DESTILACIJA

(Osnovni pojmovi)

Pripremio: Varga Itvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA KOLA
OKA
varga.i@neobee.net
Destilacija je operacija razdvajanja tenih
smea, na osnovu razlike isparljivosti
njihovih komponenata.
Po zavretku destilacije dobije se
proizvod, koji se naziva DESTILAT.
Sastav destilata se razlikuje od sastava
poetne smee po tome, to je bogatiji u
lake isparljivoj komponenti.
 Pojam isparljivosti
Pod isparljivou podrazumevamo
parcijalni pritisak komponente u parnoj
fazi, na odreenoj temperaturi.

Ona komponenta koja ima niu

temperaturu kljuanja je isparljivija.
Na primer: U smei benzena i toluena, benzen je
isparljivija komponenta jer u istom stanju kljua
na oko 80 C, a toluen na 110 C.
Pri destilaciji tenu smeu zagrevamo do
temperature kljuanja i celo vreme drimo
na toj temperaturi.
Nastale pare odvodimo u kondenzator i
kondenzujemo ih destilat.
Po zavretku destilacije zaostaje ostatak,
koji je bogat u tee isparljivoj komponenti.
Na ovaj nain komponente smee
moemo potpuno, ili delimino razdvojiti.
 Metode destilacije
Razlikujemo:

1. Jednostavnu destilaciju, i
2. Rektifikaciju.
 Jednostavna destilacija
Primenjuje se za razdvajanje takvih
smea, ije se komponente po svojoj
isparljivosti, mnogo razlikuju.

Operacija moe da se izvodi:

- Kontinualno i
- Diskontinualno.
 Rektifikacija
Ako u isparljivosti komponenata smee
nema velike razlike, tj. njihove
temperature kljuanja se malo razlikuju,
razdvajanje se vri rektifikacijom.
Rektifikacija je u stvari vie puta
ponovljena destilacija.
Ona moe biti takoe, kontinualna i
diskontinualna.
 Osnovne karakteristike dvofaznih
sistema tenost-para
Stepen slobode dvokomponentnih
sistema (K=2), kada se tena faza nalazi
u ravnotei sa parom, dat je izrazom:

S=K+2-F
Poto je K=2, a F=2 (broj faza),
S=2+2-2=2
 Ovo znai da, ako su nam poznata dva
parametra sistema, ostali se mogu
odrediti.
Parametri dvokomponentnih tenih
smea su sledei:
1. Ukupan pritisak pare iznad tenosti (p);
2. Temperatura kljuanja smee (t);
3. Koncentracija jedne komponente u
tenoj fazi (x).
Podela dvokomponentnih tenih smea
1. Smee tenosti koje se ne meaju;
2. Smee tenosti koje se delimino meaju;
3. Smee tenosti koje se meaju u svim
odnosima.
 Smee tenosti koje se ne meaju
Karakteristino je za njih, da se svaka
komponenta u smei ponaa kao da je
sama prisutna, bez obzira na koliinski
odnos prema drugoj komponenti.
Posledica ovoga je nia temperatura
kljuanja smee, od temperature kljuanja
bilo koje prisutne iste komponente.
Na primer smea benzena i vode kljua na 69,2 C.
 Smee tenosti koje se meaju u
svim odnosima
Takve smee nazivamo idealnim smeama.
Idealnu smeu formiraju na primer:
benzen toluen,
benzen xilen,
cikloheksan toluen,
klorbenzen anilin,
azot kiseonik,
n-heksan n-oktan, itd.
 Idealne smee imaju sledee
karakteristike:
Zapremina smee je zbir pojedinanih
zapremina komponenata;
Toplota meanja je jednaka nuli;
Ponaaju se u duhu Raulovog i
Daltonovog zakona.
 Raulov zakon
Parcijalni pritisak komponente u parnoj
fazi pA , zavisi od koncentracije te
komponente u tenoj fazi xA.
Ovo isto odnosi se i na komponentu B:
pA = PA xA odnosno pB = PB xB

PA i PB su parcijalni pritisci istih komponenata na datoj

temperaturi.
 Daltonov zakon
Ukupan pritisak pare iznad tenosti jednak
je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata.

P = pA + pB = PA xA + PB (1 xA)

xA i xB - molski udeo komponenata u tenoj fazi.

 p-x dijagram

t= konst.
p

p r it is ak pare
Ukupan
PB

PA
0 XA
 Na osnovu Daltonovog zakon moemo
zakljuiti sledee:
Parcijalni pritisak komponente pA jednak je
proizvodu ukupnog pritiska pare i molskog
udela te komponente u pari yA.

pA= pyA ili pB=p(1-yA)

Fazni dijagram (t-x dijagram)

t p= konst.
tB Kriva kondenzacije

Kriva kljuanja
t1

tA

0 x1 y1 1
xA
Ravnoteni dijagram (x-y dijagram)
yA1

y1

0 x1 1
xA