4.1. Projektovanje tehnolokih i proizvodnih procesa pomou raunara 4.2. Osnovna struktura CAM sistema 4.3.

Tehnoloki modeli i tehnoloke modelske forme 4.3.1. Struktura sistema za projektovanje tehnologije 4.3.2. Tehnoloki modeli 4.3.3. Tehnoloke modelske forme 4.4. Proizvodni modeli i proizvodne modelske forme 4.5. Osnove CNC tehnologija 4.5.1. Uvod u CNC programiranje 4.5.2. Koordinatni i merni sistemi maina alatki 4.5.3. G-kd i M-kd 4.5.4. APT programiranje 4.6. Generisanje CNC programa i tehnoloke dokumentacije 4.7. Primeri

CAM sistemi programski sistemi za raunarom podranu proizvodnju. CAM sistemi predstavljaju programske alate koji podravaju intenzivnu upotrebu raunara za planiranje i projektovanje proizvodnih i tehnolokih procesa i operacija i upravljanje proizvodnjom, odnosno proizvodnim procesima. CAM sistemi su logian nastavak CAD sistema (CAD/CAM sistemi).

Primena CAM sistema: 1. planiranje proizvodnje, i 2. upravljanje proizvodnjom Pasivna (indirektna) primena CAM sistema: projektovanje tehnolokih postupaka pomou raunara (CAPP sistemi), automatsko generisanje programa za NU maine alatke (Computer Assisted NC Part Programming), baze podataka o obradljivosti (Computer Machinability Data System), sistemi za standardizaciju i normiranje (Development of Work Standards) (kreiranje e-kataloga), odreivanje ili procena ekonominosti (Cost Estimating), planiranje proizvodnje i potreba/zaliha (Production and Inventory Planning), balansiranje proizvodnih tokova (Computer Aided Line Balancing).

Aktivna primena CAM sistema:

praenje i upravljanje proizvodnim procesima (process Monitoring and Control), upravljanje kvalitetom (Quality Control), upravljanje obradnim i izradnim procesima (Shop Floor Control), upravljanje zalihama (Inventory Control), ,,just-in time proizvodni sistemi.

Osnovne funkcije pasivnih CAM sistema

Automatsko generisanje modela pripremka na osnovu modela proizvoda: (a) rotacioni deo (b) prizmatini deo

Generisanje i optimizacija putanje alata: (a) merni alat (b) rezni alat

Generisanje i optimizacija putanje alata: (c-d) rezni alat, (e-f) pomone putanje primene robota, (g) robotski alati za bojenje, (h) zavarivanje primenom robota

Informacija o vremenu trajanja obrade

Simulacija i vizuelizacija proizvodnih procesa

Generisanje NC programa kojima se vri raunarsko upravljanje proizvodnom opremom, u potpunosti je automatizovano. To se izvodi posebnim funkcijama CAM sistema na osnovu geometrijskog i tehnolokog modela. Savremeni PLM sistemi podravaju itav niz obrada i tehnologija za izradu modela: obrada rezanjem, probijanje, zavarivanje, obrada elektroerozijom, obrada laserom, seenje plamenom, seenje vodenim mlazom, itd. Posebno moni moduli su za: struganje, glodanje, buenje i elektroerozionu obradu.

Opta ema postupka post-procesiranja

Datoteka za upravljanje CNC mainom i CL datoteka

 Generisanje proizvodne dokumentacije HTML format Nadogradnja znanjem (Knowledgeware) (Knjiga autora G.D. poglavlje 5) Brza izrada prototipova (Rapid Prototyping) (Knjiga autora M.P.) Automatsko upravljanje proizvodnim procesima

4.3.1. Struktura sistema za projektovanje tehnologije Primer obrade metala rezanjem (OMR): izbor vrste i metoda obrade, izbor vrste i redosleda operacija i zahvata, izbor maina alatki, izbor alata, izbor ili odreivanje reima obrade, izbor strategije obrade i generisanje putanje alata, odreivanje vremena obrade, generisanje programa za NC maine, i odreivanje trokova i ekonominosti obrade.

Globalna struktura procesa projektovanja tehnologije OMR

Struktura procesa projektovanja tehnologije OMR u uem smislu

Osnovni zadatak procesa projektovanja tehnologije OMR podrazumeva definisanje postupaka za izradu gotovog proizvoda, odnosno stvaranje tehnolokog modela na osnovu:
a) b) c) d) e)

inicijalnih podataka i informacija, skupa dozvoljenih i moguih transformacija, raspoloivih proizvodnih resursa, raspoloivih informacionih resursa, i raspoloivih resursa znanja.

Geometrijski model ne sadri sve neophodne karakteristike za pokretanje izrade proizvoda. Zato mu je neophodno dodati specifine karakteristike koje definiu tehnoloki postupak izrade. Skup takvih specifinosti odreuje tehnoloki model proizvoda. On se sastoji od skupa tehnolokih modelskih formi, kreiranih na osnovu geometrije proizvoda.

Primer geometrijskih tehnolokih modelskih formi

Tehnoloke modelske forme dodatnog materijala i parametara zavarenih spojeva

Primeri putanja alata u operacijama glodanja, struganja i buenja

Proizvodna modelska forma je osnovni strukturni element, karakteristika ili osobina sistem i procesa koji se modelira. Prema vrsti proizvodne modelske forme delimo na: forme proizvodnog prostora, forme proizvodne opreme, forme proizvodnih operacija, forme transportnih sredstava, instalacione forme, skladine forme, forme ljudskih resursa.

Primer proizvodnih modelskih formi u stablu (strukturi) proizvodnog modela

Vizuelizacija proizvodnih modelskih formi tipa povrina i prostora a) Povrina montane linije, b) povrina skladita, (c, d) razmetaj namenskih prostora

Primena proizvodnih modelskih formi prilikom kreiranja instalacija i tokova materijala

Vizuelizacija proizvodnih prostora (a) Radna mesta i stanice, (b) proizvodne elije, (c) proizvodne linije

Vizuelizacija proizvodnih prostora

 Tehnologija numeriki upravljanih maina alatki (NUMA), kakvu danas poznajemo, pojavila se sredinom XX veka.
Prva NC maina alatka razvijena je na Massachusetts Institute of Technology (MIT) 1952. godine U domaoj strunoj terminologiji koristi se skraenica NUMA za englesku NC (Numerical Control), kao i KNUMA za kompjuterski upravljane maine alatke, odnosno CNC (Computer Numerical Control). U praksi je ei sluaj korienja izvornih skraenica NC i CNC.

Prva NC maina alatka

 U proizvodnji NC maine nisu primenjivane do poetka 1960-tih.

veem

obimu

bile

Osnovni motiv za razvoj ovakvih maina alatki leao je u injenici da je u to vreme nastala izraena potreba za proizvodnjom sve sofisticiranijih proizvoda u veim serijama, uz istovremeno odriv visok kvalitet. Pokazalo se da velike serije nisu problem, ali pad ili nestabilnost kvalieta jeste (tome su u najveoj meri doprinosili ljudski faktori). Manji uticaj ljudi na izvoenje proizvodnih operacija mogao se ostvariti jedino podizanjem nivoa automatizacije, a u tom periodu je primena raunara u te svrhe sve vie uzimala maha.

Razvojem NC maina postignuti su osnovni ciljevi: poveanje produktivnosti, podizanje nivoa kvaliteta i tanosti delova, snienje i stabilizacija proizvodnih trokova, izvoenje (veoma) sloenih obradnih i proizvodnih zadataka i operacija koje na drugi nain nisu izvodljive

 Upravljanje NC mainama alatkama odvija se putem raunarskog programa unetog u upravljaku jedinicu maine. Prvobitne verzije NC maina zahtevale su unos programa putem buene trake.

Komponente klasinih NC sistema

 Programi su se pisali pomou raunara, prebacivali na papirne trake uz pomo tzv. buaa trake, a zatim nosili do maine i uitavali ih u upravljaku jedinicu pomou itaa trake. Brojni problemi: velika mogunost oteenja buene trake, oteano uvanje i skladitenje, nemogunost provere ispravnosti programa pre putanja u rad, itd.

Kompjuterski numeriki upravljane maine alatke (KNUMA), ili CNC maine, upravljaju se pomou raunara, odnosno kompjuterizovane upravljake jedinice na samoj maini.

Komponente savremenih CNC sistema

Karakteristike: efikasnija operacija. priprema, organizacija i izvoenje proizvodnih

upravljaka jedinica sada sadri u sebi raunar, pa se programi mogu memorisati, modifikovati i dograivati, a rezultati takvih intervencija mogu se odmah simulirati i proveriti, pre nego to proizvodnja pone. programiranje CNC maine alatke izvodi se pomou raunara, a u upravljaku jedinicu se prenosi putem disketa (sve ree, s obzirom da ova tehnologija sve vie gubi na znaaju), optikih diskova, USB memorijskih ureaja i putem raunarske mree. upravljake jedinice poseduju sopstvenu tastaturu i ekran, pa je programiranje mogue izvriti i direktno na CNC maini.

Prednosti CNC nad NC tehnologijom: programi se na razliite naine mogu uneti u upravljaku jedinicu maine i u njoj sauvati, programi se lake modifikuju i dograuju, ispravnost programa se moe simulirati i na samoj maini, skraeno je vreme programiranja i pripreme procesa obrade,

kompleksnost delova koji se proizvode je vea,

upravljake jedinice podravaju 3D geometrijske modele kao osnovu za automatsko generisanje programa,

CNC maine mogu se povezivati u mreu i tako komunicirati sa glavnim kompjuterom, koji moe biti potpuno dislociran.

 Nasuprot prednostima, postoje i neke uslovne mane CNC tehnologije: CNC maine mogu zahtevati znaajna inicijalna ulaganja, obuka za operatore moe biti sloenija i skuplja (mada je ukupno vreme obuke najee krae, a povratak uloenih sredstava bri), trokovi odravanja su vei. Nedostaci su mnogo manjeg znaaja od dobiti koju prua CNC tehnologija. Klasine NC maine sada su u potpunosti potisnute. 85% procenata maina alatki koje se danas proizvode pripadaju CNC klasi.

 Direktno numeriko upravljanje (engl. Direct Nimerical Control - DNC) i distribuirano numeriko upravljanje (engl. Distributed Nimerical Control - DNC) su tehnologije koje odreuju nain komuniciranja upravljake jedinice CNC maina sa glavnim raunarom. U direktnom numerikom upravljanju programi se mainama prosleuju po potrebi (zahtevu), lokalnom raunarskokomunikacionom mreom, onom brzinom koju omoguava upravljaka jedinica i sama mrea

Eliminisana je potreba, prvo, za buenom trakom, a kasnije i za drugim manje pouzdanim medijumima.
Duina programa koja se prenosi je znatno poveana.

Direktno numeriko upravljanje

Distribuirano numeriko upravljanje podrazumeva dislociran glavni raunar i mrenu komunikaciju (ukljuujui Intranet i Internet) sa tzv. DNC satelitima, odnosno raunarima za direktno numeriko upravljanje i/ili grupama CNC maina

Distribuirano numeriko upravljanje

Karakteristike:

omogueno je programiranje i uvanje programa na centralnim raunarima i njihovo distribuiranje na radna mesta po potrebi u okviru upravljakih jedinica CNC maina postoje hard diskovi, pa se sa centralnog raunara mogu proslediti na stotine programa i aktivirati saglasno termin planu
CNC tehnologija se danas primenjuje u mnogim industrijskim oblastima i procesima: obradni procesi: struganje, glodanje, buenje, bruenje, elektroeroziona obrada, seenje plamenom, laserom i plazmom, probijanje, prosecanje, savijanje i dr.; procesi zavarivanja i montae; upravljanje proizvodnom i transportnom opremom: robotima, kranovima, vozilima i sl.

 Programiranje CNC maina alatki moe se izvoditi na dva naina:

runo i automatski.

Runo programiranje se odvija primenom raspoloivog programskog jezika, koji najee podlee ISO standardu, ili APT (Automatically Programmed Tools) jezikom, razvijenim na MIT-u.
APT programi se moraju obavezno post-procesirati, odnosno prevesti na instrukcije koje upravljaka jedinica moe prihvatiti. Automatsko programiranje se izvodi specijalizovanim postupkom u okviru CAD/CAM sistema, pri emu raunar generie kd programa na osnovu geometrijskog i tehnolokog modela proizvoda.

 CNC programiranje podrazumeva:

Putanja alata je skup linija i taaka du kojih se alat kree i u kojima se posebno pozicionira, ili se izvrava neka funkcija maine, od svog baznog (parkirnog) poloaja u radnom prostoru maine, pa tokom aktivne obrade dela, sve do ponovnog vraanja u bazni poloaj. Alat se du aktivnog (obradnog) dela putanje najee kree u vie prolaza. Prolaz predstavlja jedan ciklus kretanja alata po putanji. Po zavretku jednog prolaza alat se pomera bono u odnosu na putanju, ka radnom komadu, za veliinu dodatka za obradu i izvodi naredni prolaz. Taj postupak se ponavlja u onom broju prolaza koji obezbeuje uklanjanje svog materijala sa pripremka predvienog tekuim zahvatom ili operacijom.

odreivanje putanje alata, reima rezanja i prevoenje plana obrade u spisak instrukcija razumljivih upravljakoj jedinici maine.

 Putanja, pored linija, moe sadrati i skup karakteristinih taaka u kojima se vri promena smera kretanja, promena reima obrade, ukljuivanje ili iskljuivanje sredstva za hlaenje i podmazivanje, izmena alata i sl. Svaki zahvat i operacija imaju svoj skup putanja. Odreivanje putanje alata znai odreivanje potpunog skupa putanja i broja prolaza potrebnih za izvoenje obrade nad radnim komadom.

Sastavni deo plana obrade, izmeu ostalog, ini i sekvenca zahvata i operacija, spisak alata kojima e se obrada izvoditi, nain stezanja, kao i reimi rezanja.

 Sledea lista obuhvata najtipiniju grupu i redosled aktivnosti koja se moe sa manjim ili veim izmenama primeniti na veliki broj praktinih problema:

prouavanje polaznih podataka i informacija (crtea ili modela),

definisanje pripremka,

izbor maine,
odreivanje karakteristika upravljake jedinice, izbor i sekvenciranje zahvata i operacija, izbor, priprema i postavljanje alata, analiza (geometrije) radnog komada,

definisanje putanje alata, izbor reima rezanja,

proraun putanje alata,

pisanje programa, testiranje, korekcije i verifikacija programa, post-procesiranje, izrada dokumentacije,

eksploatacija,
arhiviranje

Koordinatni sistem CNC maine: (a) pravilo desne ruke, (b) vertikalna i horizontalna maina

Koordinatni sistem CNC maine: vertikalna glodalica, strug

Pravilo desne ruke za zakretanje oko koordinatnih osa

Karakteristine referentne take CNC obradnog sistema

Za pozicioniranje alata du putanje, u datom koordinatnom sistemu, primenjuju se tri mda, odnosno merna sistema: apsolutni, inkrementalni, i kombinovani

Koordinate taaka u apsolutnom mernom sistemu

Koordinate taaka u inkrementalnom mernom sistemu

ee koriene funkcije G-kda

ee koriene funkcije M-kda

Programiranje CNC maina primenom viih programskih jezika unekoliko pojednostavljuje itav postupak. Naime, sintaksa takvih jezika nije zasnovana na G- i M- reima, ve na reima koje izvorno potiu iz engleskog jezika. To programerima olakava pisanje programa. Sve potrebne radnje neophodne za usaglaavanje sa karakteristikama upravljake jedinice i maine, kao i prevoenje programa u upravljakoj jedinici razumljiv G- i M-kd, automatski se izvode tokom postprocesiranja. Strukturu APT programa ine, slino kao i u sluaju programiranja u niim programskim jezicima: alfa-numeriki znaci, promenljive, rei, reenice, i potprogrami.

Alfa-numeriki znaci i potprogrami imaju istu ulogu kao i u G- i M-kd programiranju. Sutinska razlika zadrana je u nainu opisivanja putanje alata primenom promenljivih, slubenih rei i reenica. Postoje tri osnovne grupe rei i reenica: geometrijske, kinematske, i pomone. Promenljiva je oznaka koju formira korisnik (programer) pomou slova i cifara. Pomou njih se opisuju osnovni elementi putanje alata, tako to im se dodeljuje znaenje i vrednosti pojedinih geometrijskih entiteta. Opti oblik definicije promenljive u formi geometrijske reenice APT jezika je: promenljiva = geometrijski_entitet / geometrijski_podaci_o_entitetu

Pored runog naina programiranja CNC maina, odnosno kreiranja CNC programa u praksi se sve vie praktikuje i automatsko generisanje programa. To je osnovni trend modernog inenjerstva u ovoj oblasti, dok se runo programiranje potiskuje. Automatsko generisanje programa za CNC maine izvodi se u okviru posebih modula CAD/CAM sistema, a na osnovu geometrijskog i tehnolokog modela proizvoda. Moduli CAD/CAM sistema u kojima se vri kreiranje tehnolokog modela imaju vie funkcija. Meu njima su: prepoznavanje modelskih formi, generisanje putanje alata, verifikacija putanje alata, detekcija kolizije, generisanje APT programa, post-procesiranje prevoenje APT kd-a u G- i M-kd, i generisanje tehnoloke dokumentacije.

Definisanje 3D modela pripremka

Definisanje osnovnih parametara radnog prostora

Definisanje koordinatnog sistema radnog predmeta radne 0

Definisanje 3D modela izratka

Definisanje reima rezanja datog alata za odgovarajui materijal obratka Tipovi alata koji se mogu editovati u okviru programskog okvira

Parametri koji u potpunosti definiu izabrani tip alata

Definisani geometrijski parametri i reimi obrade za alat vretenasto glodalo D12

Host CAD prikaz putanja alata pri poetku i na kraju HS strategije

SolidVerify prikaz uklanjanja materijala i putanja alata HS strategije

Izvrni file fine obrade horizontalne povrine Radna tehnoloka lista

G-kd i M-kd: primer

Geometrija i putanja alata za NU logo

/ / izrada slova N N01 G00 X237.50 Y-210.00 Z20.00 M13 / /pozicioniranje u donji levi ugao slova N N02 G01 Z-6.25 F250.00 / / urezivanje na dubinu slova N N03 G01 Y-110.00 / / rezanje leve strane slova N N04 G01 X287.50 Y-210.00 / / rezanje kose linije slova N N05 G01 Y-110.00 / / rezanje desne strane slova N N06 G00 Z20.00 / / pozicioniranje alata iznad radnog komada / / izrada slova U N07 G00 X312.50 Y-135.00 Z20.00 / / pozicioniranje u gornji levi ugao slova U N08 G01 Z-6.25 F250.00 / / urezivanje na dubinu slova U N09 G01 Y-210.00 / / rezanje leve strane slova U N10 G03 X362.50 Y-210.00 I337.50 J-205.00 / / rezanje luka slova U N11 G01 Y-135.00 / / rezanje desne strane slova U N12 G00 Z20.00 / / pozicioniranje alata iznad radnog komada N13 M17 / / iskljuivanje vretena i SHP