Visoka kola za primijenjene i pravne nauke

"Prometej"Banja Luka

OSNOVI SAOBRAAJA I
TRANSPORTA
Tema: OSNOVE TRANSPORTA

Fond asova: 2+2

Predmet: OBAVEZAN
ifra predmeta: TI020
ECTS: 6,00

Literatura:
[1] Simovi, T., Osnove Integralnog transporta, Skripta, Mainski fakultet Kraljevo,
2009.
[2] Davidovi, B., Gaji, V., Tehnologije kombinovanog transporta, Visoka tehnika
kola strukovnih studija, Kragujevac, 2008.
[3] Mlinari, T., Robno transportni centri, Fakultet prometnih znanosti, Zagreb, 2013.
[4] Perii, R., Savremene tehnologije transporta I i II, Saobraajni fakultet Beograd,
1994/95.
[5] Zeevi, S., Robni terminali i robno transportni centri, Saobraajni fakultet
Beograd, 2006.

Pravila polaganja ispita

Prisustvo predavanjima - 20 bodova

Semestralni rad - 20 bodova
Kolokvijum 1 30 bodova
Kolokvijum 2 - 30 bodova

Od 51 do 60 ocena 6
Od 61 do 70 ocena 7
Od 71 do 80 ocena 8
Od 81 do 90 ocena 9
Od 91 do 100 ocena ODLIAN IZUZETAN 10!

SAMI KREIRATE OCENU!

Osnovni pojmovi
Polazei od samog imena, latinske reci transportus, moe se rei da re
transport u sutini znai prenoenje ili prevoenje putnika i robe. To znai
da transport predstavlja prevoz robe ili putnika izmeu eleznikih ili
drumskih stanica, aerodroma ili luka i meusobno.
Transport kao deo privrede predstavlja, u sutini skup saobraajnih
sredstava i puteva, kao i prateih sistema, opreme i ureaja neophodnih za
nesmetano odvijanje procesa transporta.
Saobraajna sredstva ine automobili, prikolice, poluprikolice (drumski
saobraaj), lokomotive i vagoni (elezniki saobraaj), brodovi, bare
(vodeni saobraaj), avioni (vazduni saobraaj).
Saobraajni putevi su putevi specijalne namene za odgovarajua vozila
(putovi, pruge, reke...).
Prateu saobraajnu infrastrukturu ine teretne i putnike stanice,
terminali, utovarno-istovarne stanice, servisna i remontna mesta, sredstva
veza i signalizacije itd.

Osnovni pojmovi
Kao to je reeno, ekonomski znaaj transporta sastoji se u
obezbeivanju razvoja, veza i koordinaciji aktivnosti svih privrednih sektora.
Socioloki znaaj transporta sastoji se u zapoljavanju velikog broja ljudi,
boljem kvalitetu ivota, poveanju proizvodnje, iskorienju vremena i si.
Kulturoloki znaaj transporta ogleda se u samom transportu, jer je i
transport sam po sebi element kulture (turizam, putovanja, upoznavanja sa
kulturama raznih naroda i civilizacija).
Politiki znaaj transporta ogleda se kroz injenicu da se transportom
razreavaju svi operativni ciljevi i, eventualne, krizne situacije jedne zemlje.
Nauni znaaj transporta manifestuje se kroz potrebu usavravanja
transporta i aktivnosti na tom planu.
Odbrambeni znaaj transporta sastoji se u mogunosti da se tokom
vojnih operacija blagovremeno obavljaju premetaji ljudstva i opreme.
Kao to se vidi, transport je strateki vaan kompleks, koji u znaajnoj meri,
po razliitim kriterijumima, odslikava snagu jedne drave.

Transportni proces karakteriu tri osnovne faze i to:

Utovar podrazumeva pripremu voznog sredstva,
organizaciju utovarnog mesta, sortiranje tovara i
formiranje dokumentacije koja prati prevoz tereta.
Prevoz tovara je osnovna funkcija transporta.
Sloenost kretanja transportnih sistema (vozilotovar) zahteva posebnu panju pri izboru marute
i pri samom transportu.
Istovar je sputanje tovara sa transportnog
sredstva, na mesto za odlaganje i predaja tovara
sa prateom dokumentacijom.

VRSTE KLASINOG TRANSPORTA

Transportni sistem jedne zemlje obuhvata sve oblike transporta
povezanih ekonomskim, tehnolokim, tehnikim i normativnim
vezama. Svaki oblik transporta ima svoju sferu efektivnog
iskorienja.
elezniki transport je vrsta transporta gde se prevoz robe ili putnika
vri vagonima koji se kreu po pruzi uz lokomotivsku vuu.
Osnovne karakteristike eleznikog transporta su:
pozitivne
visoka propusna i prevozna sposobnost
prevoz nezavisno od klimatskih uslova
neposredna veza magistralnih i prateih koloseka
masovnost prevoza
negativne
ogranien manevar
velika poetna ulaganja itd.

Automobilski transport predstavlja vid drumskog transporta, kao

najmasovniji oblik transporta za prevoz putnika i tereta na kratka i
srednja rastojanja.
Osnovne karakteristike ovog transporta su:
pozitivne
velika manevarska sposobnost
izraena mobilnost
autonomnost transportnih sredstava
visoka brzina dostave
dostava od vrata do vrata
iroki spektar primene
negativne
velika ulaganja
znaajna energetska potronja
niska produktivnost
zagaenje ivotne okoline

Vodeni transport je jedan od najstarijih oblika

transporta sa sledeim karakteristikama:
pozitivne
visoki prevozni kapacitet
niska energetska potronja
mali (relativno) ulozi kapitala
negativne
spora brzina dostave
sezonski prevoz
ureenje plovnih puteva

Vazduni transport, kao univerzalni, ima preimustvo u

prevozu putnika na srednjim i dugim linijama, na kojima
se mogu prevozitii odreeni tereti.
Osnovne karakteristike vazdunog transporta su:
pozitivne
visoka brzina prevoza
fleksibilnost
manevar i operativnost
relativno nia kapitalna ulaganja
negativne
zavisnost od klimatskih uslova
manje koliine robe
buka

Tehnologije transporta
Tehnologija transportnog procesa predstavlja skup
razliitih operacija, sa ciljem da se obezbedi neprekidni
transportni lanac. Kod klasinog transporta svaki
posebni deo transporta ima sopstvenu tehnologiju, to
ne omoguuje usklaivanje u cilju obezbeenja
integralne transportne usluge.
Osnovna karakteristika klasinog transporta jeste
nepostojanje jedinstvenog transportnog suda, odnosno
standardizovane tovarne jedinice, koja kod integralnih
sistema transporta predstavlja osnovni integrum
transportnog lanca.

Tehnologija eleznikog transporta je posebno sloena zbog uslovljene

veze sa eleznikim kolosekom. Osnovu tehnologije rada eleznikog
transporta predstavljaju tzv. red vonje, plan formiranja vozova po pravcima
kretanja, usaglaavanje planova formiranja vozova na magistralnim linijama sa
vozovima prikljunih pravaca.
Osnovno je da na delu pruge izmeu dve stanice ne mogu, istovremeno,
saobraati dva voza. Kretanje je dozvoljeno samo vozovima koji su predvieni
po redu vonje. Upravljanje transportnim procesom vri se iz dispeerskog
centra.
Tehnologiju automobilskog transporta odlikuje proizvodni proces koji se
ostvaruje vozilima opte namene, vozilima namenjenih posebnim prevozima i
pojedinanim vozilima. Ovaj transport je poseban po autonomnom kretanju
jednog vozila, autovoza ili grupe vozila sa voznim redom ili bez njega.
Transportovani tovar moe biti velikih dimenzija ili malih.

Tehnologija vodenog transporta obuhvata

transport samohodnim
objektima,nesamohodnim barama, sistemom
(vozom) 6-8 bari itd. Uz pomo jednog broda ili
sistema prevoznih ploveih objekata moe se
otpremiti tovar na jednu ili vie adresa.
Tehnologija vazdunog transporta ima svoje
osobenosti jer avion:
polee i slee strogo po rasporedu leta
mora posedovati koridor letenja koji zavisi od
brzine letenja i optereenosti
predstavlja veoma sloeni objekat transporta

Istorijski razvoj transporta

Istorijski razvoj transporta

Podela eleznikih vozila

Podela drumskih
vozila

Podela vozila za vodni transport

Podela vozila za vazduni transport

ROBA VRSTE I PAKOVANJE

Kako postoji veoma veliki broj razliitih roba, sa isto tako velikim brojem
razliitih karakteristika koje direktno utiu na tehnologiju realizacije logistikih
procesa uopte, to je neophodno da se formiraju grupe roba homogene po
odreenim obelejima. Otuda i potreba za razvrstavanjem i formiranjem
homogenih grupa roba, odnosno potreba za razvojem odreenih klasifikacionih
sistema.
injenica je da postoji veliki broj kriterijuma u odnosu na koje je mogue vriti
homogenizaciju, pa se tako moe govoriti i o razliitim klasifikacionim
sistemima. Kriterijumi klasifikacije, odnosno formiranja homogenih grupa robe
mogu se odnositi na fizike karakteristike (tenosti, gasovi, vrste materije),
mogu opisivati hemijski sastav (organske, neorganske...) i sl.
U logistici, meutim, roba se po pravilu razvrstava u odnosu na obeleja koja
su od znaaja za realizaciju skladitenja, pretovara i transporta, pri emu je
dominantan kriterijum razvrstavanja pojavni oblik robe. Pri tome, pojavni oblik
predstavlja kompleksno obeleje sa skupom karakteristika koje opredeljuju
tehnologiju realizacije procesa rukovanja robom (zahvatanja, odlaganja,
uvanja i sl).

Roba se razvrstava u sledee kategorije:

komadna roba,
rasuta roba,
tena roba,
gasovita roba.

Komadna roba
Pod komadnom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje u
jedinici koja se moe brojati. Pri ovome, postoje izvorno komadne
robe (kao to su koulja, pantalone, par cipela, elektrini poret,
televizor i slino) i robe koje u svom izvornom stanju mogu biti
tene, gasovite, rasute (praskaste, zrnaste i si.) a koje se
pakovanjem u odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik.
Asortiman komadne robe koja se moe pojaviti je izuzetno irok.
Takoe, i pojavni oblici robe po svojim relevantnim karakteristikama
mogu biti do te mere razliiti, da je praktino nemogue odrediti
uzak broj reprezentanata koji e je pokrivati u celosti. Te razlike se
odnose na:
teinu (od nekoliko grama do vie tona),
oblik (ipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan itd.),
hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladitenja homogena i
nehomogena),
gabaritne dimenzije,
otpornost na spoljanje uticaje (otporna, delimino otporna,
neotporna).

Rasuta roba
Pod rasutom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje kao rastresit
materijal, sa glavnom karakteristikom da se moe grabiti ili sipati.
Rasuta roba po pravilu se pojavljuje kao masovna, dakle prisutna u velikim
koliinama, a po strukturi moe biti krupnije ili sitnije granulacije.
Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju niz
specifinosti koje, otuda, podrazumevaju primenu specijalizovanih
tehnologija za manipulaciju, transport i skladitenje. Naime, pojavni oblik
vrstih komadnih materijala, obezbeuje relativno laku manipulaciju i
korienje irokog spektra opreme u procesu skladitenja, sa ciljem da se
skladite to bolje iskoristi.
Preuzimanje ovih materijala iz procesa koji prethode i njihovo predavanje
procesima koji se realizuju nakon skladitenja, po pravilu ne stvara vee
tekoe. Sline konstatacije se odnose i na tene i gasovite materijale. Oni
su, po pravilu, smeteni u odgovarajue sudove, kojima se, ukoliko je to
potrebno, manipulie na slian nain kao sa vrstim komadnim robama,
to znai bez veih problema. Prevoenje ovih materijala iz jedne faze
procesa u drugu (dovoenje materijala iz faze skladitenja u fazu potronje,
na primer) ostvaruje se korienjem relativno jednostavne opreme, koja
odgovara irokom asortimanu materijala.

Tena roba
Tena roba, kada se posmatra kao pojavni oblik tereta u procesima skladitenja,
pretovara i transporta, oznaava razliite vrste materija u tenom agregatnom
stanju koje se uvaju u skladinim rezervoarima, pretovaraju sistemima
cevnog transporta i transportuju u cisternama.
Dakle, pojam tenih roba ne odnosi se na ambalairane tenosti koje se, prema
pojavnom obliku, svrstavaju u neku od komadnih roba. Tene terete koji se kao
takvi, to znai u svom prirodnom stanju pojavljuju kao zahtev za realizaciju
skladino-pretovarno-transportnih operacija, obino karakterie masovnost,
odnosno prisustvo velikih koliina.
Tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovara
specifina je i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme
namenjene radu sa fluidima. Tipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o
opasnim materijama (zapaljive tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili
korozivne materije: kiseline, baze... i si.) za koje vae posebni uslovi uvanja,
manipulacije i transporta, koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave
akcidenata sa neeljenim posledicama.
Oigledan primer, koji najreitije govori u prilog da tene robe po pravilu pripadaju
kategoriji opasnih materija, predstavljaju derivati nafte koji predstavljaju jednu
od, u odnosu na koliinu i zastupljenost, najmasovnijih tenih roba, koja uz to
poseduje izraenu poarnu opasnost.

Gasovita roba
Robe u gasovitom agregatnom stanju - gasovi, s obzirom na malu gustinu, u
procesima skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvek u nekom
od sledeih oblika: komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, sa ciljem da
se time povea koliina gasa u jedinici zapremine, a time omogui
racionalnije korienje ovih materija.
Slino tenim robama, s obzirom da je i kod ovog pojavnog oblika re o fluidima,
tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovara
je specifina i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme.
Meutim, za razliku od tenih roba koje, iako najveim delom jesu, ne
pripadaju ba sve kategoriji opasnih materija, gasovite robe se uvek
svrstavaju u kategoriju opasnih. Takav tretman posledica je prethodno
ve iznete injenice da se gasovite robe u prometu sreu iskljuivo kao
komprimovane, utenjene ili smrznute.

Pakovanje roba
ovek je u razmeni dobara uvek teio neem novom, sve dok nije doao
do dananje savremene distribucije roba. Traio je reenja koja e mu
olakati dostavu i prodaju proizvoda i unaprediti tehnologiju rukovanja,
transporta i skladitenja, naine izlaganja proizvoda u trgovini i dr.
Sve ovo je uslovilo nastanak ambalae i pakovanja. Razvoj ambalae i
tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno povezan sa razvojem
sistema distribucije dobara. Distribucija proizvoda poinje i zavrava se
pakovanjem i raspakivanjem.
U principu, u procesima distribucije sreu se tri vrste ambalae:
potroaka ambalaa,
komercijalna ambalaa,
transportna ambalaa.

Potroaka ambalaa ima funkciju da uoblii jedinicu proizvoda na nain

da ona odgovara elji kupca po koliini koju kupuje, po izgledu i da mu bude
pogodna za prenoenje i uvanje do konane potronje. Dizajn ove
ambalae mora biti takav da kupac uoi robu, dobije elju za kupovinom i da
mu pri tome ambalaa obezbedi za njega sve relevantne informacije.

Komercijalna ambalaa prvenstveno ima za cilj da formira i uoblii jedinicu

pogodnu za izlaganje u prodaji uz izuzetno naglaen marketinki pristup
njenom oblikovanju. Vrlo esto se potroaka i komercijalna ambalaa
meusobno ne razlikuju. Uvek je tako ako je upakovana jedinica proizvoda
dovoljno velika da se kao takva moe i izloiti u prodaju.

Suprotno potroakoj i komercijalnoj ambalai, transportna ambalaa ima

za cilj ostvarenje jedinice pakovanja, pri emu su naglaene zatitna i
informaciona funkcija koje su od najveeg znaaja za operacije kojima e
jedinica pakovanja biti izloena u procesu distribucije. Strogo odreena
granica izmeu ova tri tipa ambalae i ne postoji. Postoje proizvodi kod kojih
nema razlike izmeu potroake, komercijalne i transportne ambalae.
Takav je sluaj sa vreama za vetako ubrivo, cement, veim kutijama za
boju i slino.

 Tipini oblici ambalae mogu biti: sanduci, bale, burad, vree, kese, boce, staklenke
(tegle), konzerve, aerosol, tube, folije i dr.
Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali: papir, metal, drvo, staklo, tekstil,
plastika, alu-folija, plastina folija i dr. Takoe, ambalaa moe biti od kombinacije
razliitih materijala (kompleksna ambalaa). Pri ambalairanju pojedinih vrsta robe
koriste se i neki drugi pomoni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijaju
buntovi ili bale.
Papirna ambalaa
Za izradu ambalae koriste se obian, specijalni i natron papir, talasasti karton i vieslojni
karton.
Metalna ambalaa
Za izradu metalne ambalae koriste se razliiti metali i legure. Ova vrsta ambalae ima
izvanredne fizike osobine, a nedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost,
podlonost koroziji, vea masa i cena u odnosu na papirnu, drvenu, plastinu i
tekstilnu ambalau.
Drvena ambalaa
Za izradu drvene ambalae koristi se rezana graa etinara i liara, po pravilu jeftinije
vrste, kao i proizvodi prerade drveta (per ploa, furniri i dr.).
Drvena ambalaa se pojavljuje u razliitim oblicima i po pravilu je nepovratna, odnosno
za jednokratnu upotrebu.

Staklena ambalaa
Staklo ima iroku primenu u izradi potroake i komercijalne ambalae. Ima
veliku hemijsku otpornost, ne stvara toksine proizvode, ne daje miris,
otporno je na atmosferske uticaje i nepropustljivo je za mikroorganizme,
gasove i tenosti.
Osnovni nedostatak je laka lomljivost, relativno velika teina i slaba zatita od
uticaja suneve svetlosti.
Prema veliini, staklena ambalaa moe klasifikovati u tri grupe.
Osim za pojedine robe (kisela voda, osveavajua pia i si.), ova ambalaa je
po pravilu nepovratna.
Tekstilna ambalaa
Tekstilna ambalaa se proizvodi od vlakana biljnog, ivotinjskog i sintetikog
porekla. Od ove ambalae proizvode se uglavnom vree razliitih dimenzija,
razliite gustine tkanja sa razliitim nainom vezivanja i zatvaranja, stoje
predmet posebnih standarda.
Ova ambalaa je po pravilu nepovratna.

Plastina ambalaa
zahvaljujui svojim specifinim osobinama, plastina ambalaa je vrlo brzo osvojila
trite. Ona se relativno lako proizvodi, sa malim utrokom energije i vremena,
poseduje mogunost postizanja specifinih svojstava, najrazliitijih oblika i
dimenzija (to nije uvek sluaj sa ostalim materijalima). Tipini oblici ambalae
od plastinih masa su boce, gajbe, korpe, baloni, kante, burad i dr., a od folija se
proizvode tube, vree i sl.
Po pravilu se koristi kao nepovratna ambalaa.
Kombinovana ambalaa
Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa pakovanja doveo je do
pojave novih oblika, odnosno kombinovane ambalae koja je nastala spajanjem
kartonske i plastine ambalae koji polako potiskuje konvencionalne oblike
kartonske ambalae. Ona se izvodi od kartonske podloge sa niskim bonim
stranicama u koju se slau manje jedinice proizvodnog pakovanja, preko kojih se
postavlja navlaka od termoskupljajue folije. Nakon zagrevanja, ova folija se
skuplja za oko 30%, ime se dobija veoma kompaktna jedinica, sa daleko boljim
mehanikim osobinama u odnosu na kartonske kutije. Takoe, plastina folija
prua mnogo bolju zatitu od vlage, krae, postie atraktivniji izgled jedinice
pakovanja, a pri tome primena ove vrste pakovanja obezbeuje nie logistike
trokove.
Proces primene ovog tipa ambalae se po pravilu izvodi na automatizovanim
mainama.

Pod ambalaom podrazumijevamo sredstva, a pod paketizacijom

cijelokupni tehnoloki postupak spremanja, postavljanja i zatvaranja
proizvoda u ambalau.

U poslednjih petnaest godina prisutna je tendencija ukrupnjavanja robnih

jedinica u svim tehniki razvijenim zemljama. Za formiranje paketa slue
visoko proizvodne automatske maine. Neke firme koriste za paketizaciju
industrijske robote. U veini zemalja u svijetu, pa i kod nas, problem
utovarno-istovarnih i skladinih radova dugo je tretiran kao drugostepeni
problem proizvodnje, transporta i itave distribucije.

Sedamdesetih godina dolazi do promena u tom pogledu, kada poinju da

se preduzimaju mere u cilju racionalizacije kako industrijskog tako i javnog
transporta, kao i intenzivnije uvoenje kontenerizacije, paletizacije i
drugih sistema.

Razvoj ambalae i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno povezan

sa razvojem sistema distribucije dobara. Distribucija proizvoda poinje i
zavrava sa paketizacijom (pakovanjem i raspakivanjem).

Distribucija proizvoda nije nita drugo nego produenje lanca proizvodnje u

lanac potronje, kada su proizvodi pripremljeni u odgovarajuoj ambalai
za prodaju.

Uloga ambalae u lancima

snabdevanja
Lanci snabdevanja predstavljaju vezu izmeu
proizvoaa i potroaa, i sa posrednikom ili bez
njega, u sklopu distribucije proizvoda stvaraju
osnovne preduslove za dostavu odnosno
prodaju proizvoda na tritu. Postoje razni
posrednici, najee su to trgovci.
Uesnici u lancima snabdevanja su proizvoai,
posrednici ili distributeri, potroai ili korisnici.

Pakovanje i distribucija proizvoda

Proizvodi najee dolaze na trite upakovani, a ree u rinfuzi
(rasutom stanju). Ako su proizvodi u rinfuzi, prevoze se u velikoj
ambalai, zatvorenim transportnim sredstvima (kontejnerima,
bavama, vreama, sanducima, manjim cisternama i dr.).
Upakovani proizvodi dolaze uglavnom na tri naina:
u transportnoj ambalai razliitih vrsta i veliina, i u toj se ambalai
dopremaju, ali ne prodaju;
u potronoj ambalai koja je pripremljena za direktnu prodaju;
u ambalai posebno pripremljenoj za prodaju u sistemu
samousluivanja
Na narednoj slici je prikazan put palete od proizvoaa do potroaa
sa proizvodima na trgovakoj paleti dimenzija
400 x 600 mm i 600 x 800 mm.

Trokovi pakovanja

Pod transportnim paketom podrazumijevamo ukrupnjene robne jedinice.

One imaju odgovarajuu formu i omoguavaju kompleksnu mehanizaciju
pretovarnih i skladinih operacija. Formiranja transportnog paketa vri se na
mestu polaska ili pakovanja proizvoda, a rasformiranje u skladitu ili pogonu
primaoca.

U cenu ambalae, pored vrednosti ambalae, ulaze i trokovi pakovanja,

koji se dijele na direktne (stalne i pogonske) i indirektne.

Stalni trokovi su podloni promjeni. U cijeni pakovanja oni se vremenom

smanjuju. Ostali trokovi zavise od stepena amortizacije, organizacije
procesa pakovanja, korienja maina za pakovanje, primjene jeftinijih
materijala za ambalau, ovjeka kao faktora i sl.

Sredstva distribucije proizvoda

U sredstva distribucije proizvoda spadaju:
transportna, pretovama i skladina sredstva i oprema;
ambalaa kao sredstvo distribucije,
sredstva prezentacije proizvoda na prodajnim
mestima
Sva sredstva i tehnoloke karike lanaca snabdevanja moraju se meusobno
uskladiti. Usklaivanje poinje od ve postojeih standarda u distribuciji
proizvoda (transporta, skladitenja ih sredstava izlaganja) ili od sirovina od
kojih se proizvodi ambalaa. Reenja problema usklaenosti ne mogu se
davati odvojeno jer se ovde ne reavaju parcijalni interesi pojedinaca, nego
oni zajedniki, svih uesnika u lancu snabdevanja.

Sutina standardizacije
Razvoj drutva i drutvenih odnosa pratio je i razvoj
standarda. to se drutvo vie razvijalo, razvijali su se i
standardi.
Standardizacija predstavlja aktivnost na svoenju
mnogih oblika proizvoda na najmanji broj tipinih
obrazaca (standarda) odreenog kvaliteta, forme,
razmera, teine, uz istovremeno normiranje,
prilagoavanje odreenom uzorku i sl.
Pojam standarda predstavlja normu, obrazac, pravilo,
odnosno tipini primerak tj. tipini oblik proizvoda.

Ciljevi standardizacije
Osnovne ciljeve standardizacije definisao je Komitet za
prouavanje principa standardizacije pri ISO
(STACO).
Ciljevi savremene standardizacije su:
uproavanje
sporazumevanje
opta ekonominost
bezbjednost, zdravlje i zatita ivota
zatita interesa potroaa (korisnika) i interesa drutva
omoguavanje optimizacije neprekidnosti lanca
snabdevanja i dr.

Standardi u oblasti ambalae

Slaganje proizvoda u vee manipulativne jedinice za
lake, sigurnije i racionalnije premetanje, uz
maksimalnu iskorienost manipulativnih sredstava,
osnovna je tenja svih savremenih transportnodistributivnih sistema.
Razvoj integralnih sistema transporta ne moe se
zamisliti bez uspenog reavanja problema
transportnog i komercijalnog pakovanja, a jedini
mogui nain za njegovo reavanje jeste uvoenje
modulnih mera za transportnu i komercijalnu
ambalau.

 Pre pojave racionalnih sistema za

manipulisanje proizvodima, pitanjima oblika i
dimenzija komercijalnog i transportnog
pakovanja nije se poklanjala naroita panja, ni
u svetu ni kod nas. U proizvodnji i prometu su
se sretali najrazliitiji oblici pakovanja od istog
materijala i za istovrsne proizvode.

Konstrukcija tovarnih jedinica primenom osnovnog modula

pakovanja, dimenzija 400 x 600 mm

Modul za pakovanje
Utvrivanjem modula za pakovanje dimenzija
400 x 600 mm utvren je zajedniki imenitelj za
ISO palete dimenzija 800 x 1200 mm i 1000 x
1200 mm
Umnoavanjem ili deljenjem osnovnih dimenzija
modula od 400 x 600 mm dobijaju se nominalne
dimenzije za transportna pakovanja koja su
kompatibilna sa celokupnim sistemom

Modul za pakovanje

Nain slaganja ambalae

Praktine probe izvrene u nizu zemalja potvrdile su
pogodnost ovih dimenzija.Tako su nacionalne
unifikacije dimenzija, bazirane na ovom modul
-sistemu, primenjene u vedskoj, Norvekoj, Finskoj i
drugim zemljama.
U vedskoj su postignuti odlini rezultati sa
pakovanjem, manipulacijom i transportom eera i
margarina u tipiziranoj ambalai unificiranih dimenzija,
sloenoj na standardne ravne drvene palete dimenzija
800 x 1200 mm.