IMPRESIONIZAM U SRBIJI

Marko Stankovi II5

NASTANAK IMPRESIONIZMA
-Impresionizam je umetniki pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu izmeu 1860. i 1870. godine kao reakcija na izradu slika u slikarskim ateljeima, iji je cilj bio slikanje u prirodi pod vedrim nebom i hvatanje i beleenje trenutka u slikarstvu, i reakcija na realizam. Najznaajniji predstavnici, a ujedno i osnivai impresionizma su francuski slikari, Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega i Ogist Renoar. - 1874. u ateljeu jednog francuskog fotografa, je Klod Mone prikazao svoju sliku Impresija, raanje sunca. Kritika je bila otra. Naziv impresionizam novinari i kriticari upotrebljavaju u lancima o izlobi, gde ovaj izraz upotrebljavaju u podrugljivom smislu, ali se kasnije on odomaio i kod samih slikara. - 1877. udruenje izlae pod novim imenom. Karakteristike imresionizma: - impresionisti su poeli da koriste iste boje bez meanja na paleti, koje su se tek u oku posmatraa spajale u nijanse, - za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i neboje (bela i crna) se ne nanose ditektno na platnu vec se dobijaju kombinacijom drugih boja, -senka se definie istim bojama, eliminie crte iz slike i time i otre konture detalja, -Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa ak i prolazni efekat svetlosti moe biti predstavljen.

IMPRESIONIZAM U SRBIJI

U Srbiji, impresionizam je formiran sa Nadedom Petrovi, koja je studirala u Nemakoj. Poinje tek u prvoj deceniji 20. veka, ak 25 godina posle Francuske. Naa kritika je smatrala da impresionizam dekadentan i previe smeo. ore Krsti je pretea impresionista, zapravo uitelj mnogih od njih, a najznaajnija meu njima je njegova uenica Nadeda Petrovi. Osim Nadede veliku ulogu u srpskom impresionizmu su imali jos i Kosta Milievi, Milan Milovanovi, Malia Glii, Milo Milunovi i mnogi drugi.

NADEDA PETROVI
- Spada u najznaajnije srpske umetnike prve polovine 20. veka. - Roena je u aku 1873., a 1884. se sa porodicom preselila u Beograd. - kolovala se u Minhenu i Parizu. - Njen stil je doneo znaajne novine u srpsko slikarstvo. - Bila je nastavnica crtanja u koli. - Bila pokreta Prve jugoslovenske umetnike kolonije u Sievu i Pirotu i jedna od osnivaica Kola srpskih sestara. - Osim slikarstva, bavila se i fotografijom i aktivno uestvovala u kulturnom ivotu Srbije i Beograda. - Umrla je 1915. godine od tifusa u bolnici u Valjevu, gde je tokom rata dobrovoljno radila kao bolniarka.

Portret sestre AneNadeda Petrovi

AutoportretNadeda Petrovi

Bouri-Nadeda Petrovi

Graanica- Nadeda Petrovi

PejzaNadeda Petrovi

Pletilja- Nadeda Petrovi

KOSTA MILIEVI
- Roen 1887. u svetenikoj porodici, blizu Skadra. - Po dolasku u Beograd, bio je ak Kirila Kutlika. - Uz veoma teke materijalne uslove, bio je na studijama u Pragu, Beu i, kasnije, Minhenu. - U Prvom Svetskom ratu najpre je uestvovao kao vojnik, a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. - Posle poznanstva sa Nadedom Petrovi i Milanom Milovanoviem vraa se u Beograd gde je u potpunosti napustio akademski stil i okrenuo se impresionistikm stilu.

AutoportretKosta Milievi

Deko sa belim eiromKosta Milievi

Motiv sa KrfaKosta Milievi

enski aktKosta Milievi

MILAN MILOVANOVI
- Rodio se 1876. u Kruevcu. -Stekao je umetniko obrazovanje kakvo je imao retko koji srpski savremenik. - Proao je kroz 5 umetnikih kola, diplomirao na dve akademije i kolovao se kod desetak uitelja. - Njegove slike koje su nastale na jugu Srbije, u Makedoniji i na Svetoj Gori, pa kasnije i na Kapriju, ubrajaju se u najreprezentativnije primere srpskog impresionizma. -1906. je u Beogradu priredio izlobu, a naredne godine dobio zadatak od odeljenja Ministarstva inostranih dela da obilazi i proui manastire po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori. - U nekoliko navrata je i narednih godina obilazio ova mesta, a i kod njega je mediteranska priroda probudila interesovanje za slikanje prirode sa puno svetlosti. - Njegova slika ubraja se u prve primere srpskog impresionizma. Most cara Duana - Izmeu 1912. i 1915. je bio u ratu, gde je radio prikaze iz borbi i portrete vojnika i oficira.

AutoportretMilan Milovanovi

Most cara Duana- Milan Milovanovi

Pogle na AvaluMilan Milovanovi

CrkvaMilan Milovanovi

Plava vrataMilan Milovanovi

Crvena terasaMilan Milovanovi

MALIA GLII
- Roen je u Baevcim 1886. godine. - Pohaao umetniko-zanatsku kolu u Beogradu. - 1908.godine upisao akademiju u Minhenu. - Posle Nemake odlazi u Italiju, u okolinu Rima i Napulja, gde slika pejzae. - Bio je scenograf Narodnog pozorita u Beogradu. - U toku prve godine Prvog svetskog rata bio je ratni slikar u odbrani Beograda. - U njegovom nevelikom opusu posebno mesto ima slika Tamajdan kojom se Glii predstavlja kao reprezent srpskog impresionizma.

Tamajdan- Malia Glii

Borovi- Malia Glii

Mrtva straa- Malia Glii

Ostrvo- Malia Glii

MILO MILUNOVI
- Roen je u Cetinju 1897. godine. - Bio je i crnogorski i srpski slikar. - kolovao se u Italiji i Francuskoj. - Bio je jedan od osnivaa beogradske Akademije umetnosti, gde je i radio kao jedan od prvih predavaa. - Nakon Drugog svetskog rata sa Petrom Lubardom je osnovao Umjetniku kolu na Cetinju. - Bio je redovan lan SANU. - Odlikovan je ordenom Legije asti.

AutoportretMilo Milunovi

UlicaMilo Milunovi

iptarMilo Milunovi

Sveti Stefan- Milo Milunovi