GERIJATRIJSKA

REHABILITACIJA
PACIJENATA NAKON
UGRADNJE ENDOPROTEZE

Aleksandra Zdravkovi 641/2

Anela Radivojevi 832/2
Miljana Mladenovi 937/2

Prevencija preloma kuka, pored prevencije i leenja osteoporoze

i drugih stanja koja mogu dovesti do pojave fragilnosti kotanog
sistema, obuhvata mere prevencije pada i korienje zatitnih
sredstava, koja imaju zadatak da apsorbuju deo mehanike
energije koja pri padu dovodi do preloma kuka, smanjujui time
rizik od nastanka preloma. Na taj nain posredno moemo
uticati na kvalitet ivota starih osoba.
Stare osobe koje padaju ee pokazuju oteenost u
performansama aktivnosti dnevnog ivota, one su u velikom
riziku za posledinu hospitalizaciju, onesposobljenost,
institucionalizaciju i smrt.
U cilju prevencije padova savetuju se vebe za poboljavanje
miine snage, pokretljivosti, ravnotee i samim tim utiemo na
smanjenje incidence padova i posledica koje padovi proizvode.

Prelomi vrata butne kosti i proksimalnog okrajka

femura-takozvani prelomi kuka, kao posledica
osteoporoze, sve su uestaliji. Kao kontroverzni faktori
rizika za nastanak preloma kuka spominju se i izvesna
odstupanja geometrijskih mera femura.
Prelomi vrata butne kosti predstavljaju
intrakapsularne povrede, sa posledinim rizikom
nastanka avaskularne nekroze glave butne kosti i
posttraumatske artroze kuka. Ova vrsta preloma
zahteva proveren i svrsishodan koncept operativnog
leenja, bilo da je cilj leenja da se sauva zglob kuka sa
dobrim funkcionalnim rezultatom, bilo da se prednost
da zameni zgloba odnosno ugradnji endoproteze kuka.

Cilevi operativne procedure su: postizanje mehanike

stabilnosti, biomehanika rekonstrukcija zgloba kuka,
precizna implantacija i vrsta i stabilna fiksacija implanta.
Ugradnjom endoproteze uklanjaju se patoloki izmenjeno
tkivo i bolnost, a dobija se funkcionalni obim pokreta i skoro
normalna koordinacija hoda.
Za fiksaciju komponenti primenjuju se dva naina:
Cementni, gde se komponente fiksiraju cementom i
Bescementni, u kojoj su drai komponenti napravleni sa
otvorima kroz koje okolno kotano tkivo proraste kao most i
fiksira protezu. Bescementne komponente imaju brojne
prednosti u odnosu na cementne jer se postie stabilna i
vrsta fiksacija koja srasta sa kotanom podlogom. Poslednja
generacija totalnih proteza kuka potpuno odrava normalnu
anatomiju i biomehaniku zgloba kuka jer se prilikom njihove
implantacije uklanjaju samo obolele povrine zgloba.

Medicinska rehabilitacija nakon operacije kuka je od

klunog znaaja kako bi se povratila funkcionalnost
kuka i izbegla dugorona imobilizacija. Cilevi
medicinske rehabilitacije nakon operacije kuka
obuhvataju otklanjanje ili ublaavanje oteenja
fiziolokih funkcija organizma, izbegavanje imobilizacije,
smanjenje onesposoblenosti, pobolanje u obavlanju
svakodnevnih ivotnih aktivnosti i unapreenje kvaliteta
ivota.
Svaki pacijent zahteva individualno planiran program u
zavisnosti od mogunosti samog pacijenta. Tokom
primene rehabilaticionog tretmana terapeut treba da
kontrolie i eventualne bolove, otoke ili upale oko
operativnog oiljka i o stanju obavetava hirurga.

Savremeni stavovi u leenju bolesnika sa prelomima

kuka podrazumevaju operativno leenje kao metodu izbora i
rani rehabilitacioni tretman kojim se pored brzog,
funkcionalnog oporavka, spreava i nastanak niza
komplikacija vezanih za dugotrajnu imobilizaciju.
Konani cilj postoperativne rehabilitacije kod preloma
gornjeg okrajka butne kosti je postizanje funkcionalnog
oporavka obolelog do nivoa pre povrede.

USPEH REHABILITACIJE ZAVISI OD:

1. opteg stanja bolesnika

2. stanja lokomotornog sistema (funkcija kretanja)

PRINCIPI RANE
REHABILITACIJE SU:
1. TIMSKI RAD

2. INDIVIDUALNI PRISTUP BOLESNIKU

3. SVAKODNEVNI PREGLEDI BOLESNIKA

PREGLED FIZIOTERAPEUTA

Observacija
Palpacija
Analiza tonusa
Analiza miine snage
Analiza obima pokreta
Analiza trofike
Fukcionalna procena kroz specifine testove.

DAN OPERACIJE
1. pozicioniranje operisanog ekstremiteta (abdukcioni jastuk)
2. elastine arape (do iznad kolena)
3. elevacija operisane noge
4. vebe dijafragmalnog disanja
5. vebe periferne cirkulacije (dorzi i plantarna fleksija oba
skona zgloba)

PRVI POSTOPERATIVNI DAN

1. podizanje uzglavlja
2. izometrijske kontrakcije za natkolenicu i glutealni set miia
3. vebe disanja
4. vebe periferne cirkulacije
5. klizanje pete operisane noge po podlozi
6. aktivno-potpomognute vebe za jaanje fleksora,
abduktora i ekstenzora operisanog kuka u leeem
poloaju
7. aktivne vebe za miie GE i neoperisane noge
8. sedenje na ivici kreveta - 2 x 30 min.
9. stajanje pored kreveta

Kod implantirane endoproteze sve vreme

rehabilitacioni tim informie i edukuje
bolesnika o dozvoljenim pozicijama
operisanog kuka prilikom mobilizacije
u i van kreveta

DRUGI POSTOPERATIVNI DAN

vebe u leeem poloaju od prethodnog dana

sedenje na ivici kreveta i stolicama pored kreveta (3x1 sat)
vebe u sedeem poloaju (aktivno potpomognuta fleksija
kuka i aktivna ekstenzija kolena)
otpoinjanje hoda po ravnom uz pomo hodalice (4 m)

TREI POSTOPERATIVNI DAN

vebe u leeem i sedeem poloaju
obuka hoda po ravnom uz pomo hodalice (5m)

ETVRTI POSTOPERATIVNI DAN

obuka hoda po ravnom uz pomo
dve potpazune take (8m)
PETI, ESTI I SEDMI
POSTOPERATIVNI DAN
bolesnik usavrava tehniku hoda na takama
i postepeno se osamostaljuje

U prvih est nedelja zabranjeno je:

- fleksija ukuku preko 90 stepeni
- addukcija kuka preko srednje linije
- izraena spoljna i unutranja rotacija
- aktivna abdukcija

Celoga ivota su zabranjeni poslovi koji su vezani

za prinudne poloaje i velika optereenja

 Nije

dozvoljeno:

Sedenje sa prekrtenim nogama celog ivota

Sedenje na niskoj stolici i uanje
Naglo okretanje i stajanje na operisanu nogu
Leanje na operisanom kuku tri meseca
Kupanje u kadi
Pribliavanje operisane noge zdravoj nozi
Seenje noktiju i vezivanje pertli

 Potrebno

je:

Svakodnevno vebanje celog ivota

Noenje elastinih arapa tri meseca
Sedenje na visokoj stolici
Sedenje u krevetu sa ispruenim nogama
Hodanje sa takama tri meseca, a kasnije sa
tapom

Kupanje pod tuem

Plivanje u bazenu
Vonja automobila
Sve ivotne aktivnosti

posle 14 dana
posle 30 dana
posle 3 meseca
posle 3 meseca

EMATSKI PRIKAZ VEBI

1. Lena pozicija
Vebe statikih kontrakcija zatezanje
Stopalo zategnuti i vui ka dorzalnoj fleksiji,
kolena gurati na dole ka podlozi, zategnuti
zadnjicu 5 sekundi 10x

2. Lena pozicija
Savijanje kuka
Stopalo je na podlozi, savija se koleno i kuk,
podii prednji deo stopala, peta je celo vreme na
podlozi.

3. Lena pozicija
Poveanje fleksije kuka
Koleno i kuk saviti do 90 stepeni, podii petu
kroz plantarnu fleksiju stopala

4. Lena pozicija
Abdukcija-addukcija nogu
Obe noge ispruiti. Operisana noga se zatee i
odvodi u stranu i vraa nazad.

5. Lena pozicija
Vebe sa maramom
Maramu staviti ispod savijene nadkolenice
operisane noge. Stopalo podii, a koleno ispruiti
nagore.

6. Vebe u sedeoj poziciji

Sedeti na vioj stolici, nadkolenica lei vrsto na
podlozi, a podkolenica se isprua nagore.

ZAKLJUAK

RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PREDSTAVLJA JEDAN OD VEOMA ZNAAJNIJIH FAKTORA KOJI DOPRINOSI USPEHU LEENJA BOLESNIKA SA
PRELOMIMA KUKA.
PACIJENTI STARIJE IVOTNE DOBI NAJEE IMAJU VIE DIJAGNOZA, PRE PRELOMA KUKA.
DA BI SE NA ADEKVATAN NAIN PROCENILE POTREBE, ALI I MOGUNOSTI GERIJATRIJSKIH PACIJENATA POTREBNO JE PRIMENITI MULTIDIMENZIONALNU
FUNKCIONALNU PROCENU KOJA SE BAZIRA NA POVEZANOSTI PRINCIPA MEDICINSKIH DIJAGNOZA, FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI I PSIHOSOCIJALNIH FAKTORA.