Bakar,cink,olovo

Bakar je crvenkaste boje, otporan je na spoljanje uticaje. Na njegovoj

povrini stvara se oksidna prevlaka, koja je gusta i nepropusna zatita. Ako
je bakar due vremena izloen uticaju vazduha i vode, ta povrinska
prevlaka pretvara se u mineralna jedinjenja, kompleksne baznih sulfata i
karbonata. Poznat primer stvaranja tih zatitnih skrama je zelenkasta patina
na bakarnim krovovima. Obrada bakarnih povrina obuhvata mere ienja
povrine, odnosno davanje sjaja, promenu boje prevlaenjem zatitnim
prevlakama od metala. Mehaniko poliranje su glaanje i poliranje, runo ili
mainski, specijalnim pastama i tkaninama ( laneno platno ili flanel). Na taj
nain se i velike povrine mogu dovesti do visokog sjaja ( fasadni limovi,
natpisi itd. ). Metalne prevlake nanose se na bakar u naroitim sluajevima,
uglavnom iz dekorativnih razloga ili radi zatite od korozije. Kao zatita od
korozije i radi olakavanja lemljenja, povrina bakra se prevlai slojem cinka,
jednostavnim potapanjem oienog bakra u rastopljeni cink. Bojenje i
lakiranje povrina se izvodi radi podraavanja boje prirodne re. Bakar se
esto boji u braon, crno i zeleno. Jedan od razloga za bojenje bakarnih
povrina je njihovo sporo i ne lepo ranje, do postizanja lepe zelnkaste
patine, ( podseaju na povrine od cinka ).

BAKARSvojstva
Bakar je u elementarnom stanju metal
crvene boje, visokog sjaja. Vrlo je
kovan. Odlikuje se visokom elektro i
dobrom toplotnom provodljivou, kao
i visokim stepenom hemijske
postojanosti.Geohemijske karakteristike,
ciklus i distribucija
U endogenim uslovima bakar se delom
koncentrie u likvacionim leitima,
ogranieno u karbonatitskim. Meutim,
glavno podruje prikupljanja je u
postmagmatskim procesima, prvenstveno u
okviru hidrotermalnih leita. Kao lako
rastvorljiv, samim tim i migrativan elemenat,
bakar se u egzogenim uslovima koncentrie
u zoni oksidacije i sekundarnog sulfidnog
obogaenja primarnih sulfidnih leita.
Znaajan deo bakra se obara u vodenim
basenima koncentriui se u pojedinim
sedimentima (klastiti, karbonati, fosfati).Minerali i rude

 Bakar u prirodi gradi veliki broj

sopstvenih minerala, a isto tako, u
vidu
izomorfne primese, moe da ue u
sastav minerala drugih elemenata. U
prirodi se bakar nalazi i u
samorodnom
stanju.Naziv minerala: Sadraj Cu:

OBLAST PRIMENE
U periodu 5.000 godina p.n.e topljeni
samorodni bakar se koristio za izradu
posua; 4.000 godina pre nove ere bio
je korien u vidu legure sa kalajem
(bronza) za potrebe izrade razliitog
orua, a u kasnijem periodu i u vidu
legure sa cinkom (mesing). Smatra se
da je sve do prvog milenijuma pre nove
ere bakar bio jedan od najvie
korienih metala. U novije doba bakar se kao
nezamenljiv metal koristi u
razliitim granama industrije.
Upotrebljava se u oblasti
elektrotehnike, hemijske industrije,
zatim u oblasti tehnologije
organskih materija,
graevinarstvu, mainogradnji i
drugim oblastima privrede. Leita bakra

Bakar se koncentrie u brojnim

tipovima leita kao to su likvaciona,
karbonatitska, skarnovska i svi tipovi
hidrotermalnih. Od egzogenih to su
infiltraciona, zatim koncentracije bakra
povezane sa preobraajem primarnih
leita i leita hemijskih sedimenata.
Sa ekonomskog aspekta posebno su
znaajna hidrotermalna leita bakra.Likvaciona leita
Leita likvacionog tipa su u stvari
zajednika sa leitima Ni, gde se iz
kompleksnih polimetalinih ruda dobija
i bakar. Ona su genetski i prostorno
vezana za gabro komplekse na
pojedinim titovima kao to je primer u
Kanadi (Sadberi), poluostrvu Kola
(Mone Tundra, Peenga), Norilsku,
Norvekoj, JAR i dr.Karbonatitska leita
Ovaj genetski tip leita je ogranienog
znaaja, prostorno i genetski povezan
sa intruzijama centralnog tipa,
ultrabazino-alkalnog sastava. Od ovih
je poznato leite sulfidonosnih
karbonatita sa rudama bakra u JAR
(Palabora).Skarnovska leita
Skarnovska leita bakra su dosta
rasprostranjena u svetu, ali relativno
ogranienih razmera. U osnovi oni
predstavljaju kompleksni tip ruda Cu, Fe, W,
Mo i dr. Prostorno i genetski se povezuju sa
skarnovima obrazovanim na kontaktu
umereno kiselih magmata i krenjaka. U
svetu su poznatija leita u Rusiji (Ural,
Zapadni Sibir), SAD (Klifton, Bizbi), Meksiku i
dr. U Srbiji je poznato skarnovsko leite
Suvo Rudite na Kopaoniku (magnetit,
halkopirit), koje je praktino iscrpljeno.Hidrotermalna leita
U svim tipovima hidrotermalnih leita bakar

je zastupljen obrazujui sopstveni tip leita

po pravilu kompleksnog sastava ruda iz kojih
se dobija i itav niz obojenih, plemenitih i
retkih metala. Plutogena hidrotermalna
leita su ekonomski najznaajnija, genetski
vezana sa hipoabisalnim intruzijama
umereno kiselog sastava (granitporfiri,
kvarcmonconiti, granodioritporfiriti,
dioritporfiriti). To su tzv. leita "porfirskog
tipa" znaajnih razmera orudnjenja od
nekoliko desetina do vie stotina miliona
tona rude tokverkno-ompregnacionog tipa.Sedimentna leita
Sedimentna leita ukljuuju poviene
koncentracije bakra u crvenim
kontinentalnim sedimentima i
kalkarenitima.
Najvei deo svetske proizvodnje bakra
potie iz porfirskih i stratiformnih
sedimentih leita bakra. Od egzogenih leita bakra veoma je
znaajan i tip preobraenih primarnih
sulfidnih ruda. Ovi procesi preobraaja
odvijaju se u povoljnim klimatskim uslovima
do i oko nivoa podzemnih voda, pri emu
dolazi do sekundarnih obogaenja Cu za
priblino jedan poredak koncentracije.
Znaaj ovih procesa ogleda se posebno kod
siromanih ruda "porfirskog tipa" kod
mnogih leita u svetu. U pojedinim leitima
bakra Istone Srbije ovi procesi takoe su
razvijeni (leite "Cementacija" i dr.), ali u
manjem obimu.Leita i
pojave u SrbijiOLOVO I CINKGeohemijske karakteristike

Olovi i cink nemaju bliske kristalohemijske

parametre, ali geohemijski u prirodnim
tvorevinama tesno asociraju, najee
gradei zajednika leita. U primarnim,
endogenim uslovima, posebno u
hidrotermalnim, Pb i Zn se pojavljuju
zajedniki u vidu sulfida. U egzogenim
uslovima, meutim, Pb kao tee rastvorljivo
zaostaje u oksidacionoj zoni, a Zn kao
rastvorljiviji, dalje migrira. Otuda u
egzogenim uslovima dolazi do razdvajanja
ovih elemenata, pa i njihovih leita.Minerali i rude
Od brojnih minerala olova i cinka samo manji
broj predstavljaju rudne minerale, a to su
sledei:

Olovo je bilo poznato staroj civilizaciji

nekoliko hiljada godina pre nove ere, a u
antiko vreme je ve uveliko korieno.
Korienje cinka, meutim, neto poznije
datira, ali je po svemu i on metal stare
civilizacije, sudei po predmetima
izgraenim od bronze i mesinga u kojima ima
cinka. Na osnovu svojstava da je lako topljiv,
mekan, kovan, vee gustine i legiranja sa
pojedinim metalima, olovo je nalo primenu
u mnogim industrijskim granama. To je
prvenstveno industrija akumulatora (tvrde
legure sa Sb), kablova, vojna, a zatim kao
ekran od radioaktivnog zraenja i dr. Cink
zahvaljujui antikorozionim svojstvima
najvie se koristi u metalnom vidu
(pocinkovani limovi, cevi).Leita olova i cinka

Pb-Zn u osnovi se koncentriu u

postmagmatskim tipovima leita, a to
su skarnovska i svi tipovi
hidrotermalnih. U egzogenim uslovima
obrazuju se leita u kori raspadanja,
odnosno putem preobraaja primarnih
sulfidnih leita. I najzad, ree, mogu
se formirati metamorfogena leita.
Prvorazredni ekonomski tipovi
obrazovani su u okviru hidrotermalnih
leita.Leita i pojave u Srbiji
Rudnik i Stari Trg (Trepa), Veliki
Majdan, Crveni Breg, Babe na Kosmaju,
Rudnik, Kotlenik, Kievak, Sastavci,
Belo Brdo, Jelakce, uta Prla, Kopori,
Crnac, Ajvalija, Kinica, Badovac, Novo
Brdo, Dranja, Lece (sa Au), Blagodat,

Pokrivanje krovova limom

 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom

Pocinkovani lim se najee primenjuje za pokrivanje krovnih povrina zbog toga to je
najeftiniji, ima najmanju teinu i uz pravilno odravanje traje 30 do 50 godina. Debljine
limenih tabli su 0,5; 0,55 i 0,60 mm. Table dimenzija 200/100 m seku se na pola po duini
ili popreko i ti delovi se dvostrukim leeim avovima povezuju u trake. Prethodno se
krovna povrina podeli u pojaseve koji su ui od limenih traka za oko 8 cm. Traka savijena
u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Podloga lima je
daana oplata prethodno obloena slojem ter - papira.
Du strehe ispod limenog pokrivaa ekserima se prikuju uske limene podlone trake iji
je zadatak da spree podizanje limenog pokrivaa pod udarima vetra, s obzirom da se
povezuje sa podlonom trakom preko okapnice. Posle razastiranja limenih traka od streha
do slemena pomou krovnih limarskih kleta savijaju se rubovi (sl. 7.3). Du rubova na
odstojanju 25 - 30 cm za daanu oplatu (ili drvene pakne u betonskoj ploi) prikrivaju se
dvokrake limene pod vezice. Koristei limarski nakovanj i drveni eki savijaju se stojei
dvostruki rubovi zajedno sa podvezicama i preko susedne table spajaju u jednu celinu sa
celokupnim krovnim pokrivaem, koji je tako preko podvezica prikovan i privren za
podlogu. Leei avovi susednih traka ne treba da se sutiu ve da se smiu za pola
table, i da tek u svakoj drugoj traci budu u istom pravcu.

Sl. 7.3 - Savijanje rubova

 Pokrivanje krovova limom od cinka

Lim od cinka skuplji je od elinog pocinkovanog lima i osetljiviji je na
temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da
budu takvi da omoguuju nesmetano irenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju
krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udarnim letvicama.
U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju leeim prevojem istim kao
kod primene pocinkovanog lima. Izmeu susednih pojaseva postavljaju se letvice
dimenzija 4/4 - 4/6 cm. One su privrene ekserima za daanu oplatu. U
primeni su nemaki, francuski i belgijski sistem pokrivanja.
U francuskom i belgijskom sistemu limene podveze provuene su ispod letvica i
uspravljene pored bonih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih
ivica limova i dobija se jednostruki prevoj ili dvostruki, ako se sve jo jednom
previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja
pokriva udarnu letvu (sl. 7.22). Po nemakom sistemu podveza se prikriva za
gornje letve.

Sl. 7.22 - Pokrivanje krova limom od

cinka

 Pokrivanje krova bakarnim limom

Bakar je trajni reprezentativan pokriva i koristi se za
monumentalne objekte. Bakar u do diru sa vazduhom vremenom
dobija zelenkastu patinu koja ga titi od dalje oksidacije.
Tehno logija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim
limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna
sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao
sa cinkom stvorio bi se izmeu ta dva metala galvanski spoj, pa
bi elementi brzo propali. Bakarni lim se polae preko daane
podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se ne ravnine
ne bi odraavale na povrinu pokrivaa. Odvodne olune cevi
moraju da budu od bakra.

 Pokrivanje olovnim limom

Specifi ne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u hladnom stanju omoguava da se
olovni lim moe lako privrstiti za podlogu ime se postie otpornost prema svim vremenskim uticajima. Olovni lim je pogodan za obla ganje
otvora na krovu, prodora cevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokriva garantuje trajnost koliko i materijal od koga je sagraena
najtrajnija graevina.
Za privrivanje olovnih limova najee se koriste bakarni ekseri sa velikom glavom kao i bakarni i mesingani drai i zavrtnji. Alkalije iz
sveeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zatiti bitumenom, ter - papirom, plastinom folijom itd. Olovni lim se proizvodi
valjanjem legure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2mm. S obzirom da olovo ima malu vrstou trake kojima se pokriva moraju
da budu krae nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duina olovne trake treba da je najvie 150 cm, i irina najvie 60cm, a debljina najvie
2mm. Za privrivanje olovnih traka za oplatu koriste se bakarni ekseri sa velikom glavom, bakarni drai i metalni zavrtnji.
Duina pokrivnih traka od olova ne sme da pree 150cm kako ne bi dolo do nabiranja pokrivaa. Pojedine trake se postavljaju tako da se
rubovi preklapaju. Preklopi zavise od nagiba krova:

Nagib Preklop
7-10 280 mm
20 230 mm
25 170 mm
45 150 mm
preko 45 120 mm
Ovi preklopi se moraju potovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje ravnog krova do 7 nagiba primenjuje se stepenasta
podkonstrukcija. Duina stepenika u pravcu pada ne treba da je vea od 150cm. Pad stepenice iznosi najmanje 2% (sl. 7.23).

Visina stepenika treba da je 50mm. irina trake treba da je najvie 60 cm. Spojevi kod ravnih krovova treba da imaju drveni uloak da spoj ne
bi bio spljoten gaenjem. Na kosim krovovima bolji su kruni spojevi, nego oni sa drvenim ulokom.
Kruni spoj se izvodi tako to se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120mm. Vii lim se preklopi i zatvori. Tako dobijeni spoj se po
sredini presavije drvenim ekiem u obliku kruga (sl. 7.23). Leei spoj se koristi za ue olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sl. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim

limom

 Pokrivanje krova aluminijumom

Aluminijum se sve vie koristi u graevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tei na,
velika otpornost na koroziju, laka mehanika obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd.
Prilikom izrade spojeva od aluminijuma treba voditi rauna da ne doe do pucanja materijala
na mestima prevoja. Zakivanje aluminijuma se vri zakovicama od iste legure od koje je i lim.
Ako to nije mogue koriste se legure slinog elektrohemijskog sastava.
Lemljenje delova od aluminijuma se ne vri. Metoda spajanja lepljenjem se sve vie
primenjuje jer nema pada vrstoe spojenih elemenata.
Pokrivanje krova aluminijumom se vri na sledee naine:

talasastim limovima,
presavijanjem iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8mm,
lepljenjem aluminijumskih traka debljine 0,8mm,
primenom fural limova koji se uvruju posebnim draima.
Profilisani aluminijum limovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i ureenje
enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slau na noseu ko
nstrukciju i meusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugrauju (sl. 7.24).

Sl. 7.24 - Pokrivanje krova limom od

aluminijuma