Osnovne alatke za praenje stanja u

ivotnoj sredini
Prof. dr Dragana Vujanovi

1. Priroda nauke o ivotnoj sredini: meudisciplinarna

prirodna nauka
Podela nauka prema oblastima prouavanja:humanistiko - filozofske nauke,
drutvene nauke, prirodne nauke, medicinske nauke, tehnike nauke,
informatike nauke...
Prirodne nauke su nauke koje se bave ivom i neivom prirodom, opisuju i
pokuavaju ih objasniti. (fizika, hemija i biologija)
- proiren pojam prirodnih nauka
U osnovne prirodne nauke danas spadaju:
- Nauka o Zemlji (planeti) geonauka;
- Meudisciplinarne nauke, kao to su: astrofizika, geofizika, fizika hemija,
biofizika, biohemija, geohemija, astrohemija, nauka o ivotnoj sredini,
okeanografija.
Polja izuavanja nauke o ivotnoj sredini su: hemija, fizika, nauka o Zemlji,
biologija, ekonomija (prirodne nauke), pravo, sociologija, psihologija, etika,
politika, filozofija (drutvene nauke, humanistiko-filozofske nauke),
inenjerstvo, poljoprivreda (tehnike nauke), informatika (informatike nauke).

ivotna sredina
ivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni
meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot.
(Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl. Glasnik br. 135/2004 i 135/2004).
U razvijenim zemljama koncept sistema ivotne sredine se menjao prema
sledeoj dinamici:
Sedamdesetih (1970+) godina Koncept kontrole zagaivanja ivotne sredine po svakom iniocu ivotne
sredine nezavisno (inioci ivotne sredine su: vazduh, voda, zemljite i biljni i ivotinjski svet).

Osamdesetih (1980+) godina

Koncept integracije procesa i praenje zagaena ivotne sredine celovito

preko svih inilaca ivotne sredine: vazduh, voda, zemljite i biljni i ivotinjski svet.

Devedesetih (1990+) godina

Koncept planiranja celog postrojenja (pored isputanja zagaujuih materija

u vazduh, vodu, zemljite i biljni i ivotinjski svet, posmatraju se i bilansi energije i otpada).

Dvehiljadite (2000+) godine Koncept industrijske ekologije (pored isputanja zagaujuih materija u
vazduh, vodu, zemljite i biljni i ivotinjski svet, i bilansa energije i otpada, posmatraju se bilansi materijala sirovina-resurs).

Dvehiljade desete (2010 +/-) i dalje Konceptu odrivog razvoja koji pored koncepta industrijske
ekologije ukljuuje i protok kapitala (ukljuujui i prirodna bogatstva), radne snage i socijalnu komponentu.

Resursi ivotne sredine

Opta klasifikacija: ljudski, fiziki i prirodni resursi
Prirodni resursi: geoloke i bioloke vrednosti koje se direktno ili indirektno
mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu vrednost.
Postoje dve kategorije resursa:
1. Neobnovljivi resursi: geoloki resursi (mineralni resursi-rude metala, nemetala
i energetski resursi- ugalj, nafta i gas); zemljite;
2. Obnovljivi resursi: ivi svet; voda, vazduh, sunevo zraenje, energija vetra i
energija plime.
Osnovne komponente, odnosno inioci ivotne sredine su: vazduh, voda,
zemljite i biljni i ivotinjski svet.

2. Osnove analitikih instrumenata u oblasti ivotne

sredine
U nauci o ivotnoj sredini, metode istraivanja mogu biti:
teorijske i eksperimentalne.
Osnovni problem koji se u prolosti javlja je razvoj analitikih instrumenata koji je
pre svega bio fokusiran na detekciju i karakterizaciju stanja ivotne sredine
u odnosu na neko prirodno stanje i mogunost analize promena u kontekstu
uzroka tih promena.
Danas kada taj problem sa analitiko - instrumentalne strane ne postoji, dolazi
do razvoja nove kategorije analitikih intrumenata koji e da omogue
uspostavljanje decidnih i jednoznanih veza izmeu stanja ivotne sredine i
dinamike promena istog i stanja recimo zdravlja populacije ili ekonomskog
razvoje odredjene teritorije potreba za analitikim instrumentima
integralnog karaktera.

3. Okvirna klasifikacija analitikih instrumenata u oblasti

ivotne sredine
Analitiki instrumenti (tehnike, metodologije, alati) u oblasti ivotne sredine:
a. Proceduralni
b. Prikupljanja podataka
c. Obrade podataka, procene i analize
d. Upravljanja i menadmenta
e. Dijagnostiki.
Klasifikacija analitikih instrumenata u oblasti ivotne sredine (podgrupe):
Proceduralni (Evidentiranje, Politike i propisi, Strategije i planski dokumenti,
Kolektivno ekspertsko miljenje , Tok i uesnici u donoenju odluka, Tehniki
propisi)
Prikupljanja podataka (Merenja, Monitoring, Indikatori, Katastri, Inventari)
Obrade podataka, procene i analiza (Obrada rezultata merenja, Statistika,
Raunanje, Matrice uticaja, Analiza trendova, Kartiranje i GIS, Analiza trokova i
dobitaka, Multiparametarska analiza)
Upravljanja i menadmenta (Standardi, Korporativni standardi, Ekodizajniranje
procesa i proizvoda, Analiza ivotnog ciklusa proizvoda, Zastupanje I pregovaranje,
Izrada scenarija, Dijagnostiki, Procena uticaja na ivotnu sredinu, Prikaz I ocena
stanja ivotne sredine, Sveobuhvatna ocena stanja ivotne sredine).

4. Politike i propisi u oblasti ivotne sredine - pravni

okviri
Savremeni meunarodni propisi u oblasti ivotne sredine dobijaju zamah
odravanjem Konferencije UN o ovekovoj ivotnoj sredini, 1972. godine u
tokholmu (The UN Conference on the Human Environment UNCHE).
- usvojeni su mnogi multilateralni sporazumi u oblasti ivotne sredine
Godine 1992. godina odrana je u Rio de aneiru Konferencija UN o
ivotnoj sredini i razvoju (The UN Conference on Environment and
Development UNCED ).
- zatita ivotne sredine i upravljanje prirodnim resursima moraju da budu
integrisani sa drutveno-ekonomskim pitanjima (na primer, eliminacija
siromatva)
- pet glavnih dokumenata proizalih sa ove konferencij
- multilateralni sporazumi od globalnog znaaja

4. Politike i propisi u oblasti ivotne sredine - pravni

okviri

Milenijumski samit UN odran je u septembru 2000. godine u Njujorku

Dokumenti: Millennium Development Goals

Svetski samit o odrivom razvoju (The World Summit on Sustainable

Development WSSD; Earth Summit; Rio+10) odran je 2002. godine u
Johanesburgu, Junoafrika Republika..
Dokumenti: Deklaraciju o odrivom razvoju (The Johannesburg Declaration on
Sustainable Development) i Plan za realizaciju (Plan of Implementation of the
World Summit on Sustainable Development)

4. Politike i propisi u oblasti ivotne sredine - pravni

okviri

Nivo Evropske Unije razvoj zakonodavstva u oblasti ivotne sredine

poinje sedamdesetih godina prolog veka

Regionalni propisi

Osnova nacionalne pravne regulative

5. Instrumenti prikupljanja podataka za oblast ivotne

sredine
U analitike instrumente prikupljanja podataka u oblasti ivotne sredine
spadaju:

eksperimentalna merenja (zagadjenja atmosfere i vazduha, vode, zemljita i

tla, biljnog i ivotinjskog sveta, ostalih parametara od znaaja),

monitoring elemenata odnosno inilaca ivotne sredine,

utvrdjivanje i praenje indikatora znaajnih za oblast ivotne sredine,

utvrdjivanje katastara i inventara (popisa, katastara zagadjivaa) znaajnih

za oblast ivotne sredine.

Vrste merenja i podela zagaujuih supstanci;

Efekti zagaujuih materija;

5.1. Instrumenti prikupljanja podataka za oblast ivotne

sredine merenja

Instrumentalne metode analize

Kvalitet rada laboratorija

5.2. Monitoring ivotne sredine

Monitoring se sastoji od vremenski i/ili prostorno rasporedjenih merenja koja
pored informacija o numerikoj vrednosti neke veliine na datoj lokaciji i u datom
trenutku sadri i informacije o njenim prostornim i vremenskim varijacijama i
vrednostima.
Primeri transporta zagaujuih supstanci u hidrosferi i atmosferi: kisele kie,
zatim prisustvo tekih metala u morima, prisustvo pesticida u organizmima,
razgradnja ozona u atmosferi...
Difuzija i disperzija; Razblaivanje...
Ispitivanja kvaliteta ivotne sredine se razlikuju po: mestu, uestalosti, obimu i
nainu.
Osnovna podela: merenje koncentracije zagaujuih supstanci pri njihovoj
emisiji i merenja njihove koncentracije na mestu uticaja (imisija).

5.2. Monitoring ivotne sredine - zakonski okvir

Prema zakonu, monitoring podrazumeva stalnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine, pri emu
se on sprovodi od strane Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Prema lanu 70, monitoring se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora
stanja i zagaenja ivotne sredine koje obuhvata praenje prirodnih faktora, odnosno promena
stanja i karakteristika ivotne sredine, to podrazumeva i prekogranini monitoring vazduha, vode,
zemljita, flore, faune i slino. Praenje stanja ivotne sredine podrazumeva tri koraka: a)
monitoring, b) informacioni sistem i nain dostavljanja podataka, c) izvetaj o stanju ivotne sredine.
Zakonom su obavezani i zagaivai da vre monitoring emisija, kao i druga merenja i praenja
uticaja svoje aktivnosti na ivotnu sredinu vlastitim sredstvima koje su oni duni da obezbede za ovu
namenu.
Ustanovljen je i informacioni sistem u cilju efikasnijeg identifikovanja, klasifikovanja, obrade,
praenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom. Vodi ga Agencija za zatitu
ivotne sredine, a Vlada blie propisuje sadrinu i nain njegovog voenja, metodologiju, strukturu,
sadraj informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost i slino.
Praenje kvaliteta vazduha se vri na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. U ovaj proces su
ukljuene organizacije nacionalnog i meunarodnog karaktera. Svetska zdravstvena organizacija
(WHO) i svetska meteoroloka organizacija (WMO) su uspostavile zajedniki sistem praenja
kvaliteta ivotne sredine (GEMS), kao deo programa Ujedinjenih nacija (UNEP) za zatitu ivotne
sredine.

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine

Indikatori (pokazateji) su najefikasniji oblik za praenje promena i
ostvarivanja ciljeva sektorskih politika i strategija u oblasti ivotne
sredine.
U oblasti ivotne sredine najee se formuliu na bazi sistema DPSIR:
D - Pokretai tj. Driving Forces - (D): osnovni pokretaki mehanizmi
negativnih uticaja npr. poljoprivreda, industrija, umarstvo, saobraaj,
energetika, turizam i dr.
P- Pritisci, tj. Pressures - (P): posledice delovanja pokretakih
mehanizama npr. poveanje koncentracije ubriva i njihovih komponenata u
tlu, urbanizacija i dr.
S Stanje, tj. State - (S): trenutno stanje npr. pogoranje kvaliteta
vazduha, zemljita i voda, i dr.
I- Uticaj, tj. Impact - (I): posledice pritisaka npr. fragmentacija prostora,
gubitak bioloke raznovrsnosti i dr.
R- Odgovor, tj. Response - (R): mere i instrumenti u pripremi i/ili na snazi
koje se bave odredjenom problematikom npr. ratifikovane konvencije,
zakonski akti i dr.

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine

Indikatori bi trebali biti: reprezentativni, bitni, uverljivi, transparentni i

tani.
Postoji mnogo kriterijuma za izbor Iindikatora.
Principi i kriterijumi kojima se vodimo u iznalaenju indikatora:
- nauna zasnovanost,
- relevantnost u odnosu na potrebe potencijalnih korisnika,
- merljivost,
- mogunost predstavljanja irokog raspona stanja sistema,
- osetljivost za promene,
- zasnovanost na tanim i dostupnim podacima,
- razumljiva interpretacija i poreenje podataka,
- rentabilnost prikupljanja podataka i
- medijska prijemivost i nedvosmilenost podataka.

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine

DPSIR model
Pokretake sile, kao to su
stanovnitvo i ekonomski rast,
urbanizacija i intenzifikacija
poljoprivredne proizvodnje,
rezultuje
Pritiscima (emisiji polutanata) koje
utie na
Stanje ivotne sredine i moe
Uticati na ljudsko zdravlje ili
ekosisteme.
Odgovori (regulator npr.) imenuje
pokretne sile da redukuju njihov
direktni pritisak ili indirektni efekat
na stanje ivotne sredine i ljudsko
zdravlje.

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine

EEA CORE SET OF INDICATORS

Prema politici ivotne sredine EU, praen je set osnovnih indikatora za oblast
ivotne sredine
Atmosferske promene, promene strukture i kvaliteta zemljita, kvalitet voda i
biodiverzitet su oblasti koje putem indikatora kvalitativno mere sistem zatite
ivotne sredine (kao jedan od oslonaca) odrivog razvoja.
Na bazi osnovnog seta indikatora, za pojedinane oblasti se mogu razraditi
detaljnije indikatori.
Detaljno pogledati:
http://www.eea.europa.eu/publications/technical_report_2005_1

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine

Struktura podataka u Nacionalnoj listi indikatora

Agencija za zatitu ivotne sredine RS

Pogledati i pregledati dokumenta:

http://www.sepa.gov.rs/download/Indikatori.pdf i drugog dokumeta:
www.sepa.gov.rs/download/NLI_web.pdf.