Autistini spektar poremeaja

Ivona Milai Vidojevi

Kratak istorijat
Uvod

Pojava autizma je bila dugo nepoznata, a zatim su
dvojica istraivaa, ne znajui jedan za drugog,
jedan u Baltimoru, drugi u Beu, gotovo u isto
vreme (Leo Kaner 1943. godine i Hans Asperger
1944. godine) objavila studije sluajeva dece koja
su imala zapanjujue sline karakteristike.
...
Pukom sluajnou, za opis pojave obojica
istraivaa izabrala su isto ime - autizam.
Celokupna slava za izdvajanje ranog
infantilnog autizma kao posebnog klinikog
entiteta pripala je Leo Kaneru, a rad Hansa
Aspergera je ignorisan itavih trideset godina
i u Evropi i u Americi.


Kaner i Asperger su roeni u Austriji, kolovali se
u Beu, ali se nikada nisu upoznali.
Kaner, roen 1896. godine, emigrirao je u SAD
1924. godine gde je radio u bolnici Don Hopkins u
Baltimoru.
...

Asperger, deset godina mlai od Kanera kao
specijalista pedijatrije, bio je privuen pedagokim
radom sa problematinom decom.
U svojoj drugoj doktorskoj disertaciji, napisanoj
1943. godine, a objavljenoj 1944. godine opisao je
sluajeve 4 deaka upadljivih u oblasti socijalnog,
jezikog i kognitivnog razvoja.



Smatrajui da je u pitanju poremeaj linosti pojavu
je nazvao autistina psihopatija .
Asperger je umro 1980. godine, nekoliko godina
pre nego to je sindrom koji nosi njegovo ime
stekao meunarodno priznanje.

...
Rad Aspergera je ostao relativno nepoznat do
70-tih godina, kada su se pojavili prevodi sa
nemakog na engleski jezik , a sam termin
Aspergerov sindrom je uvela Wingova u
cilju dijagnostikog razlikovanja sposobnijih
osoba sa autizmom koje se nisu najbolje
uklapale u Kanerov opis deteta sa autizmom
kao udaljenog, distanciranog, sa nedovoljno
razvijenim govorom i bez kontakta oima .


Betelhajm je u ivotu stekao iskustva koja su ostavila traga
na njegovu celokupnu egzistenciju,
1938 g. Nacisti su ga deportovali u Dahau, zatim u
Buhenvald, koncentracione logore.
Iskustvo steeno u njima i njihovo delovanje na
dehumanizaciju ljudske egzistencije naveo je Betelhajma da
poredi ova iskustva sa stanjem dehumanizacije nastalo usled
infantilnih iskustava.
Njegovi radovi su odgovorni za optubu roditelja dece s
ASP da su odgovorni za stanje svoje dece.


Poslednjih 100 godina postojali su opisi dece sa
tekim mentalnim oteenjima (dementia
preccocisima, dementia infantilis, deja SCH), ali je
priznanje ovih stanja skoranji fenomen.
Smatralo se da je kod dece u pitanju rani poetak
psihoze karakteristine za odraslo doba.
Kaner je 1943. god. dao dijagnostike kriterijume
u terminima specifinog ponaanja kod dece, a ne
modifikacije kriterijuma za odrasle.

...

Pervazivan razvojni poremeaj
iroka distorzija razvojnih procesa (komunikacija,
socijalizacija, miljenje)
Razvojni aspekt abnormalnosti,

iroki spektar abnormalnosti razlikuje autizam od
specifinih razvojnih poremeaja (npr. poremeaj
govora).
...
DSM-III,(APA) Pervazivni razvojni poremeaji
ICD-10 (WHO) F 84 Pervazivni razvojni
poremeaji
Na V Kongresu (1995g.) za autizam je predloen
novi termin spektar autistinih poremeaja da
bi se istakla razliita manifestacija istog poremeaja
Trijada oteenja
Etiologija
Autizam nije jedna bolest kao npr. fenilketonurija ve je
sveobuhvatna dijagnoza kao npr. CP, IO, epilepsija.
Uzrok nepoznat, autizam je multifaktorski uzrokovan
Simptomi autizma su odraz strukturalnih i funkcionalnih
poremeaja u CNS govorimo o biolokoj zasnovanosti
autizma.
Razliiti aspekti biolokih poremeaja autizam kao
genetski poremeaj, neuro-razvojni, metaboliki,
imunoloki.
Epidemiologija
Kambervelska studija (Wing, Gould, 1979) je
koristila iru definiciju autistinog spektra tj.
obuhvatila je svu decu sa trijadom oteenja.
Utvrdili su prevalencu od 22 na 10 000 dece,
ukljuujui decu sa Kanerovim autizmom.
Gillberg u vedskoj - koliki je broj dece sa
Aspergerovim sindromom. Utvrdili su prevalencu
od 36 na 10 000 dece. Ukupan zbir sve dece iz
autistinog spektra bi bio najmanje 58 na 10 000
dece
...
U poslednjih nekoliko godina nekoliko
nezavisnih istraivanja je ukazalo na sline
brojane pokazatelje (1:100; kod deaka
1:70), sa malim varijacijama te se stoga
spektar autistinih poremeaja ne bi trebalo
vie smatrati veoma retkim poremeajem.

Broj deaka i devojica
Deaci su ee zahvaeni poremeajem od
devojica. Kaner je utvrdio etiri puta veu
zastupljenost autizma kod deaka u odnosu na
devojice.
Hans Asperger je smatrao da devojice nisu
oteene ovim sindromom, ali je kasnije promenio
miljenje. vedska studija o Aspergerovom
sindromu sprovedena u redovnim kolama je
utvrdila 4:1 odnos deaka i devojica.

...
Postoje dokazi da su devojice, iako ree zahvaene
sindromom vie hendikepirane. Povean broj
deaka je najuoljiviji u grupi visokofunkcionalnih
osoba sa autizmom.
Postoje ene sa Aspergerovim sindromom, ali su
one mnogo ree zastupljene od mukaraca. Razlog
za ovakvu zastupljenost polova najverovatnije
moramo potraiti u genetskim studijama.
Hans Asperger je hrabro predloio da je ovaj
sindrom ekstreman izraz normalne muke linosti.

Da li se broj poveava?
Nije mogue dati taan odgovor. Utisak ljudi koje
se bave dijagnostikom autizma nastaje verovatno
zbog ire definicije autizma.
Ljudi koji rade sa decom su postali svesniji
autistinog poremeaja poslednjih godina, naroito
je koncept Aspergerovog sindroma zainteresovao
strunjake.
Uestalost autizma sa udruenom teom IO i
autizma sa prosenom ili visokom inteligencijom se
poveao, verovatno zbog bolje detekcije sluajeva.

...
Visoka prevalenca autizma kod dece roene
u porodicama imigranata takoe moe
doprineti visokoj optoj prevalenciji autizma.
Meutim, moda je zaista u pitanju pravo
poveanje incidence. Razlozi za to bi bili
nepoznati. Objanjenja kao to su efekti
zagaenja, aditiva u hrani, nepovoljnih
uslova urbanog naina ivota mogu biti
mogua ali ne postoje dokazi za njih.

Kalifornijska longitudinalna studija od1987-94 porast broja
sluajeva autizma, ali uporedo sa snienjem IO
Roditelji dece s autizmom
Skoro sva deca koju je video Kaner su imala oeve
koji su bili izuzetno inteligentni, sa visokim nivoom
obrazovanja i sa prestinim zanimanjima.
On je verovao da je i to jedna karakteristika
autistinog poremeaja.
Svaki kliniki uzorak je najverovatnije izmenjen
faktorom selekcije. Mogue je da roditelji koji
imaju visok nivo obrazovanja pre primete neobino
ponaanje kod svoje dece.
Danas se vie ne smatra da se autizam deava ee
kod dece iji su roditelji obrazovaniji.

Kvalitativno oteenje socijalnih interakcija
Socijalni deficit se definie kvalitativnim
oteenjem recipronih socijalih interakcija.
Nije definisan kvantitetom socijalnih kontakata -
koliina i elja za socijalnim kontaktima variraju -
od potpunog odsustva kod najtee oteenih osoba
do normalnog stepena kod osoba na viem nivou
funkcionisanja.
Recipronost socijalnih interakcija odnosi se na
sposobnost prilagoavanja interakcije jedne osobe
na reakciju druge osobe i na kontekst situacije.

Priroda socijalnog deficita:

kanjenje u razvoju ponaanja vezivanja
tekoe razlikovanja izmeu roditelja i
drugih osoba
abnormalnost u reagovanju na fiziki kontakt
na kasnijem uzrastu ostaju sledeci problemi:
nedostatak reciprone socijalne interakcije
nedostatak kooperativne igre
velika koliina vremena provedena bez angaovanja
velika koliina vremena provedena u ritualistikom
ponaanju
tekoe stvaranja prijateljstva
nedostatak empatije.
Socijalne tekoe zahvataju sve aspekte uenja i ponaanja jer
se uenje uvek deava u socijalnom okviru.

Imitacija
Gestovi
Igre pretvaranja
Imitacija - mahanje
Protodeklarativno pokazivanje
Anticipatorna reakcija
Oteenje komunikacije
nedostatak razvoja govora bez pokuaja
kompenzacije alternativnim modelima
komunikacije kao to su gestovi i mimika
kod osoba koje imaju razvijen govor on esto
nije u funkciji komunikacije
stereotipna upotreba govora, idiosinkratiki
jezik

Oteenje govora

zakasneo i devijantan obrazac jezikog
razvoja
abnormalnost u razumevanju
oteenje pragmatske funkcije govora

Kanjenje govora

moe da kasni od samog poetka
kod 1/3 rani razvoj govora sledi regresija oko 12-24
mes.
progres - ponavljanje govora, imitira se
govornikova prozodija, ne razume se izgovoreno;
javlja se spontani govor koji ima slabu artikulaciju i
izmenjenu prozodiju
Devijantnost govora - eholalija, metalalija,
inverzija zamenica


Pragmatski deficit

Korienje govora u socijalnom kontekstu
usko korienje nekih rei (npr. da samo za
jednu akciju)
preterana generalizacija (npr. idemo kui
za svaku promenu prostora)
Neologizmi voda u kockama

nedostaje etiketa konverzacije (dete govori
kad hoe, o jednoj temi najee, ne daje
informacije i komentare, retko pita zato?,
postavlja socijalno neprimerena pitanja ili
komentare.
Jeziko razumevanje- esto ostaje
neprepoznato, mora se formalno procenjivati.



neadekvatna neverbalna komunikacija -
fiksiranje pogledom,
deljenje panje,
facijalna ekspresija kao reakcija na iskustvo
bez komunikativne upotrebe,
koriste se samo instrumenatalni gestovi.

Deficit u imaginativnim aktivnostima

deca sa autizmom ne pokazuju veliko
interesovanje za igrake.
na starijem uzrastu razvijaju funkcionalnu
igru, ali igra se fokusira na detalje i nedostaje
joj bogatstvo.
prisutne su tekoe razvoja simbolike igre.
TOK i ISHODPrve dve godine ivota
Osobe sa autizmom pokazuju promene u
simptomatologiji tokom vremena. Deca sa
autizmom se razvijaju u razliitim pravcima.
Rani video snimci dece ukazuju da se prvo primete
nespecifini simptomi kao to su hiperaktivnost,
problemi sa ishranom, spavanjem.
Drugi simptomi mogu biti specifino povezani sa
autizmom kao to su abnormalni odgovori na
senzorne stimuluse, usamljenost, abnormalnost
ponaanja i igre.


Predkolski period

Od 2-6-te godine autistino ponaanje je najvie izraeno.
Temper tantrumi, insistiranje na istovetnosti, hiperaktivnost,
destruktivnost, repetitivne aktivnosti, fascinacije pojedinim
objektima. Motorne stereotipije su vrlo este.
U kasnijem predkolskom uzrastu neka deca pokazuju
aktivno izbegavanje vrnjaka.
Neka deca kao da prihvataju blizinu drugih ljudi i ak
pokazuju na neki udan nain da ele interakciju sa njima,
samo ne znaju kako da je ostvare.


Pubertet i adolescencija
Epilepsija- 30-40% dece sa autizmom razvija
epilepsiju pre 30-e godine. Polovina njih dobije
prve napade u pubertetu. Rizik je vei kod dece sa
IO i kod devojica.
Deterioracija Gillberg (1987) je opisao sluajeve
kada je bila prisutna deterioracija u pubertetu.
Kod 10-30% dece se moe oekivati kognitivna i
bihejvioralna deterioracija u pubertetu zajedno sa
javljanjem simptoma tipinih za predkolski uzrast.
....
Agravacija simptoma koja nije praena
deterioracijom - autoagresivnost, agresivnost, nemir
i hiperaktivnost.
Takoe postoji tendencija i za periodinim
ispoljavanjem simptoma, naroito ako u porodici
postoje afektivni poremeaji.
Problemi povezani sa seksualnim sazrevanjem -
razvoj seksualnog nagona nije praen i razvojem
saznanja kako treba regulisati seksualni nagon to
obino dovodi do neadekvatnog ponaanja osobe sa
autizmom.
....
Inercija - preteranu aktivnost esto sledi stanje
smanjene aktivnosti u adolescenciji. Moe
postojati jai stepen psihomotorne retardacije
i potpuni nedostatak inicijative.
Depresivna stanja se javljaju ee kod osoba
na viem nivou funkcionisanja, usled
pojaane svesnosti da se razlikuju od drugih
ljudi.



...
U odraslom dobu mali broj autistinih
osoba se mogu razviti u neobine, ali
originalne i ne psihijatrijski bolesne odrasle
ljude.
Takvi se sluajevi obino nazivaju
izleenim, a ree se o njima govori kao o
primerima razliitog razvojnog toka kod
autizma.

Periodinost i autizam
Klinike opservacije i sistematske studije ukazuju
na periodina pogoranja i intenziviranje klinike
slike autizma.
Ova periodinost je naroito izraena u pubertetu,
ali intervjui sa roditeljima ukazuju da je
periodinost prisutna od najranijeg detinjstva.
Neki autori smatraju da su afektivni poremeaji
esti u porodicama dece sa autizmom, drugi autori
su naglaavali genetske faktore.

Ishod
Sve publikovane studije ukazuju na slab ishod u
smislu socijalne prilagoenosti (61-73% sluajeva u
studijama praenja do ranog odraslog doba).
Dobar ishod (sa skoro ili sa normalnim socijalnim
ivotom i funkcionisanjem u koli ili na poslu,
svega 5-17%).
U studiji praenja (Gillberg, Steffenburg, 1987) 39-
54% subjekata je bilo smeteno u institucije.

Studije praenja uopteno ukazuju na lou
prognozu, ak i za osobe sa relativno visokim
intelektualnim sposobnostima.
Edukativna postignua su slaba, zapoljavanje je
retko, zavisnost od staratelja i rezidencijalni smetaj
su visoki.
Uprkos tvrdnjama o uspehu ranih interventnih
programa postoji malo dokaza koji potvruju da oni
doprinose boljem ishodu poremeaja u odraslom
dobu.

.....
Odreeni faktori, kao to su razvijenost
govora do 5-e godine ivota i IQ pokazuju
povezanost sa prognozom kod odraslih osoba
sa autizmom
Vreme provedeno na tretmanu i uenje
specifinih vetina pomau socijalnom
prilagoavanju odraslih osoba .

.....
Ove studije ukazuju na injenicu sa kojom se
moraju pre ili kasnije suoiti roditelji dece sa
autizmom da veina ove dece ostaje zavisna
tokom itavog svog ivota.
Ako se stvar sagleda sa vedrije strane, postoji
neobjanjiva tendencija malog broja dece sa
autizmom da se razviju na sasvim
zadovoljavajui nain, sa ili bez tretmana.



OPIS PONAANJA DU AUTISTINOG
KONTINUMA

Socijalni odnosi
Blage tekoe
moe da inicira interakciju
ima tekoe uklapanja u grupu
tekoe razumevanja ta drugi ljudi misle i oseaju
Umerene tekoe
tolerie interakciju, ali nema inicijativu
Vee tekoe
nezainteresovan za socijalne kontakte
Komunikacija

Blage tekoe
pria o sadrajima koji su povezani sa njegovim
interesovanjima
ne obraa panju na sluaoca i nastavlja da pria iako drugi
ljudi ne pokazju zainteresovanost za temu
Umerene tekoe
komunicira o osnovnim potrebama
Vee tekoe
ne pokazuje potrebu za komunikacijom sa drugim osobama

Imaginacija i igra
Blage tekoe
moe da naui pravila odreenih igara
nedostaje mu spontanost
Umerene tekoe
moe paralelno da se igra sa drugom decom i da imitira
njihove aktivnosti
igra moe biti repetitivna
Vee tekoe
nedostatak imaginacije
nije u stanju da anticipira budue dogaaje