GENUS LISTERIA SPECIES LISTERIA MONOCYTOGENES

Milan Jakovljevi I4

Klasfikacija i podela u okviru roda

Prvo dokumentovano otkrie ovog roda Rod Listeria cine 7 vrsta bakterija. datira jo iz 1924. godine, kada su dva L. monocytogenes je vrsta iz roda istraivaca izolovali bakteriju koja pripada Listeria koja je patogena za oveka i ovom rodu iz ivotinje u toku epidemije. ima znaaja u medicini kao i L. Oni su nazvali rod Listerella po uzoru na ivanovii, iako je ei patogen hirurga Josefa Listera, meutim taj naziv ivotinja. je ve korisen za druge bakterijske vrste i rodove. Kasnije je ovaj rod dobio naziv L. grayi Listeria, a 2004. je zajedno sa rodom Brochothrix smeten u familiju L. innocua Listeriaceae. Iako je otkrivena L. ivanovii davno, tek L. monocytogenes osamdesetih godina 20. veka L. seeligeri je okriveno da je kontaminacija L. murrayi hrane glavni put prenosa ove L. welshimeri bakterije iz okoline u ljude.

Opte karakteristike roda

Gram pozitivni bacili Nemaju kapsulu i ne

stvaraju sporu Imaju flagele Na sobnoj temperaturi (25C) su pokretni,ali ne i na 37C Dobro raste na veini hranljivih podloga u aerobnim ili mikroaerofilnim uslovima Dobro rastu na temperaturi od 1-45C
Kolonije L.monocytogenes na krvnom agaru

Opte karakteristike roda

Psihrotolerante su, pa mogu

da rastu i na temperaturi od 4C (Tzv. hladno obogacivanje koje se koristi za izolovanje listerije iz uzoraka u kojima je prisutna propratna bakterijska flora) U bujonu se prisustvo bakterija iz ovog roda moe uoiti kao zamuenje,a na krvnom agaru kao glatke, beliaste i sjajne kolonije okruene zonom slabe hemolize.

Preparat L.monocytogenes sa kulture bojene po Gramu

Faktori virulencije
L. Monocytogenes je fakultativno intracelularni

mikroogranizam Internalin (A i B) je protein elijskog zida koji olakava razliitim celijama kao sto su makrofagi, endotelne elije,enterociti i M elije pajerovih ploa da fagocituju ove bakterije. Adherie za glikoproteinski elijski receptor-kadherin ActA protein koji se nalazi na povrini bakterije i koji indukuje reorganizaciju aktinskih filamenata elije domaina i formiranje repa bakterije.

Faktori virulencije
Listeria lui listeriolizin O. Razgradjuje membranu fagolizozoma tako to formira

pore. Listeriolizin je protein koji ima hemolitiku aktivnost, pa se zato usled kultivacije na krvnom agaru oko kolonija mogu videti zone slabe hemolize. Listeriolizin je najznaajniji faktor virulencije Listeriae monocytogenes i odgovoran je za destrukciju fagolizozomalne membrane.

Faktori virulencije
Fosfolipaze su proteini koje produkuje listerija.

Oni oteuju elijske membrane to im potpomae u

irenju iz elije u eliju

Faktori virulencije
Kada dospe u eliju, listerija ima sposobnost da pobegne

iz vakuole elije (fagolizozoma) i razmnoava se u citoplazmi. Prelazak iz fagolizozoma u citoplazmu elije joj omoguavaju brojni enzimi kao i listeriolizin O. Nakon dospevanja u citoplazmu, L.monocytogenes koristi proteine elije domaina i formira rep u ijem sastavu ulazi fibrilarni F-aktin. Rep omoguava kretanje listerije po citoplazmi elije domaina. Kada dodje u kontakt sa elijskom membranom domaina,deformiu je, vre protruziju i prelazak u susednu eliju, ne izlazei u medjuelijski prostor.

Faktori virulencije
Usled njihove sposobnosti ,,beanja iz fagolizozoma,

CD4+ elije T helper elije nisu sposobne da ih prepoznaju i da stimuliu fagocite koje si ih uneli da ih intracelularno ubiju svojim mikrobicidnim supstancama, ve na snagu stupaju CD8+ citotoksini T limfociti koji e ubiti inficiranu eliju indukovanjem apoptoze.

Bolesti
Listerioza je bolest koju izaziva L. monocytogenes.

To je zarazna bolest koja se javlja i kod oveka i kod ivotinja.

U organizam oveka se unosi najee preko kontaminirane

hrane, sisanjem, preko pupane vrpce, prolaskom kroz poroajne kanale i kongenitalno (transplacentarno). L. monocytogenes moe dospeti u hranu preko zemljita ili vode, a ivotinjski nosioci ove bakterije mogu biti izvor kontaminacije mesnih i mlenih proizvoda. Smatra se da domae ivotinje odn. preivari odravaju ciklus kruenja listerije u prirodi i to feko-oralnom kontaminacijom tla. Ova bakterija moe da preivi vie godina u slobodnoj prirodi kao i u zamrznutim namernicama. Standardni postupci pasterizacije i primena dezinfekcionih sredstava je efikasno ubijaju.

Bolesti
Pod najveim rizikom da obole od listerioze su fetusi i

starije osobe,kao i ljudi sa oslabljenim imunskim sistemom (deficijencija celularnog imuniteta). Zdrava deca i odrasli koji jedu zagadjenu hranu 1) ili se ne razboljevaju 2) ili mogu dobiti blagi gastroenteritis.

Patogeneza bolesti
Infekcija L. monocytogenes najee nastaje peroralnim

unosom preko kontaminiranih prehrambenih proizvoda (virle, meso, mleni proizvodi, neoprano sirovo povre, morski plodovi). Mekani sirevi i nepasterizovano mleko su najei izvor L. monocytogenes. Prosena inkubacija duga oko 30 dana Listerija nakon ulaska u organizam i digestivni trakt penetrira kroz crevnu sluzokou izazivajui: 1. Inaparentnu infekciju uz dugotrajno izluivanje uzronika stolicom 2. Bakterijemiju s primarnom lokalizacijom u raznim organima 3. Fatalnu septikemiju

Patogeneza bolesti

Fetomaternalna listerioza Ukoliko se bolest aktivira pre poroaja ,prolaskom bakterije kroz placentu, moe se zavriti pobaajem, prevremenim proajem,infekcijom ploda ili raanjem mrtvog novoroeneta. Ako infekcija usledi za vreme poroaja,usled kolonizacije vagine,tada se manifestuje meningitisom 1 - 3 nedelje nakon poroaja. Kod novoroenadi bolest esto ima septikemini oblik poznat kao granulomatosis infantiseptica. Moe imati diskretne simptome ili septikemiju s poveanom jetrom i slezinom i gnojnim meningitisom.

Neurolisterioza
Listerioza starije dece i odraslih koji su imunodeficijentni

najee prolazi kao 1. Gnojni (purulentni) meningitis ili 2. Meningoencefalitis.

Meningitis poinje naglo s glavoboljom, visokom

temperaturom, povraanjem. Kod teih sluajeva mogu se pojaviti poremeaji svesti, konvulzije i paralize miia pokretaa oka. Likvor moe biti zamuen. Takodje se manifestuje i kao sepsa ili mononukleozni sindrom

 Listerioza ima i druge redje klinicke

manifestacije,najcesce lokalnog karaktera kao sto su: 1. Glandularni ili anginozni oblik koji je slian infektivnoj mononukleozi sa anginom, poveanim limfnim vorovima na vratu i poveanjem slezine. 2. Okularni oblik gnojni konjunktivitis i otok limfnih vorova ispred uha. 3. Koni oblik - posebno su ugroeni veterinari, najee se javlja na akama i podlakticama. 4. Urinarni oblik - manifestuje se kao upala uretrae (uretritis) i prenosi se seksualnim putem. Stopa smrtnosti vea od 20%

Listerioza - epidemije
Povre - 1979. - Boston (SAD) *Prva registrovana epidemija* Kupus - 1981. - Nova kotska (Kanada) *Druga registrovana epidemija* Pasterizovano mleko 1983. (14 smrtnih sluajeva) Massachussets Meki sir 1983-1987. vajcarska

Meksikanski meki sir 1985. (48 smrtnih sluajeva) - Juna Kalifornija

usled neprikladne pasterizacije mleka od koga se pravio sir

Nepasterizovano mleko 1986. - Austrija

Hotdog i preraevine - 1998-1999. (20 smrtnih sluajeva )

uree i pilee meso 2002. (10 smrtnih sluajeva) Epidemije listerioze u SAD 2011 (15 smrtnih sluajeva, 84 zaraeno)

uzrok: kontaminirane dinje sa Kolorada

Mikrobioloka dijagnostika
Postavlja se izolacijom i identifikacijom L. monocytogenes

na osnovu morfolokih, kulturelnih i biohemijskih karakteristika. Krajnja identifikacija se radi ispitivanjem antigenske gradje monospecifinim serumima. L. monocytogenes ima somatske O i flagelarne H antigene. Flagelarni H antigen je flagelin protein koji izgradjuje flagelu bakterije,dok O antigeni ulaze u sastav elijskog zida bakterije. Bioloki ogled se izvodi intraperitonealnom inokulacijom u mia ili instilacijom u vrenjacu oka kunia. Seroloke metode nisu pouzdane u postavljanju dijagnoze.

1. Higijenske mere (prati ruke, povrine

Mere prevencije

za pripremu hrane, npr. no pri seenju sirovog mesa....) 2. Odvajanje postupaka obrade sirove hrane i gotove (posebno u restoranima-HACCP standard) 3. Termika obrada hrane 4. Adekvatno i ogranieno skladitenje hrane u friideru (odvajanje sirove i gotove, ogranieno vreme-jer se L. monocytogenes razmnoava na toj T, pa se moe stvoriti infektivna doza)

Zastita i terapija
Infekcije izazvane

L.monocytogenes lee se antibioticima kao to su penicilin G i ampicilin. Terapiju treba provoditi jo 3 - 4 nedelja nakon nestanka simptoma.
vakcina.

Za sada ne postoji sigurna

Zanimljivost:Iako ne potoji sigurna vakcina protiv listerije,sama bakterija se koristi za stvaranje vakcina protiv drugih bolesti.Ziva atenuirana L. monocytogenes vakcina protiv kancera cerviksa vagine je trenutno u razvoju