OSNOVE PONUDE I

TRANJE
PREDAVANJE 3
Prof. dr Jovo Jednak

Trite
Trite

je skup kupaca i prodavaca

koji se dogovaraju po kojim e
cenama razmenjivati robe i usluge.
Sastavni elementi trita su:

potranja,
ponaanje kupca,
ponuda i
ponaanje prodavca.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

Vrste trita

Vrste trita:

Tritu roba i usluga;

Tritu inputa ( rada, kapitala i
zemljita)
Finansijskom tritu,

odnosno tritu novca i kapitala,

odnosno hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

Funkcije trita
a) informativnu;
b) selektivnu;
c) alokativnu
d) distributivnu

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

a) Informativna funkcija.
Uporeujui

postojee informacije sa
informacijama sa trita, privredni
subjekti i domainstva donose svoje
odluke o privrednim aktivnostima,
odnosno kupovini roba i usluga.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

b) Selektivna funkcija
Zakon

ponude i tranje motivie i

nagrauje privredne subjekte koji su
efikasniji i produktivniji, a kanjava
one koji su ekonomski neefikasni i
nedovoljno produktivni.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

c) Alokativna funkcija
Alokaciju

ogranienih ekonomskih
resursa na razliite privredne grane,
oblasti itd.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

d) Distributivna funkcija
Dohotci

vlasnika inputa proizvodnje

predstavljaju nacionalni dohodak i
njihov zbir jednak je veliini domaeg
proizvoda, tako da se odreivanjem
cena inputa proizvodnje
opredeljuje raspodela
nacionalnog dohotka.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

Trite, cene i
konkurencija
Trite

moe biti centralizovano

(hartije od vrednosti, akcije,
obveznice, penica, pirina i sl.) ili
decentralizovano (kue, polovni
automobili i sl.) ili
elektronsko (finansijska sredstva i
usluge).

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

Trite, cene i
konkurencija
Trite

je mehanizam putem kojeg

kupci i prodavci meudeluju da bi
nekoj robi odredili cenu i koliinu.
U trinoj privredi svaka roba ima
svoju cenu, koja predstavlja vrednost
nekog dobra izraenu u novanom
obliku.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

10

Trite, cene i
konkurencija

Cene koordiniraju odluke proizvoaa i

potroaa na tritu.
Vie cene smanjuju tranju potroaa, a
podstiu proizvodnju.
Nie cene podstu potronju i
obeshrabruju proizvodnju.
Cene su ravnoteni tas na vagi u
trinom mehanizmu. Cene po kojima
kupci ele da kupe tano onoliko koliko
prodavci ele da prodaju postiu ravnoteu
ponude i tranje.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

11

Trite, cene i
konkurencija
Prihodi
(= GDP)
Proizvode
I usluge
prodaju

TRITA
ROBA I USLUGA
Preduzea prodaju
Domainstva kupuju

Zarade, rente
Profitii (= GDP)

Prof.dr Jovo Jedna

Proizvode i
usluge
kupuju

DOMAINSTVA
Kupuju i troe
proizvode i usluge
Poseduju i prodaju
Faktore proizvodnje

PREDUZEA
Prodaju i kupuju
dobra i usluge
Upoljavaju i koriste
faktore proizvodnje

Faktori
proizvodnje

Troenja
(= GDP)

TRITA
FAKTORA PROIZVODNJE
Domainstva prodaju
Preduzea kupuju

Rad, zemlja
i kapital
Dohodak (=GDP)
Tokovi inputa
i autputa
Tokovi dolara

MIKROEKONOMIJA

12
Copyright 2004 South-Western

Trite, cene i
konkurencija

Savrena konkurencija je isto

tehniki izraz koji predstavlja trite
na kojem nijedno preduzee ili
potroa nisu dovoljno veliki da mogu
uticati na trinu cenu i podelu
trita.
Na primer, trite penice je potpuno
konkurentno, jer ni najvea firma u
poljoprivredi ne moe uticati na cenu
i podelu trita, poto proizvodi samo
mali deo penice.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

13

Analiza ponude i tranje

Sistem

cena i trite odreuju veinu

ekonomskih aktivnosti.
Analizi ponude i tranje - kako
potroake preferencije odreuju
tranju za robama, dok su trokovi
proizvodnje preduzea, osnova za
proizvodnju, odnosno ponudu roba.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

14

Analiza tranje
Tranja

je koliina dobara i usluga

koje kupci ele da kupe po trinoj
ceni.
to je via cena nekog dobra ljudi e
ga manje kupovati i obrnuto - to mu
je nia cena vie e se kupovati, uz
ostale nepromenjene uslove.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

15

Analiza tranje

Odnos cena i koliina dobara koja se kupuju nazivamo

tranjom, odnosno krivom tranje. Tabela 4-15 predstavlja
hipotetiki primer tranje za penicom.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

16

Kriva tranje
je

grafiki prikaz tranje.

Kriva ima negativan nagib dole od
severozpada ka jugoistoku. Ovo
vano svojstvo zove se zakon
opadajue tranje.
Ovaj odnos izmeu koliine koja se
potrauje i cene moemo napisati u
obliku jednaine: QD=QD(P)
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

17

Kriva tranje

Slika br. 4-2. Prema dole nagnuta kriva tranje izraava

odnos traene koliine i cene.
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

18

cena
50

Tranja
Smanjenje
cene...

40

30
Poveava
koliinu tranje.

20

10

0
100
Prof.dr
Jovo
Jedna 200

Tranja

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

19

Traena koliina se
smanjuje, kako joj cena
raste - razlozi

Efekat supstitucije

im se cena nekog dobra poveava, potroa

odluuje da to dobro supstituie nekim drugim
slinim dobrom.
Na primer, ako se poveava cena svinjskog mesa,
konzumirae se vie pileeg mesa

Efekat dohotka
Ovaj razlog dolazi do izraaja u uslovima rasta
cena, jer rastom cena svako postaje siromaniji
ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni.
Na primer, ako se udvostrue cene benzina, a svako ko
koristi benzin za vonju automobila ima manji dohodak,
uslovie se smanjena potronja benzina i ostalih dobara.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

20

Traena koliina se
smanjuje, kako joj cena
raste - razlozi

Komplementarnost

Dobra su komplementarna kada porast cene

jednog dobra dovodi do pada tranje za drugim
dobrom.
Na primer, automobili i benzin

Specifini - specijalni elementi, na primer

vreme, utiu na veliinu tranje.
Na primer, ako je kino vreme odlika neke klime,
poveava se tranja za kiobranima,
visoki sneni pokriva u skijakim centrima utie na
poveanu tranju za skijama, a temperatura na moru
utie na poveanu tranju dasaka za jedrenje.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

21

Promena tranje

Neto efekat promene u uticajima koji se

krije iza tranje nazivamo poveanjem ili
smanjenjem tranje.
Poveanje tranje za penicom prikazano
je na slici 4- 37 kao pomeranje krive
tranje
udesno, u poloaj DD , pano (a), ili
ulevo, pano (b) u polozaj DD , kada se
smanjuje plateno sposobna tranja odnosno
nivo dohotka.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

22

Promena tranje

Slika broj 4-3 Poveanje i smanjenje tranje za penicom

Poveanje tranje za penicom, ako ostale stvari ostaju
nepromenjene, uslovljeno je smanjenjem cena, panel (a), dok je
smanjenje tranje uslovljeno rastom cena, panel (b)
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

23

Promene krive tranje

POTROAI
POTRAUJU MANJE
PRI SVAKOM
NIVOU CENE (D)

POTROAI
POTRAUJU VIE
PRI SVAKOM
NIVOU CENE (D)

D
D
D

Q
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

24

Analiza ponude

Ponuda predstavlja koliinu nekog dobra koju su

preduzea voljna da proizvedu i ponude u
odreeno vreme, na odreenom mestu, po
odreenim cenama.

Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos izmeu

njegove trine cene i koliine tog dobra koju su
proizvoai voljni prizvesti i prodati, uz
pretpostavku da ostale stvari ostanu
nepromenjene, posebno trokovi proizvodnje. Ovu
odliku moemo nazvati zakon ponude.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

25

Analiza ponude

Ponuda je koliina dobara i usluga koje prodavci

ele da prodaju po odreenoj, odnosno bilo kojoj
realnoj ceni.

Tabela broj 4 2. Ponuda povezuje ponuenu koliinu sa cenom

Tabela prikazuje pri odreenom nivou cena, koliinu penice koju
proizvoai ele da proizvedu i prodaju. Uoite direktnu ili pozitivnu
vezu izmeu cene i koliine koja se nudi. Via cena - vea ponuda,
nia cena
manja ponuda
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

26

Kriva ponude

nagib krive ponude prema gore i prema desno. Kriva ponude

pokazuje odnos izmeu cene (P) i koliine ponuene robe Qs, dok
ostale stvari ostaju nepromenjene.
Ovu vezu moemo napisati i u obliku jednaine: Qs=Q S (P).

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

27

Ponuda
cena
50

Poveanje
cena...
Ponuda

40

30

20
Poveava
koliinu ponude.

10

0 Jovo
100
Prof.dr
Jedna 200

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

28

Analiza ponude

Kljuna determinanta ponude jeste

veliina trokova proizvodnje.

Kada su trokovi proizvodnje nekog dobra niski

u odnosu na trinu cenu, proizvoai
ostvaruju profit i nude veliku koliinu tih
dobara.
I obrnuto, kada su trokovi proizvodnje visoki u
odnosu na cenu, preduzea nemaju inetresa,
jer nema profita, i proizvode malo ili
jednostavno naputaju takvu proizvodnju.

Na veliinu trokoa deluju trokovi

tehnologije, inputi, vladine regulative itd.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

29

Analiza ponude

Slika 4-5. Poveana i smanjena ponuda automobila

Poveanjem cena poveava se ponuda automobila, ako ostale stvari
ostaju nepromenjene, panel (a), a smanjenjem cena smanjuje se ponuda
automobila,
panel (b)
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA
30

Promene krive ponude

S
PREDUZEA NUDE
MANJE PRI
SVAKOM NIVOU
CENE (S)

PREDUZEA NUDE
VIE PRI SVAKOM
NIVOU CENE (S)

Q
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

31

Uravnoteenost ponude i
tranje

Uravnoteenost ponude i tranje.

Trina ravnotea predstavlja cenovni
i koliinski odnos, gde su sile ponude
i tranje u ravnotei. U taki
ravnotee, koliina koju kupci ele
kupiti, upravno je jednaka koliini
koju prodavci ele prodati.
Jednostavno reeno, i u ravnotei
cene i koliine tee ostati iste, sve
dok sve ostale stvari budu jednake

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

32

Uravnoteenost ponude i
tranje

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

33

Uravnoteenost ponude i
tranje
Slika 4-6 .Ravnotea na tritu dolazi
u preseku krivih ponude i tranje.
Trina ravnotea cene i koliine
nastaje u preseku krivih ponude i
tranje. Po ceni od 3 u taki E
preduzea su voljna da ponude ono to
potroai trae. Kada je cena preniska,
recimo, 2, traena koliina premauje
ponuenu koliinu, pojavljuju se
oskudice i cena tei ravnotenoj. A
kada je cena previsoka, recimo 5,
ponuena koliina premauje tranju i
pojavljuje se suviak.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

34

cena

Ravnotena cena
Ponuda

50

40
Taka ravnotee
(Ponuda = Tranji)

30

20

10

0
100
Prof.dr
Jovo
Jedna 200

Tranja

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

35

cena

Viak ponude
(S >D)

Ponuda

50

40

30

20

10

Tranja
Nestaica - manjak
ponude (D > S)

0
100
Prof.dr
Jovo
Jedna 200

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

36

cena

Viak ponude
(S >D)

Ponuda

5050
Viak (S >D)
40

30

20

10

0
100
Prof.dr
Jovo
Jedna 200

Tranja

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

37

cena

Ponuda

50

40

30

20
Nestaica (D > S)
10

Tranja
Nestaica - manjak
ponude (D > S)

0
100
Prof.dr
Jovo
Jedna 200

300 MIKROEKONOMIJA
400
500

600

koliina

38

Promene trine ravnotee

Grafikon 4-1. Nova ravnotea nakon pomaka potranje

Kada se kriva potranje pomera na desno, trite se
uravnoteuje pri vioj
ceni (P3), i veoj koliini (Q3)
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

39

Promene trine ravnotee

Grafikon 4-2. Nova ravnotea nakon pomeranja

ponude
Kada se kriva ponude pomeri na desno, trite se
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA
uravnoteuje uz niu cenu(P3) i veu koliinu (Q3)

40

Primer: Cene konzumnih jaja i

studenstko obrazovanje

Grafikon br. 4-3. Promene krivih ponude i tranje na tritu konzumnih jaja i
studentskog obrazovanja
Pano (a), trite jaja pokazuje pomeranje krive ponude jaja prema dole i udesno zbog pada
proizvodnih trokova dok se kriva tranje pomerila udesno zbog promena sklonosti potroaa. To
je dovelo do velikog pada realnih cena jaja i blagog porasta potronje jaja. Pano (b) pokazuje
pomeranje ponude obrazovanja prema gore, zbog rasta trokova opreme, odravanja, trokova
kadrovskog osoblja. Kriva tranje se pomerila ulevo i prema gore, zbog injenice da sve vei broj
maturanata
eli da upise studije. To je
uslovilo rast cena obrazovanja i upisa studenata.
Prof.dr
Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

41

Trite konzumnih jaja

P

S1970

(1970

Evra po kom.)

Cene padaju dok se

nova ravnotea
ne uspostavi
na 0.25 evra
i koliini od 53 miliona tuceta

S2000
0.60

0.25

D1970
53

Prof.dr Jovo Jedna

55

D2000
Q (million tuceta)

MIKROEKONOMIJA

42

Trite za studensko
obrazovanje
P

S2000

(godinji troak

1970
u evrima)

4.500

Cene e rasti dok se

nova ravnotea
ne uspostavi na 4500 evra i
koliini od 300 hiljada
studenata

S1970

2.500

D1970
170
Prof.dr Jovo Jedna

300

D2000

Q (hiljada upisanih studenata)

MIKROEKONOMIJA

43

Elastinost tranje i
koeficijent elastinosti

Tranja za nekim dobrom zavisi od

njegove cenei od dohotka potroaa.
Koliko je osetljiva tranja na promenu
cena? Ako cene porastu za 10%, za koliko
e se promeniti koliina tranje? Za koliko
e se promeniti ako dohodak poraste za
5%?
Teorija elastinosti tranje
Cenovna i dohodovna elastinost.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

44

Elastinost tranje i
koeficijent elastinosti
Elastinost

meri osetljivost jedne

varijable u odnosu na drugu.
Preciznije, to je brojka koja nam kae
za koliko posto e se promeniti jedna
varijabla, ako druga varijabla poraste
za 1%.
Cenovna elastinost tranje meri
osetljivost koliine tranje na
promenu cena
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

45

Cenovna elastinost
Traena

koliina robe je u obrnutoj

srazmeri sa cenom.
Elastinost tranje na cenu, ili
elastinost ranje , predstavlja jainu
reakcije traene koliine nekog dobra
na promenu cene tog dobra, uz
preduslov da ostale stvari ostanu
nepromenjene (jednake).
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

46

Cenovna elastinost

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

47

Cenovna elastinost
Kada je koeficijent vei od 1, imamo
elastinu tranju,
Ako je manji od 1 neelastinu
tranju,
Kada je jednak jedinici, re je o
jedinanoj elastinosti tranje

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

48

Linearna kriva tranje i

elastinost

Elastinost pada
du linearne
krive tranje
kako se
kreemo prema
osi x

Ed > 1

Cena (P)

$10
9
8
7
6
5
4
3
2
1

Ed =

Ed = 1

Ed < 1
Ed = 0
1

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

9 10 Koliina (Q)
49

Cenovna elastinost

Slika br. 6.10. Elastinost tranje deli se u tri kategorije: panel (a),
elastina, panel (b), jedinino elastina i panel (c), neelastina tranja

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

50

Cenovna elastinost
Elastinost

tranje je uvek negativna,

jer se koliine i cene kreu u
suprotnom pravcu.
Elastinost tranje je visoka, ako je
veliki negativan broj,
a niska elastinost tranje ako nizak
negativan broj i kvantitet tranje nije
osetljiv na cenu.
Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

51

Cenovna elastinost

Elastina tranja pokazuje vee promene koliine, kao odgovor

na promene cene
Trina ravnotea je na poetku u taki A.Odgovarajui na 20-postotno poveanje cene, traena
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA
52
koliina se
smanji 40% (taka B).

Cenovna elastinost

Savreno elastine i neelastine i druge

vrste elastinosti tranje.
Ekstremni sluajevi tranje su vertikalna kriva tranje, koja prikazuje
savreno neelasticnu tranju (ED=0) i horizontalna kriva tranje, koja
prikazuje savreno elasticnu tranju. (ED=), pano (a) dok su ostali
modaliteti prikazani na panou (b).
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

53

Cena (P)

Savreno elastina kriva

0
Prof.dr Jovo Jedna

Savreno
elastina kriva

Koliina (Q)
MIKROEKONOMIJA

54

cena (p)

ELASTINOST TRANJE
Za bilo koju cenu
iznad 40 dinara
traena koliina je 0.

Savreno
elastina
tranja

40 din

Za bilo koju
cenu ispod 40
dinara traena
koliina je .

Za 40 dinara kupac
e kupiti bilo koju
koliinu robe.

0
Prof.dr Jovo Jedna

Koliina (Q)
MIKROEKONOMIJA

55

Savreno neelastina kriva

Cena (P)

Savreno
neelastina kriva

0
Prof.dr Jovo Jedna

Koliina (Q)
MIKROEKONOMIJA

56

cena (p)

ELASTINOST TRANJE

50 din

Savreno
neelastina
tranja

40 din
1. Poveanje
cene...

0
2. ...Ne menja traenu koliinu
(tranja nepromenjena).
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

Koliina (Q)
57

Elastinost tranje, ukupni prihodi i

ukupna troenja
u odnosu na promenu cene

Elastinost tranje i ukupni efekti troenja usled smanjenja cena

Kada cena pada. Ljudi troe manje manji izdaci ( podrucje E). Ali oni takoe
kupuju vie jedinica proizvoda (podruje G). Ovde je G vee nego E za 12
jedinica. To znai ukupna potronja raste prihodi preduzea
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA
58

Cijena (P)

ED > 1

ED = 1
ED < 1
Q0

Prof.dr Jovo Jedna

Koliina (Q)

Ukupan prihod (TR)

Elastinost tranje i ukupan

prihod

MIKROEKONOMIJA

Q0

Koliina (Q)

59

Elastinost tranje, ukupni prihodi i

ukupna troenja
u odnosu na promenu cene

Elastinost tranje i efekti promene cene na ukupnu potronju

Kada se cena smanji sa PA na PB, potronja se menja panel (a), tako
da promene cene donose manju promenu kupljenih koliina (E>G).Kod
panela b nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom
odnosu menja cena i kupljene koliine robe i usluga (E=G)
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA
60

SIE O ELASTINOSTI
TRANJE

Sie o elastinosti tranje.

Elastina tranja donosi porast prihoda, neelastina tranja smanjuje prihode, dok
kod jedinane elastinosti tranje prihodi ostaju nepromenjeni

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

61

Elastinost ponude i
koeficijent elastinosti
ponude

Elastinost ponude definiemo kao jainu reakcije

ponuene koliine nekog dobra na promenu
njegove trine cene, pod uslovom da su svi ostali
parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i
cene inputa, ostali nepromenjeni.
Drugaije reeno, elastinost ponude meri
procentnu promenu ponuene koliine koja je
pruzrokovana procentnom promenom cene tog
dobra od 1% 25.
Ova je elastinost obino pozitivna, jer via cena
podstie proizvoae na poveanu proizvodnju.

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

62

Elastinost ponude i
koeficijent elastinosti
ponude

Alternative elastinosti ponude

Potpuno neelastina ponuda ima Es =0, neelastina ponuda predstavlja odnos 0<
Es<1,
jedinana
ponuda je Es=1,MIKROEKONOMIJA
elastinost ponude predstavlja odnos 1< Es<oo,
Prof.dr
Jovo Jedna
63
Potpuno elastina ponuda ima Es =oo

Elastinost ponude i
koeficijent elastinosti
ponude

Prof.dr Jovo Jedna

MIKROEKONOMIJA

64

ELASTINOST PONUDE
cena (p)

Elastina ponuda
Esx > 1

50 din
40 din
1. Rast cene
za 22 % ...
100

200

koliina (Q)

2. ...Vodi poveanju
ponude Q od 67 %.
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

65

ELASTINOST PONUDE
cena (p)

Neelastina
ponuda Esx < 1

50 din
40 din
1. Rast cene
za 22 % ...
100

110

koliina (Q)

2. ...Vodi poveanju
ponude Q od 10 %.
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

66

ELASTINOST PONUDE
cena (p)

Jedinina
elastinost
ponude
Esx = 1

50 din
40 din
1. Rast cene
za 22 % ...
100

125

koliina (Q)

2. ...Vodi poveanju
ponude Q od 22 %.
Prof.dr Jovo Jedna
MIKROEKONOMIJA

67

HVALA NA PANJI !