ATLETIKA

Struktura atletike
Re atletika (nadmetanje) je starogrkog porekla i znai takmiiti se,

boriti se u brzini, snazi i dr.

Atletika spada u grupu bazinih sportova, a po svojoj strukturi

pokreta spada u grupu ciklinog i aciklinog tipa aktivnosti

Atletiku ine atletske discipline koje su podeljene na tranja,

skokove, bacanja, hodanje i vieboj. Veina atletskih disciplina je sastavljena od prirodnih kretnih aktivnosti koje ovek spontano vri. Raznolikost atletskih vebi i mogunost doziranja optereenja, omoguava razvoj skoro svih motorikih sposobnosti i primenu kod osoba razliitog uzrasta, pola i fizike pripremljenosti. Atletske kretnje se mogu koristiti kao sredstvo za razvoj pojedinih sposobnosti ili kao poseban oblik izraavanja maksimalnih mogunosti oveka u takmiarskim disciplinama. Atletske aktivnosti su pristipane svim uzrasnim i socijalnim kategorijama stanovnitva i imaju posebnu preventivnu zdravstvenu vrednost

Ispit iz atletike
1.KOLOKVIJUM niski skip , visoki skip (4), niski start sa

krunom tehnikom tranja (5), ftafeta 4x100 metara (5) 2. KOLOKVIJUM- skok u dalj tehnikom uvinue , skok u dalj koranom tehnikom (5), skok u vis flop tehnikom (5) 3. KOLOKVIJUM- bacanje kugle kolskom tehnikom (5) Pismeni ispit iz atletskih pravila (20) Pismeni ispit iz teorije atletike (31) Aktivnost na nastavi (20)

 Atletika se moe upranjavati svuda, na slobodnim prostorima, drumovima, u umama, na otvorenim i zatvorenim terenima, na specijalno ureenim stadionima ali isto tako na i na najjednostavnijim ad hoc pripremljenim i napravljenim ureajima i terenima Atletika je individualni sport, ali se moe sprovoditi i kao ekipni u vidu ekipnih takmienja, reprezentacija ili tafeta Atletika je neophodna osnova za via individualna dostignua skoro u svim sportovima, naroito u bazinim pripremema sportista

 Rezultati u atletici mogu posluiti kao najrealnije

sredstvo za ocenu razvoja pojedinih sposobnosti oveka kao to su brzina, izdrljivost, snaga i pojedini njihovi oblici Atletika je osnova telesnog vaspitanja kolske omladine u najveem broju zemalja kao i kod nas Zbog svoje tradicije, univerzalnosti, ugleda, kao i iroke mogunosti primene i uticaja na razvoj oveka, atletika se zajedno sa plivanjem i gimnastikom smatra BAZINIM SPORTOM

Grane atletike

Osnovne grane atletike su: hodanje, tranja, skokovi, bacanja i vieboji

Kao osnovni program, koji se za osnovu podele discipline uzima, jeste Olimpijski program, a kao pravila takmienja uzimaju se meunarodna pravila za atletska takmienja koja je izdala Meunarodna atletska federacija (IAAF) OFICIJELNI PROGRAM ATLETSKIH DISCIPLINA

Grupa
Kratki sprint Dugi sprint Kratke srednje pruge

Disciplina
100 m i 200 m 400 m 800 m

Srednje pruge
Duge pruge Maraton Preponska tranja tafete Daljinski skokovi Visinski skokovi Bacanja Hodanja

1500 m
5000 m i 10000 m 42,195 km 100 m, 110 m, 400 m i 3000 m stipl 4 x 100 m i 4 x 400 m skok u dalj i troskok skok u vis i skok motkom kugla, disk, koplje i kladivo 20000 m i 50000 m

Vieboji

desetoboj (M) i sedmoboj ()

TRANJA

Istorijski pregled U prastara vremena kada su se porodice i prvobitne zajednice pretvarale u plemena, a plemena u rodove i narode znaaj atltskih kretnji sve vie je dolazio do izraaja. Da bi se odrali u ivotu prvobitni ljudi iveli su u manjim grupama, sredstva za odravanje ivota pribavljali su sakupljanjem plodova boljaka, lovom i ribolovom. Da bi to uspeno ostvarivali, te da bi u meusobnoj borbi ili borbi sa ivotinjama i prirodom mogli opstati, morali su dobro trati, dobro savladati prepreke i dobro bacati orue za lov ili oruje u borbi. U zavrnoj fazi razvoja prvobitne zajednice, pri njenom prelasku u tzv. vojnu demokratiju, takmienja dobijaju na vanosti kao podesna priprema za borbu. Prvi tragovi primitivne atletike pronaeni su jo pre 4000 godina u Aziji i Africi, naroito u Egiptu

 Atletika se u dananjem obliku razvila kod starih Grka, a meu njima najznaajnije su bile Olimpijske igre. Atletski program je sadrao tranje na 1,2,7 i 24 stadiona to odgovara dananjim trkama na 200, 400, 1500 i 5000 metara. ak su i ene imale svoje takmienje u tranju na kratkim rastojanjima Hereje Startno mesto je kod starih Grka u poetku bilo oznaeno stubovima i linijom u pesku. Kasnije su na startnom mestu postavljane kamene ploe sa isklesanim udubljenjem, tako da su stopala takmiara imala dobro uporite. Takoe, oni su poznavali niski i visoki start Rimljani nisu posveivali panju tranju na kratke staze

 Maratonska trka uvedena je kao spomen trka na atinskog

ratnika po imenu Filipid, koji je posle pobede Atinjana nad Persijancima na Maratonskom polju (490. god. pre n.e.), trei pod punom ratnom opremom do Atine, da bi saoptio radosnu vest o pobedi ( Radujte se mi smo pobedili ) i odmah posle toga pao mrtav od iscrpljenosti Od 1896 se tri maraton, a od 1970. god. ga tre i ene Moderna atletika - prva javna takmienja kao i prvo nacionalno prvenstvo odrani su u Engleskoj 1866. godine i od tada se atletika poela iriti po celom svetu

 Na razvoj atletskog sporta veliki uticaj su imale i moderne Olimpijaske igre, koje su po uzoru na antike prvi put odrane 1896. godine u Atini Na atletskom prvenstvu Engleske 1866. god. 100 jardi:10,5 sek i 440 jardi: 55,0 sek U Americi je razvoj atletike zapoeo 1925. god. Prve discipline u kojima su se odravala takmienja bila su tranja. Prvi je kleknuo na startu i tako uveo tzv. Niski start C. H. Sherrill 1887. godine, nastupajui za Yale univerzitet U tranju na kratkim stazama nisu zaostajale ni ene. Savremena enska atletika pojavila se poetkom devetnaestog veka u Engleskoj

Sprint Podela : kratki sprint, produeni sprint, tafeta i prepone Tehnika tranja: potpuno opruanje noge u zadnjoj potpornoj faza, peta ide na gluteuse, iznosi se visoko koleno, enrgian rad ruku, grabi se podloga malo ispred teita tela, naglaeno tranje na prednjem delu stopala, male oscilacije teita tela po vertikalnoj osi, iz profila posmatra vidi da stopalo krui Niski start - tehnika Startno ubrzanje (postepeno podizanje kukova, prati ga podizanje glave, kolena visoko i napred, jak zamah rukama, nagib treom napred, progresija duine koraka)

 Tranje po distanci (zadatak odranje to due maksimalne brzine, u koraku brzina se dobija od momenta prolaska vertikale do faze zadnjeg odupiranja, zadrava u vazduh, gubi od momenta prednjeg odupiranja do vertikale). Faze u maksimalnoj brzini sprinterske tehnike tranja Fini (telo se izvodi iz ravnotenog poloaja guranjem ramena napred (izraeno kod preponskih trka) , trka poinje da pada i budi se nagon za odranje ravnotee, korak se skrauje, poveava se frekvencija i naglaava se faza zadnjeg odupiranja ) tafeta 4x100 m 4x400 m Anaerobni izvori energije

Srednje i duge pruge Visoki start Klatea tehnika tranja (u zadnjoj potpornoj fazi stopalo se malo zabacuje, koleno se ne iznosi visoko, stopalo se naglaeno izbacuje napred i grabi se podloga celim stopalom ili preko pete (sa izuzetkom nekoliko vrhunskih crnih trkaa koji su ekstremno lagani i tre na prednjem delu stopala), minimalne vertikalne oscilacije teita tela, sve faze due traju i za posmatraa noga se klati u zglobu kuka). Amplituda pokreta rukama zavisi od brzine tranja, pri tranju na 800 m je najvea a najmanja je kod maratonaca

 Na atletskoj stazi Na drumu (polumaraton, maraton, ultra maraton) Kros tranja Planinsko tranje (kros) Aerobni izvori energije

 Asafa
http://www.youtube.com/watch?v=h0aoWI2

EARM

http://www.youtube.com/watch?v=_KyYjngv okw http://www.youtube.com/watch?v=VjA2n63C mKw http://www.youtube.com/watch?v=TZno4lEXOM&feature=related

 Maraton http://www.youtube.com/watch?v=j_Yk1xeS

LRk&feature=related