KRIMINALISTIKO POLICIJSKA AKADEMIJA

METODOLIGA NAUNOG
ISTRAIVANJA
Prof. dr Sran Milainovi

KRIMINALISTIKO POLICIJSKA
AKADEMIJA

METOD I METODOLIGA
Prof. dr Sran Milainovi

POJAM I PREDMET METODOLOGIJE

Nauka nastaje u periodu zamene mistinog tumaenja
prirodnih pojava uzrono-posledinim tumaenjem.
Nastanak filozofije obeleava poetak naunog
saznanja. Nauka u dananjem smislu nastaje
razvojem buroaskog drutva, tj. u 17 veku. kada se
osamostaljuje kao posebna delatnost drutveno
priznata i prihvaena.
Nauka je svrsishodna ljudska delatnost kojom se
saznaje istina o predmetu istraivanja.
U osnovi nauke nalazi se proces sticanja
demonstracije i primene naunog saznanja.
Nauno saznanje tie se predmeta nauke i do njega
se dolazi naunim istraivanjima i primenom naunih
metoda

NENAUNA SAZNANJA

1.

Zdravorazumsko
Religijsko
Filozofsko
Ideoloko
Umetniko
Zdravorazumsko saznanje je tvorevina bazirana na
svakodnevnom iskustvu.
2. Religijsko saznanje zasniva se na verovanju u
vanulni, natprirodni i objektivni entitet. Religijska
znanja prezentirana su u obliku kanona (crkveni
zakoni) tj. skupa pravila i principa koji imaju vrednost
svetih spisa (npr. Stari i Novi zavet). Verska uenja
nisu podlona proveri (verifikaciji), niti sumnji u
istinitost uenja. Sutina ove vrste saznanja je u
verovanju a ne u proveri istinitosti.

Filozofsko saznanje se vezuje za filozofiju kao pogled na

svet, njegovo postojanje, njegovu sutinu, smisao i sutinu
ljudskog bivstvovanja i vrednostima ljudskog ivota uopte.
U odnosu na nauno, filozofsko saznanje je slobodnije u
izricanju vrednosnih sudova, a filozofske analize najee
ne podleu verifikaciji jer je predmet filozofije optiji od bilo
koje pojedinane nauke.
Ideoloko saznanje je zaokruena, sistematizovana slika o
svetu kao celini i poloaju oveka u njemu. Za razliku od
naunog saznanja iji je cilj otkrivanje objektivnog sveta
onakav kakav jeste, ideologija procenjuje kakav bi trebalo
da bude svet i ljudska delatnost u njemu. Otuda je
ideologija iskrivljena, lana slika stvarnosti koja proizilazi iz
klasnog poloaja pojedinaca i drutvenih grupa.
Umetniko saznanje je poseban oblik saznanja. Umetnost
kao duhovna tvorevina ima prevashodno estetsku
vrednost. Ona se ispoljava u individualnom umetnikovom
doivljaju saznanju koje se materijalizuje u umetnikom
delu.

1.
2.
3.
4.
5.

Nauku moemo definisati kao

ukupnost istinitih znanja, do kojih
ljudi dolaze odreenim metodama, o
svetu koji ih okruuje i samom sebi,
koja se karakteriu:
objektivnou,
optou,
sistematinou,
preciznou i
razvojnou.

NAUNI PRINCIPI

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Nauni principi predstavljaju osobine

naunog saznanja meu kojima su:
optost,
objektivnost,
proverljivost,
preciznost,
sistematinost,
organizovanost i
istinitost naunog saznanja.

Objektivnost naunog saznanja znai da moe biti

provereno odreenim metodama
Optost se manifestuje u utvrivanju optih svojstava,
veza i odnosa iskustvenih pojava
Sistematski karakter naunih saznanja se ispoljava u
nepostojanju protivurenih veza izmeu razliitih
naunih stavova, tako da nauno saznanje predstavlja
neprotivurean sistem koji se izvodi iz jednog opoteg
principa.
Preciznost se ispoljava u preciznom izraavanju
iskustvenog saznanja na osnovu adekvatnih mernih
instrumenata, izraene klasifikacije pojava i pomou
naunog jezika.
Razvojnost naunog saznanja se izraava u otvorenosti i
nezavrenosti naunog saznanja

dovoljno razvijene teorije su i praktine

OSNOVE, METODE, POSTUPCI,
TEHNIKE, INSTRUMENTI za
PROUAVANJE predmeta

IZGRAENA METODOLOGIJA

2.
kojm se bavi
(sadrajno)

ETIRI KONSTRUKTIVNE
OSNOVE KOJE ZAHTEVA

DEFINISAN PREDMET

ST
V
OB ARNO
S
JEK
TIV T
IST
NO
ST
ZA INA
KON
ZA
K
PRO ONITO
DO VERLJ ST
I
K
PRA AZIVO VOST
S
K TI
NA T
PRI
MEN
JI

1.

NAUKA
4.
RAZVIJEN JEZIK
INTERPRETACIJE

VOS
T

Koji ini odgovarajui

fond saznanja o
predmetu nauke

3.

KONSTITUISAN
NAUNI SISTEM

(kategorijalni i ostali
pojmovi, sintagme,
termini, simboli) za
PREDSTAVLJANJE i
PREZENTOVANJE
saznanja o predmetu
kojim se bavi

 Nauna saznanja obezbeuju vii stepen istinitosti od

drugih oblika saznanja (zdravorazumsko, religijsko)
pa se odreuju kao istinita saznanja. Istinita saznanja
su saznanja o nekoj prirodnoj ili drutvenoj pojavi koja
u sebi sadre istinite sudove.
Nauno saznanje je nastajanje znanja o nekom delu
stvarnosti uz pomo naunih metoda.
Nauni iskazi moraju biti izraeni terminima ije je
znaenje precizno i jasno, tj. da su drutveno
razumljivi.
Nauna istina mora biti:
Objektivno proverljiva i
Teorijski dokazana
Nauna znanja moraju omoguiti
predvianje budueg toka dogaaja
moraju biti sistematizovana

Nauni metod i metodologija

Nauka je odreena je kako svojim
predmetom tako i metodom istraivanja.
Nauni metod se odreuje kao put kojim
se dolazi do naune istine i potie od
grke rei methodos put, traenje.
Nauni metod je skup raznih postupaka
i procesa (radnji i sredstava) pomou
kojih se dolazi do naunih istina
odnosno naunih saznanja.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Metod naunog saznanja je smisleno i

svrsishodno racionalno konstituisan sistem
ideja, koncepcija, radnji i sredstava odabran po
naunim kriterijumima i nauno proveren u cilju
sticanja naunog saznanja, odnosno naunog
istraivanja o predmetu ili metodu nauke.
Bitna obeleja naunog metoda:
Naunost
Racionalnost
Ciljnost
Sistematinost
Kontrolisanost
Kritiko vrednovanje odabranih koncepcija,
postupaka i sredstava u okviru odreene nauke

Elementi naunog metoda

Nauni metod se sastoji od tri

elementa:
1.Postupak,
2.Znanje o samom predmetu
3. Sredstva

TA JE METOD?
To je skup bazinih polazita i principa na
osnovu i pomou kojih se dolazi do
naunih saznanja:
- stie novo znanje na temelju ve
poznatih injenica
- otkrivaju nove injenice i nova znanja
- odvaja istinito od neistinitog ili manje
istinitog...

 Metodi istraivanja mogu da imaju vie

modaliteta, a u njihovom sastavu moe da
bude vie tehnika istraivanja.
Pod tehnikama istraivanja podrazumevamo
sloene operativne oblike metoda. Svaku tehniku
ine njeni nauni sastavni delovi, instrumenti i
postuci.
Pod instrumentima podrazumevamo sva
sredstva, sve stvari koje koristimo prilikom
primene metoda u istraivanju
Postupci su izvravanje odreenih radnji u
skladu sa pravilima metoda i istraivake tehnike
i saglasno uputstvu u okviru konkretnog projekta
istraivanja.

PODELA NAUNOG METODA

1. OSNOVNE METODE (analiza, sinteza,
apstrahovanje, konkretizacija, specijalizacija,
generalizacija, indukcija, dedukcija,
komparacija) su u osnovi svih drugih metoda.
2. OPTENAUNE METODE (statistika metoda,
metoda modelovanja, aksiomatska, analitikodeduktivna, i hipotetiko deduktivna) primenjuju
se u svim naukama.
3. POSEBNE METODE POJEDINIH GRUPA
NAUKA (npr. drutvenih) (pozitivizam,
strukturalizam, dijalektiki metod i dr)
4. METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA
(ispitivanje, posmatranje, eksperiment)

METODOLOGIJA
Metodologija je nauka o metodima naunog
saznanja, odnosno
Metodologija je nauka iji je glavni predmet
izuavanja metode naunog saznanja.
Dakle metodologija je nauka o metodama
sticanja naunog saznanja odnosno o
metodama naunog istraivanja.
Zadatak metodologije je da otkrije, opie i objasni
metode naunog saznanja, tj. da pokae i objasni
naine dolaenja do naunih saznanja.

Predmet metodologije je nauka i nauni

metod u svim njegovim vidovima.
Metodologija kao logika disciplina, ne samo
to opisuje naunu praksu, ve i propisuje
kako se treba da radi u nauci da bi njeni
rezultati bili valjani.
Metodologija je nuna i normativna nauka.
Metodologija je i kritika nauke i naunog
metoda.

METODOLOGIJA I METOD
METODOLOGIJA je nauka o putevima istinitog
saznavanja sveta. Ona je miljenje o miljenju,
meta-miljenje. Na zadatak je da nauimo da
posmatramo samo miljenje i da sudimo o
njemu: kojim principima se vodi; koje procedure
koristi; kojim tehnikama se slui
Moramo, dakle, nauiti da se kreemo kroz
miljenje: gore-dole (po nivoima zakljuivanja i
apstrakcije); tamo-ovamo (po uporednim
metodama kojima se slui); napred nazad (da
bismo uoili i istraili njegovu genezu...

SASTAVNI DELOVI METODOLOGIJE

Metodologija kao teorijsko-empirijska i normativna nauka se
sastoji od tri posebna dela
Prvi deo ine nauna saznanja o pravilima logike i odnosima
pravila logike sa metodama i predmetom istraivanja. Njime
se uspostavlja odnos izmeu metodologije i logike. U ovom
delu razreavaju se pitanja primene odreenih logikih
postulata i pravila u okvirima utvrenih paradigmi
nauke,sistema logike I metodolokih pravaca.
LOGIKA je nauka o zakonima miljenja
Formalna logika je nauka o elementarnim zakonima i oblicima
pravilnog miljenja
Dijalektika logika nauka o sveoptim zakonima razvoja
prirode , drutva i miljenja
AKSIOM oevidna spoznaja tj.injenica. Vrhovni zakon,
osnovno naelo koje se ne moe dokazivati, i ne trai
dokazivanje.
PARADIGMA uzor, obrazac

 Drugi deo nazivamo epistemolokim ili

saznajnim. U ovom delu razreavaju se problemi
odnosa izmedju naunog saznanja o predmetu i
naunog saznanja o metodu.
Trei deo nazivamo nauno-strategijskim.
Ako metodologiju shvatamo kao nauku (o
metodama sticanja naunog saznanja i naunog
istraivanja) ureenu u jedinstven sistem sa
strogo naunom sistematizacijom i nauno
utvrenim strukturama, funkcijama i odnosima,
osnovano je govoriti o jednoj sloenoj nauci koju
ini vie delova-celina!

 Ima osnova i za suprotno shvatanje ko je tvrdi da postoji

vie metodologija koje se meusobno znatno razllikuju.
Najee se razlikuju: 1) Opta metodologija; 2)
Metodologija prirodnih nauka; 3) Metodologija drutvenih
nauka; 4) Metodologija pojedinih nauka (specijalne
metodologije).
Prema tim shvatanjima Opta metodologija izuava
opta pravila naunog istraivanja, za koja se moe
smatrati da vae za istraivanja svih vrsta i u svim
naukama.
Metodologija prirodnih nauka istrauje metode naunog
saznanja i istraivanja koja se koriste u prirodnim
naukama, a Metodologija drutvenih nauka bavi se
metodama koje se upotrebljavaju u drutvenim naukama.
Specijalne metodologije nauno izuavaju metode koje
se primenjuju u istraivanjima odnosno sticanju naunih
saznanja u pojedinim naukama odnosno naunim
disciplinama

Izvori metodolokih saznanja

Bitna odredba predmeta metodologije upravo je
nastojanje da se meritorno odgovori na pitanje: kako
nauno saznati istinu.

Prvi opti izvor metodolokih saznanja je filozofija

kao sistematizovano opte promiljenje celokupnog
iskustva i predvidjanja razvoja ljudskog drutva.

Drugi neizbean izvor je logika, koja sadri znatne

komponente osnova metodologije. Pravila i kriterijumi
istinitog miljenja sadrani i izgradjeni u logici su
nezaobilazni strukturni inioci metodolokih saznanja.

Trei izvor metodolokih saznanja je sociologija

saznanja koja se bavi meuzavisnostima izmeu
svojstva drutva i drutvenih saznanja ukljuujui i
nauno saznanje.

 etvrti izvor su postojea nauna saznanja o raznim

predmetima nauke i o metodama saznanja u okvirima
raznih nauka.

Peti izvor su sistematizovana i nesistematizovana

istraivaka iskustva,odnosno evidentirana praksa
istraivanja sadrana i iskazana u mnogim realizovanim
istraivakim projektima sa raznim predmetima i
metodama istraivanja u okviru raznih nauka.

esti izvor su specijalna metodoloka istraivanja.

Predmet ovih istraivanja su procesi, tj.procedure
koceptualizacije, izrade projekata istraivanja i struktura i
forme tih projekata, tokovi realizacije istraivanja,
karakteristike, mogunosti i praktikovanja odreenih
metodolokih koncepata i metode istraivanja,itd.

Logike osnove metodologije

Logike osnove metodologije ine delovi

logike koji se najneposrednije odnose na
procese istinitog miljenja. Ovi delovi
logike sadre bitna pravila i upustva o
istinitom miljenju. Kako je nauno
miljenje po svojoj osnovnoj usmerenosti i
tenjama u funkciji sticanja naunog,
dakle istinitog saznanja, neophodno je
poznavanje i primena logikih normi
istinitog miljenja.

 Najkrae reeno logike osnove

metodologije ine:
1) definicije miljenja, principi i zakoni istinitog
miljenja i pitanja imenovanja, oznaavanja,
znaenja i jezika kao sredstva i predmeta
miljenja;
2) oblici miljenja-uenje o pojmu, stavu, sudu i
zakljuku odnosno iskazivanje, suenje,
zakljuivanje ukljuujui dokazivanje i
opovrgavanje;
3) osnovne metode i njihovi postupci (analizasinteza, apstrakcija-konkretizacija; specifikacijageneralizacija, dedukcija-indukcija i analogija,
odnosno komparacija).

Miljenje
Miljenje je sloen proces u kome su sadrzane
psihike, mentalne, fizike i drutvene
komponente. Ono je predmetno (dakle uvek se
misli o neemu),a odigrava se kroz sledee
faze:opaanje-predstavljanje-poimanje
(formiranje pojmova) i promiljenje.
U logici se javljaju i razlike u principima pri
emu se suprostavljaju principi formalne,
(elementarne) logike principima dijalektike
logike.
Kao principi formalne logike navode se: a)
prost identitet; b) prosta neprotivurenost; v)
jedinstvo suprotnosti, g) jedinstvo
protivurenosti.

Zakoni istinitog miljenja i zamiljanja

U prvu grupu, meu zakone osnovnih odlika istinitog
miljenja moemo uvrstiti sledee zakone:
a) predmetnosti- to znai da je neophodno da se
miljenje odnosi na neki predmet miljenja;
b) sadrajnosti- zahtev da miljenje bude ispunjeno
odredjenim sadrajaem;
v) odreenosti- zahtev da miljenje o predmetu bude
odreeno;
g) osnovanosti- zahtev da miljenje bude zasnovano,a
ne proizvoljno;
d) logike povezanosti- zahtev da logikom
konzistentnou i smislenou i
) stalnosti i razvojnosti.

 Drugu grupu, u koje smo uvrstili zakone istinitog

zamisljanja predmeta, ine dve podgrupe, tanije
jedan opti zakon objektivnog zamiljanja predmeta i
jedna podgrupa koja obuhvata posebne zakone
jedinstva, identiteta, raznovrsnosti, suprotnosti,
protivurenosti odnosno neprotivurenosti i stalnosti i
razvojnosti zamiljanja predmeta.

Opti zakon zahteva istinito zamiljanje predmetaonakvog kakav on zaista jeste. Ovaj zakon ima
univerzalno vaenje. Predmet se moe uopte uzev i
nauno saznati samo ako je zamiljen tako da
odgovara realitetu na koji se odnosi. On se veoma
teko realizuje kada su predmeti zamiljanja izvesne
duhovne tvorevine koje se tiu budunosti, umetniki i
drugi sadraji, znaenje i smisao odreenih poruka itd.

Predmeti miljenja i naunog saznanja

Opti predmet miljenja i naunog saznanja
jeste ukupnost procesa i odnosa dogadjanja i
stvari u prolosti, sadanjosti i budunosti.
Mogui su razni kriterijumi za klasifikaciju
predmeta miljenja i naunog saznanja.
1) prirodne pojave (mehanika kretanja;
molekularna-fizika; atomska-hemijska i
bioloka kretanja.
2) psihike pojave,
3) drutvene pojave i procesi.

 Logiko miljenje je ono koje tei istinitom

saznanju i odvija se po pravilima
odreenog sistema logike.
Logiko miljenje je pre svega predmetno,
realitet koji postoji u prolosti, sadanjosti
ili budunosti i ini aktivno shvatanje
objektivne stvarnosti

UENJE O POJMU
Definicija: pojam je zamisao nekog
predmeta; ali ne svaka, ve nauna
zamisao
Predmet (stvar-pojava-proces neposredno svojstvo
predmeta)

ulni utisak
predstava (mentalni sadraj)
pojam (definicija predmeta data po
logikim pravilima)

NASTANAK POJMA

ulno-opaajna delatnost
Razliito-identino
Uporeivanje
Izdvajanje
Odvajanje stvari-pojave-procesa od OSOBINE:
kljuni obrt u nastanku logikog miljenja
Predmet ima vie osobina
Jednu osobinu ima vie predmeta

Razlikovanje osobine od predmeta je poetak

apstraktnog miljenja: zato to osobina u
svom totalitetu nije neposredno opaziva

SADRAJ POJMA
Sadraj pojma ine zamisli osnovnih
osobina (svojstava) predmeta
Svojstva mogu biti:
Osnovna i izvedena
Bitna (sutinska) i nebitna
Stalna i promenljiva

OBIM POJMA
Vrlo znaajno za nauno miljenje i pisanje
Kod definicije: ta se podrazumeva pod pojmom
koja svojstva
Kod obima ta se SVE pod njim podrazumeva:
omeavanje dimenzioniranje pojma, da ne bi
bilo preplitanja (jasnoa i nedvosmislenost kao
jedna od osobina naunog miljenja)
Obim pojma su pojmovi svih onih predmeta na
koje se dati pojam odnosi

VRSTE POJMOVA PO PREDMETU

Pojmovi stvari: od materijalnih do psihikih i logikih:
elija, grad, roba, drutvena klasa, linost, pojam...
2. Pojmovi kvaliteta: oblik, boja, ukus, miris, zvuk; dobroloe (moral); lepo-runo (estetika)
3. Pojmovi kvantiteta: psihometrija, ekonometrija,
sociometrija
4. Relacioni pojmovi: jednakost, slinost, suprotnost;
povezanost, uslovljenost, uzronost
Logiki relacioni pojmovi: konjunkcija (i), disjunkcija
(ili), negacija (ne), implikacija (ako...onda)...
Matematiki relacioni pojmovi: = , <, >, , ,
funkcija: y=f(x
1.

METODOLOKE
ORIJENTACIJE
Osnovne metodoloke orijentacije u nauci se dele
na:
1. Metafiziku (materijalistika i idealistika)
2. Dijalektiku (materijalistika i idealistika)
Ove dve orijentacije se razlikuju po osnovnim
principima saznavanja objektivne stvarnosti

1. Metafiziki metod
Metafiziki metod se zasniva na shvatanju o svetu po
kome su pojave u prirodi, drutvu i ljudskom
miljenju
1. kvalitativno nepromenljive i
2. podlone samo postepenim, tj. evolutivnim
promenama.
Pojave su, dakle, uvek identine samima sebi, u njima
nema unutranje borbe suprotnosti i postoje
izolovano bez meusobnog uticaja.
Polazni stav metafizikog shvatanja sveta je da je
svaka sloena stvar, ili pojava mehaniki skup
samo spolja povezanih, inae u sebi zatvorenih
elemenata.

Metafizika orijentacija i metod,

shvatajui pojave i stvari tako da u njima
nema promena, i da sloene pojave
nastaju sklapanjem ili rasklapanjem od
prostijih elemenata, te da se svaka
promena sastoji samo u kombinaciji
veito istih nepromenljivih elemenata, ne
priznaje pretvaranje jednih pojava u
druge to znai ni raanje i razvoj neeg
novog.

2. Dijalektiki metod
Dijalektiki, tanije dijalektiko-materijalistiki
metod zasniva se na shvatanju sveta po kome su
pojave u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju,
kvalitativno promenljive na osnovu borbe
unutranjih suprotnosti i nalaze se u sveoptoj
meusobnoj poveznosti.
Za razliku od metafizikog, dijalektiki metod shvata i
tumai sve stvari i pojave kao dijalektiki sloena
jedinstva razliiih i protivrenih inilaca.

Nasuprot metafizikom metodu koji porie

progres, dijalektiki priznaje revolucionarne
promene, priznajui i mogunost zaostajanja u
optem razvojnom toku.
Dijalektiko materijalistiki metod mada je
nastao jo u najranijim filozofskim uenjima,
najpotpunije je razvijen u radovima klasika
marksizma.

Principi dijalektikog materijalizma

1. Princip sveopte meusobne povezanosti
2. Princip razvojnosti prerastanjem kvantiteta
u kvalitet i obrnuto
3. Princip negacije
4. Princip jedinstva i borbe suprotnosti

Principi istorijskog materijalizma

1. Princip determinisanosti stanja

drutvenog ivota prethodnim
istorijskim razvitkom
2. Princip o primarnom karakteru
drutvene stvarnosti
3. Princip primarne uloge ekonomije

METOD DRUTVENIH NAUKA

Metod drutvenih nauka proizilazi iz
metoda prirodnih nauka.
Osnovne metodoloke orijentacije u
razvoju metoda drutvenih nauka su:

1. Pozitivistika
2. Marksistika

POJAM NAUNOG ISTRAIVANJA

Sistematska i planska aktivnost:

zasnovana na strogo utvrenim metodolokim
naelima i pravilima
Sprovodi se s ciljem sticanja pouzdanih saznanja o
stvarima, pojavama i procesima; otkrivanje novih,
proveravanje i korekcija postojeih saznanja
Proces traenja pravilnosti meu injenicama

Nauna istraivanja se dele na:

1. Teorijska i
2. Iskustvena (empirijska) istraivanja

 TEORIJSKO ISTRAIVANJE:
Primena apstraktnih teorijskih principa i pravila;
Oslanjanje na postojei kvantum saznanja i
informacija
Kvalitativno prekomponovanje saznanja putem
ega se stvaraju novi uvidi, osvetljavaju do tada
manje poznati ili nepoznati delovi predmeta
istraivanja
PRIMER: Teorijski razraditi pitanje ivotnih
stilova kao sociolokog fenomena

ISKUSTVENO ISTRAIVANJE:
Postojea teorijska i iskustvena saznanja slue kao osnov
za identifikaciju problema i praznina u postojeem saznanju
za izvoenje hipoteza (nauno zasnovanih pretpostavki o
predmetu istraivanja)
Vri se sistematsko prikupljanje novih iskustvenih injenica kojima
se verifikuju hipoteze

PRIMER:
Zna se da razliite drutvene klase imaju osobene ivotne stilove.
Nije jasno da li se ta ralika zadrala i u drutvima u tranziciji;
Postavljene su hipoteze:
I u Srbiji, kao zemlji u tranziciji, postoje razlike u ivotnim stilovima
izmeu pojedinih socijalnih klasa
Te razlike su mnogo manje nego u zemljama u kojima nije bilo velikih
vertikalnih pokretljivosti na socijalnoj skali

VRSTE NAUNOG ISTRAIVANJA

1.

Deskriptivna istraivanja su orijentisana na opis

pojave.
2. Eksplorativna istraivanja (ispitivanja) imaju za
cilj da preciznije definiu pojavu koja tek treba da
se detaljnije istrai i to je vrsta prethodnih
informacija o predmetu ili pojavi.
3. Eksplikativana ili kauzalna istraivanja imaju za
cilj da utvrde uzronu vezu medju pojavama.
Razlika izmeu ovih istraivanja ne moe biti otro
postavljena, (jer ne moemo neto opisivati a da
ga i ne objanjavamo, kao i to ne moemo utvrditi
uzronu vezu izmedju pojava a da ih prethodno ne
opiemo).

PODELA ISTRAIVANJA
1. Fundamentalna,
2. Primenjena i
3. Razvojna,

Prema kriterijumu optosti:

1.
2.

Makro i
Mikro istraivanja,

Prema duini trajanja:

1.
2.
3.

Kratkorona,
Srednjerona i
Dugorona.

Istraivanja mogu biti i:

1. Multidisciplinarna, (kada se odvijaju u
okviru dve ili vie nauka) ili
2. Interdisciplinarna, (unutar jedne nauke
ali vie njenih disciplina).
3. Komparativna istraivanja (kada se
istrauju pojave u razliitom vremenu ili
prostoru).

esto, priroda predmeta istraivanja

zahteva kombinaciju vie vrsta
istraivanja.

KASIFIKACIJA PREMA VREMENU

TRAJANJA

Jednokratna
Viekratna / razvojna / longitudinalna
Ad hoc
Tracking (pravilna uestalost; praenje
trenda)
Panel
Panel

PRIMER TREND ISTRAIVANJA

PROJEKTOVANjE ISTRAIVANjA
Proces izrade project istraivanja je smisaona,
prvenstveno umna aktivnost . To je dinamiki,
sinhronizovan i koordiniran sistem meusobno
povezanih i uslovljenih naunih i strunih, preteno
kreativnih i sloenih aktivnosti, koje se odigravaju po
etapama.
Projektovanje jet misaona ulna aktivnost zato to
istraiva prvenstveno praksom i aktivnou svog uma,
svog razuma i duhovnih moi, konstatuje pojavu kojom
se istraivanje bavi i njene razliite inioce; Sve to stavlja
u meusobne odnose i veze i, na I osnovu svih tih
saznanja i opaanja, sopstvenim miljenjem, oformljuje
odreene stavove i pretpostavke o toj pojavi i njenim
iniocima pridajui im odreena znaenja i formirajui
smisaonu celinu.

 Proces izrade projekta (projektovanje) nuno

sadri sledee delatnosti:
1. opaanje i shvatanje problema i predmeta istraivanja,

odnosno njihovog manifestovanja;

2. prethodnu identifikaciju - izdvajanje iz ukupne drutvene
stvarnosti i svesti o njoj;
3. preliminarno odreenje (definiciju) i klasifikaciju
analogijom - po kriterijumu srodnosti, slinosti i razliitosti
sa drugim pojavama i problemima, kao i po znaaju;
4. analizu izdvojene i definisane pojave odnosno problema,
postupno, kreui se od strukturalne do funkcionalne
odnosno genetike analize;
5) koncipipanje modela problema, predmeta i situacije i
njihova razrada.
Projekt istraivanja je rezultat procesa projektovanja, to je
dokument koji ima vie svojih karakteristika, funkcija,
delova.

FAZE U POSTUPKU NAUNOG

PROUAVANJA
U okviru svake nauke kada je re o istraivanju
mogu se razlikovati pet osnovnih faza
posredstvom kojih se dolazi do naunog
saznanja o istraivanom predmetu. To su:
1. odreivanje predmeta istraivanja i
postavljanje polaznih pretpostavki
(hipoteza)
2. izrada plana istraivanja
3. prikupljanje podataka
4. sreivanje prikupljenih podataka
5. nauno objanjenje i proveravanje

FORMULACIJA PROBLEMA

ta moe biti problem za istraivanje?

Problem poinje tekoom u razumevanju /

objanjavanju nekih pojava
Problem mora da predstavlja jednu vrstu zagonetke
koja nas motivie na istraivanje
On ini prazninu u dotadanjem naunom znanju

ta sadri ovaj deo istraivakog projekta?

Detaljan opis problema

Objanjavanje naunog znaaja njegovog istraivanja
Objanjavanje drutvenog znaaja
Pregled i krai opis prethodnih istraivanja i njhovih
rezultata / nalaza

Prva radnja po konstatovanju problema istraivanja je uvid u

ve postojei nauni fond.

To podrazumeva otkrivanje teorijskih saznanja o problemu i o

moguim reavanjima problema. Na taj nain problem se blie
identifikuje, ograniava i precizira i utvruje se njegovo mesto u
okviru nauke, naune discipline i prakse.
Analiza naunog saznanja o problemu istovremeno je i poetna
faza analize problema, selekcija i klasifikacija njegovih inilaca
na one koji se mogu smatrati istraenim, na one koje tek treba i
koje je mogue istraiti u savremenim okolnostima i na one koje
bi bilo poeljno istraiti.
Teorije i saznanja sadrana u naunom fondu po pravilu
pripadaju odreenim naunim pravcima, te su povezane sa
odreenim paradigmama, odnosno nalaze se u odreenom
paradigmatskom sistemu. Analiza naunog saznanja sadrana u
naunom fondu je istovremeno i uspostavljanje odnosa sa
paradigmom (paradigmama) i svesno i nesvesno odreenje
prema njima odnosno prihvatanje jedne od njih.

IZBOR ISTRAIVAKE TEME

Osnovno istraivako pravilo jeste da se tema
ne bira, ve otkriva.
Izbor teme vri se po odreenim pravilima.
Prvo pravilo je da je tema nauno znaajna, da se
njenim istraivanjima reava neki znaajan
problem nauke - naune discipline.
Drugo pravilo je da tema moe da bude istraena
u okvirima datog paradigmatsko - teorijskog
odnosno naunog sistema.
Tree, da se u datim drutvenim okolnostima
istraivanje moe konkretno sprovesti i izloiti
naunoj i drutvenoj kritici i upotrebi.

Pri izradi istraivakog (projektnog) zadatka i izradi

idejne skice, teiti da:
-preliminarno odreenje predmeta istraivanja
bude konkretno i precizno;
-budu izbegnuti homonomi i sinonimi;
-budu izbegnute sloene reenice prilikom
formulisanja preliminarnog odreenja predmeta
istraivanja;
-u izboru i formulisanju teme osloniti se na
prethodno nauno saznanje, istraivaku i
drutvenu praksu.
Neretko susreemo naslove u kojima se koristi
sveza "i", koji poinju reima "uticaj" , "faktori",
"problemi" itd.

IDEJNA SKICA
Idejna skica je dokument koji prethodi projektu istraivanja.
To je, po pravilu, kratka beleka kojom se orijentaciono
utvruju mogui okviri istraivanja i potrebni uslovi za
njegovu uspenu realizaciju.
Ona sadri uglavnom:
1. preliminarno odpeenje predmeta istraivanja - naziv
teme sa skraenim opisom mogueg sadraja;
2. mogue ciljeve istraivanja;
3. osnovni hipotetiki stav o pojavi, problemu, predmetu
istraivanja;
4. znaaj i opravdanost istraivanja;
5. osnovne metode i tehnike istraivanja;
6. potrebno vreme, kadrove i sredstva.

 Projekt istraivanja ima ulogu osnovnog dokumenta istraivanja.

Svoju ulogu projekt istraivanja ostvaruje kroz sledee osnovne
funkcije:
1. funkciju povezivanja teorije i istraivake prakse. Nauna
istraivanja se,oslanjaju na postojea naunoteorijska saznanja, koja
se direktno ili indirektno odnose na problem i predmet istraivanja.
2. funkciju usmeravanja istraivanja-prikupljanja, obrade i tumaenja
podataka, opisivanje i objanjavanje pojave. Na prvi pogled ova
funkcija se podrazumeva i izgleda jednostavna. Meutim,
ostvarivanje saznajnog i idejnog jedinstva polaznih stanovita,
sistema vrednosti, kriterijuma i merila, kategorija, stavova, sudova i
zakljuaka i ostalih inilaca celokupnog procesa jednog konkretnog
istraivanja, nesumnjivo je izuzetno teak i sloen proces -naroito u
utvrivanju znaenja, teorijskih definicija i empirijskih pokazitelja
(indikatora)
3. sinhronizirajuu funkciju, to podrazumeva obezbeivanje
odreenog dinamikog jedinstva i saglasnosti u okvirima jedinica
vremena svih inilaca istraivanja.
Projekt istraivanja je strukturirani sistem. Sastavljen je iz tri osnovna
dela: nacrta naune zamisli, planova istraivanja i instrumentarija,
ukljuujui i plan obrade.
Svaki od ovih delova ima svoje inioce, i svaki je i sam struktura.

CILJEVI ISTRAIVANJA
1. TEORIJSKI

Sticanje poetnih znanja

Klasifikacija
Opis pojave
Objanjenje
Predvianje

2. PRAKTINI (APLIKATIVNI)
Mogunosti praktine primene reultata
istraivanja

IZRADA NACRTA NAUNE ZAMISLI

-projekat istraivanja ta se podrazumeva pod izrazom "projekt istraivanja".
Prvo, po svojoj ukupnosti to je zamiljeni model sticanja
(naunog) saznanja o predmetu istraivanja.
Drugo, projekt istraivanja je zamiljeni ciljni, svrsishodni,
racionalni, funkcionalni sistem.
Tree, projekt istraivanja je nauni dokument.
etvrto, projekt istraivanja je operativno-organizacioni
dokument.
Dakle projektovanjem dolazimo do modela koji smo u
svojoj svesti konstruisali i oblikovali na osnovu naunog i
iskustvenog saznanja, imaginacije, nadahnua -putem
miljenja po pravilima nauke i logike.
Taj model iskazujemo odgovarajuim jezikom, znacima i
simbolima, najee pismeno i grafiki, u obliku
dokumenta koji nazivamo projektom istraivanja.

 Nacrt naune zamisli je, po svim svojim

karakteristikama, deo projekta istraivanja koji se moe
smatrati iskljuivo naunim.
Nacrt naune zamisli je celina, sistem naunoteorijskih i
metodolokih stavova o pojavi, problemu, predmetu
istraivanja kojim se projekt istraivanja bavi.
Nacrt naune zamisli sastoji se od est osnovnih delova:
1. formulacije problema;
2. odreenja predmeta istraivanja;
3. ciljeva istraivanja;
4. hipotetikog okvira - hipoteza;
5. naina istraivanja;
6. naune i drutvene opravdanosti istraivanja.

1. ODREIVANJE PREDMETA ISTRAIVANJA I

POSTAVLJANJE POLAZNIH PRETPOSTAVKI
(HIPOTEZA)

Ova faza sadri niz aktivnosti koje se

preduzimaju radi kompleksnog
sagledavanja pojave koja se prouava. Te
aktivnosti se dopunjuju i zavise od vrste, tj.
cilja istraivanja.
Odreivanje predmeta istraivanja i
postavljanje polaznih pretpostavki, kao prva
faza u postupku naunog istraivanja,
pretpostavlja i niz sukcesivnih i logikih
postupaka.

Kao predmet istraivanja uzimaju se

najpre razliite:
1. drutvene pojave, a potom
2. veze koje postoje izmeu tih pojava.
Najee se istrauju uzrone veze
izmeu razliitih ili slinih pojava.
Predmet istraivanja se definie na
dva naina:
1. Teorijski i
2. Radno.

1. Teorijsko definisanje predmeta

istraivanja

Teorijsko definisanje predmeta istraivanja je

logika operacija kojom se pomou apstraktnih

pojmova odredjuje:
1. Sutina pojave
2. Sadraj kljunih pojmova jedne pojave i
3. Razlika u odnosu na druge, njoj bliske pojave.
Poto sadaj pojma najee odredjujemo pomou drugih
pojmova, teorijska definicija ne moe da bude predmet
neposredne provere. Zato se odredjuju i operacionalne
ili radne definicije.

2. Operacionalno ili radno definisanje

Operacionalno ili radno definisanje je
konkretizacija teorijskog odredjenja
predmeta, utvrivanje naina na koji
pojave moemo u stvarnosti da
posmatramo, odnosno koristimo u
istraivanju.
Operacionalno ili radno definisanje vri se
pomou varijabli i indikatora.
U svakom sluaju definicija mora da bude
pozitivna, sadrajna, svestrana, precizna
itd.

POSTOJEI NAUNI FOND

Postojei nauni fond (ranija

istraivanja i nauna saznanja)
omoguuje blie upoznavanje sa:
1. predmetom istraivanja
2. uzronim ili posledinim odnosima i
3. vezama izmeu pojava koje su
predmet istraivanja.

RAZRADA PREDMETA ISTRAIVANJA

TEORIJSKI DEO:
Opti teorijski opis predmeta istraivanja
Ono to je do sada nauno istraeno: opis
Ono to tek treba istraiti: teorijsko odreenje
predmeta

OPERACIONALNI:
Ralanjavanje predmeta istraivanja
Definicije kljunih pojmova

POSTAVLJANJE POLAZNIH PRETPOSTAVKI

Definicija:
Nauno zasnovane pretpostavke o predmetu istraivanja o njegovim
svojstvima

Postavljanje hipoteza je sledei korak u postuku naunog

istraivanaja. Iz preciznog odreenja predmeta
istraivanja proistie i cilj istraivanja. To je planirani
domet, odnosno nivo naunog saznaja koji elimo da
ostvarimo i svrha kojoj istraivanje treba da slui.

U tome nam pomae postavljanje hipoteza koje

usmeravaju istraivanje. Postavljanjem hipoteza se dato
istraivanje na izvestan nain usmerava u eljenom
pravcu, odnosno pretpostavlja se da izmeu istraivanih
pojava postoji odreena veza (uzrona ili neka druga)
koja jo uvek nije utvrena i u cilju ijeg utvrivanja se
istraivanje preduzima.

 Hipotezama se takoe nastoji utvrditi:

1. oblik i intenzitet povezanosti izmeu
pojava kao i da se
2. utvrdi odnos meu pojavama koji se
moe empirijski potvrditi.
KRITERIJUMI koje mora zadovoljiti
hipoteza su da bude:
pojmovno jasna i neprotivurena
empirijski proverljiva
usklaena sa raspoloivim metodolokim
sredstvima
teorijski zasnovana

Klasifikacija hipoteza

Hipoteze se mogu razvrstati u vie grupa i po

razliitim kriterijumima.
Tako se s obzirom na to da li se odnose na sve
pojave ili jedan njihov deo dele na:
1. univerzalne i
2. statistike.
Razlikuju se i:
radne hipoteze (predmet su neposrednog
proveravanja) i
teorijske (nisu predmet neposrednog proveravanja).

HIPOTEZE

O svakom delu predmeta istraivanja (moe) da se

izvede po jedna ili vie hipoteza
GENERALNA: O celokupnom predmetu istraivanja;
ono to je apstrakt u naunom radu
OPTA: O jednoj od nekoliko glavnih celina
predmeta
POSEBNA: O nekoj potcelini u okviru jedne od
glavnih celina predmeta
POJEDINANA: O potcelini najnieg stepena
optosti

2. IZRADA PLANA ISTRAIVANJA

Izrada plana istraivanja predstavlja drugu fazu u
procesu naunog istraivanja koja se sastoji iz
vie povezanih postupaka.
Tako se u ovoj fazi utvruje:
1. vremenski i prostorni okvir u kome se
istraivanje vri
2. plan sredstava i kadrova koji uestvuju u
istraivanju
3. metode koje e se koristiti u prikupljanju
podataka.
U ovoj fazi se pristupa i izradi instrumenata koji e
se koristiti u istraivanju.

3. PRIKUPLJANJE PODATAKA

1.
2.
3.
4.

Prikupljanje podataka predstavlja treu fazu naunog

istraivanja u kojoj se prikupljaju relevantni podaci, a na
osnovu kojih se kasnije, zakljuuje o vezama izmeu
pojava ili sagledava njihova sutina.
U ovoj fazi istraivai se susreu sa nizom
tekoa:
drutvo i drutvene pojave su dinamine i podlone
permanentnim promenama
veliki obim pojava onemoguava njihovo
sagledavanje u potpunosti
sloenost i viedimenzionalnost drutvenih pojava
subjektivizam istraivaa

NAJPOZNATIJI I NAJEE KORIENI

METODI PRIKUPLJANJA PODATAKA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

POSMATRANJE
ISPITIVANJE
MATEMATIKO-STATISTIKI METOD
UPOREIVANJE
ANALIZA SADRAJA
MERENJE

POSMATRANJE
POJAM: Kvalitativni metod istraivanja ponaanja,
dogaaja i procesa, putem koga se predmet
istraivanja sistematski i precizno prati i opisuje.
Osnovni ciljevi posmatranja su celovit opis i
razumevanje ponaanja, dogaaja i procesa.
Ovaj metod je nezamenljiv kad su u pitanju
ponaanja koja se mogu odvijati i pratiti jedino u
autentinim, prirodnim uslovima, tj. koja nije
mogue vetaki izazvati ni simulirati, kao to su:
nain ivota plemenskih zajednica, odreeni
religiozni, magijski i drugi obredi, ponaanje
marginalnih grupa, proces rada u razliitim uslovima,
obian, svakodnevni ivot, reagovanje na neke
dogaaje itd.

I . POSMATRANJE
To je najstariji nain prikupljanja podataka o pojavama u
svim naukama.
Nauno posmatranje se razlikuje od obinog po tome
to je sistematino i plansko.
Ono je deo istraivakog plana i ciljno usmereno.
Posmatranjem, kao oblikom ulnog opaanja moemo
sagledati samo spoljanju stranu ispoljavanja pojava, te
je ogranieno na sadanje manifestacije i tok njihovog
dogadjanja.
Posmatranjem se ostvaruje neposredan uvid i predstava
koju dobijemo odraava objektivnu i aktuelnu sliku
dogadjanja koja su u toku.
Najee, posmatranje je poetna etapa u istraivanju,
ali se moe primenjivati i kasnije kao dopuna ili korektiv.

Posmatranje kao metod prikupljanja podataka

sastoji se od:
1. zapaanja,
2. konstatovanja i
3. opisivanja odreene drutvene pojave.

Odlike naunog posmatranja kao metoda

prikupljanja podataka su:
1. sistematinost,
2. planiranost i
3. usmerenost na tano i objektivno saznavanje
pojava.

ISTRAIVAKI NACRT
Posmatranje mora biti briljivo isplanirano: krai period
posmatranja razraeniji plan
Neke ideje o moguim sastavnim delovima nacrta:
Uslovi u kojima se pojava odvija
Opis osnovnih obeleja posmatrane pojave
Njeno dimenzioniranje ta je ini razliitom od
drugih, srodnih pojava, drugim reima na ta e se
posmatranje usredsrediti, a ta je van njegove
optike
Prethodna tipologizacija aktera (ako je mogua),
kako bi se odredio nain posmatranja svakog od
njih

ISTRAIVAKI NACRT

Motivi koji rukovode glavne aktere

ta sve oni preduzimaju opis aktivnosti
Metodi i sredstva kojima se koriste
Tipologizacija oblika posmatrane pojave
Tipologizacija ishoda
Osnovna saznanja o predistoriji pojave (ako ih je
mogue pribaviti)
Izvori saznanja za svaku od prethodnih stavki
Potrebna tehnika, materijalna i druga sredstva
(ureaji, oprema, proraun trokova itd)

Razrada plana posmatranja

Ovaj deo istraivakog nacrta predvia
ta sve treba preduzeti da bi se valjano
posmatrao svaki od gore navedenih inilaca
predmeta istraivanja
Kad to treba initi
Ko to ini (ako ima vie posmatraa)
Kako e to biti uinjeno: uz pomo kojih
sredstava,
Kako e prikupljeni podaci biti zabeleeni
Plan analize podataka
Struktura istraivakog izvetaja

TEHNIKE POSMATRANJA I TEHNIKA POMAGALA

Posmatranje je sloen metod koji u sebe ukljuuje i druge
metode, kao to su intervju, dubinski intervju, analiza sadraja,
razna merenja
Najjednostavnija je tehnika obinog posmatranja (uz pomo
odreenog plana) i beleenja dogaaja
Korienje raznih mernih instrumenata:
psihometrijske i druge skale (ako posmatranjem prouavamo
tipove linosti, stepen znanja koje ispoljavaju o neemu...)
audio-vizuelno snimanje ponaanja i potom prouavanje u
pojedinostima
instrumenti za merenje brzine i vrste reakcije na neke
podraaje
elektrode koje mere galvansku reakciju koe, to je pokazatelj
emocionalnih stanja; merenje elektrinih talasa u mozgu
merenje TV publike
merenje potronje: obima, uestalosti, lojalnosti robnoj marki...

VRSTE NAUNOG POSMATRANJA

1.

Slobodno (istraiva sam odluuje da li e i na koji nain

izvesti istraiavanje) i
2. Kontrolisano (isrtaiva je vezan izvesnim planom bez
mogunosti da slobodno odluuje o posmatranoj pojavi)
1. Direktno (posredstvom ula ili instrumenata se neposredno
posmatra istraivana pojava) i
2. Indirektno ( istraiva ne posmatra pojavu koja je predmet
istraivanja ve neku drugu posredstvom koje dobija
podatke o istraivanoj pojavi)
1. Posmatranje bez uestvovanja (istraiva posmatra
ponaanja ljudi ali u njima ne uestvuje) i
2. Posmatranje sa uestvovanjem (istraiva aktivno
uestvuje u ivotu i radu sredine koju istrauje)
1. Pojedinano (pojedini sluajevi u odreenoj drutvenoj
grupi) i
2. Masovno (posmatra se serija drutvenih pojava)
Eksperiment (najsloeniji vid naunog posmatranja)

II . ISPITIVANJE

Ispitivanje je metod prikupljanja

podataka koji je u sociologiji iroko
zastpljen, i mnoga istraivanja baziraju
iskljuivo na njemu.
Ispitivanje je oblik
1. verbalne,
2. pismene ili
3. usmene komunikacije izmedju
ispitivaa i ispitanika, na odabranu temu.

 Prednosti ispitivanja su mnogostruke:

1. obavetenja o pojavama se mogu odnositi i na
sadanje na prolo i budue stanje.
2. za kratko vreme moe da se prikupi velika
koloina podataka, a da se jo uz korienje
statistie metode uzorka, smanji broj
pojedinanih ispitanika.
3. istraiva koji planira ispitivanje ne mora sam da
uestvuje u njemu, ve to mogu da obave druga
lica.
Ogranienja ovog metoda su da se njime
dobija subjektivna predstava koju ispitanik ima o
nekoj pojavi, koja ne mora odgovarati
objektivnom stanju stvari (nije obaveten, nije
struan, ne sea se precizno i sl.)

Po nainu postavljanja pitanja ispitivanje

moe biti:
1. usmeno i pismeno
2. u vidu slobodnog razgovora i
3. na osnovu upitnika
Prema nainu odgovora ispitivanje moe
biti:
1. slobodno (ispitivani sam formulie i daje
odgovore na pitanja)
2. sa odreenim odgovorom (da, ne, i sl.)

INSTRUMENTI KOJIMA SE SPROVODI

ISPITIVANJE

Ispitivanje se sprovodi posredstvom

instrumenata i to:
1. ANKETOM
2. INTERVJUOM I
3. TESTOM.

ANKETIRANJE
Anketiranje je ispitivanje koje se vri
posredstvom upitnika a sam postupak se
naziva anketiranje.
Upitnik predstavlja unapred pripremljen intervju
u pisanom obliku.
Da bi anketiranje dalo nauno i metodoloki
zadovoljavajue rezultate, pitanja u upitniku
moraju zadovoljiti odreene kriterijume (da budu
precizna, jasna, neprotivurena i da odgovaraju
obrazovnom i kulturnom nivou ispitanika).
Odgovori koji se daju na ankentni upitnik mogu
biti slobodni i standardizovani.

TA SE ISTRAUJE INTERVJUOM?
1. Stavovi ljudi
2. Ponaanje
3. Obavetenost (koliina informacija kojima
raspolau)
ISTRAUJE SE NA UZORKU
ETAPE sprovoenja istraivanja
Projekat istraivanja

Sprovoenje
intervjua

Izrada upitnika
Projekat uzorka

Kontrola
terenskog
rada

Unos
podataka

Obrada
podataka
Kontrola
podataka

ANALIZA
IZVETAJ

INTERVJU
predstavlja metod prikupljanja podataka usmenim ispitivanjem
jedne ili vie linosti.
Prilikom intervjuisanja najee se odreuju uzorci koji e biti
ispitivani.
Uzorak moe biti:
1. prost (intervjuisanje odreenog broja ljudi sluajnim izborom
npr. svaki peti, deseti i sl.) i
2. sloen uzorak kada se ljudi u jednoj grupi dele prema nekom
obeleju (npr. godina starosti, obrazovanja, imovinskog stanja i
sl.)
Odgovori koji se dobijaju intervjuom mogu biti:
standardizovani (potpun, odrian i neodreen) i
slobodni, odnosno
ekstezivni postavljanje serije tipinih pitanja koja su unapred
pripremljena (najee se koriste u statistike svrhe) - i
intenzivni razgovor tee slobodno bez unapred definisanih pitanja (u
koliko se eli saznati sutina tj. kvalitativna strana istraivane
pojave).

SVOJSTVA DOBROG PITANJA

GENERALNO: Kakvo pitanje postavite, takav ete odgovor
dobiti
NEDVOSMISLENO
PRECIZNO
PONUENI ODGOVORI moraju da budu u skladu sa
tekstom pitanja
Ako se trai samo jedan odgovor, PONUENI
ODGOVORI moraju da budu diskriminativni
POTPUNOST pitanja: da pokriva puni opseg moguih
odgovora; u protivnom favorizuju se oni odgovori koji su
na listi
Pitanje NE SME DA SUGERIE poeljan odgovor

POJAM DUBINSKOG INTERVJUA

Dubinski (nestrukturisani) intervju je tehnika
kvalitativnog istraivanja stavova i ponaanja
ljudi pomou koje se dobija celovito
razumevanje i dublji uvid u iskustva, miljenje,
oseanja i ponaanje ljudi.
On se ponekad koristi i s ciljem dobijanja poetnih
podataka o nekoj pojavi, kako bi se kasnije
nastavilo njeno istraivanje drugim tehnikama
koje ukljuuju i merenje.

RAZLIKA IZMEU OBINOG I DUBINSKOG

INTERVJUA
OBIAN INTERVJU

DUBINSKI INTERVJU

Populacija koja se istrauje:

Opta populacija, njeni pojedini
delovi (socijalne grupe,
etnike grupe, regioni,
publika nekih medija, neke
kategorije potroaa)

Kvalifikovane javnosti, voe i

stvaraoci mnjenja, strunjaci,
uticajni ljudi itd

Uzorak
Dovoljno velik da se obezbedi
reprezentativnost (od 500 pa
navie); bilo koji tip uzorka
da se odabere, sluajnost
izbora ispitanika je osnovni
princip

Mali uzorci, od nekoliko desetina do

100; esto su to namerni uzorci
npr. meu onima koji ine strunu
javnost bira se 30 najpoznatijih
dakle, po imenima i prezimenima,
a ne sluajno

RAZLIKA IZMEU OBINOG I DUBINSKOG INTERVJUA

Ciljevi
Statistiki opis pojave, dakle,
prevashodno u kategorijama
kvantiteta, tj. u koliinama

Slojevitiji opis neke pojave u

kvalitativnom smislu; osnovne
klasifikacije

Sredstva
Upitnik je po pravilu standardizovan,
sa jasno odreenim tekstom pitanja
i veinom zatvorenih pitanja,
najee u obliku da ili ne,
koliko, ta je za vas
najvanije...

Upitnik sadri teme za razgovor, a

intervjuer uglavnom sam sastavlja
pitanja, najee u toku razgovora;
pitanja se daju u obliku ta vi mislite,
kako biste opisali..., od ega
zavisi...

Intervjuer
Obuen za pravilan izbor
ispitanika, za uspostavljanje
dobrog kontatkta, razumljivo
postavljanje pitanja datog u
upitniku, davanje dodatnih
objanjenja

Struan i dodatno obuen za temu o kojoj

se vodi razgovor; ima mnogo veu
slobodu: pitanja sam postavlja; razgovor
usmerava ka onim delovima teme koji
nisu dovoljno razjanjeni, ili o kojima bi
ispitanik mogao vie da kae od ostalih

PROJEKTOVANJE I SPROVOENJE DUBINSKIH

INTERVJUA
ISTRAIVAKI NACRT
Nacrtom se odreuje:
PROBLEM (nauni, drutveni, praktini) koji treba reiti:
dosadanja istraivanja, praznine i nejasnoe u naunom
saznanju neke pojave
OPTI CILJEVI istraivanja mogua su dva:
predsistraivanje na osnovu koga se sainjava nacrt za
osnovno istraivanje odreuje se i dimenzionira
istraivani univerzum / populacija, tip i veliina uzorka,
ciljevi istraivanja, razrauje se predmet i instrument
osnovno (kvalitativno) istraivanje, koje moe imati sledee
posebne ciljeve
Slojevitiji opis neke pojave u kvalitativnom smislu;
Osnovne klasifikacije
esto se, pored naunih daju i drutveni ciljevi

PROJEKTOVANJE I SPROVOENJE DUBINSKIH

INTERVJUA
Odreivanje ciljane populacije
Odreuje se u zavisnosti od vrste potrebnih
informacija
Opis te populacije
Tano dimenzioniranje
Tipini predstavnici

Odreivanje uzorka
sastava
veliine
naina izbora

Rarada predmeta istraivanja i izrada upitnika

Uputstvo za intervjuere; priprema

PROJEKTOVANJE I SPROVOENJE DUBINSKIH

INTERVJUA
IZRADA UPITNIKA
U dubinskom intervjuu pitanja se retko postavljaju u obliku
da ili ne, koliko, ta je za vas najvanije; ako se i
postavljaju u tom obliku, ona su vie uvod za onaj tip
pitanja koji je tipian za dubinski intervju
Tipina su u obliku: ta vi mislite, kako biste opisali...,
od ega zavisi..., zato je to tako....

SPROVOENJE INTERVJUA
Savetuje se da se prvo postave pitanja o iskustvima ili
ponaanju (ta se desilo), a potom o miljenju i
oseanjima u vezi s tim
Treba ii od optijeg ka posebnom
Korisno je podsticati ispitanike potpitanjima; iskazivanjem
interesovanja za to to govori; pokazivanjem da
razumemo ono o emu govori,

TEST
Test je instrument za prikupljanje podataka o:
1. sklonostima,
2. reakcijama ili
3. afinitetima pojedinaca u odnosu na izvesne
situacije.
Testom se ispituje intenzitet i specfinost
sklonosti pojedinaca.
Strukturu testa sainjava niz sistemski
rasporeenih pitanja ili tvrdnji na koje treba da
reaguje testirano lice i posredstvom kojih se
mere njegove dispozicije (sklonosti) i njihova
frekvenca.

MERENJE
Merenje je nain prikupljanja podatataka kojim se
utvruje tana koliina raznih obeleja i istih
pojava u celini. Na osnovu toga se dobija
preciznije znanje o pojavama ime se olakava
utvrivanje zakonitosti u njihovom razvoju.

Merilo (instrument) pomou koga se utvruje

koliina posmatrane pojave moe biti:
1. neposredno (merilo i istraivana pojava su
istog kvaliteta, npr. broj stanovnika kojom se
meri veliina nekog skupa) i
2. izvedeno (merilo nije istog kvaliteta sa
merenom pojavom, npr. kvalitetom stana mere
se klasne razlike)

SOCIOMETRIJA
Metoda za merenje drutvenih pojava. Sociometrijski
metodi merenja su prilagoeni za merenje drutvenih
odnosa (privlaenje ili odbijanje) u malim drutvenim
zajednicama (razredi, radne organizacije, vojne jedinice)
uz pomo sociometrijskog testa.
Sociometrija je u smislu naune vrednosti u sociologiji
prvenstveno prihvaena kao metod, a njen tvorac je
beki psihijatar Jakob Moreno.
Prema Morenu, predmet sociometrije je matematiko
prouavanje psiholokih osobina populacije. U malim
drutvenim grupama treba ispitati interpersonalne
odnose privlaenja, odbijanja ili ravnodunosti, na
osnovu kojih se ljudi povezuju ili razdvajaju. To jezgro
odnosa predstavlja najmanju drutvenu strukturu,
drutveni atom. ira mrea uspostavljenih odnosa ini
sociometrijski splet.

 Sociometrijski test je sredstvo za prouavanje drutvene

strukture u smislu privlaenja ili odbijanja koja se
ispoljavaju u odredjenim grupama. Putem testa se meri
ili odredjuje poloaj svake jedinke u jednoj od grupa u
kojoj ona ima neku ulogu, ivi ili radi. Od osobe
podvrgnute istraivanju trai se da, na osnovu istog
kriterijuma, odredi oseanja prema drugima tj. stav sa
kim eli da ostvari neku drutvenu situaciju.
Osnovni nedostatak sociometrije je miljenje da se preko
malih grupa, odnosno pojedinca kao predmeta
istraivanja, uredi i globalno drutvo i odredi zakoni
drutvenog razvoja. Sociometrija je ostala na nivou
mikrosociologije jer se rezultati do kojih se dolazi u
malim drutvenim grupama u okviru interpersonalnih
veza ne mogu automatski preneti na drutvo kao celinu.

III . MATEMATIKO-STATISTIKE
METODE

Statistikim metodama se prikupljaju podaci o:

1. rasprostranjenosti izvesnog obeleja u jednoj skupini,
2. o njegovim promenama ili
3. tendencijama kretanja.
Statistika je nauka o metodama za istraivanje masovnih
pojava pomou brojanog izraavanja.
Statistiki metod kao opta nauna metoda koju karakterie
1. egzaktnost,
2. sistematinost i
3. formalizovanost,
Ova metoda ima iroku primenu u prikupljanju, odabiranju i
analizi podataka u sociolokim istraivanjima. Mnoge
istraivake tehnike se, kad god je to mogue oslanjaju se na
statistiki metod.

 Osnovne etape statistike aktivnosti su:

1. posmatranje pojava i prikupljanje obavetenja
o njoj,
2. sreivanje prikupljenih obavetenja u
statistike podatke i
3. analiza tih podataka.
Prvi elemenat od koga se polazi, kao od
jedinice koja mora biti precizno definisana je
statistika jedinica. Obim statistikih jedinica
kojima se pojava ispoljava ine statistiki skup.
Za sociologiju je znaajno da se iz statistikog
skupa nastoje da otkriju, pored kvantitativnih i
kvalitativne odredbe pojava, kao i veze meu
pojavama i izvri provera hipoteza.

S OBZIROM NA CILJ ISTRAIVANJA,

RAZLIKUJU SE
1. ISTRAIVANJA STANJA I
2. ISTRAIVANJA KRETANJA POJAVA.

Jedan od najbitnijih momenata je

odabiranje uzorka iz statistikog
skupa.
Koriste se razliiti tipovi uzorka, a
osnovna podela je na:
1. sluajne, gde svaka jedinica, na osnovu
verovatnoe, ima iste anse da bude
izabrana u uzorak, i
2. namerno odabrane uzorke, kojih ima
vie vrsta, zavisno od tipa istraivanja i
postavljenog cilja.

 Prednosti korienja uzorka su evidentne:

ispitivanje manjeg broja jedinica iz statistikog
skupa je bre, efikasnije jeftinije. Ipak, stoji
upozorenje da se iz nepotpunih statistikih
podataka ne mogu automatski izvlaiti opti
zakljuci i da je potrebno imati u vidu drutveno
okruenje da bi se pojave mogle bolje razumeti.
Pored teorije uzorka, u istraivanju
drutvenih pojava posebnu vanost imaju i
zakon velikih brojeva, srednja vrednost,
odstupanja od srednje vrednosti i dr.

IV . UPOREIVANJE ili
komparativno-istorijski metod

Uporeivanje je jedan od najstarijih metoda u

sociologiji jer se u izvesnom smislu poklapa sa
posmatranjem.
Uporedni ili komparativni metod vezuje se jo za
Aristotela i njegovo opisivanje polisa (grad-drava) i
poreenje njihovih oblika dravnog uredjenja.
iru afirmaciju dobio je ezdesetih godina XX veka.
Koristi se i kod drugih tehnika istraivanja
(posmatranje, ispitivanje i dr.), a esto zamenjuje
eksperiment u istraivanju drutvenih pojava, jer je
kod ovog metoda bitno da pojave ispunjavaju uslove
da mogu biti uporedive, bez obzira na njihovu
sloenost i brojnost.

Uporeivanje kao metod prikupljanja podataka

predstavlja napor da se drutvene pojave saznaju u
njihovim razliitim manifestacijama. To se postie tako
to se opisuje njihova struktura, funkcija i razvoj nakon
ega se vri njihova klasifikacija i na kraju uporeivanje.

U primeni ovog metoda, najee se navode tri nivoa

optosti:

1. uporedno istraivanje pojava u okviru jednog globalnog

drutva,
2. uporedno istraivanje pojava u okviru razliitih drutava
koja pripadaju istom istorijskom tipu drutva i
3. pojava koje pripadaju razliitim istorijskim tipovima
drutva.

 Najei oblik primene ovog metoda u

sociolokim istraivanjiama je ovaj prvi (pojave
se uporeuju po regionima jednog drutva), dok
je drugi oblik naroito prisutan u savremenom
drutvu (npr. analize pojava u zemljama u
tranziciji).
Najsloeniji oblik, uporedjivanje istorijski
razliitih drutava, najvie se primenjuje na
makro nivou, za kompleksna istraivanja
osnovnih, karakteristinih pojava i odnosa (npr.
uzroci i razvojne tendencije pojedinih drutava).
Ovde moe biti rei o uporedjivanju istog tipa
drutva u razliitim vremenskim periodima, ili
razliitih tipova drutva u istom vremenskom
periodu.

5. ANALIZA SADRAJA

Predstavlja poseban metod prikupljanja podataka pomou

koje se na sistematian, kvantitativan i objektivan nain
dolazi do podataka sadranim u dokumentima ija se
analiza vri.
Kada se koristi analiza sadraja potrebno je precizno
definisati izvor sadraja, dokumenta i vremenski okvir
analize.
Analiza sadraja ili analiza dokumenata je postupak kojim
se prikupljaju podaci o razliitim oblicima sadraja
drutvene komunikacije. Predmet istraivanja su razni oblici
simbolikog drutvenog optenja: rei (knjige, novine),
radio-emisije, fotografije, muzika, film i dr., tj.sve poruke kao
elementi drutvene komunikacije.
Analizom sadraja nastoji da se utvrdi ko ih je uputio,
kome, i ta je njihov sadraj. Sastoje se od tri osnovna
elementa: odailja, primalac i sadraj poruke, i dva
pratea: sredstva kojima se to ini i efekti koji iz toga
proizilaze.

POJAM ANALIZE SADRAJA

AS je metoda istraivanja medijskog materijala, razliitih
dokumenata, ponekad i drugih oblika usmenog ili
pismenog optenja meu ljudima.
NJEN CILJ JE DA
1) opie sadraj pojedinih oblika komunikacije,
2) da ga klasifikuje,
3) da ga, dovoenjem u vezu sa socio-demografskim,
kulturnim i drugim obelejima autora dokumenta, kao i
onih kojima su oni namenjeni, objasni ili razume u
kontekstu vremena i prostora u kome je nastao i bio u
upotrebi.

SUTINSKO PITANJE: OSNOVNA

JEDINICA ANALIZE
Osnovna semantika (znaenjska) jedinica
1. Slovo
2. Re(i)
3. Pojmovi (koji nisu samo jedna re ija se uestalost
pojavljivanja meri)
4. Atribut (u logikom smislu)
5. Pojedinaan napis u novinama ili prilog u emisiji u
elektronskim meidjima
6. Tema o kojoj se govori
7. Slika (predstava) o nekom od junaka tekstova
(linosti, organizacije, preduzea...)

KOJU JEDINICU ANALIZE ODABRATI?

Izbor zavisi od cilja istraivanja
SLOVO: u lingvistikim studijama i za
primenjena istraivanja
REI: polazi se od pretpostavke da je uestalost
pojavljivanja nekih rei indikator znaaja koji se
pridaje onom to one izraavaju: Buov govor
SLOENI POJMOVI: Prati se prisutnost nekih
sloenijih pojmova u komunikaciji, onih koji ne
iskazuju samo jednu re jednostavnog znaenja,
ve pre neku sloeniju, apstraktnu pojavu. Npr.:
afirmativno pisanje ili govor o nekom,
(ne)patriotski stav, leviarska desniarska
uverenja itd.

JEDINICE ANALIZE
ATRIBUTI: Ideja je da se slika koja o nekom ili
neemu provejava u napisima najbolje moe
videti ako se pobroje atributi koji se uz
spominjanje tog imena navode
POJEDINAAN NAPIS: Nekad, kad se eli stei
precizan opis o prisutnosti i kvalitetu slike koja u
medijima vlada o nekom ili neemu, za jedinicu
analize se uzimaju itavi tekstovi, potom se
obrauju (analiziraju) i klasifikuju po unapred
zadatim kriterijumima

 Znaajniji podsticaj korienja ovog metoda u sociologiji

potekao je 30-tih godina XX veka interesovanjem u
domenu javnog mnjenja i propagande zbog izuzetnog
uticaja radija. I pored toga to postoje tendencije da se
analiza sadraja poistoveti sa analizom propagande, u
sociologiji je primena ovog metoda mnogo ira i
sloenija. Poev od Veberove studije istraivanja veza
protestantske etike i evropskog kapitalizma, brojne teme
su predmet analize sadraja: masovna kultura, moralni i
ideoloki stavovi i dr. S obzirom da se danas sa
razvojem Interneta protok informacija naglo uveava,
analiza stavova je neophodan metod i kao dopuna
drugim istraivakim tehnikama. Takoe, kada je re o
drugim oblastima, analiza sadraja ne moe biti
kompletna ukoliko ne obuhvati socioloki pristup i ne
ukae na drutvene uslove, funkciju i cilj same poruke.

 Analiza sadraja se odredjuje kao kvantitativni

metod prikupljanja podataka, jer se rezultati
analize mogu izraziti brojanim veliinama.
Pored toga to se ispituje koliko neega,
podjednako je vano i kako, u kom obliku, na
koji nain, odnosno sam sadraj i cilj poruke i
reakcija na nju.
Razlikujemo kvantitativnu i kvalitativnu analizu
sadraja.
kvantitativna (izraava distribuciju stavova) i
kvalitativna (izraava sadraj stavova)

VRSTE ANALIZE SADRAJA

1.

Kvantitativna (jo i formalna): bavi se uestalou

pojavljivanja nekih kategorija (rei, slika, simbola) u
objavljenim tekstovima, pri emu se moe raditi na
celokupnom tekstualnom materijalu ili na uzorku
2. Kvalitativna (tematska): umesto reima, bavi se
prepoznavanjem sloenijih pojmova, kao to je npr.
samopouzdanje, pozitivna slika...
3. Tekstualna: nastoji da lingvistikom analizom otkrije
namere autora ili onih ije interese oni zastupaju
Uestalost ponavljanja nekih rei; pretpostavka: ee
ponavljanje neke rei vei znaaj tom pitanju

4 SREIVANJE PRIKUPLJENIH PODATAKA

Sreivanje prikupljenih podataka predstavlja

etvrtu i veoma znaajnu fazu naunog istraivanja
u kojoj se vri klasifikacija podataka iji je cilj
stvaranje reda izmeu istraivanih pojava.

Klasifikacija mora da zadovolji izvesne logike i

teorijske zahteve.
1. mora se vriti po odreenim kriterijumima
2. mora biti dosledna u korienju kriterijuma
3. mora biti potpuna i da omoguuje razlikovanje
izmeu grupa

Pre klasifikacije podataka vri se njihovo

sreivanje posredstvom tabela, numerikih izraza i
sl.

5 NAUNO OBJANJENJE I PROVERAVANJE

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Nauno objanjenje predstavlja jedan od ciljeva zadataka naunog istraivanja i veoma znaajnu
fazu u procesu naunog istraivanja.
Nauno objanjenje kao proces svestranog
dijalektikog saznanja sastoji se u saznavanju:
sadraja,
strukture,
funkcije,
uzroka,
naina nastanka,
razvoja i
nestanka istraivane drutvene pojave.

 Zapravo prouavajui razliite injenice

naunik se trudi da iz njih zakljui o
postojanju odreenih veza, uzronih,
posledinih, medijalnih i dr.

Za nauno objanjenje istraivanih

pojava nuno je poi od odgovarajue
socioloke teorije i generalne metode
koje e omoguiti naunu eksplikaciju.

Proces naunog objanjenja istraivanih

pojava moe biti u uem i irem smislu.
1.
U irem smislu ono obuhvata utvrivanje
zakona razvoja pojava bez ikakvog
utvrivanja veza izmeu pojava. Dakle
zakoni razvoja pojava ne utvruju nikakvu vezu
izmeu jedne i drugih pojava ve samo opisuju
razvoj pojave.
2.
Nauno objanjenje u uem smislu sastoji
se u iskljuivom utvrivanju uzronih veza
izmeu pojava.


1.

Pored uzronih postoje i neuzrone veze.

Uzrone veze jesu veze izmeu pojave koja

je uzrok i druge koja je njena posledica.
2.
Od neuzronih veza glavne su tzv.
funkcionalne veze odnosno veze u kojima se
utvruje ili da jedna pojava (zavisno
promenljiva) uvek nastupa ili se menja kad
nastupi ili se menja druga pojava (zavisno
promenljiva). Prva pojava je funkcija druge
pojave. Od veliine i smera obostranih
promena pojava zavisi i vrsta veze koja meu

1.
2.
3.
4.

Nauno objanjenje moe biti i

uzrono (navodi se uzrok koji izaziva datu pojavu)
strukturno (stavljanje pojave u iri kontekst pojava pri
emu njeno javljanje i ponaanje biva determinisano
strukturnom mreom)
funkcionalno (pojava se smatra objanjenom kada se
utvrdi kakvu funkciju ima u irem sistemu, tj. da li
doprinosi njenom jaanju, slabljenju ili neutralisanju)
teleoloko (pojava je objanjena njenim dovoenjem u
vezu sa nekim drutvenim ciljem ili svrhom)
Istraiva u ovoj fazi utvruje naune zakone kojima
se potvruje ili opovrgava polazna pretpostavka
(hipoteza).
U ovoj fazi, takoe, prikupljeni podaci se misaono
obrauju posredstvom odgovarajuih misaonih
postupaka, odnosno logikih metoda naunog saznanja.

 OSNOVNI LOGIKI METODI NAUNOG SAZNANJA SU:

analiza (misaoni proces raslanjivanja predmeta istraivanja
na njegove sastavne delove radi njegovog lakeg i
potpunijeg objanjenja)
sinteza (logiki metod suprotan analizi i predstavlja
rasuivanje o pojavi kao celini njenih sastavnih elemenata)
apstrakcija (logiki metod razdvajanja bitnog od nebitnog u
cilju sagledavanja sutine)
generalizacija (metod kojim se izdvojena opta obeleja
apstrakcijom prenose na celu grupu pojava i time utvruje
ono to im je zajedniko)
indukcija (postupak dolaenja do optih saznanja iz
pojedinanih saznanja)
dedukcija (postupak kojim se na osnovu opteg saznanja o
pojavi kao celini izvode posebna saznanja)

OPTI POSTUPAK ANALIZE

RALANJAVANJE POJAVE NA NJENE
INIOCE
ISPITIVANJE ODNOSA INILACA I POJVAE
KAO CELINE (NJIHOVOG MESTA I ULOGE
UNUTAR TE POJAVE)
ISPITIVANJE ODNOSA MEU INIOCIMA
DATE POJAVE
POREENJE POJAVE SA DRUGIM SRODNIM
POJAVAMA (PROSTORNI KONTEKST)
GENEZA POJAVE (VREMENSKO-ISTORIJSKI
KONTEKST)

POSTUPAK ANALIZE
istraivana
pojava
srodne
pojave

PROLOST

BUDUNOST

srodne
pojave

METODOLOKI OKVIR ZA ANALITIKO

RALANJAVANJE POJAVE

USLOVI

OSNOVNA OBELEJA

Povoljni nepovoljni
Dovoljan uslov uzrok
Kljune karakteristike
ta pojavu / predmet ini razliitom od drugih
(differentia speciffica)

OBIM DIMENZIJE PREDMETA / POJAVE

Prostorni / fiziki
Drutveni
Logiki

METODOLOKI OKVIR ZA ANALITIKO

RALANJAVANJE POJAVE

SUBJEKTI AKTERI: Tipologizacija

POKRETAKE SILE: MOTIVI AKTERA

Interesi (ekonomski, politiki...)

Vrednosti (drutvene, religiozne, obiajne...)
Emocije (strah, ljubav, mrnja...)

CILJEVI:

Opis
Tipologizacija

AKTIVNOSTI (koje preduzimaju akteri)

Tipologizacija
Opis

OPTI POSTUPAK SINTEZE

Obrnuto od analize: dok analiza ralanjava
(ispituje ta je razliito u jednoj pojavi), sinteza
nastoji da otkrije elemente jedinstva, odnosno
istog u jednoj pojavi
Jedinstveni principi na kojima se zasniva odnos
meu elementima i svojstvima jedne pojave
Elementi povezanosti date pojave sa drugim
pojavama
Pravilnosti u genezi jedne pojave

NA EMU SE ZASNIVA SINTEZA?

SINTEZA SE IZVODI PROUAVANJEM:
EMPIRIJSKOG materijala do koga se dolazi
iskustvenim istraivanjima (primer: merenje
drutvene stabilnosti)
Izuavanjem druge grae o socijalnim
pojavama, oservacijom procesa, pojava, tj.
njihovih indikatora (primer: Dirkemovo
objanjenje samoubistava)
Izuavanjem TEORIJSKE grae i ostvarivanjem
novih uvida u pojave koje se u tom materijalu
istrauju