Pravo intelektualne svojine

Predavanja

XIII nedelja predavanja

Izdavaki ugovor
Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvoenju autorskog dela
Ugovor o preradi autorskog dela
Ugovor o filmskom delu
Ugovor o narudbini autorskog dela
Promet prava intelektualne svojine na osnovu zakona

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Izdavaki ugovor: ugovor kojim autor, odnosno drugi nosilac autorskog
prava ustupa, odn. prenosi na izdavaa pravo na umnoavanje autorskog
dela tampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoenih primeraka dela,
a izdava se obavezuje da delo umnoi i stavi primerke u promet, kao i da
za to plati naknadu, ako je ugovorena.
Za postojanje izdavakog ugovora: neophodno je postojanje bar dve
obaveze izdavaa da delo umnoi tampanjem i da umnoene primerke
dela stavi u promet.
Ugovorne strane kod izdavakog ugovora:
1. Jedna ugovorna strana je autor ili njegov pravni sledbenik
2. Druga ugovorna strana je izdava (po pravilu, privredni subjekt, koji se
izdavatvom bavi u vidu zanimanja; meutim, u svojstvu izdavaa moe se
javiti i institucija ija osnovna delatnost nije izdavatvo (npr. univerzitet).
Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Osobine izdavakog ugovora:

Dvostrano obavezujui
Po pravilu teretan
Formalan
Od osobitog poverenja ugovornih strana.

Ustupanje, odn. prenos ovlaenja na osnovu izdavakog ugovora po

pravilu je iskljuivog karaktera to konkretno znai da je za vreme i
teritoriju na koje je ovlaenje ustupljeno jedino izdava ovlaen da vri
umnoavanje autorskog dela i stavljanje u promet primeraka tog dela (od
ovog pravila postoji izuzetak kada je u pitanju izdavanje novinskih lanaka,
crtea i drugih autorskih priloga u novinama i periodinoj tampi)
Izdavakim ugovorom izdava moe stei i ovlaenje na adaptaciju
autorskog dela, radi snimanja filma, beleenje autorskog dela na telesni
nosa zvuka i iskoriavanje tako zabeleenog dela.
Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Izdavako pravo, odn. pravo izdavaa: ovlaenja koja je izdava
stekao ine njegovo subjektivno pravo korienja autorskog dela i ono se
u literaturi naziva izdavakim pravom, odn. pravom izdavaa.
Ustupljena, odn. preneta ovlaenja kod izdavakog ugovora treba da
budu precizirana, jasno ugovorena u:
Predmetnom
Prostornom, i
Vremenskom smislu:
Vremenska ogranienja kod izdavakog ugovora mogu se definisati na razne naine,
a za ovo ogranienje je specifino da se isto moe utvrditi i kada nije izriito
ugovoreno, ve to proizilazi iz predmetnog ogranienja
U svakom sluaju, ukoliko u ugovoru nema nema izriitih odredbi o vremenu u okviru
koga izdava ima pravo da vri pribavljena ovlaenja, niti se iz drugih odredbi
ugovora to moe utvrditi, pravo izdavaa traje do iste- ka roka autorskopravne zatite
dela.

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Rok za predaju urednog rukopisa: autor, odn. drugi nosilac autorskog
prava duan da izdavau preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak
dela, kako bi izdavau omoguio umnoavanje dela u roku od godinu
dana, od dana zakljuenja ugovora (ukoliko isti nije predvien ugovorom).
Uredan rukopis: rukopis koji omoguava da izdava bez tekoa i
posebnih napora umnoi delo.
Rukopis ostaje svojina autora, odn. njegovog pravnog sledbenika
izdava je duan da, po okonanju postupka umnoavanja dela, isti vrati
autoru odn. njegovom pravnom sledbeniku.
Izuzetak od ovog pravila: ukoliko je u pitanju izdavanje priloga u novinama
i periodinoj tampi, izdava nije duan da primerak rukopisa vrati autoru,
odn. onome od koga ih je primio.

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Rok u kome je izdava duan da otpone sa putanjem primeraka dela
u promet: ukoliko to pitanje ugovorom nije predvieno, taj rok iznosi godinu
dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog originalnog primerka dela
neispunjenje ove obaveze ima za posledicu raskid ugovora od strane
autora i odgovornost izdavaa za tetu koju autor zbog toga pretrpi.
Izdavaki ugovor sadri broj izdanja koji je izdava ovlaen da izda i
visinu tiraa jednog izdanja: ukoliko ugovorom drugaije nije predvieno,
izdava ima pravo samo na jedno izdanje dela ako visina tiraa nije
ugovorena, a iz poslovnih obiaja ili drugih okolnosti ne proizilazi drukije, u
naem pravu tira iznosi 500 primeraka.
Izdanje i tira: razliiti su pojmovi i mogue je da izdava jedno isto izdanje
ne tampa u jednom tirau ve da to ini sukcesivno u nekoliko navrata.
Sutina je da izdava umnoavajui sukcesivno odreeno delo ne sme prei
ugovoreni tira.

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Po iscrpljenju tiraa prethodnog izdanja, izdava moe otpoeti sa
umnoavanjem i putanjem u promet primeraka narednog izdanja
autorskog dela, ako je ono ugovoreno ako nije drugaije ugovoreno, taj
rok iznosi godinu dana od dana kada je autor to od izdavaa zahtevao.
Izgled i tehnika oprema primerka dela treba da budu ureeni ugovorom.
Ako je ugovorena obaveza plaanja autorske naknade, izdavakim
ugovorom mora biti predviena visina i nain plaanja iste.

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Obaveze izdavaa:
Onovna obaveza izdavakim ugovorom izdava se pre svega obavezuje da
pribavljena ovlaenja vri (da delo umnoi i da stavi u promet primerke
autorskog dela...).
Posebna obaveza pree pravo izdavaa koji je izdao autorsko delo u formi
knjige izdava, koji je pribavio ovlaenje od autora, odnosno njegovog
pravnog sledbenika da izda delo u formi knjige, ima, tokom perioda od tri
godine od dana zakljuenja izdavakog ugovora, pree pravo na umnoavanje i
stavljanje primeraka tog dela u promet u formi elektronskog zapisa, ako se
autor ili njegov pravni sledbenik na to odlue; ovo pravo izdava gubi ukoliko, u
roku od 30 dana od dana kada mu autor, odn. drugi nosilac autorskog prava, ne
prihvati uinjenu ponudu.

Doc. dr aklina Spalevi

Izdavaki ugovor
Prestanak izdavakog ugovora izdavaki ugovor moe prestati na vie
naina od kojih su dva osnovna:
Redovan nain kada obe ugovorne strane ispune svoje ugovorne obaveze
Vanredan nain:
Autor moe uskratiti datu saglasnost, odn. povui ustupljeno
imovinskopravno ovlaenje na izdavanje autorskog dela ako doe do
zakljuka da bi iskoriavanje dela na ugovoreni nain moglo da nanese
tetu njegovom stvaralakom ugledu (pravo pokajanja)
Neispunjenje obaveze od strane jedne ugovorne strane daje pravo drugoj
ugovornoj strani da raskine ugovor.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o predstavljanju i ugovor o

izvoenju dela
Ugovor o predstavljanju, odn. ugovor o izvoenju autorskog dela:
ugovor kojim autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava, ustupa
korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvoenje autorskog dela, a
korisnik se obavezuje da to delo predstavi, odnosno izvede u odreenom
roku, na nain i pod uslovima koji su odreeni ugovorom i za to plati
naknadu ako je ugovorom predviena.
Predmet ugovora o predstavljanju: scenska dela (dramska, dramskomuzika) koja se posredstvom interpretatora neposredno saoptavaju
publici na vizuelan, odnosno vizuelan i zvuni nain sticalac ovlaenja
na predstavljanje dela su po pravilu pozorita, operske kue...
Predmet ugovora o izvoenju: nescenska dela (muzika, knjievna i sl.
dela) koja se, posredstvom interpretatora, neposredno saoptavaju publici,
samo na zvuan nain sticalac ovlaenja je, po pravilu, organizator
koncerta, knjievne veeri...
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o predstavljanju i ugovor o

izvoenju dela
Predmet ugovora o predstavljanju, odn. izvoenju dela, mogu biti i
neobjavljena dela, s tim to se, u sluaju da je u pitanju neobjavljeno delo,
mora izriito ugovoriti ovlaenje korisnika da delo objavi.
Specifinost ugovora o izvoenju: kao ugovorna strana umesto autora
dela najee se pojavljuje organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih
prava ne zakljuuje se pojedinani ugovor sa svakim autorom, ve
generalni ugovor na osnovu koga druga ugovorna strana korisnik stie
prava da koristi sva zatiena autorska dela ije autore organizacija
zastupa.
Forma ugovora o predstavljanju i zvoenju: pismena odstupanje od
pismene forme postoji u sluaju kada su obaveze ugovornih strana u
potpunosti ili u pretenom (karakteristinom) delu ispunjene.
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o predstavljanju i ugovor o

izvoenju dela
Obaveze korisnika dela:
Da vri probavljena ovlaenja
Da autoru, odn. drugom nosiocu autorskog prava omogui uvid u
predstavljanje, odnosno izvoenje dela
Da mu dostavi program iskoriavanja autorskog dela
Da ga povremeno obavetava o prihodima koje ostvari od iskoriavanja
autorskog dela
Da plati naknadu za iskoriavanje dela ako je ugovorena
Da originalni primerak dela vrati autoru
Da potuje linopravna ovlaenja autora da prilikom svakog predstavljanja
ili izvoenja (kada to tehnike mogunosti doputaju) navede ime autora dela, i
da delo iskoriava na nain kojim se ne vrea ast i ugled autora kao i da ne
naruava integritet dela.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o predstavljanju i ugovor o

izvoenju dela
Osnovna obaveze autora dela: da korisniku preda delo.
Iskljuivo ili neiskljuivo ovlaenje na iskoriavanje autorskog dela:
ugovorom mora biti jasno predvieno da li je korisnik stekao iskljuivo ili
neiskljuivo ovlaenje na iskoriavanje autorskog dela. Ako ugovorom nije
drugaije predvieno, polazei od optih pravila o tumaenju autorskih ugovora
ima se smatrati da je ustupljeno manje ovlaenja, tj. smatrae se da je
ugovoreno neiskljuivo ustupanje.
Specifinost ugovora o predstavljanju, odn. izvoenju dela:
Teritorijalno ogranienje korisnik moe biti ogranien na predstavljanje, odn. izvoenje
dela na teritoriji koja je znatno ua od teritorije na kojoj delo uiva zatitu; zato se
ugovorom mora jasno predvideti teritorija na kojoj je korisnik ovlaen da delo
iskoriava. Prekoraenjem teritorijalnog ogranienja ne vri se povreda ugovorne
obaveze, ve povreda autorskog prava.
Vremensko ogranienje
Potreba zakljuivanja i drugih ugovora koji su u funkciji predstavljanja ili izvoenja dela.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o predstavljanju i ugovor o

izvoenju dela
Prestanak ugovora:
Kada je predstavljanje ili izvoenje izvreno na nain i pod uslovima
predvienim ugovorom
Kada je korisnik platio naknadu, ako je ugovorena
Usled neizvrenja ugovorom preuzetih obaveza
Usled vie sile (npr. propast jedinog primerka autorskog dela za koji ne
odgovara autor dela ili ako je delo predato korisniku, da za to nije odgovoran
korisnik).

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o preradi autorskog dela

Ugovor o preradi autorskog dela: ugovor kojim autor, odn. njegov naslednik,
daje drugom licu dozvolu za preradu autorskog dela radi scenskog prikazivanja,
odn. izvoenja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe ovim ugovorom
autor, odn. njegov naslednik daju dozvolu da se autorsko delo preradi za razliite
potrebe.
Specifinosti ugovora:
Pribavilac ovlaenja ne mora sam koristiti to delo, ve pribavilac moe biti i lice koje
pribavlja dozvolu da delo koristi i za druge potrebe
Dozvola se daje da se delo preradi za razliite oblike iskoriavanja (scensko
prikazivanje, odn. izvrenje, snimanje filmskog dela i za druge potrebe), to znai:
Da e stepen naruavanja integriteta dela zavisiti od toga za koje e se potrebe prerada dela
vriti
Zbog toga je potrebno da ugovorom o preradi dela prava pribavioca, ovlaenja budu to
jasnije precizirana
Zakonodavac to ne ini u dovoljnoj meri (osim kada je u pitanju ugovor o preradi dela radi
snimanja filmskog dela), tako da u praksi moe doi do konfliktne situacije izmeu samih
ugovornih strana.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o preradi autorskog dela

Ugovor o preradi dela radi snimanja filmskog dela: ugovor koji se zakljuuje izmeu
autora, odn. njegovog naslednika, s jedne strane i filmskog producenta s druge strane, gde
autor, odn. njegov naslednik, ustupa filmskom producentu ovlaenje ne samo na preradu
autorskog dela radi stvaranja filmskog dela, ve i ovlaenje da filmski producent tako
izmenjeno delo iskoriava na zakonom, ili ugovorom predviene naine.
Autor, odn. njegov naslednik, ugovorom ustupa producentu sledea iskljuiva ovlaenja:

Da delo preradi radi snimanja filmskog dela

Da umnoava tako stvoreno filmsko delo i da primerke filmskog dela puta u promet
Da prikazuje filmsko delo
Da emituje filmsko delo
Da prevodi filmsko delo (titlovanjem ili sinhronizacijom) na drugi jezik.
Sva ova ovlaenja sticalac e imati i ako je zakluen ugovor o preradi dela radi stvaranja
televizijskog dela.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o preradi autorskog dela

Ovlaenje koje je sticalac stekao odnosi se samo na jednu preradu i na
jedno snimanje filmskog dela, osim ako ugovorom nije drukije predvieno
ukoliko sticalac ovlaenja na preradu dela radi snimanja filmskog dela
eventualno eli da delo iskoriava na jo neki nain, to ugovorom mora
izriito predvideti, u suprotnom se takvo njegovo pravo ne moe pretpostaviti.
Kada se filmsko delo stvara na bazi knjievne podloge (na osnovu romana),
prerada romana je ustvari adaptacija za iskoriavanje istog u formi filma. U
tom sluaju, producent filmskog dela mora zakluiti ugovor o preradi
autorskog dela (romana), pri emu delo koje je nastalo adaptacijom romana
jo uvek nije filmsko delo, ve je to, ustvari scenario za filmsko delo. U tom
sluaju, zakluujui ugovor o preradi autorskog dela, producent stie
ovlaenje da se uradi scenario za film, na osnovu koga se stvara filmsko
delo. Iz tih razloga se u teoriji ovaj ugovor oznaava i kao ugovor o filmovanju
kojim su obuhvaene sve napred navedene radnje.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Ugovor o filmskom delu: ugovor kojim se jedno ili vie lica obavezuju
proizvoau filmskog dela (filmskom producentu) da stvaralaki sarauju na
izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinskopravna ovlaenja, a filmski
producent se obavezuje da pribavljena ovlaenja vri i licima sa kojima je
zakljuio ugovor plati naknadu ako je ista ugovorom predviena.
Ugovor o filmskom delu je specifian i u velikoj meri sloen ugovor i to iz vie
razloga:
Kao jedna ugovorna strana javlja se filmski producent, koji u finansijskom i tehnikom
smisli snosi sav teret stvaranja filmskog dela, dok se na drugoj strani kao ugovorna
strana javlja vie lica koja daju svoj stvaralaki doprinos
U vreme zakljuivanja pojedinih ugovora koji su neophodni da bi nastalo filmsko
delo, nema filmskog dela
Ugovor o filmskom delu, pored isto autorskopravnih elemenata, sadri elemente i
drugih ugovora (o radu, o delu) u cilju stvaranja filmskog dela, filmski producent ne
zakljuuje jedan ugovor ve vie ugovor (ugovor o preradi, ugovor o scenariju,
ugovor o reiji, ugovor sa glavnim snimateljem, ugovor o filmskoj muzici, ugovor sa
glavnim crtaem).
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Filmski producent zakljuuje ugovore sa koautorima i licima koja
imaju status autora:
Status koautora kod ugovora o filmskom delu imaju: reiser, scenarista i
glavni snimatelj.
Ukoliko je u pitanju crtani film, ili je muzika bitan element filmskog dela, status
koautora imaju i glavni crta i kompozitor muzike.
Koautori ustupaju filmskom producentu svoje idealne udele u odreenim
imovinskopravnim ovlaenjima iz jedinstvenog koautorskog prava na filmskom
delu.
Lica koja imaju status autora, ugovorom o filmskom delu kao autorskim
ugovorom ustupaju filmskom producentu svoja odreena imovinskopravna
ovlaenja radi snimanja filmskog dela (u tu grupu spadaju, npr. autor kostima,
autor maske, autor koreografije, autor scenografije).

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Sutina: u stvaranju filmskog dela uestvuje vie lica sa razliitim
doprinosima, i delo se javlja kao rezultat kolektivnog rada uee vie
stvaralaca doprinosi stvaranju jednog jedinstvenog dela, a ne zbira raznih dela,
i ukoliko ugovorom o filmskom delu nije drugaije predvieno, sva ta lica
ustupaju producentu svoja imovinskopravna ovlaenja, da, na iskljuiv nain,
iskoriava njihove stvaralake doprinose pod im se podrazumeva:
Ovlaenje na snimanje filmskog dela
Ovlaenje na umnoavanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo
stavljanje u promet
Ovlaenje na prikazivanje filmskog dela
Ovlaenje na emitovanje filmskog dela
Ovlaenje na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.
Sva ova ovlaenja producent moe koristiti iskljuivo kao celinu, tj. samo u okviru
filmskog dela. Izuzetak su doprinosi scenariste i kompozitora kao koautora, koji
svoje doprinose mogu koristiti i samostalno, izvan filmskog dela, osim ako je
ugovorom o filmskom delu predvieno drugaije.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Obaveze filmskog producenta:
1. Da vri pribavljena ovlaenja pod vrenjem pribavljenih ovlaenja
podrazumeva se:
Obaveza filmskog producenta da filmsko delo zavri u roku koji je ugovorom
predvien. Ako ugovorom drugaije nije predvieno, producent je duan da filmsko delo
zavri (snimi film) u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora. Ukoliko producent ne
zavri filmsko delo u ugovorenom roku koautori imaju pravo da raskinu ugovor i pravo da
zadre ugovorenu naknadu (ako je ugovorena).
Obaveza filmskog producenta da nakon zavretka filmskog dela otpone sa
iskoriavanjem istog ukoliko ugovorom to pitanje nije ureeno, filmski producent je
duan da sa iskoriavanjem filmskog dela otponne u roku od godinu dana od dana
zavretka filmskog dela (filmsko delo je zavreno kada je postignut dogovor o konanoj
verziji izmeu koautora i proizvoaa filmskog dela, odn. kada je postignut dogovor o prvoj
standardnoj kopiji filmskog dela). Ukoliko filmski producent ne otpone sa iskoriavanjem
filmskog dela u ugovorenom roku ili u roku od godinu dana nakon zavretka filmskog dela,
koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora i pravo na naknadu tete.
Iskoriavanje filmskog dela vri se stavljanjem primeraka filmskog dela u promet, to opet
iziskuje zakljuivanje odreenih ugovora izmeu producenta i pojedinih korisnika filmskog
dela.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Producent je duan da filmsko delo iskoriava u verziji o kojoj je postignuta
saglasnost izmeu koautora i proizvoaa filmskog dela. Ukoliko producent ima
nameru da filmsko delo iskoriava u verziji koja se razlikuje od one o kojoj je
postignut konaan dogovor izmeu koautora i producenta, producent je obavezan da
za takav oblik iskoriavanja pribavi saglasnost veine koautora, meu kojima
obavezno mora biti glavni reiser.

2. Da koautorima, odn. autorima pojedinih doprinosa kao i drugim licima

koja su mu ustupila svoje stvaralake doprinose isplati naknadu, ako je
ista ugovorena.
3. Obaveza filmskog producenta da prilikom vrenja pribavljenih ovlaenja
potuje linopravna ovlaenja koautora i autora pojedinih doprinosa, i
ostalih lica koja su stvaralaki doprinela stvaranju filmskog dela
Ukoliko nakon zakljuenja ugovora o filmskom delu, neki od koautora ili autora
pojedinih doprinosa odbiju da stvaralaki sarauju na izradi filmskog dela, ili
ako, usled vie sile, nisu u mogunosti da nastave zapoetu saradnju, filmski
producent ima pravo da iskoriava njihove doprinose koji su nastali do
prekida stvaralake saradnje.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

S druge strane, filmski producent je obavezan da koautoru, odn. autoru pojedinog doprinosa,
isplati naknadu, ako je bila ugovorena, za korienje njegovog stvaralakog doprinosa koji je
on uloio u stvaranje filmskog dela do momenta prekida saradnje.
Filmski producent ima pravo da koristi doprinose ovih lica samo u konkretnom filmskom delu.

Prestanak ugovora: izvrenjem ugovornih obaveza i raskidom ugovora zbog

neizvrenja ugovornih obaveza, i to:
Ako producent ne zavri filmsko delo u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora, osim
ako ugovorom nije drugaije predvieno (u tom sluaju, koautori imaju pravo da zadre
ugovorenu naknadu, ako je bila ugovorena)
Ako producent ne otpone sa iskoriavanjem filmskog dela u roku od godinu dana od dana
zavretka filmskog dela, osim ako ugovorom nije predvien drugi rok, koautori imaju pravo
na raskid ugovora (u tom sluaju, koautori imaju pravo i na naknadu tete zbog neizvrenja
ugovora)
Ako neki od koautora, odnosno autora pojedinih doprinosa odbije da dalje sarauje u
stvaranju filmskog dela (u tom sluaju se koautor, odnosno autor odreenog doprinosa ne
moe protiviti da proizvoa filmskog dela upotrebi njegov stvaralaki doprinos za zavretak
filmskog dela).
Usled vie sile.

Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o filmskom delu

Ugovor o koprodukciji filmskog dela: ugovor koji zakluuju dva ili vie
producenata, radi proizvodnje odreenog filmskog dela najee ugovor
izmeu dva privredna subjekta kojim se ureuju njihova meusobna prava i
obaveze, ali se koautori, odn. autori pojedinih doprinosa u njemu ne pojavluju
neposredno.
Pitanja koja se ureuju ugovorom o koprodukciji filmskog dela:
obezbeenje finansijskih sredstava, korienje studija, filmske laboratorije i
drugih tehnikih sredstava, umetnikog i tehnikog kadra, plasiranje filma na
tritu i sl.
Razlog zakluivanja ugovora o koprodukciji:
Finansijske prirode, jer proizvodnja nekog filmskog dela moe iziskivati takva finansijska
sredstva da ih jedan filmski producent sam ne moe obezbediti
Zakluivanjem ugovora o koprodukciji producent vrlo esto eli da podeli rizik koji postoji kod
stvaranja filmskog dela.

Po pravilu, ove ugovore zakluuje filmski producent sa drugim producentom

koji je finansijski i tehniki opremleniji i iskusniji u stvaranju filmskih dela.
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o narudbini autorskog dela

Ugovor o narudbini autorskog dela: ugovor kojim se autor obavezuje
da za naruioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog, a naruilac
se obavezuje da za to plati naknadu subjektivno autorsko pravo
pripada autoru dela, dok primerak autorskog dela kao stvar pripada
naruiocu.
Subjektivno autorsko pravo autora delimino je ogranieno jer naruilac
ima pravo da autorsko delo objavi i da stavi u promet primerak autorskog
dela koji mu je autor predao, ako ugovorom o narudbini nije drugaije
odreeno. Propisujui ovo ovlaenje naruioca, zakonodavstva imaju u
vidu opte pravilo autorskog prava, prema kome je jedino autor ovlaen
da delo objavi. Kada ovo ovlaenje ne bi bilo priznato naruiocu dela,
postojala bi opasnost da naruiac vri povredu linopravnog ovlaenja
autora, neovlaenog objavljivanja dela.
Naruilac dela mora potovati moralna ovlaenja autora prilikom svakog
iskoriavanja, u meri u kojoj je to tehniki mogue.
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o narudbini autorskog dela

Kolektivno delo: na osnovu ugovora o narudbini autorskog dela, esto
se stvara kolektivno delo autorsko delo koje je nastalo spajanjem priloga
veeg broja autora u jednu celinu (npr. enciklopedije, baze podataka,
raunarski program, antologije, leksikoni).
Poloaj naruioca kolektivnog dela: donekle je slian poloaju
proizvoaa filmskog dela istovremeno je i naruilac dela, i finansijer
izrade kolektivnog dela kao celine. Takoe, zakljuuje ugovor sa veim
brojem lica (autorima priloga), koji, ako ugovorom nije drugaije odreeno,
naruiocu, odn. organizatoru izrade kolektivnog dela, na iskljuiv nain
ustupaju sva svoja imovinskopravna ovlaenja. Pored ovlaenja na
iskoriavanje svakog priloga, organizator izrade kolektivnog autorskog
dela stie ovlaenje i na objavljivanje kolektivnog dela pod svojim
imenom, s tim to je obavezan da na svakom primerku dela navede listu
autora ije autorske priloge kolektivno delo sadri.

Doc. dr aklina Spalevi

Promet prava intelektualne svojine na

osnovu zakona
Promet prava intelektualne svojine na osnovu zakona: do prometa
imovinskopravnih ovlaenja iz subjektivnog prava intelektuaslne svojine na
osnovu zakona dolazi u sluaju kada su autorsko delo, interpretacija
pronalazak, dizajn, nova biljna sorta i topografija integrisanih kola stvoreni
izvrenjem ugovora o radu poslodavac po samom zakonu stie
imovinskopravna ovlaenja, dok linopravna ovlaenja pripadaju
intelektualnom stvaraocu.
Promet autorskog prava na osnovu zakona postoji i kada su u pitanju
anonimna i dela pod pseudonimom:
Ako je autorsko delo izdato kao anonimno ili pod pseudonimom, autorska prava
ostvaruje izdava
Ako autorsko delo nije izdato, ali je objavljeno, autorska prava ostvaruje lice koje je
objavilo autorsko delo
Smisao ovakvog reenja je u tome da autor koji eli da zadri anonimnost, ipak moe
ostvarivati svoja autorskopravna ovlaenja, a da ne mora da otkrije svoj identitet.

Doc. dr aklina Spalevi