IV Meunarodni simpozijum

NOVI HORIZONTI SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA

Doboj, 22. i 23. novembar 2013. godine

PRIMENA METODA VIEKRITERIJUMSKOG ODLUIVANJA

ZA REAVANJE LOKACIJSKOG PROBLEMA

Mr eljko Stevi dipl. ing. saobr.

Dr Marko Vasiljevi van. prof.

UVOD

Razlozi zbog kojih je dolo do snanog razvoja i

popularnosti metoda viekriterijumske analize su:
teorijske i
praktine prirode
Viekriterijumska analiza se formalizuje na sledei nain:
posmatra se konaan skup alternativa AiA. Svaka
alternativa vrednovana je sa vie kriterijuma KjK.

POSTAVKA PRAKTINOG PRIMERA

Tri lokacije logistikog centra se vrednuju na osnovu pet
kriterijuma:
cena zemljita,
raspoloiva povrina,
geografski poloaj,
pripadnost vidu transporta i
makro-mikro nivo lokacije.
Kvalitativna
ocena
Kvantitativna
ocena

Lo

Dobar

Prosean

Vrlo dobar

Odlian

Tip
kriterijuma
max

min

Tabela 1. Interval skala za kvantifikaciju kriterijuma

PRIMENA METODA VIEKRITERIJUMSKE ANALIZE

MAXMAX I MAXMIN METODA
K1

K2

K3

K4

K5

K1

K2

K3

K4

K5

A1

40

10

A1

0.75

0.25

0.666

A2

120

A2

0.25

0.15

0.777

0.666

A3

30

40

A3

0.555

0.714

min

max

max

max

max

min

max

max

max

max

Tabela 2. Kvantifikovana matrica odluivanja

Tabela 3. Linearizovana matrica odluivanja

K1

K2

K3

K4

K5

maxmax

maxmin

A1

0.75

0.25

0.666

0.25

A2

0.25

0.15

0.777

0.666

0.15

A3

0.555

0.714

0.555

Tabela 4. Optimalne lokacije prema metodama Maxmax i Maxmin

SAW METODA
K1
A1 0.75
A2 0.25
A3
1
wj 0.40

K2
0.25
0.15
1
0.20

K3
1
0.777
0.555
0.15

K4
0.666
0.666
1
0.15

K5
1
1
0.714
0.10

Tabela 5. Linearizovana matrica odluivanja

A1
A2
A3

K1
0.3
0.1
0.4

K2
0.05
0.03
0.2

K3
0.15
0.117
0.083

K4
0.1
0.1
0.15

K5

0.1
0.7
0.1 0.447
0.071 0.905

Tabela 6. Optimalna lokacija primenom Saw metode

TOPSIS METODA
Korak 1. normalizacija polazne matrice :
Rij

Korak 2. oteavanje normalizovane matrice

Xij
m

Xij

i 1

K1
A1 0.308
A2 0.923
A3 0.231
wj 0.40

K2
0.240
0.144
0.960
0.20

K3
0.723
0.562
0.402
0.15

K4
0.485
0.485
0.728
0.15

K5
0.631
0.631
0.451
0.10

Tabela 7. Normalizacija polazne matrice

K1
A1 0.123
A2 0.369
A3 0.092

K2
0.048
0.029
0.192

K3
0.108
0.084
0.060

K4
0.073
0.073
0.109

K5
0.063
0.063
0.045

Tabela 8. Oteavanje normalizovane matrice

 Korak 3. - formiranje idealnog i anti-idealnog reenja

K1
A1 0.123
A2 0.369
A3 0.092

K2
0.048
0.029
0.192

K3
0.108
0.084
0.060

K4
0.073
0.073
0.109

K5
0.063
0.063
0.045

Korak 4. - raunanje udaljenosti (euklidsko rastojanje) svake alternative od idealnog i antiidealnog reenja
S1

0.123 0.0922 0.048 0.1922 0.073 0.1092

0.152

S2

0.369 0.0922 0.029 0.1922 0.084 0.1082 0.073 0.1092

S3

0.060 0.1082 0.045 0.0632

S1

0.123 0.3692 0.048 0.0292 0.108 0.062 0.063 0.0452

S2

0.084 0.062 0.063 0.0452

0.324

0.051
0.252

0.03

0.092 0.369 2 0.192 0.029 2 0.109 0.073 2 0.0.323

Korak 5. - raunanje relativne bliskosti alternative idealnom reenju
S3

0.252
C1
0.624
0.252 0.152

0.03
C2
0.085
0.03 0.324

C3

0.323
0.863
0.323 0.051

 Korak 6. rang alternative

Slika 1. Grafiki prikaz alternativa iz softvera

ELEKTRA
Osnovni rezultat primene metode ELECTRE je definisanje kriterijuma za mehaniko
dodeljivanje tzv. veza vieg reda.
Ova metoda sastoji se od uporeenja parova varijanata. Prvo se ispituje stepen
saglasnosti izmeu teina preferencije i uparenih veza dominacije (izmeu pojedinih
varijanata), a potom stepen nesaglasnosti po kome se ocena teina pojedinih
varijanata meusobno razlikuje.

Korak 1. - Raunanje normalizovane matrice odluivanja.

Korak 2. - Raunanje teinske normalizovane matrice odluivanja.
Prva dva koraka su ista kao i kod metode Topsis, stoga vae vrednosti iz tabele sedam odnosno osam.
Korak 3. - Odreivanje skupova saglasnosti i nesaglasnosti
U ovom koraku poinje uporeenje pojedinih parova varijanata k i s, gde je k,s=1, 2, ...m i ks. Zatim se za
svaki par varijanata (k, s) odreuju skupovi slaganja (Cks) i skupovi neslaganja (Dks), i to na sledei nain:
skup indeksa kriterijuma u kojima ak prefefira (dominira) nad as (ak
poeljnije od as) za max fx
skup indeksa kriterijuma u kojima ak ne prefefira (ne dominira) nad as za
max fx
K1
A1 40
A2 120
A3 30
min

K2
10
6
40
max

K3
9
7
5
max

K4
2
2
3
max

K5
7
7
5
max

 Korak 4. - Odreivanje matrice saglasnosti C

0
0.25
0.75

1
0
0.75

0.25
0.25
0

Tabela 9. Matrica saglasnosti

Korak 5. - Odreivanje matrice nesaglasnosti D

K1
A1 0.123
A2 0.369
A3 0.092

K2
0.048
0.029
0.192

K3
0.108
0.084
0.060

K4
0.073
0.073
0.109

K5
0.063
0.063
0.045
0
0
1
0
0.335 0.087

1
1
0

Tabela 10. Matrica nesaglasnosti

 Korak 6. - Odreivanje matrice saglasne dominacije F

Nova matrica saglasne dominacije F formira se na osnovu kriterijuma da je:

0
0
1

1
0
1

0
0
0

Tabela 11. Matrica saglasne dominacije

Korak 7. - Odreivanje matrice nesaglasne dominacije G

0
0
1
0
0.335 0.087
Nova matrica nesaglasne dominacije G formira se na osnovu kriterijuma da je:
0
0
1

1
0
1

0
0
0

Tabela 12. Matrica nesaglasne dominacije

1
1
0

 Korak 8. - Odreivanje matrice agregatne dominacije E

0
0
1

1
0
1

0
0
0

Tabela 13. Matrica agregatne dominacije

Korak 9. - Eliminacija manje poeljnih varijanti

Ako je vrednost eks=1 iz rezultujue matrice, tada varijanta ak dominira nad

varijanatom as po oba kriterijuma (saglasnosti i nesaglasnosti). To, meutim ne znai
da ne postoji neka druga varijanta koja ne dominira nad ak. Zbog toga, uslov da ak
nije pod dominacijom neke druge varijante. To praktino znai da koja varijanta u
kolonama bude imala najmanje jedinica, ona e biti najpoeljnija (a ako se gleda po
vrstama onda vai obrnuto da je varijanta sa veim brojem jedinica bolja). Dakle
sledi a1 dominira nad: a2 ;a2 ne dominira ni nad jednom akcijom; a3 dominira nad: a1
a2; najbolja akcijaje: a3.

ZAKLJUAK

Posmatrajui rezultate svih primenjenih metoda dolazi se

do zakljuka da je lokacija tri optimalna za izgradnju
logistikog centra.
Prema svim metodama lokacija tri je optimalna, osim
prema metodi Maxmax koja, mora se jo jednom naglasiti ne
uzima u obzir teinske vrednosti koeficijenata i predstavlja
metodu optimizma, stoga lokacije i jesu podjednako dobre.

Na osnovu svega prikazanog moe se zakljuiti da se

primenom metoda viekriterijumske analize dolazi do
validnih rezultata koji su primenjivi u praksi.