VISOKA TEHNIKA KOLA

ORGANIZACIJA PODATAKA
I INFORMACIJA
INFORMACIONI SISTEMI
Nastavnik:
dr Miroslav Medenica, dipl.
in.
1

ORGANIZACIJA PODATAKA I
INFORMACIJA

Razvoj nove informacione tehnologije zahteva i

uspostavljanje novih oblika strukture i organizacije
podataka. Ovakav zahtev rezultat je u prvom redu
fizikih karakteristika savremenih nosilaca
podataka i memorija raunarskih sistema, te novih
mogunosti i pogodnosti koje takve memorije
pruaju u procesu obrade i memorisanja podataka.
Objanjenje i analiza ovakve organizacione
strukture podataka zahteva da se u vezi sa tim
izvri:
identifikacija strukture sa logikog i fizikog
aspekta
objasni meusobna povezanost iskazanih
struktura u okviru date organizacije.
2

BIT BAJT I ENTITET

1/3

Bit- u loginom smislu predstavlja jedininu

strukturu za iskazivanje neke koliine
informacija po osnovu organizacione jedinke
vezano za fiziko memorisanje podataka.
Kod digitalnih kompjuterskih sistema, bit
moe zauzeti samo dva mogua stanja:
dobija strujni impuls i zauzima stanje 1
ne dobija strujni impuls i zauzima stanje 0.
Bit nam prema tome slui i kao memorijski
kapacitet u koji moemo sauvati samo jedan
od dva mogua binarna simbola (1 ili 0).

BIT BAJT I ENTITET 2/3

Za praktine potrebe memorisanja i iskazivanja to nam

je u svakom sluaju nedovoljno, pa se bitovi povezuju u
skupove od:
4 bita koje nazivamo tetrada
8 bita koje nazivamo bajt
16 bita koje nazivamo polure
32 bita koje nazivamo re
64bita koje nazivamo dvostruka re.
Za objanjenje ovih pojmova najpogodnija jedinica je
bajt. Bajt predstavlja dakle u fizikom smislu skup od
osam bita. Kao takva memorijska jedinica ona nam
omoguava da u logikom smislu njemu moemo uvati
jedan znak bilo koje apstraktne abecede: numeriki (0,
1, 2, )
-alfabetski (A, E, I, )
-specijalni (., =,-, )
4

BIT BAJT I ENTITET 3/3

Skup od 4 bita, omoguava nam memorisanje i

predstavljanje samo numerikih znakova.
Bitno je istai da bajt predstavlja i najmanju
adresibilnu jedinicu memorije to sa stanovita
korisnika znai da ne postoji manja jedinica za
upisivanje ili itanje nekog sadraja. Sve druge
pomenute jedinice podataka u zavisnosti od
toga koja od njih sa tehniko-tehnolokog
stanovnita ini osnovnu eliju u arhitekturi
kompjuterskog sistema razlikujemo:
16 bitne maine ija je osnova polure
32 bitne maine ija je osnova re
64 bitne maine ija je osnova dvostruka re.
5

ENTITET 1/3

Entitet je jedan od logikih pojmova koji se

razliito definie, ali se pod njim najee
podrazumeva neki elementarni objekat
posmatranja koji nam je relevantan sa datog
stanovita. Svaki entitet pri tome ima
razliita svojstva ili obeleja koja mogu biti
izvorna ili izvedena. Obeleja entiteta su uvek
neki parametri kojima blie identifikujemo
prouavani entitet i koji se mogu
konkretizovati.
6

Entitet

Izvorna obeleja

Konkurencija obeleja

a.)skladite

duina,visina,irina,lok 100m, 10m, 40m Mali

acija
Mokri Lug
izvedena obeleja

b.)kupac

broj robe u skladitu

kapac.

80 kom, 1500 kom

mesto, adresa, roba

Beograd, Kosovska
15, TV

izvedena obeleja

uee u ukupnom 15%, 15 dana,

prometu rok plaanja virmanom
nain plaanja
7

ENTITET 3/3
Svaki entitet moe imati vie obeleja i
obrnuto npr. na jednoj lokaciji moe biti vie
skladita ili za jednu robu vie kupaca. To
znai da se izmeu entiteta i obeleja u
svakom konkretnom sluaju mogu uspostaviti
razliite funkcionalne veze i odnosi.
Ovakav nain prikazivanja pogodan je i za
definisanje relacija predhoenja skupova
informacija o emu e kasnije biti vie rei.
Znai da uvek moemo definisati i skupove
obeleja, a konkurencija obeleja za svaki
pojedini entitet daje nam strukturu koju
nazivamo podatak ili polje.
8

PODATAK 1/3

U teoriji komunikacija pod pojmom podatka

se podrazumeva vest koju je uputio poiljalac
primaocu, a koja je dimenzionisana obimom,
nazivom i vrstom. Drugim reima moe se
uopteno rei da je podatak sve ono to
opisuje neku injenicu.
To znai da je podatak logika jedinica koja
jo uvek ne predstavlja informaciju, a koja se
u smislu digitalne strukture u kompjuterskoj
organizaciji memorije naziva polje.
9

PODATAK 2/3

Kao to je predhodno pomenuto za

podatak koji je definisan obimom i
vrstom, tako isto i za polje kao njegov
sinonim u kompjuterskoj organizaciji
vai da mora biti dimenziono definisan
na isti nain kako je dato na sledeoj
emi. Naziv i obim polja odreuje sam
korisnik dok vrsta polja proizilazi iz
samog karaktera znakova koji ga ine.
10

Naziv polja

Obim (veliina)

Vrsta

-ifra kupca

6 znakova

numeriki

-ime kupca

20 znakova

alfabetski

-ulica

18 znakova

alfabetski

-broj

5 znakova

alfa-numeriki

-mesto

15 znakova

alfabetski

11

SEGMENT 1/3

Vie podataka odnosno polja koji se

mogu svesti pod neki zajedniki imenik
ine segment. U primeru takvi segmenti
su:
adresa kupca (ulica, broj, mesto)
uslovi plaanja (rok, raun, konto,
kamata)
stanje rauna (duguje, potrauje, saldo).
12

ifra kupca

Ime-naziv

Adresa kupca
ulica

Uslovi plaanja
rok

broj

mesto

Stanje rauna

raun konto kamata duguje potrauje saldo

13

SEGMENT 3/3
Segment je takoe logika jedinica koja kao
struktura predstavlja jednu sloenu celinu od
skupa podataka. Ovo upuuje (prema
konkretnom primeru) da sa stanovita
strukture i segment i slog mogu biti
istovremeno informacija. Segment meutim
nije istovremeno i fizika jedinica podataka to
znai da se u organizaciji memorisan ja on
defakto ne izdvaja ni u kakvu fiziki zasebnu
celinu. Naprosto on je deo celine koju nazivamo
slog.
14

SLOG 1/3
Slog podataka obuhvata sve podatke i
segmente kao njihove podskupove koji su vani
za jedinini aplikativni objekat posmatranja.
Npr.slog kupac objedinjava sve vane podatke o
svakom pojedinom klijentu, dok slog roba sve
vane podatke o artiklima koji su predmet
prouavanja, tj. evitentiranja obrade itd. U
logikom smislu slog je dakle uvek jedna
zaokruena celina podataka i njegova
identifikacija zahteva, da isti bude
konkretizovan na nain kako je to objanjeno za
entitet.
15

SLOG 2/3
To istovremeno znai da se slogovi
meusobno razlikuju po nazivu, logikom
sadraju i duini. Razlike u logikom sadraju
slogova nastaju kao posledica konkretizacije
obeleja koja su obuhvaena slogom. Bitno
je stoga da slogom budu obuhvaena sva
obeleja koja su nam vana sa stanovita
dobijanja obgovora na informacione zahteve
korisnika. To podrazumeva da u kreiranju
sloga mora uestvovati i projekat i korisnik
sistema kako bi se ve u toj fazi obezbedio
eljeni sadraj.
16

SLOG 3/3
Identifikacija nekog sloga u memoriji vri se (u
momentu potrebe na bazi upitnika, odnosno
infomacionog zahteva) putem odgovarajueg kljua.
Klju logikog sloga vri funkciju identifikatora i to
na bazi jednog ili vie obeleja. U prvom sluaju
uloga kljua obino ima identifikaciona ifra, ali to
moe biti i bilo koje drugo polje koje je jednoznano
odreeno. Takav klju naziva se primarni klju. Pored
njega mogue je koristiti i tzv. sekundarne kljueve
koji predstavljaju vie obeleja u datim granicama.
Slog se identifikuje i kao fizika struktura i tada je
odreen nainom memorisanja podataka na
magnetnoj memoriji.
17

BLOK
Vie slogova ine blok podataka. Koliko e slogova
initi blok stvar je proizvoljne ocene ili potrebe
programera pri emu se obino rukovodimo naelom
to bolje iskorienosti magnetne memorije sa kojom
radimo.
Faktor blokiranja, kao faktor, upravo govori koliko
slogova pridruujemo u jedan blok.
Blok je fizika jedinica podataka, to znai da ovakva
struktura podataka defakto egzistira na magnetnoj
memoriji, pri emu se svaki slog iz sastava te
strukture moe zasebno dobiti ili aurirati.
Organizacija slogova u blokove sprovodi se i zbog
potrebe bre organizacije ulaza/izlaza u kompjuterski
sistem kao i postizanja racionalnijeg prenosa u
daljinskoj obradi podataka.
18

DATOTEKA 1/3

Pod ovim pojmom podrazumeva se skup

svih istovetnih slogova koji se prikupljaju
airiraju i obrauju na nekom podruju
aplikacije.
Tako na primer govorimo o datotekama
gotovih proizvoda, sirovina, materijala,
kadrova itd.
Svaka datoteka ima svoj simboliki naziv
(ime) i dimenziono je definisana sa brojem
slogova to predstavlja veliinu datoteke.
19

DATOTEKA 2/3

Moemo istai sledee:

datoteka je dvojnog karaktera, to znai da
predstavlja i logiku i fiziku strukturu
podataka
u strukturi podataka datoteke uvek postoji
neki pouzdan red koji omoguava obavljanje
informacionih delatnosti i posebno operacije
na datotekama
u kompjuterskoj organizaciji je redovni oblik
stukture i organizacije podataka, kao i
najpogodniji i najprihvatljiviji oblik uvanja,
odnosno arhiviranja i memorisanja podataka.
20

DATOTEKA 3/3

Bitna obeleja po kome se datoteke

meusobno razlikuju su:
vrsta odnosno tip datoteke
veliina datoteke
brzina pristupa do pojedinog sloga
datoteke
ureenost datoteke
povezanost sa drugim datotekama
21

OPERACIJE SA DATOTEKAMA
1/2
Jednom formirane datoteke imaju za cilj da omogue

laku manipulaciju sa podacima. U tom procesu se

formiraju tri vrste datoteka:
matine koje sadre slogove sa relativno fiksnim
obelejima. U njima su uglavnom oni podaci koji se
esto ne menjaju npr. ime kupca, adresa itd.
prometne datoteke koje sadre one slogove iji je
sadraj razliit od jednog do drugog sloga. Najea
namena ovih datoteka je da se pomou njih izvri
auriranje matinih datoteka npr. to su datoteke,
fakture, uplate kupca itd.
radne datoteke su one datoteke koje se privremeno
formiraju u procesu neke obrade i koje slue samo u
tom odreenom trenutku. Nakon zavrene obrade
one se ne uvaju (arhiviraju) za razliku od matinih i
prometnih datoteka.
22

OPERACIJE SA DATOTEKAMA
2/2

Bez obzira o kojoj vrsti datoteke se

radi postoje sledee tipine operacije
sa datotekama:
formiranje i kreiranje datoteka
sortiranje
pretraivanje
auriranje.
23

BAZE PODATAKA 1/2

Kao najsloeniji oblik strukture i organizacije
podataka, baza podataka u osnovi predstavlja
oblik optimalne povezanosti datoteka (time i
podataka) na nekom podruju rada poslovanja i
ivljenja.
Pod optimalnom povezanou ovde se
podrazumeva odnos na relaciji karakteristike
hardvera-podaci-programi-zahtevi korisnika.
Definicija:
Baza podataka je skup podataka koji su povezani
preko odreenih relacija, pri emu upravljaki
sistem BP (DBMS) formira i odrava ove relacije.
24

BAZE PODATAKA 2/2

Predpostavke od kojih se polazi pri izradi

baza podataka su:
datoteke koje ulaze u BP memorisane su na
nosiocima koji omoguavaju direktan pristup
podacima.
slogovi podataka razliitog tipa i meusobnih
faza imaju malu ili nikakvu redundnost
kompletne fizike strukture obeleja moemo
fiziki povezati i optimalno realizovati tek
kroz kompleks baze podataka.
25

CILJEVI KOJI SE POSTIU

BAZOM PODATAKA 1/2

Ciljevi koji se ele postii organizacijom baze

podataka su brojni, ali se kao najvaniji mogu
oznaiti sledei:
nezavisnost podataka odnosi se na razdvajanje
fizike i logike strukture podataka u smislu da se
bilo koja od njih moe menjati bez uticaja na drugu.
Sama nezavisnost moe biti logika (ema baze
podataka se moe menjati bez izmene programa) i
fizika (izmena podeme baze podataka bez izmene
eme ili programa)
neredudantnost - jedan podatak se samo jednom
obuhvata i unosi u memoriju i bazu podataka
26

CILJEVI KOJI SE POSTIU

BAZOM PODATAKA 2/2

fleksibilnost BP - ovim se oznaava mogunost

spajanja ranije razvijenih programa i njihovih
vienja podataka sa novim programima kao i
povezivanje trenutno postojeih razliitih vrsta
programa.
integritet podataka-oznaava zahtev za
potpunou,ispravnou i zatitu podataka od
gubitaka i oteenja.
zajedniko korienje informacija od strane vie
korisnika oznaava sigurnost podataka i pristup u
ovim uslovima.
potpunost podataka ovim se oznaava
neophodnost da svi podaci koje zahtevaju
programi budu sadrani u BP.
27

STRUKTURNI ASPEKT BAZE

PODATAKA 1/2
Jedna od osnovnih specifinosti pristupa BP u odnosu
na konvekcionalno organizovanje datoteke sastoje se
upravo u shvatanju i definisanju tzv. fizikog i logikog
naina gledanja na strukturu podataka. Sutina je
naime u tome da se pod pojmom fizika struktura
oznaava stvarna struktura podataka memorisa na
konkretnoj fizikoj jedinici (magnetnom disku).
Nasuprot tome pojam logika struktura oznaava
poseban nain gledanja na strukturu podataka koji
zavisi od samog subjekta posmatranja, te se stoga
opravdano govori o vie tipova logike strukture
podataka.
Logika struktura BP upravo omoguava korisnicima
(ukljuujui i programere) da svoje zahteve upite i sl.
postavljaju i realizuju u formi informacija, odnosno u
obliku eljenog izlaza ne vodei rauna o stvarnoj
strukturi i raspodeli podataka.
28

STRUKTURNI ASPEKT BAZE

PODATAKA 2/2

Ovo je bitna razlika u odnosu na pristup u uslovima

konvekcijalnih datoteka, gde se izmeu fizike i logike
strukture postavlja znak jednakosti. Budui da se i sutinski
radi o strukturi podataka na ovaj nain definiu se tri
aspekta BP i to:
globalni logiki aspekt-aspekt korisnika ili ema
programerov logiki aspekt -podema
stvarni tj. fiziki aspekt.
Povezivanje kojim se spajaju relacije jednog aspekta sa
relacijama drugog aspekta oznaava se kao konverzija. U
vezi sa tri navedena aspekta BP oigledno je da moraju
postojati najmanje dve konverzije. Prva od njih mora se
odnositi na konvertovanja naredbi (instrukcija upita itd.)
korisnika u oblik programerskog opisa dok e se druga
odnositi na konvertovanje u onaj oblik mainskih instukcija
koji omoguava stvarnu aktivnost fizikih slogova ili
njihovih delova.
29

UPRAVLJAKI SISTEM BAZE

PODATAKA (DBMS)1/2

Upravljaki sistem BP je komponentni itegralni deo

softvera i informacionog sistema. Njime se u optem
sluaju regulie memorisanje, pretraivanje i
odravanje podataka u svim a posebno ON LINE,
REAL TIME nain rada elektronskog raunara.
Upravljaki sistem baze podataka osigurava sledee
mogunosti:
razdvajanje fizike i logike strukture podataka
razliite duine slogova
potpune mrene i relacione strukture podataka
proizvoljnu gustinu podataka
zatieni nain procesiranja podataka
zatitu na nivou polja.
30

UPRAVLJAKI SISTEM BAZE

PODATAKA (DBMS)2/2

DBMS uspostavlja, prema tome, vezu izmeu

logike strukture podataka (eme i podema) i
fizikih struktura na memoriji. Ova veza uspostavlja
se putem DBMS softverskih paketa i razliitih
metoda pristupa intergrisanih u operativnom
sistemu. Pri izboru softvera za upravljanje BP obino
se vodimo sledeim kriterijumima:
jednostavnost korienja
mogunost programiranja
brzina pretraivanja
mogunost korienja programa koji su proizvod
drugih firmi
mogunost lakog odravanja
jednostavnost obuke korisnika.

31

MODELI BAZE PODATAKA1/7

Pod ovim pojmom podrazumeva se

nain struktuiranja odnosa izmeu
entiteta BP kao i nain njihovog
povezivanja.
Izloie se samo osnovni principi do
sada razvijenih modela:
Hijerarhiski model
Model mree
Model relacija
32

MODELI BAZE PODATAKA

Hijerarhiski model - koncept ovog

modela doputa samo predstavljanje
relacija 1:n izmeu entiteta to znai da
ovaj model zahteva ispunjenje sledeih
uslova:
postoji tano jedan entitet koji se nalazi
na najvioj stepenici hijerarhije
svaki entitet na vioj stepenici hijerarhije
ima samo jednog predhodnika
33

MODELI BAZE PODATAKA

Hijerarhijski model
A

34

MODELI BAZE PODATAKA

Model mree - koncept ovog modela doputa da

jedan entitet ili klasa entiteta moe imati vie
predhodnika i vie sledbenika. To istovremeno
ima i oteavajuu stranu u injenici da put ka
nekom odreenom entitetu nije vie jasan kao
kod predhodnog modela. Najvanije osobine
modela su:
jedan entitet moe pripadati velikom broju
logikih lanaca razliitog tipa
izmeu dva entiteta moe egzistirati vie lanaca
u emi ne smeju egzistirati nikakve petlje.
35

MODELI BAZE PODATAKA

Mreni model
a1

b1

a2

b2

a3

b3

b4

36

MODELI BAZE PODATAKA

Model relacija - relacioni model BP polazi
od injenice da se entitet opisuje
kombinacijom atributa tj. obeleja. Svaki
entitet moe da se sastoji od n-obeleja
koji se unose u redove tabele kako je to
predstavljeno na slici. Sva obeleja u
istoj koloni predstavljaju isti tip obeleja.
Redovi jedne relacije identifikuju se
putem tzv. kljunih obeleja.
37

MODELI BAZE PODATAKA

Model relacija
Broj kupca

Ime kupca

Adresa kupca

104

RO PTT

11000 Beograd

118

RO TURBINA

11000 Beograd

110

RO PROMET

24000 Novi Sad

38