RAZVOJ I PROSTORNI

ASPEKT FUNKCIJA
GRADA
Prof. dr Slobodan Zeevi

Kabinet: 338
Konsultacije: ponedeljak 13h

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 2
VELIINA GRADOVA
t/dan
Raspodela veliine gradova po broju stanovnika i tokovi
robe iroke potronje

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 3
VELIINA GRADOVA
t/dan
Prosena veliina ukupnih robnih tokova prema veliini
grada

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 4
RAZVOJ GRADSKIH
AGLOMERACIJA
1. faza urbanizacije (XIX vek,
industrijalizacija)
2. faza suburbanizacije (tenja ka
prigradskim zonama)
3. faza desuburbanizacije (pad stanovnika u
aglomeraciji i razvoj regionalnih centara)
4. faza reurbanizacije (obnova i sanacija
centralnih delova grada)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 5
RAZVOJ GRADSKIH
AGLOMERACIJA
gustina stanovnika
centar grada

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 6
PODELA GRADSKIH ZONA
A i B unutranji i granini
delovi grada
C i D okolina, regija

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 7
FORMA GRADA
O Ortogonalna
reetka bez
znaajnih glavnih
sredinjih centara
Los Angeles, Tokyo
O Paukova mrea
najea urbana
forma sa isticanjem
sredinjeg centra
Pariz, Vienna

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 8
FORMA GRADA
O Zvezda varijacija
paukove mree sa
istaknutim radijalnim
pravcima i slobodnim
prostorom oko njih
Copenhagen,
Washington
O Satelit varijacija
galaksije sa jasno
istaknutim sredinjim
centrom Stockholm,
London

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 9
FORMA GRADA
O Linearna forma
razvoj organizovan
du dominantnog
koridora - Madrid
O Kruna forma
zatvorena linearna
forma, sa slobodnim
prostorom u centru
San Francisco,
holandski gradovi

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 10
FORMA GRADA
O Galaksija
povezana jezgra
Northern Nemaka
O Policentrina mrea
- Detroit

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 11
FUNKCIJE GRADA

FUNKCIJE
GRADA
stanovanje
industrija
trgovina
komunalna del.
saobraaj
logistika
zdravstvo
kultura i
umetnost
administracija
zanatstvo
finansije
sport i
rekreacija
ugostiteljstvo
komercijalna del.
obrazovanje
i nauka
graevinarstvo

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 12
PROSTORNI ASPEKT
FUNKCIJA GRADA
O Lokacija, prostorni aspekt funkcija -
generatora city logistikih tokova u
odnosu na gradske zone definie
pristupanost za razliite vidove i
tehnologije transporta, odnosno utie na
izbor strategije snabdevanja.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 13
Trgovina
O Trgovina na malo nalazi se u svim
delovima grada, a prostorna razmetenost
je u vezi sa veliinom grada:
u malim gradovima najvea koncentracija ovih
objekata je u centru, a
kod velikih gradova koncentrie se na vie
lokacija i jedan je od elemenata formiranja
centra (veliki gradovi imaju vie razliitih
stepena centara).

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 14
Trgovina
O Trgovina na veliko najee se uprava
locira u centru grada, a skladini prostori
izvan na periferiji grada, ali uvek u
blizini glavnih saobraajnica i terminala.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 15
Trgovina na malo
O Roba se u odnosu na vreme za koje se
kupuje moe podeliti na tri kategorije:
kratkorona (prehrambrena roba)
gravitaciono podruje ovih prodavnica je malo,
njihov broj veliki, a razmetaj je u skladu sa
stanovnitvom,
srednjorona (roba za domainstvo)
dugorona (odea, obua, tehnika roba,
nametaj) broj ovih objekata je znatno manji
i trae posebnu lokaciju u gradu.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 16
Oblici trgovine na malo
O Objekti trgovine na malo mogu se
klasifikovati prema:
vrsti robe,
nainu prodaje,
veliini, itd.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 17
Oblici trgovine na malo -
veliina
O Tezge, kiosci ulina prodaja,
O Pijace vie tezgi, kioska, prodavnica
organizovanih na jednom prostoru
O Male prodavnice sa klasinim oblikom
prodaje, s neposrednim kontaktom
prodavca i kupca. Obino su to
specijalizovane za neku vrstu robe (odea,
obua, nametaj, itd) ili prodavnice
prehrambrene robe

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 18
Oblici trgovine na malo -
veliina
O Supermarket roba se prodaje po
principu samousluivanja. Predstavlja
osnovni oblik vee trgovine (povrina je
oko 3000m2), a u njemu se prodaje roba
za dnevne i periodine potrebe, kao i neke
robe za dugorone potrebe. Prvi
supermarketi su se razvili u Americi 20-tih
godina prolog veka

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 19
Oblici trgovine na malo -
veliina
O Hipermarket ima slina obeleja kao
supermarket, ali veu prodajnu povrinu
(oko 5000m2 i vie). Obino se locira 3 do
6 km od centra grada i ima veliki parkiring.
O Robna kua veliki izbor roba (preko
50000 artikala) koje se svrstavaju u
posebne odeljke prema vrsti. Prodajne
povrine su velike i najee organizovane
u vie nivoa. Prve robne kue razvile su se
u Americi 1850. godine u sredinjim
delovima gradova i glavnim ulicama

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 20
Oblici trgovine na malo -
veliina
O Cash & Carry centri prodajni objekti
povrine do 20000m2, sa velikim
asortimanom roba. Predstavlja noviji i
najvei oblik prodajnog objekta trgovine
na malo.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 21
Oblici trgovine na malo -
veliina
O Shopping, city centri poslovni centri koji su
se pojavili u Americi planskom izgradnjom.
Predstavlja veliki trgovaki centar na rubu grada
sa dobrim saobraajnim pristupom i velikim
mogunostima parkiranja. Centar ima jednu ili
vie vodeih trgovina (supermarket, hipermarket,
robna kua) i vei broj malih prodavnica i
uslunih radnji. Prvi centar izgraen je u
Baltimoru 1907. godine, zatim u Kanzas City-ju
1923. i 1924. u Hjustonu. Do 1950. godine u
Americi je bilo oko 100 ovakvih centara, a 1980.
godine preko 21000.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 22
Industrija oblici prostorne
koncentracije
O osnovna industrijska prostorna jedinica
(IPJ)
O grupacija IPJ na jednoj lokaciji
O industrijska zona, najsloenija
industrijsko prostorna jedinica, koja
obuhvata vei broj industrijskih pogona
na jednoj lokaciji
O privredna zona sloena jedinica
prostorno proizvodne strukture grada u
kojoj je locirano vie privrednih
delatnosti

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 23
Podela industrijskih zona
O Prema strukturi:
iste industrijske zone,
industrijsko uslune i
meovite zone
O U pojedinim zonama uz industriju se
mogu locirati objekti trgovine na veliko,
njihova skladita ili objekti za parkiranje i
opremu. esto se uz njih nalaze
ranirne stanice, razliiti terminali i sl.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 24
Podela industrijskih zona
O Prema vrsti industrijske zone se dele na:
zone teke,
zone lake i
zone meovite industrije.
O Prema poloaju industrijske zone se dele na:
gradske,
prigradske i
luke
O Prema veliini industrijske zone se dele na:
male (do 50ha),
srednje (50 do 100ha) i
velike (preko 100ha)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 25
Lokacija industrije u gradu
O U sredinjim delovima grada:
orjentisana na kvalifikovanu radnu snagu
instrumenti, nakit, konfekcija i sl.
orjentisana na gradsko trite pekare,
pivare i sl.
orjantisana na neposredan kontakt sa
klijentima grafika i novinska industrija

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 26
Lokacija industrije u gradu
O Na obali reka, mora, jezera i u lukama:
ova lokacija je jedina mogunost postojanja industrije -
brodogradnja
industrije zavisne od dovoza sirovina vodenim putem
rafinerija, metalurgija i sl.
O U suburbanim zonama:
velike bazne industrije hemiska industrija,
metalurgija
sa velikim tokovima materijala i robe
u sklopu specijalnih industrijskih zona
O Neodreene lokacije industrije koje nisu
direktno vezane za trite grada i ne zahtevaju
velike tokove materijala, ali proizvode vrednu
robu (elektronska industrija)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 27
Lokacija industrije u gradu
3b
2
1b
1c
1a
3a
3b
3c
4
4
4
4

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 28
Zanatstvo i graevinarstvo
O Zanatstvo
proizvodno prati industriju
graevinsko periferne lokacije
line usluge slino trgovini koja zadovoljava
povremene potrebe
O Graevinarstvo
osnovni proizvodni kapaciteti (gradilita)
fleksibilni i mobilni
intelektualne usluge i administracija centralna
lokacija
pogoni za mehanizaciju, baze za pripremu sirovina
i polufabrikata periferne lokacije, to dalje od
stanovanja

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 29
Ugostiteljstvo i komunalna
delatnost
O Ugostiteljstvo
ono koje opsluuje tranzit ili je vezano za prirodne
atribute prostora (moteli, kampovi, itd.) lociraju
se na odreenoj udaljenosti od centra
ono koje opsluuje lokalno trite centralne
lokacije i lokacije koncentracije stanovnitva
O Komunalna delatnost
infrastrukturni sistemi (vodovod, kanalizacija, elektrina
energija, gradska istoa)
gradsko zelenilo odravanje parkova i ostalih zelenih
povrina
izgradnja i odravanje saobraajne infrastrukture

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 30
Zdravstvo, kultura i umetnost
O Zdravstvo
domovi zdravlja lociraju se ravnomerno po gradu,
prate koncentraciju stanovnitva
bolnice, klinike, medicinski instituti imaju
tendenciju grupisanja i formiranja specijalizovanih
centara, esto na perifernim delovima grada zbog
velikog prostora i klimatskih pogodnosti
O Kultura i umetnost
objekti vieg reda (muzeji, galerije) lociraju se u
centru grada
objekti masovne kulture (pozorita, bioskopi)
prate koncentraciju stanovnitva

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 31
Obrazovanje i nauka, sport i
rekreacija
O Obrazovanje i nauka
objekti masovnog obrazovanja prate koncentraciju
stanovnitva
objekti vieg reda (univerzitetski centri, instituti,
istraivaki centri, laboratorije) grupiu se u
komplekse i idu ka perifernim delovima
studenski domovi udaljeni su od centra, ali se pored
njih nalazi odreeno komercijalno usluno jezgro
O Sport i rekreacija
objekti centralnog znaaja van centralnog podruja,
ali ne u perifernim delovima zbog kriterijuma
dostupnosti
objekti masovne fizike kulture prate koncentraciju
stanovnitva

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 32
Finansije i odbrana
O Finansije
banke i osiguravajua drutva trae
centralne lokacije, u blizini odreenih servisa,
ali prate i koncentraciju stanovnitva tako da
ima dosta pojedinanih slubi, filijala i sl.
O Odbrana
Funkcija odbrane predstavlja zatitu ljudi i
materijalnih dobara u ratnim situacijama i u
okolnostima prirodnih nepogoda (zemljotres,
poplava, uragan, poar, itd.) i obuhvata
sklonita, vojna skladita, kasarne i sl.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 33
Uprava i administracija
javne, administrativno upravne slube:
O upravljanje gradskim, komunalnim, privrednim,
kulturnim, zdrastvenim, prosvetnim delatnostima
skuptine optina, grada, zavodi, direkcije, komore,
itd.,
O institucije za zatitu pravnih i drutvenih normi
sudske ustanove, tuilatva, pravobranilita, itd.,
O ustanove za odravanje javnog reda sekretarijati
unutranjih poslova, policija, itd.,
Ove funkcije su hijerarhijski organizovane od
nivoa drave pa do najnieg lokalnog nivoa.
Njihova lokacija je u skladu sa hijerarhijom.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 34
Uprava i administracija
interesno organizovane institucije
razliite institucije i razliiti oblici asocijacija u
kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zatiti,
nauci, itd.
drutveno politike organizacije starnke i
partije i profesionalna udruenja i organizacije
(Udruenje inenjera i tehniara, itd.)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 35
Saobraaj
Segmentacija saobraaja u gradovima
moe biti izvrena na vie naina:
O ASPEKT: objekat kretanja
ovek, teret (teret, materijal, roba),
informacija
O ASPEKT: svrha kretanja
privatni, privredni
O ASPEKT: prostornih odrednica
saobraajnog puta
lokalni, daljinski (otpremni, dopremni,
tranzitni)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 36
Saobraaj
SVE
KOMBINACIJE
POVEZANOSTI
ovek
teret
informacij
a
daljinski
lokalni
privatni
privredni
OBJEKAT
KRETANJA
SVRHA
KRETANJA
PROSTORNE ODREDNICE KRETANJA

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 37
Saobraaj u gradu

snabdevaki
saobraaj
saobraaj
povratnih tereta
usluni
saobraaj
slubena
putovanaj
saobraaj
javnih slubi
saobraaj
uslunih vesti,
informacija
selidbeno kretanje,
promena mesta
putovanje na
posao
vonja u kupovinu
vonja na
nastavu
vonja u slobodno vreme
tranzitni
saobraaj
saobraaj vesti,
informacija
teretni
saobraaj
privredni
saobraaj
ukupni
saobraaj

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 38
Saobraaj
O Infrastrukturni objekti
terminali, stanice i drugi sistemi
masovnog prevoza tee centralnoj lokaciji i
jednostavnoj dostupnosti i obino se
kombinuju dve ili vie transportnih usluga u
jedan saobraajni centar
transportni deopi, ranirne i servisne
stanice lociraju se na perifernim lokacijama

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 39
Logistika
O Povezuje sve gradske funkcije i nalazi se
svuda. Moe se podeliti na:
logistiku za sopstvene potrebe locirana je
uz osnovnu delatnost
logistiku kao uslunu delatnost, logistiki
provajderi, pediterska preduzea, terminali,
robno transportni centri, distributivni centri
lociraju se izvan centra grada, obino na
periferiji ili izvan grada, uz transportne
vorove, vane saobraajnice, ranirne stanice,
industrijske zone i sl.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 40
FUNKCIONALNO PROSTORNA
KONCENTRACIJA DELATNOSTI
O Sve funkcije grada imaju osobinu
grupisanja, odnosno koncentracije u
odreenom prostoru, ime se formiraju
gradske zone razliitog nivoa, sadraja i
opremljenosti i razliitih koncentracija
funkcija stanovanja, industrije, poslovnih
delatnosti, rekreacije, itd.
O Stvaraju se kombinovane zone, a jedna od
dominantnih je zona poslovnih
delatnosti.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 41
KONCENTRACIJA POSLOVNIH
DELATNOSTI
O Poslovne delatnosti tee koncentraciji na
malom prostoru specifine lokacije, a
oblici mogu biti:
poslovni centar najznaajniji oblik
koncentracije poslovnih delatnosti

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 42
KONCENTRACIJA POSLOVNIH
DELATNOSTI
poslovne zone u obliku traka glavna
trgovaka ulica sa manjim trgovakim ulicama
koje je seku. Poslovna zona ima oblik
izduenih traka , a esto i oblik riblje kosti
specijalizovana poslovna podruja
poslovne zone specijalne namene kao to su
medicinski centri, rekreativna podruja,
specijalizovane prodavnice nametaja i sl.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 43
Prostorna koncepcija
O Gradske povrine namenjene poslovnim
delatnostima (trgovina na malo i veliko, finansije
i osiguranje, line usluge, profesionalne usluge i
uprava i administracija) su neznatane u odnosu
na druge kategorije iskorienja, esto ispod 5%
povrine grada, a zapoljavaju preko 40%
ukupnog broja zaposlenih.
O Najznaajnija poslovna delatnost je trgovina na
malo pa se uz nazive poslovni ili komercijalni
centri ili zone esto se uportebljava i naziv
trgovaki centri.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 44
Podela poslovnih centara prema
poloaju
O sredinja poslovna zona (City, CBD
Central Business District)
O poslovni centri u gradskim etvrtima
O poslovni centri na obodu grada
O poslovni centri izvan grada (izmeu
gradova)

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 45
Podela poslovnih centara prema
veliini gravitacionog podruja
O city (CBD) najznaajniji poslovni centar
grada po broju i strukturi poslovnih
funkcija, kao i po veliini gravitacionog
podruja
O regionalni centar ima prodavnice za
sve vrste roba i razliite usluno servisne
institucije. Osim specijalizovanih trgovina
moe imati i jednu ili vie robnih kua.
Najee se locira na ukrtanju glavnih
ulica, a gravitaciono podruje je u radijusu
oko 1500m ili oko 100 000 stanovnika

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 46
Podela poslovnih centara prema
veliini gravitacionog podruja
O komunalni centar snabdeva robom i
uslugama stanovnitvo u radijusu od oko 1000m
(do 20 000 stanovnika). Ima prodavnice robe za
kratkorone, srednjorone, a ponekad i
dugorone potrebe, kao i uslune institucije kao
to su: pota, filijala banke, itd.
O centar susedstva opsluuje lokalno
stanovnitvo najee kratkoronom robom i
prua mu neke line usluge. Gravitaciono
podruje je u radijusu oko 500m, a opsluuje
nekoliko stotina stanovnika.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 47
Podela poslovnih centara prema
obliku
O Strip centar trgovine su poreane jedna do
druge
O Court centar glavna trgovaka ulica se rava
na dve sporedne (ima vie tipova: L, T, U)
O Mall centar oko peake arterije u duini 150
300m nalaze se dva reda trgovina, jedna
naspram druge
O Plaza centar iz centralnog pravougaonog trga
nastavlja se vei broj kratkih trgovakih ulica
(najei oblik u centralnim delovima grada)
O Cluster centar trgovine i usluge se grupiu u
jedno vorite

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 48
SREDINI POSLOVNI
CENTAR - CBD
O Istie se po broju, strukturi i gravitacionoj snazi
svojih funkcija. Osim trgovine na malo i uslunih
objekata, u njemu su skoncentrisane kulturno
zabavni i objekti prosvete, hoteli, restorani,
finansijske ustanove, administracija i sl.
O Sa irenjem grada dolo je do funkcionalnih
promena city-ja: opadanje stambene funkcije,
koncentracija trgovakih, uslunih, kulturno-
prosvetnih, administrativnih i drugih ustanova.
O Veliina CBD-a je neznatna u odnosu na povrinu
celog grada 0.77km2 Hanover, 1.1km2
Dizeldorf, 1.76km2 Minhen, ali ima veliki
intenzitet iskorienja.

-e+
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
CITY LOGISTIKA
Predavanje 2: Razvoj i prostorni aspekt funkcija grada 49
SREDINI POSLOVNI
CENTAR - CBD
O CBD funkcije dele se u dve grupe:
trgovina na malo koja je podeljena u est podgrupa
(hrana, odea, roba za domainstvo, tehnika roba,
meovita roba, ostalo) uee prometa trgovine u city-
ju nekih gradova je preko 40%, u Americi je 1954. bilo
46%, a 1963. samo 11% to pokazuje da se poveava
znaaj trgovakih centara izvan CBD-a
usluge, finansije uee finansijskih institucija u CBD-u
veih evropskih gradova je preko 60% u odnosu na celi
grad
O U CBD-u postoje i ne CBD funkcije: stambena
funkcija, javne i dravne institucije, industrija,
trgovina na veliko i neiskoriene povrine.