VISOKA TEHNIKA KOLA

Informatika
Informacija
Informacioni sistemi
INFORMACIONI SISTEMI
Nastavnik:
dr Miroslav Medenica, dipl.
in.
1

Informatika

Informatika je mlada nauna disciplina, koja ima

korene iz antikog perioda. Naziv duguje Philipu
Drajfus-u koji je 1962. godine spojio prva dva sloga
francuske rei information (ita se: enformasijon) i
poslednja dva sloga rei automatique (ita se:
otomatik). U anglosaksonskoj literaturi ee se
koristi naziv Computer Science (kompjuterske nauke),
a u Nemakoj naziv Informatik. Iz naziva se vidi da su
dva kljuna aspekta u ovoj i sada vrlo propulzivnoj
nauci :
informacije i
automatizacija.
2

Informatika

Pojavom informatike karakterie se novi kvalitet

privrednog i drutvenog razvoja savremene epohe:
eksplozija informacija i razvoj informacijskih delatnosti
sve vei broj ljudi angaovanih na obavljanju
informacijskih delatnosti
formiranje novih radnih mesta
razvoj nove nove informacione tehnologije
menjanje naina ivota
razvoj novih naunih metodologija i disciplina upuuju
nas da iste sada blie identifikujemo kao predmet
informatike.
3

Informatika

Prema prvom shvatanju znaenja pojma, " Informatika je nauka o

izgradnji, funkcionisanju i strukturi informacionih sistema "
ili
"Informatika je nauka koja prouava fenomen informacije,
informacione sisteme, obradu, prenos i korienje informacija ".
Pored ovih, navode se i sledee definicije:
"Informatika
je nauka koja prouava strukturu i svojstva
informacija, kao i zakonitosti informacione delatnosti, njenu
teoriju, istoriju i organizaciju ".
"Informatika je nauka o racionalnoj obradi informacija , pre
svega pomou automatskih maina, tako da se informacija
smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti
tehnike, ekonomije i drutvenih nauka ".
Informatika kao nauka obuhvata teoriju automata, teoriju
algoritama, teoriju grafova, matematiku logiku, sintaksu i
semantiku vetakih jezika i teoriju strukture podataka.
Prema drugom znaenju pojma, informatika se odnosi na
informacione tehnologije, kao osnove za razvoj i primenu
informacionih sistema.
Prema treem znaenju, informatika se posmatra sa aspekta
primene, pa se u tom kontekstu razlikuju kompjuterska grafika,
poslovna informatika (informacioni sistemi za razliite oblasti
poslovanja), programski jezici, baze podataka, itd.
4

Informacija
Nikada u svojoj dosadanjoj istoriji
oveanstvo nije bilo zapljusnuto takvim
talasom informacija i saznanja kao
danas. Bez obzira kada i gde, nastale
informacije se prenose i obrauju u
fantastino kratkim vremenskim
intervalima, razmenjuju se i koriste
utiui na nae delatnosti, pa ak i
navike.
5

Informacija
Svaki podatak nije i informacija. Podatak je
nevezana i neinterpretirana injenica. Informacija
je saznanje sa odreenim znaenjem i upotrebom
koje je dobijeno na bazi sakupljanja, organizacije i
analize podataka.
Informacija je element saznanja koji se odnosi na
neki dogaaj ili injenicu, a koji se moe prenositi
pomou signala ili kombinacije signala.
Informacija je uvek bila osnovni inilac, odnosno
resurs upravljanja, poto nema upravljanja bez
informacione baze i to jedinstvene za ceo objektni
sistem (radnu organizaciju, poslovni sistem).
6

Informacija

Da bi informacija imala upotrebnu vrednost, treba

da bude:
tana
pravovremena
na pravom mestu
u odgovarajuem obliku
u jeziku koji daje pravo znaenje.
Nije dobro da su informacije:
obimne,
nejasne,
zastarele,
zakasnele.
7

Informacija

U optem sluaju informacije se mogu podeliti na:

bazne i
specifine.
Za svaku oblast aktivnosti potrebno je definisati
koje su to bazne (osnovne) informacije na osnovu
kojih je mogue imati uvid u proteklo, sadanje i
budue stanje. Specifine informacije obuhvataju
nedostajue informacije potrebne za zaokruenje
ukupnog zahteva za informacijama.
Pri korienju razlikujemo:
interne i
eksterne informacije.
Interne informacije su iz sistema, a eksterne iz
okruenja. Po pravilu interne su pristupanije,
jeftinije i lake ih je prikupiti.

Informacioni sistemi

Informacioni sistem (eng. Information System) je

sistem u kome se veze izmeu objekata i veze
sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.
Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za
sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje
informacija
Takoe, informacioni sistemi su sastavni deo upravljanja
("odranja eljene organizovanosti") nekog sistema. Iz
tog ugla posmatranja moe im se pridodati atribut
"upravljaki" i definisati upravljaki IS kao sistem koji
prenosi, uva i obrauje podatke pretvarajui ih u
informacije potrebne za upravljanje.

Informacioni sistemi

Mogu se izdvojiti sledei elementi sistema i definisati njihove glavne

osobine:
1. Podsistemi, odnosno komponente koje pripadaju sistemu;
2. Granice, definiu opseg i domet sistema;
3. Okolina je sve to je izvan granica sistema, ali se jo uvek tie
sistema;
4. Ulazi su elementi koji ulaze u sistem iz okoline;
5. Izlazi su elementi koji naputaju sistem;
6. Interfejs je veze izmeu sistema i njegove okoline;
7. Ogranienja, koje ine unutranji i spoljanji inioci koji odreuju i
ograniavaju funkcionisanje sistema;
8. Karakteristike, koje opisuju organizaciju, interakciju, meuzavisnost
i integrisanost.

10

Informacioni sistemi

Pojam informacionog sistema podrazumeva sisteme koji su

podrani raunarom, tj. raunarski kompjuterizovani,
kompjuterski) i sisteme koji se ne oslanjaju na raunare, ali
obrauju informacije. Namena IS je prikupljanje i pruanje
informacija korisnicima u jednom ili vie poslovnih sistema, te
se mogu nazvati organizacioni IS.
Korisnici informacionih sistema su poslovodstvo, radnici
(zaposleni, osoblje), klijenti i drugi. Upravljanje informacijama
se obavlja bez obzira na vrstu sistema, a sainjavaju ga:
prikupljanje podataka, zapisivanje i pamenje podataka,
obrada podataka, skladitenje i pronalaenje informacija, kao
i prikaz informacija u odgovarajuem obliku.

11

Informacioni sistemi

Informacioni sistem je podsistem poslovnog sistema.

Sainjavaju ga ulazni podaci i izlazne informacije, procesi
(obrada podataka o stanjima stvarnog sistema) i izvrioci
(osobe, programi, raunari). Poslovne sisteme sainjavaju
materijalni ulazi i izlazi (sirovine, energija, proizvodi) i
informacioni tokovi (poruke, dokumenti). Ulaz u neki
poslovni sistem predstavlja izlaz iz nekog drugog
poslovnog sistema.
Poslovni sistemi sadre procese (npr. obrada, prerada,
proizvodnja), povratne veze (npr. Poreenje plana i
realizacije), skladita podataka (informacija), izvrioce
(osobe, maine, alati, sirovine), skladita materijala, ... .

12

Informacioni sistemi

Informacioni sistemi u uem smislu

obuhvataju:

hardver,
softver,
procese i podatke,
baze podataka,
metode i tehnike (znanja zaposlenih),
procedure i
mree.
13

Informacioni sistemi

Informacioni sistem odreuju sledee karakteristike: sloena

okolina, koju je teko u potpunosti definisati, sloeni interfejs
prema okolini, koji ukljuuje razliite ulaze i izlaze, sloene
veze izmeu ulaza i izlaza (strukturno i algoritmiki), kao i
veliki obim i sloenost podataka.
Informacija je postala upravljaki resurs jednake vanosti kao
to su vlasnitvo (osnovna sredstva), ljudski resursi ili kapital.
Informacioni sistem sadri/predstavlja znanje organizacije koju
podrava. IS i aplikacije pokazuju se preko potrebnim za
odravanje konkurentnosti ili postizanje kompetitivnog prestia
poslovnog sistema. Poslovni sistemi u kojima se IS primjenjuju
visoko su zavisni o stalnoj raspoloivosti IS kroz due vreme.

14