3.

OSNOVE ZA PROUAVANJE
KRETANJA TENOSTI
3.1 Relativna nepreciznost
hidrodinamike
Hidrostatika, deo Hidraulike koji izuava mirovanje fluida,
predstavlja skoro potpuno egzaktnu (tanu) nauku.
Za sve probleme koje smo razmatrali u okviru Hidrostatike
reenja su dobijana iskljuivo na osnovu teorijske analize
problema.
Jedina veliina koju je bilo neophodno utvrditi eksperi-
mentalnim putem je specifina teina (ili gustina fluida).
Problemi kretanja tenosti, kojima se bavi hidrodinamika su
izuzetno sloeni.
Osnovne zakone koji opisuju kretanje tenosti nije ni malo
lako definisati i matematiki izraziti.
Kretanje vode u prirodnim vodotocima (rekama) toliko je
sloeno (zbog promenljivosti u prostoru poprenih prese-
ka i rapavosti renog korita) da se ne moe matematiki
formulisati na bazi teorijske analize.
U takvim sluajevima teorijske
analize problema moraju biti
dopunjene rezultatima ekspe-
rimentalnih istraivanja u cilju
potpunog definisanja problema.
Uvoenje empirijskih rezultata
dovodi do relativnih nepreciz-
nosti konanih reenja koja se
odnose na probleme kretanja
tenosti.
3.2. Definicije, uslovi i pretpostavke za
prouavanje ustaljenih strujanja nestiljivih
fluida
Struja (tok) je izdueno strujno polje sa odreenim
pravcem prenoenja tenosti.
Primeri za struje su
teenja u cevima,
kanalima, rekama, itd.
Provizorij
U pogledu naina strujanja u hidraulici se mogu izdvojiti
dve odvojene grupe strujanja:
1)Strujanje pod pritiskom
ako je apsolutni pritisak tenosti u gornjem delu
provodnika kroz koji tenost struji vei od atmosferskog
pritiska.Pijezometarska linija se nalazi iznad provodnika,
a provodnik je potpuno ispunjen tenou.
2)Strujanje sa slobodnom povrinom
ako je gornji sloj tenosti u nekom provodniku izloen
dejstvu atmosferskog pritiska. Pijezometarska linija se
poklapa sa linijom slobodne povrine tenosti. Primer
takvih strujanja su strujanja u kanalima i rekama.
Karakteristike fluida:
-Realni fluidi i idealni fluidi
-Stiljiv i nestiljiv fluid
-Homogen i nehomogen fluid

Vrste strujanja:
Ustaljeno i neustaljeno
Jednoliko i nejednoliko
Laminarno i turbulentno

-Ustaljeno i neustaljeno strujanje
Ukoliko se posmatrane veliine ne menjaju u odreenom, konanom
vremenskom intervalu strujanje je ustaljeno. Uslov za ustaljeno
strujanje:


-Jednoliko i nejednoliko strujanje
Pod jednolikim teenjem podrazumeva se teenje kog koga su veliine
kojima se opisuje kretanje istovetne u svim poprenim presecima u
jednom vremenskom trenutku. Uslov za jednoliko teenje:


Ustaljenost je vezana za promene po vremenu u jednom preseku fluidne
struje, a jednolikost je vezana za promenu du fluidne struje u jednom
vremenskom trenutku.

Laminarno i turbulentno
Laminarno: teenje u slojevima, koji se meusobno ne meaju; trajektorija
pravolinijska; javlja se samo pri vrlo malim brzinama toka
Turbulentno: vrlo intenzivno meanje izmeu slojeva; trajektorija vrlo sloena i
nepravilna; kretanje trodimenzionalno i neustaljeno (promene i u prostoru i u
vremenu); javlja se kod veih brzina

. const Q
) t , t ( ervalu int u 0
t
2 1
=
=
c
c
j
t t trenutak za 3 , 2 , 1 i , 0
x
i
= = =
c
c
Prikaz trajektorije delia kod laminarnog i kod
turbulentnog kretanja

Pojam trajektorije, strujnice i emisione linije

Trajekotorija-linija koja opisuje putanju jednog delia kroz
vreme
Strujnica-linija koja povezuje poloaje razliitih delia u istom
vremenskom trenutku.
Emisiona linija linija koja za jedan vremenski trenutak opisuje
poloaje svih delia koji su proli kroz jednu
taku
t
0
t
-1
t
-2
t
-3
t
-4
t
1
t
2
t
3
t
4
t
r
a
j
e
k
t
o
r
i
j
a
s
t
r
u
j
n
i
c
a
Za prouavanje se uvek bira onaj presek kod koga je
strujanje pravolinijsko, paralelno i upravno na presek.
Kod prouavanja struja najee uporeujemo stanje u dva
poprena preseka, a za opisivanje struja u preseku koriste
se veliine koje vae za ceo presek .
Veliine koje opisuju
struje u poprenom
preseku najee su
pijezometarska kota i
prosena brzina
strujanja.
I Za dati presek struje
[ mora biti ista za
ceo presek.

Za bilo koji presek
predpostavlja se da
vlada hidrostatiki
raspored pritiska.
Osnovne predpostavke i uslovi za
izuavanje ustaljenih strujanja nestiljivih
fluida
II Brzina strujanja u datom
preseku izraava se preko
srednje (prosene) brzine
za presek (v)
Oznaimo sa Q proticaj tenosti, odnosno proteklu
zapreminu tenosti u jedinici vremena kroz presek struje A
ili proizvod iz povrine proticanja i brzine (tanije reeno iz
komponente brzine u pravcu normalnom na povrinu), koji ima
pozitivnu vrednost ako fluid istie.
dQ elementarni proticaj kroz povrinu dA

dQ=udA
(

=
(

T
L
L
T
L
3
2
Srednju odnosno prosenu brzinu u preseku , v ,
definisaemo kao odnos proticaja Q i povrine A
Proticaj kroz popreni presek struje:
III Prouavaju se samo nestiljive tenosti, odnosno
tenosti kod kojih je gustina =const. Fluid je nestiljiv,
gustina se ne menja ni po vremenu ni od take do
take. Ista masa uvek i svuda zauzima istu zapreminu,
koja se ne menja bez obzira na vladajui pritisak, jer je
fluid, kako sam naziv kae, nestiljiv.
A
dA u
dA u
A A
Q
v
n
i
i
A

}
=

= = =
1
1
}

=
= =
A
n
i
i i
dA u dA u Q
1
IV Prouavaju se iskljuivo ustaljena strujanja. Strujanje je
ustaljeno (permanentno) ako je istovetno u svim
vremenskim trenucima (kakvo je u jednom trenutku, takvo je
stalno).
V Pri prouavanju kretanja tenosti predpostavlja se da od
zapreminskih sila (sile proporcionalne masi) deluje samo teina
tenosti.
VI Pri prouavanju kretanja tenosti predpostavlja se da od
povrinskih sila deluju sile usled dejstva pritiska (sile pritiska) i
sile usled napona trenja izmeu fluidnih delia (sile trenja).
VII Izmeu dva poprena preseka struje, struja je ograniena
omotaem.
Ako je omota vrsta nepokretna granina povrina, onda izmeu
njega i struje nema izmene energije
(nema rada jer se on ne kree).
Uvoenjem prethodno navedenih predpostavki omogueno
je da se problem formulisanja kretanja tenosti pojednosta-
vi.
Veina praktinih problema u hidraulici se moe reiti prime-
nom tri osnovne jednaine:
1.jednaina kontinuiteta
2.energetska jednaina
3.jednaina koliine kretanja (dinamika
jednaina)
Sva tri ova zakona potuju naelo odranja ili nepromenljivosti.
Tako je masa nepromenljiva, jer se ne moe ni unititi ni stvoriti.
Koliina kretanja se odrava sve dok je sila ne promeni. Zakon
odranja energije dozvoljava samo prelazak iz jedne vrste
energije u drugu, a kao i masa energija se ne moe ni unititi ni
stvoriti.
3.3. Jednaina kontinuiteta
(jednaina odranja mase)
Jedan od osnovnih principa koji mora biti zadovoljen kod
svih strujanja je kontinuitet strujanja.
Jednaina kontinuiteta proizilazi iz nepromenljivosti mase
tenosti, odnosno iz neprekidnosti tenosti to znai
tenost ispunjava u potpunosti prostor u kome se nalazi.
Masa fluida koja u odreenom trenutku zauzima zapreminu
izmeu poprenih preseka 1 i 2 struje, ostaje
nepromenjena i uvek e potpuno ispunjavati prostor koji
zauzima (ne prekida se). Stoga su jednake zapremine koju
posmatrana masa za vreme dt napusti, odnosno osvoji
(fluid je konstantne gustine pa jednakost masa znai i
jednakost zapremina a ustaljenost ne doputa promenu
zapremine izmeu preseka).
masa u jedinici vremena
koja ulazi u cev
masa u jedinici vremena
koja izlazi kroz cev
=

1
v
1
A
1
=
2
v
2
A
2

1
Q
1
=
2
Q
2
v
1
A
1
= v
2
A
2

Q
1
= Q
2

Kako je tenost nestiljiva,
1
=
2
= = const
Am=AV
masa u jedinici
vremena
v
m V
Q A
dt dt
A A
= = =
m
V
A
=
A
V
Q
t
A
=
A
Ako se struja rava:
Q
m
=Q
1
+Q
n
v - srednja brzina u preseku struje
A - povrina poprenog preseka
Za nestiljive fluide kao to su tenosti jednaina
nepromenljivosti mase odnosno jednaina
kontinuiteta (neprekidnosti) se moe izraziti i u
sledeem obliku: v
1
A
1
= v
2
A
2
= v
n
A
n
= Q = const
gde je:
Primer:
Za ravu prikazanu na skici, dolazni protok je
Q
1
=10 l/s. A protok kroz donju cev je
Q
3
=4l/s.Kolike su brzine vode u cevima?
3.4 Energetska
(Bernulijeva)
jednaina
3.4.1. Energetska (Bernulijeva) jednaina
Bernulijeva jednaina izraava zakon o odranju
energije, jer ona pokazuje da je zbir potencijalne i
kinetike energije na jedinicu teine tenosti
konstantan du strujnice idealne tenosti.
Prema zakonu o odranju energije, energija u jednom
zatvorenom sistemu se ne moe ni unititi ni stvoriti. Energija
koja je ula u sistem mora biti jednaka energiji koja je napustila
sistem.
Rad je skalarni proizvod sile i pomeranja pod uticajem te
sile.
Polazi se od stava da je prirataj kinetike energije
posmatrane mase u vremenskom intervalu At jednak
radu svih realnih sila na toj masi umanjen za energiju koja
iz mehanike pree u toplotnu.
Kinetika energija posmatrane mase je: mv
2
/2

Prirataj kinetike energije za trenutke (t+At) i (t):



F
i
- sve realne sile koje deluju na masu
(*) E x F
2
v
m
2
v
m
i i
) t (
) t t (
2
2

A =
A +

U preseku 1 se gubi kinetika energija:
Ukupni prirataj kinetike energije za celokupnu
masu fluida je:

2 2 2
1 1 1 1 1
1
2 2 2
2 2 2 2 2
2
mv A v tv v
E Q t
2 2 2
a u preseku 2 se dobija :
mv A v tv v
E Q t
2 2 2
A A
= = = A
A A
= + = + = + A
2 2
2 1
v v
Q t( ) (*)
2 2
A


Za posmatranu masu fluida izmeu preseka 1 i 2, radovi
pojedinih sila su:
Rad sile teine: rad potreban da se premesti naputena u
osvojenu zapreminu, pri emu se rad vri samo u z pravcu:

Rad sile pritiska na presecima 1 i 2 je proizvod sile pritiska
P
1
=p
1
A
1
i P
2
=p
2
A
2
na pomeranjima usled dejstva tih sila:


Rad konturne sile se razdvaja na deo usled normalne sile N i
sile tangencijalnih napona (trenja) T. Radom sile trenja nastaje
gubitak, odnosno energija koja se troi na prelazak korisne
mehanike energije u toplotnu:
) z z ( t gQ ) z z ( G
2 1 2 1
A =
) p p ( t Q t v A p t v A p
2 1 2 2 2 1 1 1
A = A A
izg
E G A
Izjednaavanjem jednaine (*) sa sumom svih radova,
dobija se jednaina mehanike energije:
Ako se jednaina podeli sa teinom fluida, odnosno sa silom,
dobija se izraz koji ima dimenziju duine:






2 2
2 1
1 2 1 2 izg
v v
Q t( ) gQ t(z z ) Q t(p p ) E
2 2
A = A + A A
2 2
2 1 1 2
1 2 1 2
2 2
2 1
1 2
1 2
1 2
v v p p
(z z ) ( ) E
2g 2g g g
v v
prirataj kinetike energije po jedinici teine
2g 2g
(z z ) rad sile teine po jedinici teine
p p
rad sile pritiska po jedinici teine
g g
E izgubljena energija po jedin

= + A





A ici teine
Daljim sreivanjem izraza, mogu se lanovi rada sile teine i sile
pritiska grupisati po presecima:
Pijezometarska kota predstavlja potencijalnu energiju
fluida po jedinici teine, odnosno sposobnost fluida da
obavi rad. Potencijalnu energiju ini:
-energija usled visinskog poloaja delida z
-energija usled delovanja pritiska p/g

1
1 1
2
2 2
p
z
g
p
z
g
+ = H

+ = H

2 2
1 2
1 2 1 2
1 2 1 2
v v
E
2g 2g
E E E

H + = H + + A
= + A
Bernulijeva jednaina se
moe pisati i obliku:
Ukupna energija (po jedinici teine) u uzvodnom preseku
jednaka je ukupnoj energiji u nizvodnom preseku uveanoj za
izgubljenu energiju.
[ - pijezometarska kota se moe shvatiti kao zdruena
potencijalna energija usled teine i pritiska, izraena u
odnosu na nultu kotu i nulti pritisak.
-je takozvana brzinska visina, odnosno
kinetika energija po jedinici teine
g
v
2
2
const
g
v
E = + H =
2
-je energetska kota, odnosno ukupna kota
(potencijalna + kinetika),
sve po jedinici teine.
Zanemarenjem ili izostavljanjem E
izg
dolo bi se do
zakljuka da se ukupna energija du struje ne menja,
to je zapravo pretpostavka IDEALNOG FLUIDA.
II I
g
v
g
v
|
|
.
|

\
|
+ H =
|
|
.
|

\
|
+ H
2 2
2 2
tj.
II I
E E =
Bernulijeva jednaina za strujnicu idealanog fluida

[ - pijezometarska kota se moe shvatiti kao zdruena
potencijalna energija usled teine i pritiska, izraena u
odnosu na nultu kotu i nulti pritisak.
-je takozvana brzinska visina, odnosno
kinetika energija po jedinici teine
g
v
2
2
const
g
v
E = + H =
2
-je energetska kota, odnosno ukupna kota
(potencijalna + kinetika),
sve po jedinici teine.
Zanemarenjem ili izostavljanjem E
izg
dolo bi se do
zakljuka da se ukupna energija du struje ne menja,
to je zapravo pretpostavka IDEALNOG FLUIDA.
II I
g
v
g
v
|
|
.
|

\
|
+ H =
|
|
.
|

\
|
+ H
2 2
2 2
tj.
II I
E E =
Prikazivanje pritiska i brzine
odgovarajuim visinama
(brzinska visina, visina pritiska)
poloajna, pijezometarska i
energetska kota.
Pijezometarska linija i linija energije
U fluidnu struju je u isti presek postavljena pijezometarska
cev i tzv. Pitoova cev. Pitot je svoju cev upotrebio 1732. god
u reci Seni. Konstrukciju koja spaja te dve cevi u celinu
napravio je Prantl (Prandtl) 200 godina kasnije.
Pitova cev je savijena cevica uronjena u struju tako da se
njen krak sa suenim delom postavi u pravcu brzine pa je
brzina upravljena normalno na otvor na poetku kraka.
Pito-Prantlova cev
Pijezometarska cev u struju postavlja se tako da brzina nema
nikakav uticaj na cev.
Struja pored otvora pijezometarske cevi prolazi neporemeena sa
istom pijezometarskom kotom koja bi tu vladala da nema cevi.
Taka na suenom otvoru Pitot-cevi zove se zaustavna taka jer
je tu zbog nailaska na prepreku brzina fluida jednaka nuli a
poveanje pritiska maksimalno koje se dobija kada se naglo
zaustavi fluidni deli (=zaustavni pritisak).
Usled zaustavljanja struje na ulazu, Pitot cev e pokazivati
izmenjenu kotu [
din
(tzv. dinamiku kotu, za razliku od
pijezometarske kote, koju emo obeleiti sa [
stat
).
Posmatra se deo struje ispred otvora Pito-cevi, od preseka (1 ),
gde je stanje neporemeeno, do preseka (2 ) na samom otvoru.
Pito i Pito-Prantlova cev
Na slici je prikazan fluidni deli koji ima brzinu u
1
. Na
njegovom putu, neposredno nizvodno, nalazi se otvor savijene
cevi A u kojoj svi fluidni delii stoje. Kada deli 1 doe do
take 2, njegova brzina naglo pada sa u
1
na nulu.
Prema Bernulijevoj jednaini
poveanje brzine delia je
mogue samo na raun
smanjenja potencijalne
energije i obrnuto.
U preseku (1 ) su neporemeene vrednosti brzine u i
pijezometarske kote H, dok je u preseku (2 ) brzina u
2
=0
(zaustavljeno je strujanje) a pijezometarska kota je H
B
.
Sada e se napisati energetska jednaina za take 1 i 2,
koje se nalaze na istoj strujnoj liniji koja se poklapa sa
osovinom cevi
2 2
1 2
1 2
2 2
izg
u u
E
g g
H + = H + +
0 ~
izg
E
jer su take 1 i 2 blizu pa se gubitak energije moe zanemariti
1 stat
H = H = H 1
u u =
B din
H = H
2
2 1
2
2
2
din
u
p p u p
g g g
u
p p zaustavni pritisak
A
H H = = =

A = =
2
0 u =
1
1 1
2
2 din B
p
z
g
p
z
g
H = H = +

H = H = +

Iz jednaine se vidi da je brzinska visina za strujnu liniju za kotu

otvora Pitove cevi, jednaka razlici kota koju pokazuju Pito i
Pijezo cevi. To je ujedno i fiziko opravdanje za naziv brzinska
visina.
Dinamika kota H
din
, koju pokazuje Pitova cev odnosi se na
jednu strujnu liniju, tj. na jednu strujnu taku u preseku. U
naim zadacima meutim radi se o veliinama koje vae za ceo
presek, kao to su H ili v . Za ceo presek:
g
v
E
2
2
+ H =
H = E
g
v
2
2
=brzinska visina izraena
preko srednje brzine v i vai
za ceo presek
Moe se izmeriti nadvienje u Pito cevi i sa time je izmerena
brzina. Ovo je jedan od naina merenja brzine.
Ukupna energija u jednom preseku je zbir potencijalne i
kinetike energije

Energetska linija niz struju stalno opada, a pijezometarska
linija moe i da raste ako brzina opada.
Ako je pijezometarska kota ispod preseka, pritisak je u tom
preseku manji od atmosferskog.
Pijezometarska kota se poklapa sa poloajnom kotom, kada je
pritisak jednak nuli.
Pijezometarska i energetska kota se poklapaju ako je brzina
jednaka nuli.
Pijezometarska linija spaja pijezometarske kote za razliite
preseke du struje.
Linija energije spaja energetske kote za razliite preseke du
struje.
PIJEZOMETARSKA I ENERGETSKA LINIJA ZA IDEALAN FLUID PRI
NAGLOM SUENJU I PROIRENJU CEVI
3.5 Jednaina odranja koliine
kretanja
(Dinamika jednaina)
Ako se za posmatranu masu fluida povrine ulaznog A
1
i
izaznog preseka A
2
razlikuju, primenom jednaine kontinuiteta
dobija se da e fluidni delii od ulaznog do izlaznog preseka
promeniti brzinu:
V
1
A
1
=V
2
A
2
V
1
=V
2
Do promene brzine fluida unutar mase dolazi pod uticajem sila
koje deluju na masu. Tada mora biti ispunjen princip odranja
koliine kretanja i primenjuje se stav da je promena koliine
kretanja posmatrane mase u vremenskom intervalu At
jednaka impulsu sila.



Koliinom kretanja nekog tela nazivamo proizvod njegove mase i brzine:
mV= koliina kretanja
Promena koliine kretanja jednaka je razlici koliine kretanja posmatrane mase
za trenutke (t+At) i (t).

( ) ( ) t t t
mV mV F t
+A
= A
Zakon o odranju koliine kretanja zasniva se na drugom
Njutnovom zakonu i moe se formulisati na sledei nain:
Prirataj koliine kretanja posmatrane mase u jednici
vremena (A(mv)/ A t) jednak je rezultanti sila koje na tu
masu deluju.
ili
Sila koja pokree telo u nekom pravcu je jednaka promeni
koliine kretanja tela u pravcu te sile.
m a = F
masa x ubrzanje = sila
(drugi Njutnov zakon- promena
kretanja nekog tela srazmerna je
delujuoj sili i obavlja se u pravcu
te sile)
Promena koliine kretanja jednaka je razlici koliine kretanja
posmatrane mase za trenutke (t+At) i (t).

Promena koliine kretanja u vremenskom intervalu At moe se
napisati kao zbir promena na presecima:



Na masu fluida izmeu preseka 1 i 2 deluju sledee sile:
-zapreminska sila, odn. teina fluida koja uvek deluje
vertikalno nadole.
-povrinska sila koja je upravna na preseke. To su dve sile:
( ) ( ) t t t
mV mV F t
+A
= A
1 2 2 1
( ) Q tV Q tV Q t V V A + A = A
G gV =
1 1
1
2 2
2
T
T
P np A
P np A
=
=
-povrinska sila kojom vrsta kontura deluje na fluid. Sila
obuhvata silu trenja i normalnu silu izmeu zida cevi i fluida
Promena koliine kretanja moe se izraziti:


odnosno:
Kada skratimo sa At dobija se jednaina iz koje se vidi da je
promena koliine kretanja u jedinici vremena jednaka sumi svih
realnih sila na konanu zapreminu izmeu preseka 1 i 2:



K
T
N
2 1
( ) Q t V V F t A = A
2 1 1 2
( ) ( ) Q t V V t G P P K A = A + + +
2 1 1 2
( ) QV V G P P K = + + +
2 1 1 2
( ) 0 QV V G P P K + + + + =
Prema Dalamberovom principu dinamiki problem se svodi na
statiki problem, odnosno na ravnoteu sila uvoenjem fiktivne
sile koja se obino zove inercijalna sila :

Fiktivna inercijalna sila moe se razdvojiti na preseke 1 i 2, pri
emu e komponente sile delovati u teitu preseka, a smer e
im biti ka posmatranoj masi:



Dinamika jednaina se moe napisati u obliku zbira sila:


Dinamika jednaina predstavlja sumu svih sila koje deluju na
masu fluida. Jednaina se koristi esto pri odreivanju sile
kojom fluid deluje na konturu, a to je K.
2 1
( ) I QV V =
1 1
2 2
I QV
I QV
=
=
1 1 2 2
0 I G P P K I + + + + + =
P = p
T
A
G = V
I = Q v
Inercijalna sila je usmerena uvek ka masi tenosti, pa je
inercijalna sila u preseku 1 u pravcu brzine strujanja v
I
a u
preseku 2 smer inercijalne sile je suprotno od smera brzine v
II
.
Inercijalna sila deluje u teitu preseka.
Sve sile moraju stajati u ravnotei, pa se zatvaranjem poligona
sila u koji ulaze i fiktivne inercijalne sile nalazi sila K kojom
omota deluje na tenost.
Sile pritiska u presecima se odreuju po naelima hidrostatike,
dok je G teina tenosti izmeu dva preseka.
Nas obino interesuje sila kojom fluid deluje na konturu, a to je
sila istog intenziteta ali suprotnog znaka od sile K kojom
kontura deluje na fluid.
Jednaina odranja koliine kretanja najee se primenjuje za
reavanje dva tipa zadataka:
1.Ako se trai sila kojom tenost deluje na konturu (npr.
krivina)
2.Ako su lokalni uslovi teenja toliko sloeni da se promene
energije ne mogu definisati za taj lokalitet. Tada se jednaina
odranja koliine kretanja primenjuje na granicama lokaliteta
na kome dominiraju sloeni uslovi teenja. (npr. suenje)