Uticaj vrstog otpada na ozonski omota

Kristina Sremevi i Stevan Brcko III-4

Ozonski omota
Osnove
ta je ozonski omota? Sastoji se od ozona (O3). Ozonski omota absorbira ultraljubiasto zraenje sa Sunca i time omota titi zemljinu povrinu i celokupni ivot na njoj. Ozonski omota upija oko 77% tetnog, bioloki vrlo aktivnog UV-B zraenja i potpuno nas titi od smrtonosnog UV-C zraenja. Tako ozonski omota predstavlja prirodni tit za ivot na Zemlji, i o njegovoj koncentraciji,tj. koliini u stratosferi zavisi i koliina tetnog UV zraenja koja de dospeti do povrine Zemlje. Zbog absorbiranja ultraljubiastog zraenja u stratosferi ozon ujedno preuzima i deo topline u tom procesu, te tako neposredno utie na raspodelu temperature atmosfere, ime ima vanu ulogu u regulisanju Zemljine klime.

Ozonski omota
Osnove
Efekti UV zraenja vezani za kolicinu koja dolazi do povrine zemlje su veoma korisni ovek je svojim delovanjem, isputajudi u atmosferu tetne gasove, freone i halone, ozbiljno naruio prirodnu ravnoteu ozona Smanjenjem ozona u atmosferi raste UV zraenje koje dolazi do povrine Zemlje, prelazi sigurni nivo i postaje veoma tetno za ceo ivi svet na Zemlji

UV Zraenje ima veoma vanu ulogu u procesima u biosferi:

1.

Utie na produktivnost fitoplanktonskih mikroorganizama u morima i okeanima Utie na razvoj biljaka i njihovu fotosintetsku aktivnost

2.

3.

Kod ljudi utie na proizvodnju D vitamina,luenje nekih hormona,na kardiovaskularni sistem,na metabolizam, za leenje konih bolesti itd.

Sunevo UV Zraenje

Energija zraenja koja dolazi sa Sunca na Zemlju od neprocenjivog je znaaja za ceo ivi svet.Gotovo polovina energije zraenja (47%) pripada infracrvenom zraenju, koje nas greje i daje nam toplotu.

Manji deo, oko 46%, predstavlja vidiljivo zraenje, koje vidimo kao dugine boje. Ono nam daje prirodno dnevno svetlo, a biljkama je neophodno za proces fotosinteze.

UV zraenje menja se sa geografskom irinom(najjae oko ekvatora, najslabije oko polova), godinjeg doba (zimi najslabije, leti najintenzivnije) i doba dana (najslabije ujutru i uvee, najintenzivnije oko podneva).

Ozonska rupa
Je podruje znaajnog smanjenja koncentracije molekula ozona

Prvi put je primedena osamdesetih godina dvadesetog veka Uzroci njenog nastanka su fiziko-hemijski procesi,u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrauju molekule ozona vezujudi jedan atom kiseonika iz molekula ozona i oslobaajudi molekul kiseonika 17. Oktobra 2006. godine zabelezena je do sada najveda ozonska rupa iznad Antartika(27,4km kvadratnih), kao kumulativna posledica isputanja freona od pre 15-20 godina

Oteenja koe:

Ljudska koa je prva prepreka u kontaktu organizama sa raznim infektivnim agensima i

tetnim zraenjima

Kada se osetljiva koa izlozi delovanju UV zraenja,kao prva lokalna reakcija stvara se crvenilo(ERITEM),zatim stvaranje melanina do potpunog zadebljanja koe(Rak Koe)

Dugo i kontinuirano izlaganje suncu ubrzava starenje koze dok prevelika izloenost UV zraenju moe biti uzrok pojave razliitih oblika ozbiljnih oboljenja koe

Oteenje oka i imuniteta:

Preveliko izlaganje UV zraenju naruava oni mehanizam pa ak moe da dovede do njegovog potpunog

nefunkcionisanja(fotokeratitis,fotokonjuktivitis,katarakta..)

Za razliku od koe oko posle ponovnog izlaganja zraenju postaje osetljivije i spremnije na odbranu i zatitu

Imunitet je odbrambeni mehanizam organizama Kada UV zraci prodru kroz kou smanjuju mogudnost odgovora imuniteta,to za posledicu ima pojavu brojnih konih bolesti UV zraenje moe reaktivirati i neke viruse u organizmu

Zagaenje vrstim otpadom

Opasni otpaci jesu svi otpaci u tenom ili vrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadre materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugroavaju ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi.

Vrste otpada:

Postoji vie vrsta vrstog otpada zavisno od njihovog porekla:

Prirodni otpad - ostaci od obroka, povrda i voda, cveda, lida

Otrovni Otpad -stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, ubriva i pesticidi, paste za obudu, toplomeri i termometri i svi elektrini ureaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLANIM CENTRIMA! Reciklani otpad -papir, staklo, metali, plastika Natopljen otpad -poput zavoja i odede natopljene krvlju i drugim telesnim tenostima.

Vrste otpada:
Kudni vrsti otpad-Gradski vrst otpad sastoji se od otpada iz domadinstva, graevinskog materijala,
sanitarnog otpada iz naih kupatila i otpada sa ulica.Tlo (zemlja) nije zatideno, tako da ovaj otpad zagauje i vodu za pide. Koriste se proizvodi u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo nakoditi prirodi, ali postoje jo problematiniji

proizvodi koji u sebi sadre OTROVE koji se oslobaaju, kada se predmet baci.
OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE - Velika industrijska postrojenja su najznaajniji generatori opasnog otpada.U naoj zemlji se kao izvori opasnog otpada, izmeu ostalih, uglavnom javljaju: energetika,farmaceutska industrija .hemijska industrija,prehrambena industrija,industrija ambalae

Vrste otpada:
BIORAZGRADIV OTPAD-Ostaci od ivih bida (biljaka i ivotinja) - organski proizvodi ine 35%- 40% vrstog otpada!Ova velika koliina otpada moe biti preraena najprirodnijim putem reciklae razlaganjem.Razlaganje je prirodan bioloki proces u kome najece bakterije i gljivice razgrauju organski otpad(ostatke biljaka i ivotinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. OTROVNI OTPAD-Bolniki otpad je zagaen hemikalijama koje se smatraju opasnim. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, iva u termometrima meraima pritiska.Farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: - otpad koji potie iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda - otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova - otpadi iz proizvodnje, formulacije i koridenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda

Naruavanje ozona
Glavni uzronici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su: oksidi azota (NOx) (supersonini avioni veliki izvor azotnih oksida u stratosferi) hlorofluoro jedinjenja ugljenika poznatiji kao freoni (CFCl)

Zagaenje ozona vrstim otpadom

Otpad na divljim deponijama kao i nepravilno lagerovan otpad moze dovesti to ispustanja razlicitih gasova,kao i deponijskog gasa. U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg smeda godinje po osobi. Ovo smede se skuplja i odlae na bezbednim i sanitarnim deponijama. Pomenuti deponijski gas nastaje razgradnjom organskih supstanci pod uticajem mikroorganizama u anaerobnim uslovima. U sreditu deponije nastaje nadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu. Prosean sastav deponijskog gasa je 35-60% metana, 37-50% ugljen-dioksida i u manjim koliinama se mogu nadi ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid, fluor, hlor, aromatini ugljovodonici i drugi gasovi u tragovima. Metan je vie od 20 puta tetniji po klimu i ozonski omota nego ugljendioksid, to praktino znai da 1 tona metana oteduje ozonski omota (efekat staklene bate) kao 21 tona ugljen dioksida. I druge grupe jedinjenja iz deponijskog gasa uestvuju u unitavanju ozonskog omotaa meu kojima su i azotni oksidi: NO + O3 --> NO2 + O2 NO2 + O --> NO + O2 ----------------------O3 + O --> 2O2 Takodje sagorevanjem azotnih djubriva i biomasa dolazi do oslobadjanja oksida azota.

Priblino vreme raspada otpada

Materijal Hrana, cvede i svi organski proizvodi Papir Pamuna odeda Vuneni predmeti Drvo Konzerve Plastina Kesa Staklena Flaa

Priblino vreme raspada 1-2 nedelje 10-30 dana 2-5 meseci 1 godina 10-15 godina 100-500 godina Milion godina Nikada!

Postupanje sa otpadom
Koriste se razliiti naini za odlaganje otpada: otvorene deponije, krateri za odlaganje,

septike jame, fabrike za spaljivanje.

I.

OTVORENE DEPONIJE su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje vrstog otpada svih vrsta. Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i nerazvrstan. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti.

II.

KRATERI ZA ODLAGANJE su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u

slojevima. Kada se odloi jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju

Postupanje sa otpadom
III.

SEPTIKE JAME su higijenske i reavaju problem curenja do nekog vremena. One su obmotane

nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene. Mnogi strunjaci tvrde da

hemikalije razgrizu plastiku, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu, trujudi biljke, ivotinje i ljude.

IV.

FABRIKE ZA SPALJIVANJE su mesta gde se deo otpada prerauje(reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od
spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadri dioxin i teke metale koji izazivaju teka oboljenja(rak i dr.).

Tretiranje opasnog otpada u Srbiji

Trenutno u Srbiji nema izgraenih objekata za skladitenje opasnog otpada, nema postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada, nema postrojenja za termiku destrukcijuspaljivanje, nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.

Saveti kako bi smanjili koliinu otpada

-Ne

kupuj nepotrebno! -Nosi pamunu platnenu torbu-CEGER kada ide u kupovinu, odbijaj plastine i papirne kese, a ako ima stare iskoristi ih. -Koristi staklene i keramike ae i tanjire umesto plastinih. -Razvrstavaj kudni otpad i odlai ga pravilno u kontejnere za reciklau. -Naroito vodi rauna o otrovnom otpadu!

Hvala na panji!!!