EMIL DIRKEM (18581917)

sociologija treba da prouava drutvene

injenice
drutvene injenice su spoljanje i
nametnute oveku, pojedincu
materijalne drutvene injenice (dostupne
ulima)
nematerijalne drtvene injenice (norme,
vrednosti)
injenice treba prouavati kao stvari

1.
2.

drutvena podela rada osnov drutvenog

razvoja i napretka
dve vrste solidarnosti kao rezultat
drutvene podele rada
mehanika solidarnost (nerazvijena podela
rada, primitivna drutva)
organska solidarnost (razvijena podela
rada, savremena drutva)
kako mehanika solidarnost prelazi u
organsku solidarnost?

1.

2.

3.

kroz dinamiku gustinu drutva (poveanje

broja stanovnika, obavljanje vie poslova,
poveanje interakcije meu ljudima)
kolektivna svest (zajednika verovanja i
oseanja), u mehnikoj solidarnosti jaa i
uticajnija kolektivna svest, u drutvima sa
organskom solidarnou manje uticajna
da li to vai danas)
krivino pravo mehanika solidarnost

4. restitutivno pravo organska solidarnost

5. anomija drutva (vea kod drutva organske neko
kod drutva mehanike solidarnosti)
TIPOVI SAMOUBISTVA
1. anomino
2. egoistino (slaba integracija u zajednicu)
3. altruistiko (previe integrisani u grupu i posveeni
grupi)
4. fatalistiko (prevelika drutvena regulacija,
suprotno anomikom)

Drtvo

osnova svega ovekovog

drutvo se oslanja na moral
ovek bez drutva sveden je na ula
drutvo je za individualne svesti ,
transcendentan objekt. ono nije samo
velika materijalna sila, ono je velika
moralna sila
drutvo je moralni autoritet
sloboda postaje stvarna samo u drutvu

drutvo je proizvod sui generis (svoje

vrste, posebno)
drutvo je istovremeno neto spoljanje,
kolektivna stvarnost, koja se nasmee,
kome se naa volja povinuje, ali ono je u
nama, isto to i mi, mi ga po toj osnovi
elimo, ali ono je nae samo delimino, jer
beskrajno nad nama gospodari
drutvo je oveku bog
- SOCIOLOGIZAM

Sutina Dirkemovog
1. drutvene injenice su stvari (sui generis)
metoda
one imaju sopstvenu prirodu (religija,
2.

3.
4.

mitovi, dogme, moral)

prouavanje mora biti objektivno,
drutvene injenice moraju se izuavati
spolja, poput ostalih prirodnih pojava
treba sistematski otklanjati sve prethodne
pojmove
sociolog treba definisati stvari kojima se
bavi to je neophodan uslov za svaki dokaz
i svako proveravanje

FORMALISTIKE TEORIJE U
SOCIOLOGIJI

Opte karakteristike formalizma:

Izuavanje forme (oblika) drutvenih
pojava
Odvajanje forme od sadraja (forma kao
jedinstven elemenat i sadraj kao
promenjiv elemenat)
Primer rat
Tenja za drutvenom organizacijom i
stabilnou, odbacivanje revolucije

Ferdinand Tenis (1855-1936)

Dela: Zajednica i drutvo i Uvod u

sociologiju
Dva elementa, dva istorijska tipa drutva
koji se nalaze u svakom drutvu :
zajednica (Gemeinschaft) i drutvo
(Gesellschaft)
Zajednicu stvara organska volja
(simpatije prema drugom, ljubav,
solidarnost, poverenje)

Drutvo stvara izborna volja

(udruivanje radi postizanja cilja)
Zajednica (zemljoradnika, seljaka,
narod)
Drutvo (civilizovano, graansko,
trgovako, drava)
Zajednica je nastala prva ali se svugde
pretvara u drutvo

Sociologija istrauje u kojoj meri

drutvena volja utie na drutvene
odnose
Zatim, u kojoj meri jedna drutvena
grupa (porodica) poseduje elemente
zajednice ili drutva nije jasno (?)

F. Tenis deli sociologiju na 3 dela

a) Nauka o zajednikom ivotu (nauka o
drutvenom nagonu)
b) Nauka o drutvenoj dui (ujedinjujui i
razarajui motivi)
c) Posebna, specijalna sociologija koja se
sastoji od tri dela:

1.
2.

3.

ista sociologija (uenje o osnovnim

pojmovima drutvenih bia
Primenjena sociologija (posmatra
prethodne pojmove iste sociologije u
dinamikom smislu)
Empirijska sociologija (Tenis nije opisao
ta pod tim podrazumeva)

GEORG ZIMEL (1858-1918)

1.
2.

Dela: Sociologija, Osnovna pitanja

sociologije, Filozofija novca, Religija
Sociologija treba da prouava forme (oblike)
drutvenog ivota
Drutvo je interakcija pojedinaca kao i lanova
drutvenih grupa
Svaka interakcija ima dve forme:
Udruenje na osnovu individualnih ciljeva
Udruenje bez konkretnih ciljeva, samo sebi
svrha (zabave , priredbe)

Binalnost strukture dru. grupa (saradnja sukobi, nadreenost - podreenost,

integracija - dezintegracija)
Sukob je organski elemenat svake grupe
(ak i porodice)
Zimel veliku ponju posveuje istraivanju
drutvenog konflikta
Refleksija - ponaanje i svest ljudi u
interakciji koja strukturama daje sadrinu

dijade (dva lana) i trijade (tri lana) kao dve

osnovne, proste drutvene grupe
objektivne kulture (sve ljudske tvorevine koje ine
kulturu)
subjektivne kulture (sposobnost pojedinca u
stvaranju i usvajanju elemenata objektivne kulture )
tragedije kulture koji oznaava razliku izmeu
brzine i rasta objektivne kulture i sporosti i ne
snalaenja individulne kulture

Novac kao uzrok promene formi drutva

MAKS VEBER (18641920)

Privreda i drutvo, Protestantska etika i duh

kapitalizma, Eseji iz sociologije, Duhovni
rad kao poziv, Spisi iz sociologije religije.
Drutveno delanje svesno ponaanje
ljudi, sa smislom, svrhom i znaenjem
Ponaanje manje, vie nesvesni postupci
ljudi
Biheviorizam prouavanje ponaanja,
povezano sa psihologijom


1.
2.
3.

4.

Vrste delanja
Afektivno delanje - uzrokovano emocijama,
neracionalno
tradicionalno delanje po navici ili u skladu
sa obiajima
Vrednosno-racionano delanje akter bira
sredstvo sa najviim vrednostima, iako ne
mora biti najbolje
Ciljno-racionalno ostvariti cilj najboljim
sredstvom u datom okruenju

Razumevanje metodoloki postupak

koji zahteva da istraiva razume
misaoni proces, njegova znaenja i
motive, te kako oni utiu na delanje koje
se prouava, prati

Vrste racionalnosti
Praktina racionalnost najefikasniji nain
za ostvarenje svakodn.ciljeva
2. Teorijska racionalnost spoznati
racionalnost kroz razvoj apstraktnih
koncepcija, racionalno razumevanje sveta, a
ne racionalne radnje u tom svetu
3. Vrednosna racionalnost izbor najboljeg
sredstav na osnovu vrednosti
4. Formalna racionalnost na osnovu normi i
zakona
1.

Idealni tip izdvajanje osnovnih

elemenata neke pojave, racionalnih
komponenti koji slue kao model za
analiziranje drutvenih pojava, kao
model za poreenje razliitih primera
drutvenih fenomena u razliitim
kulturama i razliitim vremenskim
periodima.


1.

2.
3.

Tipovi vlasti
Tradicionalna vlast voe
predodreene da vladaju od strane
prastarih pravila
Harizmatska vlast hrabrost, izuzetnost,
svetost
Racionalna vlast na osnovu pravila i
propisa vostvo stie vlast