MEUNARODNO

POSLOVNO PRAVO
OPTI DEO subjekti meunarodnog
poslovanja, drava, meunarodne
organizacije, privredni subjekti
POSEBNI DEO meunarodni ugovori

Pojam Meunarodnog
poslovnog prava
skup pravnih pravila kojima se reguliu
meunarodni ekonomski odnosi
disciplina koja se povezuje sa privrednim
pravom, meunarodnim javnim pravom,
meunarodnim privatnim pravom, i drugim
granama prava
meunarodni pravni odnosi, promet roba i
usluga - meunarodni ugovori

Predmet Meunarodnog
poslovnog prava
meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba
tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se
u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih
subjekata iz razliitih drava;
meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i
meunarodne privredne arbitrae;
meunarodne privredne i ekonomske organizacije
opteg i regionalnog karaktera;
privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti
javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima

Predmet Meunarodnog
poslovnog prava
subjekti Meunarodnog poslovnog prava
meunarodne organizacije, drava, kao i
drutva koja obavljaju odreene privredne
delatnosti
norme i pravila dispozitivnog karaktera
autonomija volja ugovornih partnera, ali je
ona ograniena

Izvori
izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava:
meunarodni ugovori (konvencije), meunarodno
obiajno pravo, prometni obiaji, poslovni obiaji,
kodifikovana pravila, opti pravni principi
Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava
domae pravo zakoni, izvori koji reguliu
meunarodni robni promet i usluga
autonomno meunarodno trgovinsko pravo,
arbitrana praksa

Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo slobode poslovanja (trgovine) sloboda trgovine sa stanovita
meunarodnog privrednog prava, znai
slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i
usluga, ali u realnosti potpunog ostvarenja
naela slobode trgovine nema
Naelo slobode saobraaja plovidba,
kopneni prevoz, vazduni prevoz

Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo slobode transfera kapitala - pojavljuje se
i kao pravilo slobodnog plasmana kapitala u
inostranstvo i to, kako u smislu njegovog
investicionog ulaganja, tako i poslovanja na
meunarodnim inansijskim tritima
Naelo minimalnog standarda ponaanja - skup
pravila o zatiti stranih subjekata meunarodnog
poslovanja, koje savremene drave moraju da
obezbede i garantuju stranim privrednim
subjektima

Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo univerzalne vanosti poslovnih
aranmana - naelo autonomije volje
ugovornih strana, pacta sunt servanda,
ugovor poslovnih partnera predstavlja
zakon za njih, te su te odredbe pravno
obavezujue za ugovorne strane i moraju
se izvravati u dobroj meri, pravna i
poslovna sigurnost

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip najpovlaenije nacije - ugovorne strane e uzajamno
priznati, u ugovorom odreenoj oblasti prava, povlastice i
olakice koje su od bilo koje ugovorne strane date ili e biti
date bilo kojoj treoj strani. Klauzula najpovlaenije nacije,
po pravilu, daje se prilikom regulisanja odnosa izmeu
drava, kao subjekata meunarodnog poslovanja, ali i
efektivnih nosioca suverene vlasti na njihovoj teritoriji,
dvostrani i viestrani sporazumi, moe u znatnoj meri biti
ogranieno autonomijom volje ugovornih strana. U nekim
sluajevima, ograniena primena ili iskljuena. To su sledei
sluajevi: a) pogranini ili malogranini promet; b) postojanje
carinske unije; i c)suprotnost domaem, odnosno
meunarodnom javnom poretku

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip nacionalnog tretmana - drava
stranim privrednim subjektima koji posluju
u njoj obezbeuje isti poloaj koji
obezbeuje i domaim privrednim
subjektima, pristup domaim sudovima,
jednak poloaj u finansijskim institucijama
i dravnim organima, nekad je razlika u
ekonomskim sistemima drava prepreka
primeni principa nacionalnog tretmana

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip reciprociteta - identino postupanje od stane
subjekata meunarodnog poslovanja (po pravilu drava
ugovonica) u njihovim meusobnim privrednim
odnosima, primena principa reciprociteta (uzajamnosti)
moe biti ugovorena ili jednostrano utvrena
Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana uvoenje razliitog tretmana subjekata meunarodnog
poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti,
obezbeuje se povlaeni poloaj privrednih subjekata iz
odreene drave, prilikom poslovanja na teritoriji drave
koja ga je odobrila, direktno naruavanje naela slobode
trgovine

OPTI DEO
Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog
prava
drava u meunarodnim poslovnim odnosima
uestvuje u svojstvu nosioca suverenih
ovlaenja i u tom svojstvu obezbeuje stvaranje
unutranjih i meunarodnih pravnih okvira za
nastanak meunarodnih poslovnih odnosa
drava je ovlaena na preduzimanje niza mera
kojima titi svoje unutranje trite, obezbeuje
uravnoteen razvoj privrednih grana svoje
privrede, odrava ravnoteu platno bilansne
pozicije sa inostranstvom

Drava kao subjekt meunarodnog

poslovnog prava
drava stupa u razne poslovne odnose i to
kako sa drugim dravama, tako i sa
ostalim subjektima meunarodnog
poslovanja, drava se pojavljuje kao
subjekt meunarodnog poslovanja
priznanje ex iure proprio (po sopstvenom
pravu) statusa subjekta meunarodnog
poslovanja

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

osnovana 1945. godine od strane 51 drave
2011. godine, 193 zemlje su lanice UN, sedite
Njujork
naslednica Drutva naroda
25. aprila 1945. prva konferencija
Generalni sekretar UN
Sistem UN se finansira na dva naina:
oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima zemalja
lanica

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Sistem UN
Generalna skuptina OUN
Savet bezbednosti OUN
Ekonomski i socijalni savet OUN
Sekretarijat OUN
Meunarodni sud pravde

Generalna skuptina OUN

Sve zemlje
Redovno godinje zasedanje
Slui kao forum lanicama na kojima
raspravljaju o pitanjima meunarodnog prava i
donose odluke o daljem funkcionisanju
organizacije
Vana pitanja - dvotreinska veina prisutnih
lanica na zasedanju
Ostala pitanja prosta veina

Savet bezbedosti i Ekonomsko

socijalni savet
Savet bezbednosti zaduen za odravanje mira i
bezbednosti u svetu, ima ovlaenja da donosi
odluke koje lanice moraju da potuju,
predsedavanje se rotira i traje jedan mesec
Ekonomsko-socijalni savet se bavi ekonomskim i
socijalnim razvojem zemalja lanica, kao i
promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni
ciljevi su globalno poveanje standarda
stanovnitva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje,
ljudska prava i slobode i kulturni i obrazovni razvoj

Meunarodni sud pravde

glavni sudski organ, Hag, naslednik Stalnog suda za
meunarodno pravo
glavna funkcija je reavanje pravnih parnica koje podnose
drave i davanje pravnih saveta meunarodnim organima i
agencijama
Sud ini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skuptina i
Savet bezbednosti sa spiska lica koja nominuju nacionalne
grupe u okviru Stalnog arbitranog suda
sudije mogu izdati zajedniku presudu ili dati zasebna miljenja.
Odluke i savetodavna miljenja donose se veinom, a u sluaju
podjednake podele miljenja, odluka predsednika je odluujua.
Sudije mogu dati i zasebna miljenja u suprotnosti sa ostalima

OPTI SPORAZUM O CARINI I

TRGOVINI (GATT)
GATT je stupio na snagu 1. januara 1948.
u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je
45.000 carinskih koncesija, koje su
obuhvatale 10 milijardi dolara
do osnivanja Svetske trgovinske
organizacije 1995. godine, GATT je ostao
jedini multilateralni instrument koji regulie
meunarodnu trgovinu

OPTI SPORAZUM O CARINI I

TRGOVINI (GATT)
runde pregovora pod okriljem GATT-a
prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo
dugogodinje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupu
trgovinskim pregovorima
tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju
sniavanja carina u meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a
Dilon runda (1960-1961) na kojoj je ostvaren mali uinak u pogledu
carinskih koncesija, ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo
oigledno da e stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ, a
jo vie Zajednike poljoprivredne politike, samo omoguiti jo
izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru
osetljivih proizvoda, meu kojima poljoprivredni proizvodi zauzimaju
dominantno mesto

OPTI SPORAZUM O CARINI I

TRGOVINI (GATT)
- Kenedi runda, 1964-1967. godine. Pored pitanja
carina voeni su pregovori u pogledu
antidampinke politike. Pregovori su dali rezultate
u pogledu sniavanja carina za industrijske
proizvode za 35%
- Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila
progresivno sniavanje carina i to za 30% u devet
vodeih zemalja. Pregovori su voeni i u oblasti
necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu
uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu oblast

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA
Urugvajska runda Finalni akt, 15.04. 1994. Marake.
Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske
trgovinske organizacije
poela sa radom 01.01.1995., sedite eneva
STO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine,
kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na
domaem tritu suoavaju uvezeni proizvodi
STO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog
karaktera koja kontrolie meunarodnu trgovinu robom,
uslugama i intelektualnom svojinom

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA
Sporazumi koji reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri
grupe:
Prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih
barijera u meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan
konkurentan pristup na trite zemalja lanica;
Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na
unifikaciju pravnih normi u zemljama lanicama. Ovakvim
ujednaavanjem nestale bi pravne barijere koje znaajno
komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu;
Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju
spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma
javljala esta usporavanja u praksi.

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA
Principi STO:
- Princip nediskriminacije
- Princip reciprociteta
- Pristup tritu
- Fer konkurencija
Osnovni i vrhovni organ STO je Ministarska konferencija.
Sastaje se najmanje svake druge godine. Izvrni organ STO
je Opti savet koji izvrava zadatke poverene od strane
Ministarske konferencije. Administrativni organ STO je
Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i zaduen je za
izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni organi

MEUNARODNI MONETARNI FOND

(MMF)
osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u
MMF-u je pripala uloga regulisanja meunarodnih monetarnih
odnosa, imajui uvidu este poremeaje monetarnog sistema
specijalizovana agencija UN sa seditem u Vaingtonu
MMF ima 184 zemlje lanice
Prema Statutu MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su:
Razvijanje meunarodne monetarne saradnje;
Olakavanje irenja i ravnomeran rast meunarodne trgovine;
Radi na stabilnosti kurseva;
Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja;
Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za
uspostavljanje ravnotee u platnom bilansu pojedinih zemalja

MEUNARODNI MONETARNI FOND

(MMF)
-

Razvoj Fonda moemo pratiti kroz dva perioda:

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei: - Omoguiti
ekspanziju uravnoteenog rasta meunarodne trgovine i time
doprineti poveanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i
visokog nivoa realnog dohotka; - Utvrstiti stabilnost deviznih
kurseva; - Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih
transakcija
Drugi period zapoinje i traje do danas kada MMF poetkom 70-ih
godina 20.veka zapada u najveu krizu do tada. Odliv kratkoronog
dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje odravanje visoke stope
inflacije u SAD-u izazvalo je brojne pekulacije na tetu amerikog
dolara

MEUNARODNI MONETARNI FOND

(MMF)
Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri modifikovani,
multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem
trgovine i plaanja. Okosnicu dananje aktivnosti
MMF-a ini davanje kredita zemljama lanicama i
podrka meunarodnoj monetarnoj saradnji.
Njegove se aktivnosti i politika sprovodi na temelju
Sporazuma, a izvrava se putem organizovanog
vostva u formi Odbora guvernera, zatim Izvrnog
odbora i Upravljackog direktora sa timom od oko
2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja lanica

MEUNARODNA BANKA ZA
OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)
1944., sedite Vaington
IBRD:
Podstie dugoroni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za
koji privatni kreditori najee nisu zainteresovani;
Odrava finansijsku snagu zajmoprimaoca pruajui pomo u kriznim
periodima, kada su siromani narodi najvie pogoeni;
Koristi finansijsku mo za promovisanje kljunih politika i
institucionalnihreformi;
Kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna
investiciona klima;
Obezbeuje finansijsku pomo za nabavku optih javnih dobara od
kritinogznaaja za blagostanje siromanih slojeva u svim
zemljama.

EVROPSKA UNIJA
meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam
evropskih drava
zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o
Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992
Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena
je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i
pravne strukture Evropske unije
EU je definisana kao:
federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti
ivotne sredine;
konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa,
unutranjoj politici; i kao
meunarodna organizacija u spoljnoj politici.

EVROPSKA UNIJA
jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj
uniji, jedinstvenoj moneti, zajednikoj
poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi
ribarstva
Ugovor iz Pariza (1951)
Rimski ugovor (1957)
lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta
Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od
strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU
zamenjujui sve dotadanje ugovore

EVROPSKA UNIJA
Evropski parlament je jedina neposredno birana, parlamentarna
institicija Evropske unije. Zajedno sa Savetom Evropske unije, on ini
dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan je kao jedno
od najmonijih zakonodavnih tela na svetu
Parlament i Savet ine najvie zakonodavno telo unutar Unije.
Meutim, njihove moi su ograniene na ovlaenja koja su zemlje
lanice prenele na Evropsku zajednicu
Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad budetom
EU
Parlament ini 753 lanova, sedite Strazbur, sednice odbora, i
dodatne plenarne sednice se odravaju u Briselu, Sekretarijat, koji
upoljava najvei deo osoblja, nalazi se u Luksemburgu
Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim birakim
pravom, svakih pet godina od 1979.godine

EVROPSKA UNIJA
Savet EU ili Savet ministara EU je glavni organ za donoenje odluka u
EU
Savet ima izvestan broj obaveza:
On je zakonodavni organ Unije, za irok domen pitanja, praktikuje tu
zakonodavnu mo zajedno sa Evropskim parlamentom;
Koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica;
Zakljuuje, u ime EU, meunarodne dogovore sa jednom ili vie drava ili
meunarodnih organizacija;
Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom;
Donosi odluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajednike
meunarodne i bezbednosne politike, na osnovu optih regulacija koje je
doneo Savet Evrope;
Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i
pravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala

EVROPSKA UNIJA
Evropski savet je sastanak predsednika drava ili predsednika vlada
drava lanica EU, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika
Evropske komisije
Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita)
predsednika drava i vlada drava lanica EEZ 60-ih godina 20. veka
Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika
Saveta. Tu funkciju svakih est meseci vri predsednik one drave
koja predsedava Evropskom unijom.
Evropski savet moe da donosi pravno obavezujue akte, a tada se
smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika drava ili
vlada budui da sam Evropski savet nije formalno telo koje moe
samo da donosi odluke
Stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu, Evropski savet je
priznat kao jedno od tela u institucionanoj strukturi EU

EVROPSKA UNIJA
Evropska komisija je izvrni organ EU, svojevrsna Vlada EU
Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i
Savetu;
Kao izvrno telo EU, odgovorno je za implementiranje Evropskog
zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe
usvojene od strane Parlamenta i Saveta;
Ponaa se kao uvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde,
uverava se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje;
Predstavlja Uniju na meunarodnoj sceni i pregovara oko
meunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.
Komisija EU ima 27 komesara. Meu njima se bira predsednik i
potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau
vlade drava lanica. Mandat komesara traje pet godina.

EVROPSKA UNIJA
Evropski sud je institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda:
Suda EU i Prvostepenog suda
Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora ime je
pravni poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema
meunarodnog prava
Sud EU ine po jedan sudija iz svake drave lanice
Ravnopravan poloaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata.
Njihova je funkcija davati Sudu miljenje o tome kako reiti konkretni
predmet, ne zastupajui pri tom niije interese u postupku
Sud sudi u plenumu ili u sudskim veima
Prvostepeni sud ini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz
svake drave lanice

EVROPSKA UNIJA
Nadlenosti Evropskog suda kao institucije su ograniene. Najvaniji su sledei postupci:
Prethodni postupak. Postupak koji pred Sudom pokree nacionalni sud pred kojim se neko pitanje
evropskog prava pojavi kao relevantno za odluivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom
postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumaenja i pitanja valjanosti prava
Zajednice;
Tube protiv drave lanice. Evropski sud ovlaen je na zahtev Komisije ili drave lanice utvrditi da
neka drava lanica kri neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokree nakon
prethodno neuspelog administrativnog postupka;
Tube za ponitenje akta Zajednice. Evropski sud ovlaen je da poniti akt koji donese institucija EU
ako je protivpravan iz nekog od razloga predvienih Ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti
institucije EU - Savet, Parlament, Komisija i u odreenim sluajevima Evropska centralna banka,
drave lanice, ali i pojedinci;
Tube zbog propusta. Isti tuioci kao u postupcima povodom tube za ponitenje ovlaeni su
pokrenuti i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt koji je putem neke
postojee pravne norme obavezna da donese;
Tube za naknadu tete. Institucije, drave lanice, kao i pravna i fizika lica ovlaena su pred
Evropskim sudom da zahtevaju da im institucija EU naknadi tetu koju je uzrokovala
protivpravnim delovanjem ili nedelovanjem.

EVROPSKA UNIJA
Raunovodstveni sud je osnovan je 1977. 27 lanova, po jedan iz
svake drave lanice iji je mandat est godina. Njih biraju
sporazumno drave lanice uz konsultovanje Parlamenta. Zadatak
Raunovodstvenog suda je da brine o zakonitom i doslednom
upravljanju budetom EU.
Evropska centralna banka (ECB) formira i implementira Evropsku
monetarnu politiku. Pored toga, upravlja operacijama meunarodne
razmene i omoguuje nesmetan rad platnih sistema. Osnovana je
30. juna 1998. godine i nasledila Evropski monetarni institut. Od 1.
januara 1999. godine je preuzela sve nadlenosti za primenu
evropske monetarne politike koja je odreena od strane Evropskog
sistema centralnih banaka.

EVROPSKA UNIJA
Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija EU. Osnovana
u Rimu 1958. ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira
investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju. Akcionari EIB su
zemlje lanice EU. EIB kao kreditni institut ima mogunosti da na kapitalnom
tritu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima. EIB nema klijente koju
ulau novac nego iskljuivo kreditno finansira projekte koji na drugi nain ne
bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite.
Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije:
razvoj evropskih industrija,
razvoj malih preduzea,
stvaranje prekoevropskih mrea (transport, telekomunikacije, energija),
podrka informacionim tehnologijama,
zatita prirodne okoline,
poboljanje zdravlja i obrazovanja.

EVROPSKA UNIJA
Donoenje propisa u okviru EU
Evropska komisija predlae nove propise. U rukovodstvu
komisije je po jedan predstavnik svake zemlje lanice koji se
bira na period od pet godina. Predstavnici moraju da
zastupaju interese EU, a ne interese svojih matinih zemalja.
Savet ministara donosi pravila koja Komisija predlae. U
mnogim pitanjima Savet ministara mora biti saglasan sa
Evropskim parlamentom pre nego to donese odluku. U
drugim pitanjima Savet ministara moe da donese odluku
samostalno, ali tada Evropski parlament mora da se izjasni o
predlogu pre nego to Savet ministara donese odluku. Sud
EU tumai pravila i donosi presude u sporovima. Pravila EU
primenjuju se isto na celoj teritoriji EU.

SAVET EVROPE
regionalna meunarodna organizacija, Strazbur
Evropska konvencija o ljudskim pravima, Evropski sud za ljudska
prava
47 lanica
U okviru Saveta Evrope, nadlenost je podeljena izmeu est
osnovnih institucija u koje spadaju:
Parlamentarna skuptina,
Kongres lokalnih i regionalnih vlasti,
Komitet ministara,
Generalni sekretar i Sekretarijat,
Komesar za ljudska prava,
Evropski sud za ljudska prava

SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O
SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)
sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja srednje Evrope
nastao 1992.
trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzea
i privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine
sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekueg rauna
platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim
spoljnotrgovinskim deficitima
novi sporazum CEFTA 2006., koji su ratifikovale zemlje
Zapadnog Balkana i Moldavija, regulie, na multilateralnoj
osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010.
i odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, ve i na trgovinu
uslugama

SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O
SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)
CEFTA je sporazum kojim se danas definie jedinstvena
zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi. Sporazum
donosi ukidanje barijera u trgovini na tom podruju,
usklaivanje carinskih i drugih administrativnih propisa
sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi
arbitrau za reavanje sporova
jedan od najznaajnijih koraka uinjen je potpisivanjem
jedinstvenog regionalnog Sporazuma o slobodnoj
trgovini - CEFTA, kojim je predvieno da se uspostavi
zona slobodne trgovine

ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU
SARADNJU I RAZVOJ (OECD)
osnovana 14. decembra 1960.
Maralov plan za rekonstrukciju Evrope
OECD je jedinstveni forum za analiziranje,
raspravljanje, razvijanje i profilisanje
ekonomskih i socijalnih politika
Sedite OECD je u Parizu

MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA

(ICC)
Komora je osnovana 1919., karakter savetodavnog organa
UN i sedite u Parizu
U dravama lanicama Komore deluju nacionalni komiteti
Komore
Nacionalni komitet okuplja privredna preduzea, udruenja
privrednika, strukovna udruenja, naune ustanove
Veliki broj kodifikacija Meunarodne trgovinske komore,
kao to su: Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije,
Arbitrana pravila iz 1988., Pravila za borbu protiv mita i
korupcije iz 1999., Meunarodna pravila za direktnu
prodaju iz 1999.

KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I
RAZVOJU (UNCTAD)
Osnovana 30. decembra 1964.
Glavni cilj aktivnosti UNCTAD-a je unapreivanje meunarodne
trgovine u cilju breg razvoja zemalja u razvoju, ostvarivanje
pravednih i stabilnih cena primarnih proizvoda (sirovina),
olakavanje trgovine i podsticanje breg ekonomskog napretka
zemalja u razvoju kroz otvoreniji pristup tritima
industrijskirazvijenih zemalja
Usvojen je opti sistem preferencijala, kao i principi solidarnosti i
saradnje meu zemljama u razvoju
Glavni organi UNCTAD-a su: Konferencija lanica i Odbor za
trgovinu i razvoj
UNCTAD je stalni organ Generalne skuptine OUN kojoj podnosi
izvetaje o svom radu

KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA

MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO
(UNCITRAL)
1966.
cilj stvaranja Komisije je unifikacija prava koje se odnosi na promet robe,
usluga i novca, odnosno postupno usaglaavanje i unifikacija prva
meunarodne trgovine
u Komisiji su predstavnici 36 drava, lanica UN
Komisija se sastaje na redovna zasedanja jednom godinje,
naizmenino u Njujorku i u enevi, a sedite Sekretarijata Komisije je u
Beu
radne grupe
Komisija je pripremila Konvenciju UN o ugovorima o meunarodnoj
prodaji robe, usvojenu 1980.
Komisija je usvojila i nekoliko model zakona, sa osnovnim ciljem da se,
u tim domenima, unifikuje nacionalno zakonodavstvo i olaka
meunarodna trgovina

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU

PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)
1926. god. u okviru Drutva Naroda, sedite Rim
Generalna skuptina sastavljena od diplomatskih
predstavnika svih drava lanica
Institut ima i Predsednika, Upravni savet i Sekretarijat
Osnovni zadatak Instituta je utvrivanje i razmatranje
potreba za modernizacijom, koordinacijom i unifikacijom
privatnog prava, a naroito trgovinskog
UNIDROIT ukljuuje i objavljivanje strunih studija i
analiza, pored toga redovno se izdaju i veoma znaajne
strune publikacije od kojih su najvanije Godinjak
Instituta

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU

PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)
proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarnoj
(pripremnoj) i diplomatskoj (pregovarakoj)
znaajan doprinos na polju unifikacije ostvaren je i u
oblastima zastupanja (u meunarodnoj prodaji),
meunarodnog prevoza robe, odgovornosti preduzetnika
transportnih terminala. Znaajne domete unifikacija je
dostigla i u oblasti finansiranja investicija (finansijski
leasing), zatim lizing poslovanja, u oblasti poslovnog
odnosno bankarskog finansiranja

OSTALE ORGANIZACIJE
SEVERNO-AMERIKI SPORAZUM O SLOBODNOJ
TRGOVINSKOJ RAZMENI (NAFTA) SAD, Kanada,
Meksiko
ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC)
- 1960., osnovni cilj da ouva zalihe nafte, proizvodnju
zadri na odreenom nivou, koji bi obezbedio da se
rezerve ovog ogranienog resursa racionalno koriste,
Be
MAGREB - Alir, Maroko, Tunis i Libija. Optereenost
meusobnim sukobima izmeu drava.

EKONOMSKE INTEGRACIJE
Ekonomske integracije obino nastaju na dva naina. Prvi je
politikom voljom drave koja je dovoljno snana da takvu
ideju nametne. Drugi je na bazi sporazuma izmeu
suverenih drava
Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija moe biti :
- Institucionalna ili formalna - zahteva zvanini sporazum
izmeu vlada kako bi se uklonila odabrana ili sva
ogranienja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim
ekonomskim odnosima;
- Spontana ili trina - nastaje pod uticajem banaka i drugih
finnansijskih instiutcija esto bez uea njihovih vlada
domaina.

EKONOMSKE INTEGRACIJE

Postoji nekoliko tipova ekonomskih

integracija:
Sporazum o preferencijalnoj trgovini
Zona slobodne trgovine
Carinska unija
Zajedniko trite
Ekonomska unija
Politika unija

CARINSKA UNIJA
predstavlja oblik ujedinjenja dva ili vie samostalnih nacionalnih
carinskih podruja u podruje sa jedinstvenom carinskom
tarifom
razlika izmeu slobodne trgovinske zone i carinske unije je u
tome to unutar slobodne trgovinske zone ne postoji odreena
zajednika spoljna carinska tarifa
optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto
korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa
razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled
smanjenja obima trgovine. To je stopa carinskog optereenja
koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljanja
uslova razmene zemlje u odnosu na negativne uinke koji su
posledica smanjenja volumena trgovine.

SLOBODNE ZONE
Slobodne zone predstavljaju prostorno ua podruja, odvojena od ostale
dravne i carinske teritorije u kojima su, vie ili manje, suspendovani
nacionalni, carinski,devizni, spoljnotrgovinski i poreski propisi domicilne
zemlje
U slobodnim zonama postoje posebni reimi poslovanja koje karakteriu
brojne poreske i druge olakice kao i slobodan odnos tih zona prema
inostranstvu
U slobodnim zonama se obavljaju delatnosti u sferi trgovine, proizvodnje,
finansija i usluga
Slobodna zona se moe definisati sa dva stanovita, sa teritorijalnog i
reimskog. Teritorijalno - slobodna zona predstavlja jasno omeeni
prostor za koji vai poseban pravni status i privredno-sistemski tretman.
Reimski - pogodnosti i status se odobravaju preduzeima koja obavljaju
odreene oblike poslovanja potpuno nezavisno od njihove fizike lokacije

SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona:
A) Obzirom na nain osnivanja: 1) one koje su osnovane autonomnim
aktima jedne drave i 2) slobodne zone koje se osnivaju meunarodnim
multilateralnim ili bilateralnim ugovorima;
B) Prema vrsti delatnosti : 1) slobodne zone sa ogranienim funkcijama i 2)
slobodne zone sa potpuno slobodnim funkcijama;
C)Prema nainu upotrebe slobodne zone koje su namenjene optoj
upotrebi (namenjene upotrebi svih zemalja ili pojedinih) i slobodne zone
koje su namenjene posebnim upotrebama;
D) Obzirom na istorijski karakter: 1) na one koju su nastale i razvile se iz
slobodnih luka, 2) one koje se nisu razvile iz slobodnih luka;
E) Obzirom na stepen povlaenosti carinskog nadzora i reima, : 1) one
koje uivaju velike privilegije ili beneficije za strane investitore i korisnike
zone i 2) zone koje imaju manji stepen privilegija i povlastica i takve zone
se manje bave industrijskom proizvodnjom;

SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona:
F)Prema tome da li su sastavni dio carinskog podruja zemlje ili su one izvan
tog podruja : 1) slobodne zone koje su sastavni deo podruja zemlje, ali u
njima vae odreene privilegije i stimulansi (slobodne zone se ne smatraju
carinskim iskljukom, tj. primjenjuje se carinski sistem drave u kojoj se
nalaze ali uz niz pogodnosti), 2) slobodne zone koje su sa carinskog
aspekta iskljuene iz carinskog podruja zemlje;
G) Prema vrsti delatnosti: 1) slobodne trgovinske zone (trgovinsko-tranzitne
zone, tranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine), 2) slobodne proizvodne
zone, 3) kombinovane slobodne zone;
H) Prema geografskom kriterijumu : prema mestu lokacije (luke slobodne
zone, rene slobodne zone, slobodne zone na veim transportnim
centrima), prema regionima i zemljama;
I) Obzirom na delatnosti slobodne zone: 1) zone za smetaj robe i uvanje
iste, 2) proizvoake i izvozno orijentisane, 3)slobodne turistike zone.

PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI

MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA
Prilikom obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu,
preduzea mogu sa odreenom dravom biti povezana
na osnovu sledea dva bazina principa. Teritorijalni
princip podrazumeva uvaavanje i potovanje propisa
drave na ijoj se teritoriji realizuje privredna aktivnost.
Personalni princip upuuje na obaveze shodno kojima
preduzea, koja obavljaju privredne delatnosti u
inostranstvu, moraju da potuju propise zemlje porekla,
a to je, popravilu, drava u kojoj su registrovana,
odnosno iju dravnu pripadnost poseduju, kao i da
prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti postupaju u
skladu sa utvrenom ekonomskom politikom te drave

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Od posebnog uticaja na nastanak multinacionalnih kompanija, imala je
okolnost nivoa fiskalnog zahvatanja na teritoriji odreene drave, koji
podruje te drave moe uiniti privredno atraktivnijim u odnosu na
druga podruja
- Propisi koji reguliu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata
na teritoriji BiH. To su:
- Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine
(Sl.glasnik BiH br. 42/04),
- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u Republici Srpskoj (Sl.glasnik
RS br. 42/05, 118/09),
- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u FBiH (Sl. novine FBiH br.
27/05; 68/05, 43/09).
- Entitetski zakoni su usklaeni sa Okvirnim zakonom o registraciji
poslovnih subjekata, u smislu procedure i dokumentacije.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Registracija stranog ulaganja se vri pri Ministarstvu za spoljne poslove i
ekonomske odnose u Bosni i Hercegovini sa seditem u Sarajevu, s tim
to ovu registraciju vri nadleni sud kod kog se upisuje privredni subjekt
sa elementom stranog ulaganja
Strana fizika i pravna lica mogu u BiH registrovati svoje predstavnitvo,
to je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskoj politici BiH i Odlukom o
osnivanju i radu predstavnitva stranih lica u BiH
Osnivanje preduzea u inostranstvu. Prvi uslov je da se preduzee
osniva radi obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu. Drugi uslov je
da se preduzee osniva kao strano pravno lice, s ciljem obavljanja
pretenog dela svog poslovanja na stranom tritu. Trei uslov odnosi se
na reim, po kome posluje preduzee koje je osnovano u inostranstvu.
etvrti uslov, koji se postavlja pred osnivaa preduzea u inostranstvu,
kao i prema tako osnovanom preduzeu, odnosi se na odgovornost za
obaveze.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Otvaranje predstavnitava i poslovnih jedinica u inostranstvu. Ona
su sastavni deo preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje ih je
osnovalo. Obaveza predstavnitva, odnosno poslovne jedinice da
osnivau redovno podnose izvetaje o svom radu. Prestanak rada
predstavnitva, odnosno poslovne jedinice u inostranstvu, vezuje se
za osnivaa.
Oblici stranih ulaganja su:
1. osnivanje pravnog lica u potpunoj svojini stranog ulagaa,
2. osnivanje pravnog lica u zajednikoj svojini domaeg i stranog
ulagaa,
3. ulaganje u postojee pravno lice,
4. posebni oblici ulaganja.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Status filijale.
Status filijale u jednoj dravi, zavisi od pravnog
sistema te drave.
Pripadnost pravnog lica po pravu drave, po
kome je ono osnovano.
Ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj
dravi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano i po
pravu te druge drave ima njenu pripadnost,
smatrae se pravnim licem te drave

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
sudski i arbitrani
meunarodni privredni sporovi se mogu reavati
pred sudom zemlje stranog ulagaa, zatim pred
sudom zemlje, gde je odnosni strani ulaga
uloio sredstva, kao i pred sudom neke tree
zemlje
neizvrenje ugovornih obaveza
priznanje, strana isprava, legalizacija
Zakon o Meunarodnom privatnom pravu

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Stranke kod odreivanja arbitrae, kao nadlene za reenje jednog
spora, moraju odrediti niz elemenata, koja e biti sastavni deo
sporazuma. To se odnosi na sledee elemente: a) mesto arbitrae;
b) pitanje imperativnih procesnih normi zemlje u kojoj se vodi
postupak; d) merodavno materijalno pravo; e) pitanje spora koji se
reava pred arbitraom; f) izbor arbitrae; g) plaanje naknade
arbitrima; h) jezik na kojem se vodi arbitraa; i) primena ex aequo et
bono (princip pravinosti); j) oblik arbitrane odluke (pismena
forma); k) pitanje nitavosti; i l) pravo na pokretanje arbitranog
postupka
Tri sistema za priznanje dejstava tih odluka: 1) asimilacija strane
arbitrane odluke i ugovora, 2) poistoveivanje strane arbitrane
odluke sa stranom sudskom odlukom, 3) izjednaavanje strane
arbitrane odluke sa domaom arbitranom odlukom

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Pretpostavke za priznanje stranih
arbitranih odluka, Zakon o MPP
1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum
2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje
prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5)
sastav arbitrae u skladu sa arbitranim
sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od
strane arbitara 7) izreka protivrena ili
nerazumljiva 8) materijalni reciprocitet

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
1) enevski protokol o arbitranim klauzulama od
1923. godine;
2) enevska Konvencija o izvrenju stranih
arbitranih odluka od 1927. godine;
3) Njujorka Konvencija o priznanju i izvrenju
stranih arbitranih odluka od 1958. godine; i
4) Evropska Konvencija o meunarodnoj
trgovinskoj arbitrai od 1961. godine.

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Meunarodne arbitrae
Arbitrani sud Meunarodne trgovinske komore u Parizu 1923.,
njegovo meunarodno obeleje. Njegovo delovanje nema nikakvog
dodira sa nekom dravom ili vladom. Arbitrani postupak se moe
sprovesti u bilo kom mestu, u bilo kojoj dravi, arbitri mogu biti bilo
kog dravljanstva, arbitrani postupak se moe voditi na bilo kom
jeziku, u zavisnosti od volje stranaka
Arbitraa Trgovinske komore Ciriha 1911., Pravilnik, arbitrani
postupak, koji nije javan, moe se odrati i u nekom drugom mestu.
Jezik arbitrae je nemaki, mada arbitrano vee moe odluiti da
se postupak vodi i na nekom drugom jeziku. Karakteristina primena
procesnih pravila. Ako u Pravilniku o mirenju i arbitrai nedostaju
pravila za voenje postupka, primenie se Graanski procesni
zakonik kantona Cirih i vajcarski zakon o meunarodnoj arbitrai

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Arbitraa Amerikog arbitranog udruenja u Njujorku. Reava
meunarodne poslovne sporove, ali i druge sporove, kao to su
graevinski sporovi. Isto tako, ova arbitraa prua pomo u predmetima
gde je ugovorena primena Modela Zakona o meunarodnoj trgovakoj
arbitrai - UNCITRAL 1985.
Meunarodni sud pravde, organ UN, Hag. Aktivnu i pasivnu legitimaciju
imaju samo drave. Drava zastupa preduzee, ako je to preduzee
povreeno aktom drave. Po lanu 36. Statuta Sud je nadlean za
sporove za koje su se drave saglasile. Ova saglasnost moe biti ili
jednostrana ili uslovljena prihvatanjem druge strane. Sud moe dosuditi
naknadu tete, obavezu drave da otkloni uzroke ili da se uzdri od
odreenog ponaanja. Sud se u reavanju oslanja na meunarodne
ugovore, meunarodne obiaje, opte principe, praksu, a moe suditi i
po principu pravinosti. Odluka Suda obavezna je za stranke, ali te
odluke imaju vei znaaj.

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Svetska banka - Meunarodni centar za reavanje
investicionih sporova, Vaingtonska Konvencije o
reavanju investicionih sporova izmeu drava i
dravljana drugih drava iz 1966. Centar ima sopstvena
pravila o konstitusanju centra, zatim arbitrana pravila,
kao i listu sudija, ali strane same odluuju da li e arbitre
birati sa liste ili drugaije. Ako drugaije nije utvreno
postupak e se voditi u Vaingtonu seditu Centra.

STALNI ARBITRANI SUD

Na I Hakoj konferenciji 1899., osnovan je Stalni
arbitrani sud koji ima fakultativnu nadlenost
Konvencija o mirnom reavanju sprova od
29.jula 1899. i Konvencija o mirnom reavanju
sporova od 18.oktobra 1907.
2009. Sud ima 109 drava lanica. Inae, Sud je
1998. imao 86 drava lanica
krajem devedesetih godina XX veka unapreeno
je funkcionisanje Suda

STALNI ARBITRANI SUD

Struktura Suda je organizovana u tri dela. 1)Administrativni
Savet, koji se stara o radu Suda i njegovom budetu, 2)
Lista arbitara, koja u stvari predstavlja lanove Suda,
3)Sekretarijat, koji je poznatiji kao Meunarodni biro, na
ijem je elu Generalni sekretar. Posebno se izdvaja lista
arbitara za specijalizovane sporove u oblasti zatite ivotne
sredine i prirode.
Lista arbitara Suda sastoji se od spiska imena arbitara koje
drave lanice Suda Sekertarijatu. Svaka drava lanica
Suda dostavlja spisak od etiri imena lica, koja moraju imati
odreene kvalitete za obavljanje funkcije arbitra

STALNI ARBITRANI SUD

Drave u sporu zasnivaju nadlenost arbitrae svojom voljom, a to
se definie zakljuenjem arbitranog kompromisa
Postupak pred Sudom mogu voditi samo drave, odnosno subjekti
meunarodnog prava
Kada strane u sporu, drave lanice Suda, iznesu spor pred arbitrau,
tada su dune da izaberu sa liste arbitara, one koji e voditi arbitrani
postupak
Postupak pred Sudom se pokree predajom formalnog akta
Meunarodnom birou
Arbitrani postupak se sastoji iz dve faze. Jedna je pismena, a druga
usmena. U usmenoj fazi bi se izneli odrereni dokazi i sasluala
odreena ovlaena lica. U praksi je, ipak, bilo drugaije. Usmena
faza je izostavljana. Ako bi traili razlog izostavljanjui ove faze, nali bi
ga u potovanju naela ekonomije postupka

STALNI ARBITRANI SUD

Uloga zastupnika je ograniena, obzirom da je njihov
glavni zadatak da posreduju izmeu stranaka u postupku
i arbitar, kao i organa Suda
Opte pravilo definisano Konvencijom iz 1899.godine
jeste da arbitrani postupak obuhvata dve faze:
preliminarno ispitivanje i raspravu. Prelimirano ispitivanje
se sastoji, pre svega, u uzajamnom dostavljanu svih
dokumenata koji e se koristiti u postupku. Rasprava je
predviena za usmenu komunikaciju zastupnika.

STALNI ARBITRANI SUD

Sud je doneo niz pravila postupka opciona:
- Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve drave;
- Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve strane, od kojih je jedna
strana drava;
- Opciona pravila Suda o Arbitrai koja ukljuuje meunarodne organizacije i drave;
- Opciona pravila Suda o Arbitrai izmeu meunarodnih organizacija i privatnih lica;
- Opciona pravila Suda o mirenju;
- Opciona pravila Suda koji se odnose na postupak koji sprovode Komisije za
ispitivanje injenica;
- Opciona pravila Suda o arbitranim postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih
izvora i sredine;
- Opciona pravila Suda o mirenju u postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih
izvora i sredine;
- Vodi za prilagoavanje arbitranih pravila Suda za reavanje sproova koji proizlaze
iz multilateralnih sporazuma i ugovora zakljuenih izmeu vie stranaka.

STALNI ARBITRANI SUD

Sud je definisao i Model klauzule za arbitrane postupke.
Oni su definisani u skladu sa napred navedenim
Opcionim pravilima postupka, odnosno, razlikuju se po
subjektima izmeu kojih se ti sporovi vode
Arbitrana pravila (Model pravila) donesenih od strane
Komisije UN za meunarodno trgovako pravo
UNCITRAL 1976. Arbitrana pravila UNCITRAL
predviaju da, ako stranke u sporu, ne bi imenovale
sastav arbitrae, odnosno, kada nema dogovora o
treem arbitru, a imenovana su dva, Generalni sekretar
Suda odredi organ imenovanja, koji e umesto stranaka,
odrediti sastav arbitrae

STALNI ARBITRANI SUD

Arbitri donose odluku primenom pravnih, na osnovu
injenica iznesenih u raspravi i to, veinom glasova. Vrlo
interesantno za Sud je to to je veliki broj odluka (preko
polovine) donesen od strane arbitara pojedinaca.
Presude su konane, jer protiv njih nije mogue uloiti
albu. Arbitrane odluke su obavezujue, ali samo za
stranke u sporu. Kad je u pitanju izvrenje odluka, opte
prihvaen princip je princip dobrovoljnog izvravanja
odluka i obaveza iz izreka odluka.

STALNI ARBITRANI SUD

Sporovi koji se sada vode pred Sudom
- Spor Eurotunel;
- Spor Vito G. Gallo protiv Kanade;
- Spor izmeu Vlade Sudana i Sudanske Narodne Slobodne Armije u
vezi razgranienja teritorije Abyei. To razgranienje je definisano
arbitranim sporazumom koji je deponovan kod Suda 11.jula;
- Spor izmeu kompanije Centerra Gold Inc. Iz Kanade i Kumtor Gold
Company iz Kirgistana, sa jedne strane i Republike Kirgistan, sa
druge strane;
-Spor izmeu kompanije TCW Group, Inc. i Dominican Energy
Holdings, sa jedne strane i Dominikanske Republike, sa druge
strane.

STALNI ARBITRANI SUD

Sud je fakultativne prirode
Sud reava i javne i privatne sporove izmeu stranaka u
sporu
Sud ima veoma mali broj stalno zaposlenih
Obzirom na duinu postojanja, pred Sud je izneseno
veoma mali broj sporova
Sud, izmeu ostalih pravila, primenjuje Arbitrana
pravila UNCITRAL
Definisanje posebnih pravila za razliite vrste postupka,
u zavisnosti koje vrste subjekata se pojavljuju, kao
stranke u sporu

POSEBNI DEO
ZAKLJUENJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH UGOVORA
Distancioni ugovori, adhezioni ugovori
Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od ponuenih
ugovornih elemenata
Standardni ugovori, najee, nastaju u odreenoj oblasti
poslovanja sa standardnim klauzulama
Ponuda za zakljuenje meunarodnog privrednog ugovora
predstavlja izjavu volje odreenog lica ponudioca
Razlikuje se ponuda za zakljuenje ugovora od ponude za
pregovore
Prihvat ponude po svojoj sadrini mora da bude saglasan
ponudi

ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U

MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU
subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduzea i
spoljnotrgovinska drutva
predmet ovih ugovora je promet roba
interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene zajednice
ugovori su neformalnog karaktera
pootrena dgovornost ugovornih strana u ugovorima u
meunarodnom poslovnom pravu zahteva se pojaana panja
prilikom njihovog zakljuivanja
naelo savesnosti i potenja
za sporove koji nastaju predviena je posebna nadlenost privrednih
sudova
prekomerno oteenje u ugovorima u meunarodnom poslovnom
pravu

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI

ROBE
pravni posao na osnovu kojeg se jedna strana (prodavac) obavezuje da
drugoj ugovornoj strani (kupcu) prenese pravo svojine na robi i da tu
robu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme robu
bitni elementi ugovora o meunarodnoj prodaji robe su su roba (stvar) i
cena
ugovor ima obligacionopravno dejstvo
predmet ovog ugovora je roba
cena robe je ekvivalent vrednosti za kupljenu robu koju plaa kupac
prodavcu
ugovor je neformalan
Ako su obe strane prisutne, ugovor se smatra zakljuenim u momentu
kada obe strane postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora, tj.
kada ponueni prihvati ponudu

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI

ROBE
ponuda i prihvatanje ponude mogu se izvriti linim putem, putem
punomonika, telefonom, faksom
obaveze prodavca se odnose na isporuku robe, rok isporuke, mesto
isporuke i nain isporuke
obaveze kupca su da kao uvoznik, pribavi odgovarajue dozvole o
uvozu, da plati kupovnu cenu u vreme kada je to ugovorom
predvieno i na nain na koji je predvieno, kao i da primi robu koju
mu isporuuje prodavac i pri tome utvrdi da li su koliina i kvalitet
saglasni ugovoru
Kod docnje prodavca sa isporukom robe, kupac moe da zahteva
ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog kanjenja, moe odustati
od ugovora i traziti naknadu tete, moze izvriti kupovinu radi
pokria, tj. kupiti robu od treeg lica i traiti naknadu tete

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI

ROBE
docnja prodavca sa prijemom kupovne cene nastupa kada prodavac
bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu cene. Tada je on u
poverilakoj docnji i kupac tada moe da trai naknadu tete, da
deponuje iznos kupovne cene kod suda na troak i rizik prodavca,
da obustavi plaanje ugovorne kamate
kada kupac utvrdi neispunjenje prodaveve obaveze u pogledu
koliine robe i to prodavcu stavi do znanja, dolazi do odgovornosti
prodavca zbog neurednog izvravanja obaveze isporuke robe
prodavac odgovara za sve mane na robi koje su nastale u trenutku
prelaska rizika sa prodavca na kupca, kao i nakon prelaska, ako su
posledica nekog uzroka koji je postojao pre prelaska
kupac je duan da prodavca obavesti o pravnom uznemiravanju od
strane treih lica, u suprotnom prodavac nije odgovoran za tetu od
evikcije

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI

ROBE
kada kupac ne plati cenu, tada je on u dunikoj docnji. Ako je
kupac robu primio, prodavac moe traiti samo plaanje kupovne
cene i naknadu tete zbog kanjenja, kao i plaanje zatezne
kamate. Ako kupac jo uvek nije primio robu, prodavac moe
odustati od ugovora i traziti naknadu tete, zatim moe traiti isplatu
ugovorene cene i naknadu tete, moe izvriti prodaju treem licu
radi obezbeenja i traiti od kupca koji je u docnji, razliku izmedju
ugovorene i postignute cene
docnja kupca sa prijemom robe kad bez opravdanih razloga odbije
da primi isporuenu robu ili ne preduzme potrebne radnje, kako bi
prodavcu omoguio da izvri isporuku
rizik prelazi na kupca u momentu kada on robu primi - ako zadocni
sa prijemom, rizik prelazi na kupca u momentu njegovog
zadocnjenja

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI

ROBE
-

Posebni oblici ugovora o meunarodnoj prodaji robe:

Meunarodna prodaja investicione opreme
Fiksna prodaja
Prodaja na kredit
Prenumeraciona prodaja
Prodaja po uzorku
Prodaja na probu
Specifikaciona prodaja
Prodaja sa pravom ponovnog otkupa
Ugovor o sukcesivnoj isporuci

TRANSPORTNE KLAUZULE
posebni trgovaki termini koji reguliu niz pitanja koja se odnose na
ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe
Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. , INCOTERMS
meunarodni obiaji iz oblasti trgovine
1990., 2000., 2010.
Franko fabrika (naziv mesta)
Franko prevoznik (naziv mesta)
Franko uz bok broda (naziv luke otpreme)
Franko na palubi broda (naziv luke otpreme)
Trokovi i vozarina (naziv luke odredita)
Trokovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredita)
Vozarina plaena do (naziv mesta odredita)
Vozarina i osiguranje plaeno do (naziv mesta odredita)

TRANSPORTNE KLAUZULE
Dostavljeno na granici (naziv mesta)
Dostavljeno na brodu (naziv luke odredita)
Dostavljeno na obali (naziv luke odredita)
Dostavljeno - carina nije plaena (naziv mesta odredita)
Dostavljeno - carina plaena (naziv mesta odredita)
Dostavljeno na terminalu
(naziv terminala u luci ili mestu odredita)
Dostavljeno u mestu (naziv mesta odredita)
Transportne klauzule prema Optim uzansama za promet
robom, nisu potpuno identine sa klauzulama u Incoterms

TRANSPORTNE KLAUZULE
Obaveze prodavca prema kupcu i obaveze kupca prema prodavcu
su definisane u deset elemenata:

Opte obaveze prodavca i kupca

Dozvole, odobrenja, saglasnosti i druge formalnosti

Ugovori o prevozu i osiguranju

Isporuka i preuzimanje isporuke

Prelazak rizika sa prodavca na kupca

Raspodela trokova

Obavetenje drugoj ugovornoj strani

Dokumenti i dokaz o isporuci

Kontrola, pakovanje, obeleavanje i

Pomo drugoj ugovornoj strani.

BEKA KONVENCIJA O
MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA
donesena je 1980., a na snagu je stupila 1988.
ublaavanje tekoa koje se javljaju kad je ugovor sklopljen izmeu
prodavca i kupca stvari sa seditem u razliitim dravama i pruanje
savremenih pravila za meunarodnu prodaju; smanjenje potrebe
iznalaenja prava po kojem e se ugovor reavati; izbegavanje
primene kolizionih normi.
Beka konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe, sklopljene
izmeu strana koje imaju svoja sedita na teritorijima razliitih
drava: - kad su te drave ugovornice, ili - kad pravila Meunarodnog
privatnog prava upuuju na primenu prava jedne drave ugovornice.
u pogledu oblika ugovora, Beka konvencija stoji na stanovitu
neformalnosti ugovor o prodaji ne mora se sklopiti niti potvrditi
pismeno, niti je podvrgnut bilo kakvim drugim zahtevima to se tie
oblika

BEKA KONVENCIJA O
MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA
Beka konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se preteni
deo obaveza strane koja isporuuje robu sastoji u obavljanju nekog
rada ili pruanja nekih usluga. Isto tako, ona se ne odnosi, osim ako
konvencijom nije izriito drugaije predvieno, na: - pravovaljanost
ugovora, to se odnosi na bilo koju od odredaba ili obiaja
navedenih u ugovoru; - dejstvo koje bi ugovor mogao imati na
svojinu prodate robe.
Beka konvencija se ne prmenjuje na odgovornost prodavca za smrt ili
telesne povrede koje bi roba uzrokovala bilo kom licu

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

ugovor kojim se meunarodni trgovinski posrednik obavezuje da e

drugu ugovornu stranu, svog nalogodavca, komitenta, dovesti u
vezu sa nekim treim licem, po pravilu iz zemlje u kojoj nije sedite
nalogodavca, u cilju zakljuenja nekog privrednog ugovora iz oblasti
spoljnotrgovinskog prometa roba ili usluga, a nalogodavac se
obavezuje da e posredniku platiti proviziju
Vrste posredovanja
Obavljanje u ime i za raun firme poslova koji prethode zakljuivanju
ugovora,
Dovoenje u vezu inostrane firme sa domaom privrednom
organizacijom radi zakljuenja meunarodnog ugovora
Poslovi koji se odnose na izvrenje ugovora

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM POSREDOVANJU
Meunarodnim posrednikim poslovima, po pravilu, bave
se spoljnotrgovinska posrednika preduzea i drutva,
kao i trgovinske agencije.
Ugovor je neformalan
Meunarodni posrednik je obavezan da postupa sa
panjom dobrog privrednika, zatim da vodi posredniki
dnevnik i izda posredniki list, da izda zakljunicu
Nalogodavac ima obavezu plaanja naknade (provizije)
za uinjenu uslugu, kao i naknade trokova koji su
ugovoreni.

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
(AGENTURI)
zastupnik (agent) se obavezuje, da e u ime i za raun nalogodavca
zakljuiti jedan ili vie meunarodnih privrednih ugovora, a nalogodavac
se obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati proviziju
Vrste zastupanja
Unutranje i meunarodno zastupanje;
Opte (generalno) i specijalno (posebno) zastupanje;
Obino i del credere meunarodno zastupanje;
Prema podruju obavljanja delatnosti: mesno (u jednom mestu); oblasno
(u jednom irem podruju); generalno (u jednoj ili vie drava);
Prema obimu ovlaenja: posebno (odnosi se samo na odreene
pravne poslove) i opte (odnosi se na sve poslove);
Prema nainu obavljanja delatnosti stalna, putujua i kombinovana
zastupnitva

KOMISIONI POSAO U MEUNARODNOM

POSLOVANJU
ugovor kojim se komisionar obavezuje da u svoje ime, a za raun
komitenta, obavi jedan ili vie poslova, a komitent se obavezuje da e
komisionaru za to platiti odreenu naknadu proviziju
prodaja i kupovina robe, investicija, hartija od vrednosti, prevoz, osiguranje
Vrste ugovora o komisionu
Prodajni komision, gde komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da
robu komitenta proda treem licu;
Kupovni komision, gde se komisionar obavezuje da kupi odreenu robu za
raun komitenta;
Komision u meunarodnom transportu, gde se komisionar obavezuje da, u
svoje ime, a za raun komitenta zakljui ugovor o meunarodnom prevozu
robe sa vozarom;
Komision sa klauzulom star del credere, gde komisionar garantuje da e
ono ispuniti obaveze iz ugovora.

UGOVOR O MEUNARODNOM
USKLADITENJU ROBE
ugovor o trgovinskim uslugama, kojim se skladitar obavezuje da primi i uva
odreenu robu i preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja
u odreenom stanju i da je na zahtev ostavioca ili drugog ovlaenog
lica preda, a ostavilac se obavezuje da za to plati odreenu naknadu
Vrste skladita
Javno skladite;
Carinsko skladite;
Carinsko smestite;
Konsignaciono skladite;
Specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje;
Slobodne carinske prodavnice;
Slobodne zone;
Carinske zone koje su deo carinskog podruja, gde se primenjuju posebne mere
carinskog nadzora.

MEUNARODNI UGOVOR O
OSIGURANJU
ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana (osigurava) uz
naplatu odreene cena (premije osiguranja), obavezuje da drugoj
ugovornoj strani (ugovarau) tj. odreenom licu (osiguraniku )
naknadi tetu do odreene visine koja nastane na robi ili licima
(predmetu osiguranja), a koja se dogodi usled ugovorom
predvienih uzroka
Elementi ugovora: ugovorne strane: osigurava i ugovara
osiguranja, korisnik osiguranja pojavljuje se kada je osiguranje
ugovoreno za neko tree lice, predmet osiguranja - podrazumeva
rizik koji preti nekoj imovini, osigurana suma ili suma osiguranja ,
premija osiguranja

MEUNARODNI UGOVOR O
OSIGURANJU
Vrste meunarodnog osiguranja:
meunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo: - meunarodno
osiguranje robe - kargo osiguranje robe; - meunarodno osiguranje
prevoznih sredstava (kasko osiguranje) obuhvata osiguranje pomorskih
brodova, renih brodova i drugih objekata u meunarodnim vodama;
meunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu;
osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti:
osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava;
osiguranje lica je osiguranje ivota i od nesrenog sluaja
osiguranje od odgovornosti;
dobrovoljno i obavezno osiguranje;
obavezno osiguranje ;
dobrovoljno osiguranje.

MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGU

ugovora u kojem se jedna ugovorna strana davalac lizinga,
obavezuje da ustupi odreenu stvar na korienje i da obavi
odreene radnje. Razlikuje se od ugovora o zakupu, jer se
zakupodavac ne liava svojine na svojoj stvari, dok je kod lizinga to
esto situacija
Vrste meunarodnog lizinga:
Prema osobinama: - Meunarodni lizing potronih dobara,- Meunarodni
investicioni lizing, - Meunarodni lizing pokretnih i nepokretnih stvari.
Prema duini trajanja ugovora: - Kratkoroni, - Dugoroni.
Shodno poloaju davaoca meunarodnog lizinga: - Lizing preko lizing
drutva, -Meunarodni koncern lizing, - Proizvoaki lizing, Meunarodni proizvodno finansijski lizing, - Sale-and-lease-back
lizing

UGOVORI O MEUNARODNOM
PREVOZU
ugovori koji imaju za predmet obavljanje meunarodnih
transportnih usluga, odnosno, prevoz stvari (robe) i
prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao
ugovorne strane osim poiljaoca i prevoznika pojavljuje i
primalac robe, ako je u pitanju prevoz stvari
meunarodni prevoznik vozar je lice koje obavlja
transportnu uslugu kao svoju delatnost
visina naknade za prevoz ne moe biti ugovorena u
veem iznosu od onog iznosa koji je odreen tarifom

UGOVOR O MEUNARODNOM
PREVOZU ROBE U POMORSKOJ
PLOVIDBI
Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva
takav ugovor, gde se jedna ugovorna strana - brodar,
obavezuje da e izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa
mesta ukrcaja do mesta iskrcaja, a krcatelj sa obavezuje da
e za to platiti odreenu naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2
oblika pomorske plovidbe:
slobodna plovidba - to su brodovi koji nemaju vozni red ve idu
od luke do luke u potrazi za teretom;
linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju
luke veeg opsega i koje imaju razvijenu industriju, tako da
u takvim lukama imaju obezbeen teret za ukrcavanje
Pomorski agent pomae brodaru u pronalaenju tereta

UGOVOR O MEUNARODNOM
PREVOZU ROBE U POMORSKOJ
PLOVIDBI
Vrste ugovora su:
ugovor o meunarodnom plovidbenom poslu - gde se brodar obavezuje
da za naruioca obavi uslugu transporta;
ugovor o meunarodnom arteru - gde se brodar obavezuje o prevozu
robe i to celim brodom, jednim delim broda ili odreenim brodskim
prostorom, a naruilac se obavezuje da za to plati zakupninu za brod
Kod brodskog ugovora javljaju se odreeni podoblici: ugovor o najmu
broda u celosti, o zakupu broda bez posade i opreme, vremenski
arter, podarter, brodarski ugovor na putovanje
Bitni elementi ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet
ugovora i vozarina

UGOVOR O MEUNARODNOM
KOMBINOVANOM PREVOZU ROBE
posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze
odreenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva
prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornou, a naruilac se
obavezuje da za to plati odreenu prevozninu
Postoji vie oblika odgovornosti organizatora meunarodnog
kombinovanog prevoza i to:
- jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza odgovara
nezavisno od pravila o odgovornosti;
- mreasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara po
propisima prevozioca na ijem je delu puta teta nastala;
- meovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve
odgovornosti, prema kojem, ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta
je nastala teta, primenjivao bi se sistem mreaste odgovornosti, a ukoliko
se to ne bi moglo uiniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene
odgovornosti.

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRANSPORTU ROBE UNUTRANJIM
PLOVNIM PUTEVIMA
Plovidba Dunavom je ureena Bratislavskim sporazumima.
Sporazumi se sastoje iz sporazuma o optim uslovima prevoza,
sporazuma o jedinstvenim tarifama i sporazuma o remorkiranju,
pomoi u sluaju havarija i agencijskim poslovima
Konvencija o ugovoru o prevozu robe u unutranjoj plovidbi
Budimpeta 2000.
Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi
Tovarni list izdaje brodar koji preuzima obavezu prevoza, a potpisuje
ga i krcatelj, nema svojstvo vrednosnog papira
Ukoliko se prevoze vee koliine robe, izdaje se teretnica
brodar ne odgovara za oteenje, manjak, gubitak robe ili docnju u
predaji tereta, ako dokae da su ti dogaaji nastali iz razloga koji
nisu mogli da se otklone

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM

Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom (COTIF) 1980.:
Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom eleznikom prevozu
putnika i prtljaga i Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom
prevozu robe eleznicama.
Prevoz zeleznicom se moe klasifikovati prema vie kriterijuma:
Kolski prevoz podrazumeva da se roba prevozi po jednom tovarnom listu u
koliinama koje su iznad 5.000 kg;
Denane (komadne) poiljke su one koje su lake od 5.000 kg;
Sporovozna poiljka je uobiajen nain prevoza robe eleznicom, bez obzira da
li se odnosi na kolske ili denane poiljke;
Brzovozna poiljka se predaje na eleznicu po tovarnom listu za brzovoz i
podrazumeva krae vreme trajanja prevoza. Tarifa je vea 50% od
sporovozne;
Ubrzana brzovozna poiljka podrazumeva maksimalno moguu brzinu prevoza.

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM

Osnovna obaveza poiljaoca je da robu preda na prevoz u urednom
pakovanju i da plati cenu prevoza
Poiljalac ima pravo da izmeni ugovor o prevozu, na nekoliko
naina:
moe da zahteva da se roba zaustavi na prevoznom putu, u nekoj od
stanica;
moe zahtevati odlaganje isporuke robe;
moe da naloi da se roba izda drugom primaocu, razliitom od onog
oznaenog u tovarnom listu;
moe izdati nalog da se roba izda u nekoj od usputnih stanica umesto
u onoj koja je oznaena u tovarnom listu;
moe da zahteva da se roba vrati u otpravnu stanicu.

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM

Tovarni list je dokument sa precizno uvtrenom sadrinom
U tovarnom listu moraju da se navedu i podaci o nainu plaanja,
odnosno pouzea i svi avansi koji su dati za prevoz, kao i ko plaa
vozarinu
Solidarno su odgovorne sve eleznice na prevoznom putu
eleznica ne odgovara za tetu ako je do nje dolo usled krivice
poiljaoca ili treih lica
eleznica je duna da robu koju primi na prevoz preveze u
predvienim rokovima i snosi odgovornost ako te rokove prekorai
Oteenje robe u prevozu postoji kad se smanji kvalitet robe koji
utie na smanjenje njene vrednosti
Ako se radi o naknadi zbog prekoraenja roka isporuke, naknada
tete se utvruje u procentu od iznosa vozarine za konkretni prevoz

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM

Tuba za naknadu tete se moe podneti bilo protiv
otpravne bilo protiv uputne stanice; izbor tuenog je na
strani poiljaoca
eleznica se oslobaa od odgovornosti za tetu koja je
nastala zbog osobina robe same, odnosno, zbog njenog
unutranjeg kvarenja, kaliranja
eleznica se oslobaa od odgovornosti usled okolnosti ili
dogaaja na koje nije mogla da utie

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ

Ugovorom o meunarodnom prevozu robe u drumskom
saobraaju prevoznik se obavezuje da odreenu robu
preveze od jednog do drugog mesta u drugoj dravi, koja
nije drava ukrcaja i da je preda ovlaenom primaocu u
stanju u kakvom je robu primio na prevoz, a naruilac
prevoza se obavezuje da plati ugovorenu cenu prevoza
Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom
prevozu robe od 1956. Protokol 1978. i Konvencija o
meunarodnom prevozu robe pod pokriem karneta TIR
1959. (efikasnije sprovoenje carinske kontrole i
ubrzavanje obavljanja carinskih formalnosti u drumskom
prevozu robe - karnet TIR)

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ

Karnet TIR se izdaje u onoliko primeraka koliko granica prelazi vozilo
U karnetu se navode sledei podaci:
1) ime izdavaa karneta;
2) ime prevoznika i njegovo sedite;
3) polazna carinarnica i carinski dokument o vozilu;
4) odobrenje za vozilo;
5) vrednost robe koja je sadrana u popisu koji se prilae uz karnet.
Tovarni list slui kao potvrda da je prevozilac robu predao na prevoz i
sadri uslove pod kojima se prevoz vri, slui i kao potvrda o
zakljuenju ugovora, izdaje se u tri primerka: prvi primerak se predaje
poiljaocu, drugi prati robu u prevozu, a trei zadrava prevozilac.

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ

Prevoznik je obavezan da poiljaocu stavi na raspolaganje vozilo koje
moe da izvri prevoz i odgovara za izvrenje prevoza
Obaveza utovara robe je obaveza poiljaoca, ali pod nadzorom prevoznika
Prevoznik moe da se oslobodi odgovornosti, ako je do tete dolo iz
razloga predvienih Konvencijom:
1) ako je sporazumom ugovornih strana predvieno otvoreno umesto
zatvorenog ili specijalnog vozila, pa je teta nastala zbog toga;
2) ako pakovanje robe za prevoz ne odgovara za takvu vrstu robe;
3) ako je do nastanka tete dolo pri utovaru, slaganju ili istovaranju robe i to
krivicom poiljaoca, primaoca ili njihovih radnika;
4) ako je teta nastala zbog prirodnih mana robe;
5) ako su oznake na robi neispravne ili nisu potpune, pa ne upuuju na vrstu i
prirodu robe;

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ

6) kod prevoza ivotinja, ako se gubitak ili teta nije mogao izbei i
pored toga to je prevoznik preduzeo sve mere i pridravao se svih
dobijenih uputstava i preduzimao sve neophodne mere.
Smatra se da je roba izgubljena, ako se ne isporui u roku od 30 dana
po isteku ugovorenog roka. Visina naknade tete se utvruje prema
vrednosti robe i to prema cenama u mestu preuzimanja.
U opte osnove za oslobaanje od odgovornosti spadaju postupci
korisnika prevoza, svojstva stvari koje se prevoze i via sila.
Posebni razlozi za oslobaanje prevoznika od odgovornosti za tetu su
upotreba otvorenih vozila za prevoz, nedostaci ambalae za robu koja
moe biti oteena, nedostatka pakovanja, posledice manipulacije
robom

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ

Vazduhoplovno preduzee se obavezuje da vazdunim putem preveze
robu ili putnike, uz naknadu, od jednog mesta (aerodroma) u drugo
mesto (aerodrom), na teritoriji neke druge drave, koja nije drava
ukrcavanja, a naruilac posla se obavezuje da za to plati naknadu
Varavska konvencija 1929.
Vazduhoplovni tovarni list
Carinska dokumenta
Avionski manifest
Vazduhoplovni prevoznik odgovara za gubitak robe i za tetu na robi,
nastale u toku prevoza i za zakanjenje u prevozu robe
Zahtev za naknadu tete se moe podneti na teritoriji ugovorne strane
Varavske konvencije, i to prema domicilu prevoznika, tj. njegovog
sedita, odnosno, sedita predstavnika preko koga je zakljuen ugovor
ili pred sudom odredita navedenog u ugovoru

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ

Vazduni prevoznik se moe osloboditi od odgovornosti za
tetu ako dokae da ona nije nastala njegovom krivicom,
odnosno, ako dokae da je preuzeo sve mere
Montrealski protokol broj 4 predvia objektivnu
odgovornost vazdunog prevoznika
Prevoznik je duan da nadoknadi stvarni iznos pretrpljene
tete ako je ta vrednost deklarisana od poiljaoca i ako je
prema njoj naplaena vea vozarina, ako je tetu izazvao
prevoznik, namerno ili grubom nepanjom i u sluaju da
nije idat tovarni list uz pristanak prevoznika odnosno ako u
tovarnom listu nisu navedene klauzule o ogranienoj
odgovornosti predviene u Varavskoj konvenciji

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU

(MEUNARODNA PEDICIJA)
Meunarodni pediter se obavezuje da radi otpreme, dopremi
odreenu robu i iz inostranstva, zakljui u svoje ime i za raun
nalogodavca (komitenta) meunarodni ugovor o prevozu i druge
ugovore koji su neophodni za izvrenje prevoza robe i da obavi
ostale uobiajene poslove
Unutranja i meunarodna pedicija
Nepotpuna meunarodna pedicija i potpuna meunarodna
pedicija
Fiksna meunarodna pedicija
Zbirna meunarodna pedicija
Obaveze meunarodnog peditera su da primi robu, ako prima robu
treeg lica, duan je da zatiti interese svog nalogodavca posebno
ako je roba oteena

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU

(MEUNARODNA PEDICIJA)
pediterske potvrde
FCR pediterska potvrda predstavlja potvrdu peditera
da je robu primio na otpremu do odreenog mesta.
FCT pediterska transportna potrvda, potvruje da je
pediter robu primio i da e isporuiti u mestu
opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema
robe uz utvrivanje prevoznog puta i prevoznog
sredstva.
FBL pediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i
postojanju odgovornosti za meunarodnog prevozioca i
robu

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I

UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU
Ugovor o meunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg
se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje
odreen iznos novanih sredstava na odreeno ili neodreeno
vreme za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik
kredita se obavezuje da banci plaa odreenu kamatu i
dobijeni iznos vrati na vreme i nain kako je utvreno u
ugovoru
Predmet ugovora je odreena suma novca. Ovaj ugovor
predstavlja adhezioni, pismeni i formularni ugovor
U sluaju da je kredit korien suprotno njegovoj nameni, ako
je korisnik insolventan ili ne plaa rate pri otplati kredita,
meunarodni ugovor o kreditu banka moe da otkae i pre
isteka ugovorenog roka

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I

UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU
Vrste ugovora o meunarodnom kreditu:
1.Meunarodni investicioni kredit - najee se odobravaju privrednim
subjektima, preduzeima, drutvima u privredi, ali se mogu odobravati i
pravnim subjektima u vanprivredi;
2. Kratkoroni meunarodni krediti - kredit koji banka daje na osnovu
depozita po vienju ili na drugi nain, a kojim se utie na koliinu novca u
opticaju;
3. Potroaki krediti - krediti koje banke odobravaju graanjima po posebnim
propisima i slue za linu potronju graana i to u okviru jedne zemlje;
4. Ratni krediti - odobravaju ih privredna preduzea, drutva i druge
organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje odreenih usluga.
Davalac kredita moe dobiti od banke i finansijski kredit da bi mogao
finansirati proizvodnju roba;

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I

UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU
5. Meunarodni hipotekarni krediti - posebna vrsta investicionih kredita,
a u korist davaoca kredita se konstituie odreena hipoteka na
nepokretnoj imovini dunika;
6. Akceptni meunarodni krediti - posebna vrsta bankarskih
kratkoronih kredita kojim meunarodne banke akceptiraju menicu
komitentu, koju je on izdao, a u cilju da se povea bonitet i kvalitet
komitentove menice;
7. Raznovrsni krediti kratkoroni bankarski krediti, koji se javljaju u
spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su posebna vrsta akceptnog kredita,
kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokrie robnih dokumenata.

MEUNARODNI AKREDITIV
Pod akreditivom se podrazumeva odreeni instrument plaanja
kojim se banka izdavalac akreditivna banka, domaa ili strana,
obavezuje da po nalogu nalogodavca, klijenta (domaeg ili stranog)
na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaanje ili ovlasti drugu
banku korespondentnu banku, da izvri plaanje treem licu
korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca
Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica, a nekada i etiri:
klijent, nalogodavac, banka i korisnik akreditiva
Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime, a za raun
komitenta, kao komisionar
Postoje dve osnovne vrste meunarodnih akreditiva: obini
(neuslovljeni) i robni,dokumentarni (uslovljeni).

MEUNARODNI AKREDITIV
Obini meunarodni akreditiv: lini akreditiv, kreditno pismo,
permanentni akreditiv
Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:
Opozivi i neopozivi meunarodni dokumentarni, robni akreditivi
Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi
Prenosivi i neprenosivi akreditivi
Jednokratni i revolving (rotativni) akreditivi
Akreditivi po vienju i terminski akreditivi
Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu
Akceptni dokumentarni akreditivi
Negocijabilni akreditivi
Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom

MEUNARODNI AKREDITIV
Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:
Reeksportni akreditivi
Podakreditiv
Glavni akreditiv

KLIRING
Kliring predstavlja posebnu vrstu meunarodnog kompenzacionog
posla, kod koga se uzajamna potraivanja i dugovanja privrednih
subjekata sa teritorija razliitih drava uzajamno prebijaju uz uee
dravnih organa drava iju nacionalnu pripadnost poseduju poslovni
partneri
Klirinki nain plaanja najee se vri na osnovu meudravnog
sporazuma
Po svom obimu kliring moe biti: - pun, i delimian
Prema kriterijumu predmeta plaanja, kliring moe biti robni i meoviti
Realizacija bezgotovinskog meudravnog plaanja po osnovu
prebijanja uzajamnih potraivanja ostvaruje se ustanovljenjem
klirinkih rauna. Preko tih rauna se vre uplate dugovanih suma,
odnosno, isplate iznosa koji se potrauje. Njih otvaraju i vode
centralna obraunska mesta, najee emisione klirinke banke

KLIRING
Klirinki rauni mogu biti: - zbirni i posebni
Klirinka valuta se odreuje saglasnou strana ugovornica. Praksa
poznaje tri modaliteta, tako da se rauni mogu voditi: - u valuti jedne
zemlje; - u valutama obe strane ugovornice; i u stabilnoj
konvertabilnoj valuti neke tree zemlje
Manipulativni kredit predstavlja dozvoljeni iznos obraunate
vrednosti za odreeni vremenski period. On se odobrava klirinkim
sporazumom kao prekoraenje dugovanja jedne strane ugovornice
u odnosu na njena potraivanja prema saugovarau
Prema broju subjekata (drava uesnika) postoje: - jednostrani
kliring; - dvostrani (bilateralni) kliring; i viestrani (multilateralni)
kliring

MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU
Sutina faktoring posla bi se mogla razumeti kao kupovanje
potraivanja od klijenata. Kad jednom ustupi svoje potraivanje
banci, pod uslovom da garantuje za njegovu istinost, klijent gubi bilo
kakvu vezu sa svojim dunikom. Sva njegova prava iz biveg
odnosa sa dunikom preuzima faktor (banka)
Poslovanjem na osnovu ugovora o faktoringu, faktor ima i bolji uvid
u mogunosti plasmana roba na odreenim tritima, pa je to
njegova bitna prednost nad izvoznikom
Ugovorom o faktoringu se banka obavezuje da preuzme
nenaplaena potraivanja klijenta i da ih realizuje uz nagradu, koja
se ugovara i ija visina zavisi od prirode i vrste potraivanja
Ugovor o faktoringu se najee zakljuuje na neodreeno vreme ili
na due periode vremena, od pet do deset godina

MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU
Najea podela je na otvoreni faktoring i skriveni (neotvoreni)
faktoring).
Otvoreni faktoring je, u sutini, pravi faktoring koji se sastoji u ustupanju
potraivanja izvoznika faktoru, odnosno, faktor kupuje njegovo
potraivanje prema kupcima
Skriveni (neotvoreni) faktoring postoji onda kad izvoznik prodaje svoju
robu namenjenu izvozu za gotov novac
Prema vrsti usluga koje faktor vri, faktoring moe da bude faktoring sa
uslugama ili faktoring sa uslugama i kreditiranjem
Faktoring sa uslugama je onaj kod koga faktor vri samo uslugu naplate
ugovorene cene izmeu izvoznika i kupca
Faktoring sa uslugama i kreditiranjem podrazumeva da faktor preuzima
sve finansijske poslove koji prate naplatu izvezene robe, koja se ne
plaa odmah, pa izvoznik nije u stanju da eka na naplatu dui rok

MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU
Faktor ima sledee obaveze:
- da preda naplaeni iznos cene klijentu, posle odbijanja svoje nagrade;
- da kreditira izvoznika, ako je to ugovorom predvieno;
- da izvri sve usluge predviene ugovorom;
- da vodi knjige radi obrauna potraivanja i dugovanja; i
- da prua strunu pomo izvozniku, u skladu sa ugovorom ili ako je deo
prirode posla:
Faktor ima sledea prava:
- da proda robu u svoje ime;
- da izda garant, da zaloi robu ako je uobiajeno u tom poslu;
- da primi plaanje i da izvri naplatu, odnosno da proda robu na kredit;
- da osigura robu od rizika koji su u tom poslu uobiajeni; i
- da zadri robu izvoznika koju je dobio na osnovu faktoringa.

MEUNARODNI UGOVOR O
FRANIZINGU
Davalac franizinga se obavezuje da e obavljati sukcesivno
isporuku roba i pruati odreene usluge, prenosei svoja
znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca
franizinga, koji se obavezuje da za to plati odreenu
naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve razliite zemlje
Postoje dve vrste franizinga:
1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjem
korisniku, gde se zakljuuju dva ugovora);
2. proizvodni (davalac franizinga ustupa primaocu ne samo
pravo plasmana robe ve i pravo delimine proizvodnje.

MEUNARODNI UGOVOR O
FORFETINGU
Banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog klijenta,
komitenta iz druge zemlje, potraivanja koje on ima prema treem
licu i istovremeno se odrie prava da postavlja regresivni zahtev u
sluaju da isto potraivanje ostane neplaeno, a komitent-klijent je
obavezan da banci preda odgovarajue isprave o dugu, da joj isplati
eskontnu kamatu, trokove i proviziju.
Meunarodni ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz
razloga to banka kod preuzimanja potraivanja ulazi u rizik da li e
isto potraivanje moi da realizuje od treeg lica
Postoje vie oblika prenosa potraivanja: a) prenos potraivanja
cesijom; b) forfetiranje po osnovu otkupa menice; c) prenos
komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva

MEUNARODNI UGOVOR O
INENJERINGU
Konsalting inenjering
Inenjerska organizacija se obavezuje da izradi ivensticioni program
i svu potrebnu tehniku dokumentaciju, prenese pravo na korienje
znanja i iskustva, organizuje poslove i rukovodi njima, pusti u probni
rad i pogon investicioni objekat, za odreenu naknadu koju plaa
investitor
Ugovor o inenjeringu moe da bude ist inenjering ili inenjering
klju u ruke
Inenjerska organizacija odgovara za sve nedostatke u projektu koje
je izradila. Ako je izvodila i pripremne radove, inenjerska
organizacija odgovora i za sve nedostatke ili pogrene procene
zemljita. Inenjerska organizacija odgovara i za izbor graditelja
investicionog objekta, ako joj je taj izbor bio poveren, kao i za
nedostatke u postupku nadzora.

MEUNARODNI UGOVOR O
INENJERINGU
Ako je inenjerska organizacija ugovorila posao po sistemu klju u
ruke, onda ona odgovara i za propuste u graenju, koji su rezultat ili
neodgovarajueg materijala ili neodgovarajue izvedenih
graevinskih radova
Tokom izgradnje objekta po ugovoru o inenjeringu, inenjering
organizacija ima sve obaveze izvoaa graevinskih radova: da
obezbedi gradilita i primenjuje mere sigurnosti na radu; da nabavlja
opremu i instalacije neophodne za izgradnju; da uredno vodi knjige
koje ukazuju na nain graenja
Po zavretku graenja, inenjerska organizacija je u obavezi da
obezbedi tehniki pregled, kao i kod ugovora o graenju

MEUNARODNI UGOVOR O
TRANSFERU TEHNOLOGIJE
Ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno
iskoriavanje prava intelektualne svojine, kao i nezatienih prava,
zajedno sa opremom i tehnolokim postupcima, koji su povezani sa
datim znanjem i uz potrebnu tehniku pomo i to korisniku
tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu
Patent, model, uzorak, ig, znanje, iskustvo, kao i nezatieno pravo
industrijske svojine i razne kombinacije zatienih i nezatienih
prava
Meunarodni ugovori o transferu tehnologije se, prema vremenu, dele
se na vremenski ograniene i neograniene ugovore o transferu
tehnologije
Ugovor o transferu tehnologije moze biti ogranien na prostor teritoriju ili takvo ogranienje ne postoji.
Prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljuivi i neiskljuivi ugovori

MEUNARODNI UGOVOR O
TRANSFERU TEHNOLOGIJE
Obaveze davaoca tehnologije: predaja predmeta
ugovora, predaja dokumentacije, ugovorene opreme i
alata sa uputstvima za korienje. Garancija za tehniku
izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta ugovora.
Obaveza korisnika tehnologije: iskoriavanje predmeta
ugovora na ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u
ugovorenim granicama, plaanje naknade za ustupljenu
tehnologiju