PEDAGOGIJA NAUKA O

VASPITANJU
u klasifikaciji nauka odreuje se kao
jedna od drutvenih nauka :
definisan predmet prouavanja
dostignuti razvojni nivo
specifina metodologija
termin paidagogus sloenica dve
rei
pais, paidos - dete, deak
ago, agein - voditi

 Pojam pedagogije : NAUKA O

VASPITANJU
nauka
vaspitanje
NAUKA je sistematizovan i argumentovan
skup saznanja o objektivnoj stvarnosti u
odreenom istorijskom periodu do kojih
se dolo primenom objektivnih metoda
istraivanja.
VASPITANJE je proces formiranja oveka
kao ljudskog bia sa svim fizikim,
intelektualnim, moralnim, estetskim i
radnim kvalitetima.

PREDMET PROUAVANJA
vaspitanje u najirem znaenju
(vaspitanje, obrazovanje, nastava )
ue znaenje : prouava zakonitosti
vaspitno obrazovnog procesa
Pedagoke zakonitosti - nune veze i
odnosi u i izmeu pedagokih pojava:
sveopta povezanost
razvojnost
strukturno sistematske veze
funkcionalne veze

 jedinstvo opteg, posebnog i

pojedinanog
kauzalne veze
korelacione veze i odnosi
otkrivene zakonitosti vaspitno
obrazovnog procesa konstituiu se u
posebne pedagoke zakone
Pedagoki zakon ini nerazdvojno
jedinstvo sutinske relacije ( veza i
odnosa ) i jezikog ( simbolikog ) izraza
nekog zakonskog odnosa u vaspitno
obrazovnom procesu.

ZADACI PEDAGOGIJE
1. prouava i istrauje vaspitne pojave,
otkriva ped.zakonitosti, formulie
pedagoke zakone i klasifikuje ih u
poseban pedagoki sistem
2. potpomae razvijanje, unapreivanje i
usavravanje vaspitno obrazovne prakse
3. nauno prati i kritiki vrednuje rezultate u
pedagokoj teoriji i praksi
4. razvija i usavrava specifinu metodologiju
naunih istraivanja vasp.obraz.fenomena
5. koristi rezultate naunih saznanja drugih
nauka i povezuje ih u koherentan sistem

OSNOVNI POJMOVI
PEDAGOGIJE
VASPITANJE
VASPITANJE

ire znaenje:
- sveukupnost pedagokog delovanja na
sve sfere ovekovog bia
- proces usmeren na izgraivanje
celovite linosti
- obuhvata 5 komponenti vaspitanja :
fiziko
intelektualno
moralno
estetsko i
radno

- obuhvata 3 procesa :
usvajanja znanja, vetina i navika
proces formiranja fizikih i intelektualnih
snaga i sposobnosti
proces izgraivanja i oblikovanja linosti
i karaktera
ue znaenje:
izgraivanje i oblikovanje linosti i
karaktera
razvijanje pozitivnih ljudskih
karakteristika
teite je na emocionalnom, voljnom i
karakternom razvijanju linosti

OBRAZOVANJE
Proces usvajanja znanja, vetina i
navika
ZNANJE sistem injenica i
generalizacija o objektivnoj stvarnosti
koje je ovek usvojio i trajno zadrao u
svojoj svesti
VETINA estim ponavljanjem radnje
steena psihomotorika sposobnost
NAVIKA automatizovana
psihomotorna struktura

NASTAVA
Kontinuiran vaspitno obrazovni rad
polaznika i voditelja zasnovan na
drutveno verifikovanim ciljevima i
zadacima, didaktiki prilagoenim
sadrajima, sredstvima,
organizacionim oblicima i prostorno
- radnim uslovima
Sva tri pojma meusobno uslovljeni i
povezani procesi i ine jedinstven
pedagoki proces

SISTEM PEDAGOKIH
SAZNANJA

Pedagoki nauni zakoni ( Opta

pedagogija )
Pedagoki principi ili naela ( Didaktika )
Pravila pedagokog rada ( Metodike )
Pedagoki nauni zakoni izraavaju
najoptije i najbitnije veze i odnose meu
pedagokim pojavama.
Najpoznatiji pedagoki zakoni su :
zakon o drutvenoj uslovljenosti vaspitanja
zakon o klasno politikoj uslovljenosti
vaspitanja

 zakon o intencionalnosti vaspitanja

zakon skladnog delovanja razliitih
faktora vaspitanja
zakon aktivnog usvajanja obrazovno
vaspitnih vrednosti
Pedagoki principi ili naela izraavaju
nii nivo optosti pedagokih zakonitosti
( imaju karakter posebnih zakonitosti )
Prema njima se organizuje, usmerava i
izvodi vasp. obraz. proces
odnose se na odreena podruja
vaspitanja

Pedagoka pravila najnii oblik

ispoljavanja pedagokih zakonitosti ,
direktno primenljiva u nastavnoj i
vaspitnoj praksi
najpoznatija pravila:
Od blieg ka daljem
Od jednostavnog ka sloenom
Od lakeg ka teem
Od poznatog ka nepoznatom
Od konkretnog ka apstraktnom

SISTEM PEDAGOKIH
DISCIPLINA
Pojam pedagoka
disciplina
:
ue
s

nauno teorijsko podruje ili jedan

od aspekata vaspitanja
1. PSIHOFIZIKE SPOSOBNOSTI ILI
UZRAST VASPITANIKA
a) predkolska pedagogija
b) kolska ( osnovnokolska i
srednjokolska )pedagogija
c) visokokolska pedagogija
d) andragogija

2. MESTO VASPITNOG RADA

s
a) porodina pedagogija
b) didaktika
c) domska ili internatska pedagogija
d) pedagogija slobodnog vremena
3. VREME VASPITANJA
a) istorija pedagogije ( opta i
nacionalna )
b) savremena pedagogija
c) pedagoka futurologija

4. SPECIFINI USLOVI VASPITANJA

a) specijalna pedagogija
s
b) industrijska pedagogija
c) vojna pedagogija
d) religijska ( konfesionalna ) pedagogija
5. NIVO OPTOSTI DISCIPLINE
a) Opte pedagoke discipline ( opta
pedagogija; metodologija pedagokih
istraivanja ;istorija pedagogije;
komparativna pedagogija)
b) Posebne pedagoke discipline
( predkolska pedagogija; kolska
pedagogija; andragogija;

didaktika; porodina pedagogija ;

s
domska pedagogija; pedagogija
slobodnog vremena),
c) Pojedinane pedagoke discipline
( metodike nastave pojedinih
predmeta ; metodika vaspitnog
rada; metodika rada pedagoga i dr.

 Prema nivou naune razvijenosti i

s
praktine primenljivosti
Opta pedagogija osnovna ped.
disciplina koja se bavi fundamentalnim
pitanjima vaspitanja i pedagogije
Metodologija pedagokih istraivanja
problemi nauno - istraivakog rada u
oblasti vaspitanja i obrazovanja
( metode, tehnike, postupci i
instrumenti naunog istraivanja )
Didaktika teorijske osnove nastave,
zakonitosti nastavnog procesa

 kolska pedagogija problem kole i

kolskih sistema s
Andragogija problemi vaspitanja i
obrazovanja odraslih
Metodika nastave opti naziv za sve
metodike nastave pojedinih nastavnih
predmeta ( zakonitosti procesa
pouavanja, uenjka, samouenja i
staralatva u okviru nastavnih predmeta)
Granine naune discipline integracija
komplementarnih saznanja o istoj pojavi;
npr. pedagoka psihologija, sociologija
vaspitanja, pedagoka kibernetika