BUNKERI

Bunkeri

Bunkeri su objekti za smetaj suvih, zrnastih i rastresitih materijala

(ugalj, ruda, klinker, pesak, ljunak i sl.)

Za razliku od silosa, bunkeri imaju relativno malu dubinu (visinu) u

odnosu na svoje dimenzije u osnovi. Bunkerom se obino smatra
spremnik kod kojeg je H<1.5lmax

Bunkeri

Radi isputanja materijala dno im je nagnutih zidova u obliku levka.

Ako se bunker prazni gravitacijom, ugao nagiba zidova mora biti vei
510% od ugla prirodnog nagiba uskladitenog materijala.
Bunkeri u kojima se smeta materijal koji jako oteuje zidove
oblau se elinim limom ili tite na drugi nain.

Bunkeri

Proraun
Proraun unutranjeg pritiska kojim materijal deluje na zidove
bunkera moe se, priblino, zasnivati na teoriji pritiska tla. Najee
se zanemaruje se trenje materijala o zidove bunkera.
Zidovi su napregnuti upravno na srednju ravan pritiskom
uskladitenog materijala i u svojoj ravni usled sopstvene teine.
Zidovi levka su trapeznog oblika, napregnuti u svojoj ravni i upravno
na nju.

Bunkeri

Dimenzionisanje i armiranje
Debljina zidova se usvaja od 1/30 do 1/20 manje dimenzije zida.
Preporuuje se da se kosi zidovi armiraju obostrano, u obliku mree,
po pravilima armiranja ekscentrino napregnutih trapeznih i
trougaonih ploa.
Potrebno je ugraditi i glavnu armaturu zidnog nosaa, dobro
usidrenu.

Bunkeri

SILOSI

Silosi

Silosi su objekti za uvanje suvih rastresitih materijala organskog i

neorganskog porekla

U odnosu na bunkere, silosi imaju veu dubinu, sa relativno malom

osnovom H>1.5lmax

Silosi

Najee su okruglog preseka (zbog manjeg utroka betona i elika i

jednostavnije armature nego za druge oblike)
upljine izmeu etiri susedne elije (tzv. zvezdice) takoe mogu da
poslue za skladitenje materijala.

Silosi

Silosi krunog poprenog preseka su napregnuti na zatezanje, dok

su poligonalni oblici napregnuti silama zatezanja i momentima
savijanja.
Pune se odozgo mehaniki ili pneumatski, kroz otvore u gornjoj
ploi, a prazne kroz donje otvore.
Najracionalniji nain izvoenja je putem klizne oplate.
Dno moe biti ravno za pneumatsko pranjenje ili u obliku levka za
gravitaciono pranjenje.

Silosi
Proraun
U elijama silosa deluje
horizontalni pritisak, trenje i
vertikalni pritisak.
Horizontalni i vertikalni pritisak
u eliji ne raste linearno sa
dubinom, kao kod tenosti, ve
se sa poveanjem dubine
prirataj pritiska smnanjuje.
Za svaki materijal treba znati
zapreminsku teinu i ugao
unutranjeg trenja.

Silosi

Armiranje i izvoenje
Zidovi se armiraju prstenastom i vertikalnom armaturom, najee
obostrano.
Svaki prsten se sastoji od tri do etiri luka armature.
Nastavke armature treba izvoditi naizmenino. Najvie 25% ukupne
armature se moe nastaviti u jednom preseku.

REZERVOARI

Rezervoari
jednokomorni

dvokomorni

Grade se za vodovode, kanalizacije i razne tehnike potrebe u

fabrikama. Slue za skladitenje tenosti (vode, vina, naftnih
proizvoda, kiselina...)
Vano svojstvo: nepropusnost. Postie se pravilnim izborom,
proizvodnjom i ugradnjom betona, uz dodavanje aditiva.
Ako se skladite agresivni materijali, unutranja povrina se titi
oblogom od keramikih ploica, stakla i dr.

Rezervoari
Mogu biti
nadzemni
delimino ili potpuno ukopani.

Zidovi i ploe ukopanih rezervoara se izoluju protiv prodora

podzemnih i povrinskih voda.
Treba teiti da rezervoar bude iznad nivoa podzemnih voda, a
povrinske vode se dreniraju.
Po svom obliku se dele na:
okrugle
pravougaone

Izbor oblika zavisi od vrste tla, veliine rezervoara i ekonominosti

izvoenja.

Rezervoari

Okrugli rezervoari
Mogu biti sa jednom ili vie komora.
Kod manjih rezervoara su zidovi konstantne debljine, dok se kod
veih debljina zida smanjuje prema gore.
Slaba mesta su na spoju zida i ravnih ploa (donje i gornje), pa ovde
treba izvoditi vute, propisno armirane.
Temeljna ploa moe biti monolitno vezana sa zidovima rezervoara,
ili se mogu izvesti posebni temelji.

Rezervoari
Posebnu panju treba posvetiti obezbeenju nepropusnosti kod
spojnica.

U rezervoarima velikog prenika postavljaju se stubovi po

kvadratnoj ili pravougaonoj mrei, sa razmakom 3.5 do 4.5 m.

Tavanice se najee rade kao ravne ili rebraste konstrukcije ili kao
kupole.

Rezervoari

Proraunavaju se na pritisak tenosti iznutra i pritisak tla spolja. Spoj

zida sa ploama i temeljem se tretira kao kruta veza.

Rezervoari

Armiranje

Rezervoari
Rezervoari pravougaone osnove

Rezervoari
Mogu biti sa jednom ili vie komora.
Visina im retko prelazi 6m.
Uglovi se ojaavaju vutama sa dopunskom armaturom za
osiguranje.
Tavanica im je najee ravna ili rebrasta ploa.
Donja ploa moe biti monolitno kruto spojena sa zidovima, ili se
izvode temelji ispod zidova i stubova sa ploom izmeu njih.
Betoniraju se u delovima, sa ostavljanjem razdelnica i njihovim
zatvaranjem posle 28 dana, kako bi se spreila pojava prekomernih
napona usled skupljanja betona.

Rezervoari
Proraun
Sprovodi se za optereenje od pritiska tenosti iznutra i pritiska tla
spolja, ako je rezervoar prazan.
Zidovi su napregnuti momentima savijanja, pa su najee deblji
nego u sluaju okruglih rezervoara.
Dimenzionisanje i armiranje
Dimenzioniu se prema prethodno sraunatim presenim silama u
skladu sa principima koji vae za pune ploe.
Spojevi ploa moraju biti osigurani za alternativno delovanje
momenta savijanja.

Rezervoari

Rezervoari

Rezervoari

VODOTORNJEVI

Vodotornjevi
Vodotornjevi su tornjevi na koje se postavljaju AB rezervoari u obliku
upljeg valjka ili monolitne ili montane okvirne konstrukcije.

Vodotornjevi
Vodotornjevi zapremine preko 200 m3 se izvode krune osnove, a
manji mogu biti i kvadratne osnove.
Dno moe biti ravno, ojaano rebrima, u obliku kupole...