LINA HIGIJENA

Higijenaobuhvataopteipraktinepostupke
kojiosiguravajudobrozdravljeiistou.Ovi
postupci,kojisluesprjeavanjubolesti,
njihovomirenjuipoboljavanjuzdravlja,
razlikujusejakoodkulturedokulture,patako
netotojeprihvatljivoujednojkulturinemora
bitiprihvatljivoudrugoj.Umedicinskom
kontekstutermin"higijena"odnosisena
odravanjezdravljaizdravogivota.Toje
granamedicinekojasebavipravilima,opimi
praktinimpostupcimazauvanjeipoboljanje
zdravlja.

HIGIJENA RUKU - VANA MJERA PREVENCIJE INFEKCIJE

KONTAKT SA RAZNIM
BAKTERIJAMA I
MIKROORGANIZMIMA

Zato je higijena ruku vana? Pravilna i redovita higijena ruku,

odnosno redovito pranje ruku dobar je, jednostavan i jeftin nain
sprjeavanja irenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu
prenijeti neistim rukama kao to su obina prehlada, gripa,
infektivni problemi sa stomakom i zarazna utica.

to su mikroorganizmi?
Umikroorganizmeubrajamobakterije,viruse,gljivei
praivotinje.Nekiodnjihmogubitiuzronicibolesti.
Povrinanaekoenijesterilna-nanjojsenalaze
mikroorganizmikojisustalni"stanovnici"naekoei
nazivajuserezidentnamikroflora.Oniimajuveliku
uloguuzatitiodpatogenihmikroorganizama,
odnosnoonihkojimoguizazvatibolest.Tokom
svakodnevnihaktivnostirukesekontaminiraju
mnotvommikroorganizamaizokoline-preko
kontakataskontaminiranimpovrinama,predmetima,
ljudima,ivotinjama,itd.Temikroorganizmekojinisu
stalnoprisutninakoiruku,negosepovremenona
njojnakupljajukontaktomnazivamotranzitorna
mikroflora.

sprijeiti irenje
patogenih
mikroorganizama
?
Redovnoipravilnopranje
rukusprijeieirenje
veinezaraznihbolesti
kojesemoguprenijeti
neistimrukama.Naviku
redovnogpranjaruku
trebausaditiunavike
ponaanjaveuranom
djetinjstvu.Zatititerane
(posjekotine,ogrebotine)
zavojima,flasterimaili
zatitnimrukavicama,jer
jeoteenakoaosjetljiva
zainfekcije.

Kada treba prati ruke?

Prije:
jela (obroka) /
pripreme hrane,
dojenja / hranjenja
djeteta,
aktivnosti koje
obavljate s
djetetom, posebno
novoroenetom i
dojenetom,
dodirivanja usta,
nosa ili oiju,
kontakta s
bolesnom osobom.

Poslije:

uporabe toaleta,
brisanja nosa, kaljanja, kihanja i sl,
mijenjanja pelena,
dodirivanja predmeta
kontaminiranih tjelesnim
izluevinama ili krvlju,
kontakta s bolesnom osobom,
kontakta sa ivotinjama,
nekih aktivnosti kao to je npr.
iznoenje smea, ienje,
povratka u dom izvana (iz etnje,
igranja, kupovine...),
u svim sluajevima kada su ruke
potencijalno kontaminirane.

Postupak higijenskog
pranja ruku

Skinite prstenje i ostali nakit,ruke

namoite u tekuoj, po mogunosti
toploj vodi,ruke nasapunajte
sapunom (bolje je koristiti tekui
sapun, no ako koristite obian
sapun, pripazite da je na podlozi s
koje se voda moe ocijediti), dobro
istrljajte cjelokupnu povrinu ruku:
dlanove, nadlanice, povrine koe
izmeu prstiju, podruje ispod
noktiju, kou zapea, u trajanju 30
sekundi,isperite cjelokupnu povrinu
koe ruku (ake i zapee) pod
tekuom (toplom) vodom,osuite obriite ruke. Ako koristite pamuni
runik, isti treba sluiti samo za
brisanje ruku i esto se mora
mijenjati, a ne smije ga koristiti
druga osoba. Ako perete ruke u
javnom toaletu (u restoranu, kafiu,
trgovini i sl.), ruke osuite
papirnatim runikom, slavinu
zatvorite papirnatim runikom,
izbjegavajui kontakt oprane koe
ruku sa slavinom. Uporabljeni
papirnati runik bacite u ko. U

NAIN PRENOENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU

Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili
kliconoe, prilikom defekacije (hepatitis A, trbuni tifus,
dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu
na higijenski ispravan nain, neposrednim dodirom mogu
preneti infekciju na osetljivu osobu. Prljave, klicama
zagaene ruke imaju kljuni znaaj u prenoenju
uzronika crevnih, respiratornih i konih zaraznih bolesti.
Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se
ostvaruje putem zagaenih (kontaminiranih) predmeta i
stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili
kliconoa (to mogu biti maramice, pekiri, odea, igrake,
pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u
toaletima, knjige i sl.) takoe se mogu preneti zarazne
bolesti.
Zato: Ruke treba prati ne samo pre jela, ve i posle
korienja toaleta i u slinim situacijama. Ako
pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled
nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos
ili oi, kao i predmete preko kojih bi se naknadno

 Ruke treba prati ne samo pre jela, ve i posle korienja toaleta i

u slinim situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo
(usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oi,
kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok
se ne operu ruke.
Pranje ruku tekuom vodom i sapunom je izuzetno vana
preventivna mera. Ruke (ake) slue kao direktan i kao indirektan
put prenoenja zaraznih bolesti, a njihovim pranjem smanjuje se
opasnost da se ovek zarazi i da zarazu prenese na druge.
Posuda sa vodom u kojoj je sapun moe da sadri
mikroorganizme - uzronike zaraznih bolesti, pa je stoga
neophodno na takvim mestima koristiti teni sapun u zatvorenom
sistemu.
Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajedniki pekir, ve
koristiti papirne ubruse ili maramice, fen i sl. ili saekati da se
ruke osue.

 Epidemioloki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlanih,

metalni od plastinih ili papirnih (na metalnoj povrini zarazne
klice krae opstaju), a oni izloeni suncu su bezbedniji od onih
koji su drani u tami.
Neophodno je higijenski ispravno postupati sa ivotnim
namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta,
uskladitenja, do rukovanja i serviranja.
Jako zagaene predmete potrebno je dezinfikovati
(dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvoaa)
ili unititi.

Pripremila:
Naa Simonovi,
tehniar kulinarstva
20.09.2016.god.