GLOBALNI EFEKTI

AEROZAGADENJA
GLOBALNI EFEKTI
AEROZAGADENJA su:

I. Kisele kie
2. Fenomen staklene bate
3. Ozonske rupe
4. Globalna kriza kiseonika
Kisele kie

Sagorevanjem goriva u fabrikama, individualnim

loitima i saobraajnim sredstvima stvaraju se
gasovi (CO, CO2, S02, S03, azotovi oksidi) koji u
atmosferi sa vodenom parom stvaraju kiseline
(ugljenu, sumpornu, sumporastu, azotnu,
azotastu). Ove kiseline padaju na zemlju u obliku
kiselih kia, kiselog snega ili grada. Kisele kie
oteuju biljni i ivotinjski svet i zdravlje Ijudi .
Fenomen staklene bate

Toplotni zraci sa Sunca zagrevaju Zemlju i omoguavaju

ivot na njoj. Nou i u hladnijim periodima godine
Zemlja se hladi odavanjem toplote koja se vraa u vie
slojeve atmosfere i u svemir. Meutim, gasovi koji
nastaju sagorevanjem goriva i drugi zagaivai
vazduha (pepeo, praina, dim, a) stvaraju u
atmosferi (troposferi) omota oko Zemlje. Ovaj omota
apsorbuje toplotno (infracrveno zraenje) sa zemljine
povrine i ponovo ga vraa na Zemlju, zbog ega se
Zemlja preterano zagreva. Posledica su klimatske
promene, topljenje polova i lednika, i unitavanje
kopnenih i morskih biljaka.
 Ozonske rupe

Zagaujue supstancije u vazduhu, a naroito fluor-hlor-

karbonati doprinose nastanku ozonskih rupa. Suncevi
zraci kidaju veze u molekulima fluor- hlor- karbonata.
Oslobodeni atomi fluora i hlora zatim kidaju veze imedu
atoma kiseonika u molekulima ozona. Tako nastaje
istanjenje (rupe") ozonskog omotaa. Zbog toga
ultraljubiasti zraci (UV zraci) sa Sunca i iz svemira lake
i u veoj meri dolaze do Zemlje, unitavaju biljni
(kopnene biljke, alge, fitoplankton) i ivotinjski svet i
nepovoljno utiu na zdravlje ljudi (veliki porast broja
 Globalna kriza kiseonika

Nastaje zbog sve vee potronje kiseonika i sve manje

proizvodnje kiseonika na Zemiji. Potronja kiseonika raste
zbog poveanja broja ljudi i ivotinja na planeti, i zbog
sve veeg sagorevanja goriva (nafte, benzina, mazuta,
gasa, uglja) u industriji, saobraaju i domainstvima.
Istovremeno, proizvodnja kiseonika se smanjuje jer kisele
kie, fenomen staklene bate i ozonske rupe unitavaju
kopnene biljke, alge i fitoplankton u morima i okeanima.
Takode, ovek sve vie kri ume i zagaduje mora i
okeane (unitava na taj nain alge i fitoplankton).