Javni dug kao instrument

ekonomske politike
Branka Grubei, 36/11

Pojam javnog duga

Javni dug se moe definisati kao

akumulirana pozajmljena novana
sredstva drave, odnosno zbir svih
potraivanja koja prema dravi imaju
njeni povjerioci u odreenom trenutku.

Pojam javnog duga

Javni dug i dug javnog sektora

Javni dug i javni zajam

Karakteristike javnog
duga:

javni dug predstavlja finansijski

instrument koji obuhvata i elemente
prihoda i elemente rashoda;
javni dug karakterie njegova povratnost;
javni dug karakterie kamata;
javni dugovi se obezbjeuju na
dobrotvornoj osnovi i
javni dug se ne smatra pravim prihodima.

Funkcije javnog duga:

Funkcija balansiranja javnih rashoda;

Funkcija ekonomske stabilizacije i

Funkcija privrednog razvoja.

Klasifikacija javnog duga

prema teritorijalnom pristupu unutranji i spoljni;

prema metodama kojima se drava slui da bi
dola do sredstava dobrovoljni i prinudni;
prema vremenu za koji su formirani letei ili
kratkoroni (preventivni) i konsolidovani ili
dugoroni;
prema nainu otplate i garanciji anuitetski,
rentni, dugovi s naplatom kamate i dugovi bez
naplate kamate i
prema tome da li drava istovremeno preuzima i
obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za
uredno plaanje kamata i otplata zajmovi sa
zalogom i zajmovi bez zaloga.

Uzroci stvaranja javnog

duga

normativni pristup drava kao dobrotvorni

drutveni planer kome je cilj obezbjediti
maksimalnu korist lanovima drutva i
pozitivni pristup - politiari odluuju o nainu
finansiranja na osnovu vlastitog interesa i
specifinih ogranienja koja im postavlja
institucionalno okruenje

Pokazatelji zaduenosti

pokazatelji ino-zaduenosti:
odnos ukupnog duga prema bruto domaem proizvodu

i
odnos ukupnog duga prema izvozu robe i usluga;

pokazatelji toka zaduenosti:

odnos otplate duga prema izvozu robe i usluga;
odnos godinje obaveze po kamatama prema izvozu;
odnos otplate glavnice prema iskorienim zajmovima;
odnos neto transfera finansijskih sredstava iz

inostranstva i
odnos iskorienih zajmova prema uvozu.

Endogeni (interni) faktori

zaduenosti

prekomjerna lina, opta i ivesticijska

potronja, koja je u duem periodu vea od
domae proizvodnje;
investicije iznad nivoa unutranje tednje;
politika negativnih realnih kamatnih stopa;
politika precijenjenog kursa nacionalne valute;
porast inflacije;
visok uvoz opreme i
promaene investicije.

Egzogeni (eksterni) faktori

zaduenosti:

kretanje kamatnih stopa na meunarodnom

tritu kapitala, prije svega LIBOR-a;
porast inostrane potranje za proizvodima
zemalja u razvoju, posebno sirovina i
energije;
porast ponude na tritu kapitala u svijetu,
prije svega zbog uspjeno recikliranih
petrodolara;
pogoranje uslova razmjene i
razliiti drugi razlozi, politiki i ekonomski.

Reprogramiranje dugova zemalja

u razvoju

Pariki klub povjerilaca

tri temeljna naela prilikom
reprogramiranja dugova u okviru
Parikog kluba
Londonski klub povjerilaca

Uloga MMF-a i Svjetske banke u

rjeavanju krize dugova

Komponente programa stabilizacije MMF-a:

liberalizacija cijena da se eliminie viak agregatne tranje nad

ponudom;
liberalizacija uvoza radi poveanja agregatne ponude u zemlji i
stepena konkurentnosti na domaem tritu;
postizanje pozitivnih realnih kamatnih stopa da bi se stimulisala
domaa tednja, a destimulisala agregatna potronja;
promjena kursa nacionalne valute radi stimulisanja izvoza i
destimulisanja uvoza;
restriktivna monetarna politika da bi se poveala realna kamata,
smanjila agregatna potronja, a poveala tednja i
restriktivna ffiksna politika kojom se ograniava javna potronja.

Uloga MMF-a i Svjetske banke u

rjeavanju krize dugova

Strategije pomoi WB u rjeavanju krize dugova

jako zaduenih zemalja:
poveanje finansijske podrke strukturnom prilagoavanju

privreda jako zaduenih zemalja;

jaanje politike dijaloga s vladama lanicama radi
utvrivanja promjena i dogovora o nunim promjenama u
ekonomskoj politici koje e te promjene omoguiti;
nastavljanje finansiranja investicija radi promjene
privredne strukture i radi poveanja proizvodne
mogunosti privrede i
pomo u mobilisanju finansijske podrke programu
strukturnog prilagoavanja od strane komercijalnih
banaka i javnih zajmodavaoca.

Javna zaduenost BiH

Od toga alocirano na:

Opis

Vanjski
dug

Republika
Srpska

Institucije
BiH

6.977,35
154,02

4.382,35
99,20

2.555,49
54,83

10,85
0,00

28,65
0,00

Ukupno vanjski dug

7.131,37

4.481,54

2.610,32

10,85

28,65

Stara devizna tednja

Ratna potraivanja
Opte obaveze

1.273,08
1.015,20
177,50

761,47
486,72
12,45

477,65
528,48
165,05

33,96
0,00
0,00

0,00
0,00
0,00

280,00
128,90

130,00
59,40

150,00
69,50

0,00
0,00

0,00
0,00

6,07

0,00

0,00

6,07

0,00

19,43

0,00

19,43

0,00

0,00

432,21

110,38

321,83

0,00

0,00

3.332,39
10.463,76

1.560,42
6.041,96

1.731,94
4.342,26

40,03
50,88

0,00
28,65

Obaveze po kreditima
Refundacija poreza
optina i fondova po
osnovi izmirenja putem
obveznica
Dug optina, gradova
i kantona
Ukupno unutranji
dug

JAVNI DUG BiH

Federacija
BiH

Brko
distrikt
BiH

BiH nosilac obaveze

Izravni dug entiteta

Dugorone obaveze
Trezorski zapisi

Unutranji
dug

Iznos
zaduenja

Vanjska zaduenost BiH

VANJSKI DUG
OPIS

Iznos
zaduenja

Federacija
BiH

Republika
Srpska

Distrikt

Vanjski dravni dug

6.977.354.047

4.382.347.130

2.555.494.971

10.854.815

28.648.131

Vanjski dug entiteta

i Distrikta

154.022.509

99.195.260

54.827.249

7.131.367.556

4.491.542.390

2.610.322.220

10.854.815

28.648.131

UKUPNO:

Institucije
BiH

Struktura vanjske zaduenost

BiH prema kreditorima

OSTALI KREDITORI ; 12%

LONDONSKI KLUB ; 7%

SVJETSKA BANKA - IDA; 25%

EUROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ; 9%

SVJETSKA BANKA - IBRD; 9%

EUROPSKA INVESTICIONA BANKA; 14%

PARIKI KLUB; 11%

MEUNARODNI MONETARNI FOND; 13%

Vanjska zaduenost BiH sa

stanovita perioda nastanka obaveze

Stari dug; 1,768,075,050

Novi dug; 5,363,292,506

Dinamika zaduivanja kroz

razdoblje
8000

7000

6000

5000

mil. KM

4000

3000

2000

1000

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Unutranja zaduenost
BiH

Vrsta obaveza

Nosilac obaveza
Bosna i Hercegovina

Izravni dravni dug

Neizravni dravni dug
Ukupno unutr. dug po kome je BiH nosilac

Ukupno

0,00
0,00

obaveze:

0,00
0,00

0,00
Federacija
BiH

Republika
Srpska

Distrikt

Stara devizna tednja

761,47

477,65

33,96

1.273,08

Ratna potraivanja

486,72

528,48

0,00

1.015,20

12,45

165,05

0,00

177,50

130,00

150,00

0,00

280,00

59,40

69,50

0,00

128,90

0,00

0,00

6,07

6,07

0,00

19,43

0,00

19,43

1.450,04
1.410,11
40.03
Dug optina, gradova, kantona
u Federaciji BiH
u Republici Srpskoj
110,05
274,22
0,33
47,61

2.900,18

321,83

432,21
3.332,39

Opte obaveze
Dugorone obveznice
Dug po trezorskim zapisima
Obaveze po kreditima
Refundacija poreza opti. i fondovima po
osnovu izmirenja poreza putem obveznica
Ukupno dug entiteta/Distrikta

Obaveze po kreditima
Dugorone obveznice
Ukupan dug optina,
gradova i kantona
110,38
UNUTRANJA ZADUENOST BOSNE I HERCEGOVINE

384,27
47,94

Zakljuak

Mnoge zemlje savremene ekonomije

nalaze se u potekoama zbog prevelikog
zaduivanja budui da su ekonomske
turbulencije i kretanja izraenije vie nego
ikada, pa prema tome, svaka zemlja treba
da kreira svoju optimalnu politiku
zaduivanja shodno svojoj veliini,
potrebama i mogunostima.

Hvala na panji!