuivo na bazi zvanine literature i vaeih standarda, normativa i ostalih propisa. Nije dozvoljena improvizacija prorauna neproverenim i nepriznatim metodologijama. Svi elementi prorauna moraju biti ukorieni u projekat. To bi trebalo da omogui pravilnu kontrolu tehnike dokumentacije u prvom redu od strane preduzea, odnosno projektnog biroa koji vri zvaninu tehniku kontrolu prema lanu 73. Zakona o ureenju prostora i graenju i Pravilniku o sarraju i kontroli tehnike dokumentacije. Svaki deo prorauna, kao celina mora imati numerisane strane i biti potpisan od strane odgovornog projektanta i overen licencnim peatom. Moe se i kompletna proraunska dokumentacija tretirati kao jedna celina s'tim da se zajedniki numeriu sve strane i da u tom sluaju odgovorni projektant potpie samo zadnju stranu i overi je svojim licencnim peatom.

Svaki projekat mora sadrati i predmer i predraun radova. Predmer sadri kompletnu specifikaciju predviene opreme i ureaja, cevi i armature i njihovu ugradnju. Predmjerom radova se daje kompletan opis radova na nabavci, isporuci, dopremi i ugradnji projektom predviene opreme i ureaja, cevi, armature i ostalih materijala. U predmer se unose kompletne tehnike karakteristike predviene opreme uzete iz prorauna i koliine uzete, merene i brojane iz grafike dokumentacije. Nabavljena oprema mora biti u potpunosti prema proraunima sa tano predvienim tehnikim karakteristikama. Isto se odnosi na cevi, armatura i ostale materijale, koji dimenzijama, nazivnim pritiscima i kvalitetom, potvrenim zvaninim atestima, moraju u potpunosti pratiti grafiku dokumentaciju. Sem ugradnje opreme i materijala predmer radova mora sadrati i mnoge pratee radnje date kroz opisne pozicije, kao to su razne probe, regulacije, ispiranje instalacije itd.

Predmer radova mora obuhvatiti sve radove i u principu ne sme kod izvoenja instalacije odnosno postrojenja biti vika ili manjka radova. Znai ne bi smelo biti promaaja u koliinama. Tolerie se samo izvestan procenat koji se moe javiti kao viak ako se ne izvri dobra procena materijala koja se odnosi na rastur. Na primer, uobiajeno je da se kod cevi daje na rastur 10 % materijala, a to se na montai u praksi vetijim ukrajanjem cevi moe svesti na manji procenat. Sem to ne bi trebalo da se pojavi viak ili manjak radova ne smeju se javiti ni naknadni radovi. To znai da ne bi smelo da se kod montae pojave zaboravljene" pozicije radova.

Predraun radova podrazumeva projektantske cene koje se baziraju na prosenim trenutnim izvodakim cenama. Predraun nije obavezujui i slui samo kao orjentacioni pokazatelj za obezbeenje investicionih sredstava i plaanje odgovarajuih taksa i doprinosa, kao, na primer, za izgradnju atomskih sklonita. Sadraj raunske dokumentacije zavisi od vrste projekta, odnosno vrste instalacije ili postrojenja

GRAFIKA DOKUMENTACIJA Uopte o grafikoj dokumentaciji Grafika dokumentacija projekta treba da sadri crtee:
situacije objekta, osnova, preseka i izgleda objekta,

neophodne za definisanje izvoenja radova na izgradnji:

objekta, instalacija - postrojenja

i za definisanje specifikacije:
opreme, ureaja, materijala i radova za izvoenje projektovane instalacije - postrojenja.

Grafika dokumentacija treba da sadri i:

eme i aksonometriske izglede projektovanih instalacija, sve potrebne crtee detalja neophodnih za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvoenje instalacija.

Trase projektovanih instalacija moraju biti usklaene meusobno, sa trasama drugih instalacija i u odnosu na graevinski deo objekta. Ctrei moraju biti detaljni i da se odnose na pojedine delove zgrade ili zgrade u celini. Svi crtei moraju biti usklaeni sa crteima planova i detalja iz arhitektonskog i graevinskog projekta. Rade se na osnovama i presecima iz tih projekata, kao podlogama, koje treba da budu:

 u razmeri 1:50, pregledni, bez graevinskih kota i da sadre: konaan raspored prostorija, Namenu rostorija, dimenzije zidova, prozora, vrata, raspored kuhinjskih eemenata, raspored sanitarnih elemenata u kupatilima i ostalim pomonim prostorijama i raspored zidanih ventilacionih kanala.

U osnove se unose: trase cevnih mrea ili ventilacionih kanala defnitivan raspored elemenata instalacije:
grejnih tela ili reetki za ubacivanje i izvlaenje vazduha i podaci o svim delovima instalacije neophodni za izvoenje radova.

Sve dioonice cevnih mrea moraju biti dimenzionisane i definisane u smislu voenja sa predvienim nagibom. Svaka deonica treba da ima i toplotno optereenje.

Sve dionice ventilacionih kanala treba da su dimenzionisane i su date njihove dimenzione promene i koliine vazduha za koje su predviene.