Upoznajte se

sa MS ACCESS-om
Ova prezentacija upoznae vas sa:

Osnovnim karakteristikama Access-a,

Access radnim okruenjem,

Osnovnim elementima ACCESS-a,

ta se sve moe uraditi u Access-u.

2
Uvod u Access
Access je sistem za upravljanje bazama podataka (data
base management system DBMS).
Koristi se prvenstveno za unos, skladitenje i prikaz
podataka, ali i za automatizaciju poslova koji se esto
ponavljaju.
Odlikuje ga:
visoka produktivnost programa za upravljanje bazom
podataka (DBMS) i
lakoa korienja svojstvena Windows aplikacijama.

3
Uvod u Access
Access omoguuje potpuno upravljanje relacionom
bazom podataka.
Tabelama je mogue pridruiti pravila koja proveravaju
ispravnost i validnost podataka ime se spreava unos
neispravnih podataka.
Svako polje tabele moe imati svoj format i
podrazumevanu vrednost to znatno poveava
produktivnost.

4
Uvod u Access
Omoguen je uvoz (import) i izvoz (export)
podataka iz mnogih aplikacija:
dBase,
FoxPro,
Excel,
SQL Server,
Oracle,
Btrieve,
tekstualni ASCII formati
podataka u HTML formatu.
5
Uvod u Access
Aplikacije razvijene u Access 2000 mogu se koristiti za rad
na Internetu.
Izborom odgovarajue opcije omoguuje se prebacivanje
tabela, upita, izvetaja i prikaza datih u tabelarnom obliku
u HTML format.
Pomou Data Acess Pages (stranice za pristup
podacima) mogu se praviti sloeni obrasci namenjeni
postavljanju na Internet, koji su povezani sa podacima u
konkretnoj mrei.

6
Access radno okruenje

7
Access radno okruenje
Korisnicima su na raspolaganju:
arobnjaci (Wizards),
obrasci (Forms),
izvetaji (Reports),
grafikoni (Charts),
kontrolni objekti

8
Access radno okruenje
Uspostavljanje relacija (veza) izmeu pojedinih
tabela, u Acessu je mogue ostvariti grafikim
putem u okviru prozora Relationships

9
Access radno okruenje
Uz Access 2000 isporuuje se Microsoft Database
Engine poznat i kao SQL Server 7.0 varijanta za
jednokorisniki rad.
Time je omoguen razvoj klijent/server aplikacija
koje se mogu prebaciti na jai SQL Server 7.0
Enterprise Edition.
Access koristi Jet mainu baze podataka pomou
koje je mogue praviti aplikacije za nekoliko radnih
stanica i sa najvie 10mb podataka.
10
Access radno okruenje
Acess sadri veliki broj ugraenih funkcija:
funkcije za rad sa objektima baze podataka,
matematike funkcije,
poslovne funkcije,
finansijske funkcije,
funkcije za rad sa datumima i vremenima,
funkcije za rad sa tekstualnim nizovima.

Funkcije se mogu koristiti u obrascima, izvetajima

i/ili upitima da bi se izraunali izrazi razliite
kompleksnosti.
11
Access radno okruenje
Za one koji ne ele da programiraju obezbeeni
su makroi.
Makroi omoguuju obavljanje uobiajenih poslova
bez intervencije korisnika.

Postoji oko pedeset makro akcija koje omoguuju :

rad sa podacima,
pravljenje menija i okvira za dijaloge,
otvaranje obrazaca i izvetaja
automatizaciju bilo kog posla.
12
Access radno okruenje
Access moe da radi samo sa jednom bazom
podataka u datom trenutku.
Unutar jedne baze podataka mogu da postoje
stotine tabela, obrazaca, upita, izvetaja,
stranica, makroa, i modula.

13
Access radno okruenje
Osnovni pojmovi:
Tabela
Baza podataka

14
Tabele u Access-u
Tabela je skladite za sirove podatke.
Tabelarni prikaz je podeljen na:
redove, zvane zapisi ili slogovi (records) i
kolone, zvane polja (fields).

Na preseku zapisa (u redovima) i polja (u

kolonama) nalazi se vrednost (value) - stvarni
podatak.

15
Baza podataka u Access-u
Baza podataka (database) je raunarski izraz
za kolekciju podataka koji se odnose na
odreeni domen i/ili pripadaju odreenoj
aplikaciji.
Baze podataka pomau da se podaci
organizuju u logike celine radi jednostavnijeg
pristupa i unosa. Te celine su tabele.

16
Baza podataka u Access-u
Baza podataka sadri jednu ili vie tabela.
Veina baza podataka u Access-u sadri vie
meusobno povezanih tabela radi efikasnog
uvanja i prikaza podataka.
Rad sa vie tabela pojednostavljuje unoenje
podataka i pravljenje izvetaja tako to
umanjuje broj suvinih podataka.

17
Prozor baze podataka u Access-u

18
Prozor baze podataka u Access-u
Na levoj strani prozora nalazi se meni Objects.
meni sadri sedam dugmadi pomou kojih moe da se
izabere neki od sedam vrsta objekata: Tabele, Stranice, Upiti,
Makroi, Obrasci, Moduli, Izvetaji.

Na desnoj strani prikazuje se spisak imena objekata

koji je izabran na levoj strani.
kada se napravi novi objekat, njegovo ime se upisuje u listu
prozora baze podataka.

U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama.

19
 Rad sa tabelama
Projektovanje tabela
Pravljenje nove baze podataka
Operacije nad tabelama
Rad sa tabelama
U ovom delu nauiete:
Kako se projektuje tabela
Kako se pravi baza podataka
Osnovne operacije nad tabelama

21
Projektovanje tabela
Najpre je potrebno definisati koji podaci e se
uvati u bazi.
Nakon toga, potrebno je grupisati podatke u
logike celine, iz kojih e nastati tabele.
Na kraju, potrebno je definisati veze (relacije)
kojima se vri povezivanje tabela koje dele
istorodne podatke.

22
Projektovanje tabela
Svako polje u tabeli mora da ima ime.
Svako polje treba da bude odreenog tipa.
Tip polja se mora biti u skladu sa podacima
koji e se uvati u tom polju.

23
Projektovanje tabela
Tipovi podataka u Access-u:
Text
Memo
Number
Date/TimeDatum
Currency
AutoNumber
Yes/No
OLE object

24
Pravljenje baze podataka
Pri startovanju MS Access-a poetni ekran
prikazuje razliite opcije za rad u Access-u.
Da bi se napravila napravila nova baza
neophodno je:
u meniju File izabrati opciju New ili
kliknuti na opciju New -> blank database na desnoj
strani poetnog ekrana Access-a.

25
Izgled poetnog ekrana Access-a

26
Kreiranje tabele
Nakon pravljenja nove baze ili otvaranja ve
postojee, sledei korak je formiranje tabele.
Potrebno je u okviru menija Objects izabrati
stavku Tables.

27
Kreiranje tabele
Tabela se moe kreirati na tri naina:
korienjem opcije Design View,
korienjem arobnjaka (Wizard),
kreiranje tabele unosom podataka.

28
Kreiranje tabele
Za pravljenje nove tabele izaberite opciju
Design View koja slui za definisanje strukture
tabele.
Ova opcija sastoji se od dva panela:
panela za polja namenjen unosu imena i tipova
podataka pojedinanih polja i (opciono) teksta koji
dodatno opisuje polje.
panela za svojstva polja namenjen definisanju
svojstava (properties) za svako pojedinano polje.
29
Design View

30
Kreiranje tabele
Novo polje se dodaje upisivanjem imena i tipa
podataka polja u prazan red panela za polja Design
View-a.
Neeljeno polje moete izbrisati pritiskom na bira
reda, a zatim Delete, ili iz menija Edit / Delete
Row.
Promena redosleda polja se moe najjednostavnije
obaviti premetanjem polja unutar strukture tabele,
tj. obeleavanjem polja i odvlaenjem polja na novo
mesto (Drag & Drop).
31
Kreiranje tabele
Svako polje mora biti odreenog tipa.
Tip odreuje:
skup operacija koje se mogu izvravati nad
poljem i
skup vrednosti koje polje moe da uzme.

32
Kreiranje tabele
Nakon dodavanja svih polja u tabelu i
podeavanja njihovih svojstva naredni korak
je zadavanje primarnog kljua.
Svaka tabela mora imati primaran klju,
odnosno, jedno ili vie polja koja jedinstveno
identifikuju svaki zapis tabele.
Ako korisnik ne definie primarni klju,
Access ga sam sam postavlja.
33
Kreiranje tabele
Postupak kreiranja primarnog kljua
podrazumeva sledee:
obelei se polje koje e sluiti kao primarni klju,
pritisne se desni taster mia i izabere opcija
Primary Key.

34
Povezivanje tabela
Osnovni uslov za uspostavljanje veze izmeu
dve tabele je da polja preko kojih se
uspostavlja veza sadre podatke istog tipa.

Veza se uspostavlja tako to se povezuju

kljuna polja dve tabele, odnosno primarni
klju jedne tabele i spoljni klju druge tabele.

35
Osnovni koncepti relacionog modela
Primarni klju relacije je atribut (prost klju) ili
skup atributa relacije (sloeni klju) koji
jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu
vrstu u tabeli). Primarni klju u prikazu relacije
se podvlai.
Spoljni klju je atribut (ili skup atributa) u relaciji
R1 koji u njoj nije primarni klju, ve je primarni
klju relacije R2. Preko spoljinih kljueva se
uspostavlja veza izmeu relacija.
36
Povezivanje tabela u
Access-u
Tipovi veza u Access-u
Veza tipa 1:1
Veza tipa 1:n

Veza tipa n:m

38
Veza tipa 1:1
Retko se koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka.
Primere veza tipa 1:1 nalazimo u veini aplikacija za fakturisanje.

39
Veza tipa 1:n
Omoguuje povezivanje jednog zapisa iz jedne tabele sa vie
zapisa u drugoj tabeli.
Primer veze ovog tipa je svaki dokument koji ima vie stavki.

40
Veza tipa 1:n

41
Veza tipa n:m
Veza tipa vie prema vie se moe zamisliti kao par
dvosmernih veza tipa 1:n izmeu dve tabele.

42
 Povezivanje tabela u Access-u
Postojanje veze izmeu tabela se definie u posebnom prozoru
radnog okruzenja - Relationship Builder.
On se aktivira odabirom stavke menija Tools -> Relationships ili
pritiskom dugmeta Relationships na paleti sa alatkama.
Pojavljuje se glavni prozor Relationship koji je na poetku
prazan.
Tabele se dodaju pritiskom na desni taster mia koji prouzrokuje
otvaranje pop-up menija i odabirom opcije Show Table u meniju.

43
Povezivanje tabela u Access-u

U okviru dijaloga Show Table birate tabele koje

elite da se pojave u prozoru Relationship
Builder-a.
Selektovanjem i klikom na Add tabela se
pojavljuje u prozoru.

44
Izgled dijaloga Show Table

45
Povezivanje tabela u Access-u
Nakon to su postavljene eljene tabele u
Relationships prozoru, na redu je
uspostavljanje veza.
Za uspostavljanje veza izmeu tabela
potrebno je odabrati u jednoj tabeli polje koje
e sluiti kao povezujue i prevui ga na
odgovarajue polje u tabeli sa kojom je
potrebno uspostaviti vezu.
46
Povezivanje tabela u Access-u
Primer: potrebno je uspostaviti vezu 1:n izmeu
tabela Katalog i StavkaKataloga:
Kliknuti na polje SifraPoslP u tabeli Katalog. Drei
pritisnut taster pomeriti kursor u prozor tabele
StavkaKataloga.
Prevui ikonu za biranje polja na SifraPoslP u tabeli
StavkaKataloga to e prouzrokovati otvaranje dijaloga
Edit Relationships.
Izabrati opciju Create to e uspostaviti novu vezu.
Zatim e Access sam zatvoriti dijalog i povui liniju
izmeu tabela Katalog i StavkaKataloga.

47
Izgled dijaloga Edit Relationships

48
Povezivanje tabela u Access-u
Dijalog Edit Relationships
pokazuje koja je tabela primarna u vezi, da li je
obezbeen referencijalni integritet, vrstu veze.
nudi vie opcija za specifikaciju vezu izmeu
selektovanih tabela:
Selektovanjem opcije Enforce Referential Integrity
zahteva se potovanje pravila referencijalnog integriteta
Selektovanje opcije Cascade Update Related Fields
(lanano auriranje povezanih polja) govori Access-u da je
dozvoljena promena sadraja povezujueg polja.
Selektovanjem opcije Cascade Delete Related Records
zahteva se od Access-a da pri brisanju jednog sloga
primarne tabele izbrie sve sa njim povezane slogove
sekundarne tabele. 49
Dijalog Join Properties
Dugme Join Type dijaloga Edit Relationships odreuje
nain na koji e biti napravljen upit zasnovan na ovoj
relaciji.
Njegovim aktiviranjem prikazuje se dijalog Join Properties.

50
Veze izmeu tabela
Narudbenica Artikl

SifraArtila Vrsta Naziv Opis

BrojNar DatumNar SifraPoslP 2 GP Deterdent

3 GP Zubna
25 12.04.2004 4 pasta

4 GP vake Pakovanje
26 Narudbenice
Stavka 13.04.2004 5 10 kom.

BrojNar Rb Koliina SifraArtikla 5 GP Kornflex

27 12.04.2004 5
25 1 5 2
15 GP Hleb Sava 600 g.
25 2 100 3

25 3 1 4

25 4 22 15

26 1 10 4

26 2 5 15
51
27 1 31 2
Analiza tabela
Alatka Table Analyzer
analizira tabelu i kontrolie da li je ona u potpunosti
normalizovana.
daje predloge za razdvajanje podataka u meusobno
povezane tabele.
omoguuje definisanje primarnih i sekundarnih kljueva,
omoguuje proveru da li postoje pogreno popunjeni slini
podaci.
uz pomo ove alatke Access automatski rasporeuje
ulazne podatke u vie tabela i predlae ispravke sadraja
podataka.

52
Upiti nad bazom podataka
Upiti nad bazom podataka
U ovom delu upoznaete:
Vrste upita, mogunosti upita
QBE (Query By Example) prozor
Operatore, funkcije, izraze

54
Upiti nad bazom podataka
Za pronalaenje odgovarajuih podataka u bazi mogu se
koristiti tabele, ali je to esto veoma zamoran posao.
Umesto toga koriste se upiti pomou kojih se eljeni
podaci mogu pronai zadavanjem odgovarajuih uslova.
Rezultat upita mogu biti podaci iz jedne ili vie tabela.
Da bi se postavili sloeni upiti za precizniju selekciju
podataka, neophodno je dobro poznavanje operatora i
naina njihovog korienja.
Access nudi relacione, logike, matematike, znakovne i
ostale operatore, kao i korienje funkcija.

55
Vrste upita
Select
Total

Action

Crosstab

56
Upit Select
Najea vrsta upita.
Predstavlja upit za izdvajanje podataka.
Koristi se za pronalaenje i izdvajanje
podataka iz jedne ili vie tabela i njihovo
prikazivanje u formi dinamikog skupa iji
se sadraj moe pregledati, analizirati i
aurirati.

57
Upit Total
Predstavlja posebnu verziju upita za
izdvajanje podataka zbirni upit.
Zbirni upiti omoguuju izraunavanje suma ili
zbirnih vrednosti u upitima za izdvajanje
podataka.
Po zadavanju ove vrste upita Access dodaje
red Total u okno QBE (Query By Example).

58
Upit Action
Ovaj tip upita omoguuje:
pravljenje nove tabele (Make Tables)
auriranje podataka u postojeim tabelama.
Za razliku od Select upita kod koga se
izmene mogu praviti samo u jednom po
jednom zapisu, akcioni upiti omoguuju
auriranje vie zapisa u istoj operaciji.

59
Upit Crosstab
Prikazuju zbirne podatke u tabelarnom
obliku.
Generisani prikaz je poput onog koji daje
program za tabelarne proraune, s tim to su
zaglavlja redova i kolona zasnovana na
poljima iz tabele.
Pojedinane elije u rezultirajuem
dinamikom skupu su tabelarne.
60
Mogunosti upita
Uz pomo upita moemo izdvajati podatke iz jedne ili vie
tabela ukoliko ih povezuju kolone sa istim podacima.

Kada se koristi vie tabela istovremeno, Access prikazuje

podatke iz njih u jednom kombinovanom tabelarnom prikazu.

Pri kreiranju upita omogueno je:

biranje polja - mogue je zadati polja koja su potrebna za skup
rezultata upita,
biranje zapisa, tj. koji e zapisi biti izdvojeni u skup rezultata.

Rezultati upita mogu se prikazati sortirani po odreenom

redosledu.
61
Mogunosti upita
Ponekad je potrebno da se u bazi podataka kreira
nova tabela koja e sadrati podatke koji se dobijaju
kao rezultat upita. Ova vrsta upita pravi novu tabelu
na osnovu podataka iz dinamikog skupa.
Dinamiki skup, nastao kao rezultat upita moe da
ima upravo ona polja ili podatke koji su potrebni na
izvetaju ili na obrascu.
Kada se izvetaj ili obrazac zasniva na upitu, svaki put
kada se odtampa izvetaj ili otvori obrazac, upit e
izdvojiti najsveije podatke iz tabela. 62
Mogunosti upita
Upite se mogu koristiti za pravljenje dijagrama,
tj. na osnovu podataka dobijenih upitom moe
se napraviti dijagram, koji e se kasnije koristiti
na obrascu ili izvetaju.
Mogu se praviti i upiti koji se zasnivaju na
skupu zapisa izdvojenih prethodim upitom.
veoma korisno za ad hoc upite, u kojima moe biti
potrebno ponavljanje prethodnog upita sa malo
izmenjenim uslovima.
63
Mogunosti upita
Sekundarni upit (podupit) moe da se koristi
za izmenu uslova, dok primarni upit i njegovi
podaci ostaju nepromenjeni.
Access-ovi upiti mogu da izdvajaju podatke iz
iroke lepeze izvora:
mogu se postavljati upiti nad podacima koji se
nalaze u dBase, Paradox, Btrieve i Microsoft
SQL Server bazama podataka.

64
 Kreiranje upita
Query By Example (QBE)
QBE (Query By Example)
Da bi se kreirao upit potrebno je uraditi sledee:
u prozoru baze podataka treba pritisnuti dugme Queries,
na toolbaru kliknuti na dugme New,
Kreirati upit korienjem dijaloga New Query.

U okviru za dijalog New Query mogue je odabrati

pet opcija od kojih su dve najee koriene:
Design View - omoguuje prelazak u QBE (specijalna
aplikacija u Accessu namenjena za jednostavnije kreiranje
upita),
Simple Query Wizard - omoguuje biranje tabela i njihovih
polja koja e se koristiti u konkretnom upitu u samo nekoliko
koraka. 66
Izgled dijaloga New Query

67
QBE (Query By Example)
Kreiranje upita korienjem opcije Design View:
Prvo to se pojavljuje po izboru opcije Design View je dijalog Show Table
koji prikazuje sve tabele i upite u bazi podataka.
Izbor odreene tabele ili vie njih, vri se klikom na taster Add

68
 QBE (Query By Example)
Kada pritisnete tater Close naiete se u QBE (Query By Example)
prozoru.
Prozor se sastoji od dva dela:
U gornjem se nalaze tabele koje ste u prethodnom dijalogu izabrali.
Donji prozor sastoji se od nekoliko redova korisnih za sastavljanje
upita:
Field - U ovaj red se upisuju ili dodaju imena polja
Table - U ovom redu se prikazuju imena tabela iz kojih potiu polja
Sort - U ovom redu se zadaje nain sortiranja podataka iz upita
Show - Ovo polje je za potvrivanje i odreuje da li e polje biti
prikazano ili ne
Criteria - U ovaj red se upisuje prvi red uslova za izdvajanje zapisa
Or - Ovo je prvi sledei red u koji se mogu uneti dodatni uslovi za
izdvajanje zapisa
69
 QBE (Query By Example)

Da bi obeleio koje tabele su povezane Access koristi linije.

Linija koja spaja dve tabele je spoljna linija.
70
QBE (Query By Example)
Da bi se dodale nove tabele potrebno je pomeriti
pokaziva mia u gornje okno i pritisnuti desni taster
priliko ega e se otvoriti meni u kojem treba odabrati
opciju Show table.
Izbor tabele se vri duplim klikom na njeno ime.
Tabela se moe najjednostavnije obrisati
selektovanjem tabele klikom ili na nju ili na neko njeno
polje, i pritiskom tastera Delete.

71
QBE (Query By Example)
Nakon izbora tabela koje e uestvovati u upitu, neophodno je
izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Field donjeg
prozora Table Query-a.
Polja se mogu izdvajati jedno po jedno, moe se vriti odabir
vie polja istovremeno, ili jednostavno izabrati sva polja. Za to
se mogu koristiti tastatura ili mi.
Prethodno selektovana polja prenose se u red za izbor polja ili
se biraju sa padajue liste u redovima Field, odnosno Table.
Za selektovanje vie polja istovremeno koriste se funkcijski
tasteri Ctrl i Shift.

72
QBE (Query By Example)
Osim pojedinanog dodavanja polja, u QBE okno
mogu se umetnuti i sva polja tabele istovremeno.
Access nudi dve metode izbora svih polja:
prevlaenjem svih polja kao grupe,
biranjem referentne oznake za sva polja-zvezdice (*).

Ukoliko se upit sastoji od polja dve ili vie tabela

postupak je isit, dodamo eljena polja iz prve tabele,
potom iz druge ...
Najjednostavniji nain je odabrati grupu polja i
prevui ih nadole u QBE okno.
73
QBE (Query By Example)
Za zadavanje uslova koje slogovi moraju da
ispunjavaju koristi se red Criteria.

Uslovi za polja tekstualnog tipa:

Zadaju se upisivanjem primera vrednosti podatka koji bi
trebalo da se nalazi u tom polju.
Moe se koristiti i negacija Not ispred nekog teksta, u tom
sluaju bie selektovani svi slogovi koji ne sadre tu vrednost.

Uslovi za numerika ili datumska polja:

Zadaju se korienjem operatora za uporeivanje, kao to su
vee (>), manje (<), jednako (=).
74
Nain prikaza upita
Design View - standardni QBE prikaz upita
Table View - prikazuje se sadraj dinamikog
skupa u tabelarnom obliku
SQL View prikazuje izgled SQL komande
kojom je realizovan upit
Neke upite mogue je kreirati jedino pomou SQL-a.

75
Tabelarni prikaz rezultata upita
(Table View)

76
SQL prikaz upita (SQL View)

77
Dijalog Join Properties
Tabele nee automatski biti povezane ukoliko
to nije uinjeno na nivou baze podataka, ili
ako je iskljuena opcija AutoJoin.
Da bi se povezale dve tabele potrebno je u
oknu Table/Query odabrati polje prve tabele,
koje treba da bude u spoju, i prevui ga na
tabelu i odgovarajue polje, koje treba da
bude drugi deo spoja.

78
Dijalog Join Properties
Promena vrste spoja vri se odabirom spoljne
linije i duplim pritiskom na nju, prilikom ega
e se pojaviti okvir za dijalog Join Properties.
Okvir za dijalog Join Properties podeljen je
na dva dela:
etiri padajue liste,
tri dugmeta za opcije.

79
Dijalog Join Properties
Opcije dijaloga Join Properties:
1. Only Include Rows Where the joined fields from both
tables are equal (ukljuiti iz obe tabele samo one slogove u
kojima je sadraj spojnih polja jednak).
Ova opcija nalae Access-u da iz obe tabele izdvoji samo zapise u
kojima spojna polja sadre iste vrednosti.
Ovo su jednakovredni ili unutranji spojevi.

2. Include ALL Record Form ime prve tabele and only

those records from ime druge tabele where the joined
fields are equal (obavezno je ukljuivanje svih zapisa iz prve
tabele i samo onih zapisa iz druge tabele u kojima je sadraj
spojnih polja jednak).
Ako se kao prva koristi tabela, Artikal, a kao druga tabela
StavkaKataloga, bie prikazani svi artikli (ak i oni kojih nema u
katalogu) i samo one stavke kataloga koje imaju odgovarajui artikal.
Ovo su desni spoljni spojevi. 80
Dijalog Join Properties
Opcije dijaloga Join Properties (nastavak):
3. Include ALL records form ime druge tabele and
only those records from ime prve tabele where
the joined fields are equal (ukljuiti sve zapise iz
druge tabele i samo one zapise iz prve tabele u kojima je
sadraj spojnih polja jednak).
Ako se kao prva koristi tabela, StavkaKataloga, a kao druga
tabela Artikal, bie prikazani sve stavke kataloga i samo oni
artikli koji se nalaze na tim stavkama.
Ovo su levi spoljni spojevi.

81
Izgled dijaloga Join Properties

82
Definisanje uslova
Access omoguuje rad samo sa pojedinim delovima tabele, tj.
samo sa slogovima koji ispunjavaju odreene uslove.
Uslovi se postavljaju u kolonama odgovarajuih polja u redu
Criteria.
Za pravljenje upita koji e izdvojiti slogove koji ispunjavaju
istovremeno vie uslova vezanih za razliita polja, potrebno je
za svako polje zadati uslov i sve te uslove staviti u jedan isti red
(koji ih povezuje logikim i).
U sluaju upita koji bi trebalo da vre izdvajanja slogova koji
ispunjavaju bilo koji od navedenih uslova, uslovi za svako polje
se smetaju jedan ispod drugog ili povezuju operatorom Or.

83
Operatori, funkcije, izrazi
Operatori
Operatori su pored funkcija i izraza osnovni delovi
Access-ovih operacija.
Koriste se u operacijama kao to su:
postavljanje standardnih (default) vrednosti,
zadavanje uslova prilikom unosa vrednosti u tabele,
korienje uslova u upitima,
postavljanje izraunatih polja na obrasce i
dodavanje objekata za sumarne operacije na izvetaje.

85
Operatori
Operatori omoguuju:
izvravanje raunskih operacija,
poreenje vrednosti,
spajanje znakovnih nizova i
sastavljanje sloenih relacionih izraza.

Korienjem operatora nalae se Access-u da izvri

odreene operacije nad jednim ili vie operanada.

86
Pregled operatora

87
Funkcije
Funkcije predstavljaju ve napisane kratke
programe koji po definiciji uvek daju povratne
vrednosti.
Povratne vrednosti funkcije se dobijaju primenom
odreenih raunskih operacija, poreenjima ili
nekim drugim izraunavanjima koje funkcija obavlja.
U Access je ograeno na stotine standardnih
funkcija koje se koriste u tabelama, upitima,
obrascima i izvetajima.
88
Osnovne vrste funkcija
Funkcije za rad sa datumima i vremenom
Now ( ) - daje tekui datum i vreme: 3.4.02 12:22:34.
Time ( ) - daje tekue vreme: 12:22:34
Date ( ) - daje tekui datum, npr.3.4.02

Finansijske funkcije (SQL)

Avg ( ) - izraunava prosek
Sum ( ) - izraunava ukupan zbir

89
Osnovne vrste funkcija
Matematike funkcije
Int ( ) - daje celobrojni deo ulazne vrednosti, tj. zaokruuje
na prvu manju vrednost
Fix ( ) - daje celobrojni deo negativne vrednosti.
Sqr ( ) - izraunava kvadratni koren ulazne vrednosti.

Funkcije za rad sa znakovnim nizovima-

stringovima
Left ( ) - daje zadati broj znakova sa poetka niza.
Right ( ) - daje zadati broj znakova od kraja niza.
Len ( ) - daje duinu (broj znakova) znakovnog niza.
Lcase ( ) - pretvara slova ulaznog niza u mala.

90
Izrazi
Za postavljanje odreenog uslova ili
izraunavanje vrednosti odreenog polja
koriste se izrazi.
Izrazi mogu biti jednostavni ili sloeni.
Izrazi mogu da sadre razne kombinacije
operatora, imena objekata, funkcija i
konstanti.

91
Izrazi
Izrazi se mogu sastojati iz sledeih elemenata:
Operatori (+,-,<,>,=,*,And,Or,Not,Like,) pokazuju koja e
vrsta akcije biti izvrena nad jednim ili nad vie elemenata
izraza.
Imena objekata - predstavljaju postojee objekte.
Funkcije - mogu se koristiti ugraene Access-ove funkcije
ili samostalno kreirane.
Literali - vrednosti koje se unose u izraz, mogu da budu
brojevi, znakovni nizovi ili datumi. Access ih koristi u istom
obliku u kom su uneeni, bez izmene.
Konstante (Yes, No, Null, True, False).

92
Rad sa obrascima
(Forms)
Rad sa obrascima
Kreiranje i korienje obrazaca
Kontrolnih objekata i njihove osobine

Kreiranje Kontrolne Table (SwitchBoard)

94
Rad sa obrascima
Uloga obrazaca je dvojaka:
prikaz podataka i
unos istih.
Obrasci se koriste za efektno prikazivanje sadraja
tabela i upita.
Prilikom unosa obrasci omoguuju proveru unetih
podataka, a i samom operateru olakavaju unos jer
omoguuju da se isti obavi na najprirodniji nain.

95
Kreiranje i korienje obrazaca
Obrazac omoguuje prikazivanje sadraja jednog ili vie
zapisa, ak i svih njihovih polja istovremeno.
Obrasci su korisni za prikaz podataka u formatiranom obliku,
kao i za unoenje, auriranje i brisanje podataka.
U Access-u postoji est osnovnih vrsta obrazaca:
Obrazac sa poljima rasporeenim u kolone
Tabelarni obrazac
Tabelarni prikaz
Glavni/Podobrazac
Obrazac za izvedene tabele
Dijagram

96
 Kreiranje obrazaca
Obrasci se kreiraju korienjem New Form dijaloga.
Dijalog New Form se aktivira izborom opcije Forms u
listi objekata, a zatim klikom na ikonicu New toolbar-a.
Najlaki nain za kreiranje jednostavnih obrazaca je da
se u dijalogu New Form izabere jedne od AutoForm
opcija; tako se moe za tren oka napraviti obrazac.

97
Kreiranje obrazaca
Neto sloeniji nain za pravljenje obrazaca je
korienjem arobnjaka za obrasce (Form Wizards).
Form Wizard postavlja niz pitanja u vezi sa eljenim
obrascem, a zatim ga sam automatski pravi.
Ovako kreirani obrasci se retko koriste u finalnoj
verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za
pravljenje sloenijih formi.
Form Wizard omoguuje pregled (preview) svih
unetih izmena kako bi se sagledao uticaj uinjenog
izbora na konaan rezultat.

98
Izgled dijaloga New Form

99
Kreiranje obrazaca
Ostale opcije za kreiranje obrazaca koje se nude u
okviru NewForm dijaloga su:
Design View - prikazuje se potpuno prazan obrazac
od kojeg se kree u prozoru za oblikovanje obrazaca.
Chart Wizard namenjen za pravljenje obrasca sa
dijagramom.
PivotTable Wizard namenjen formiranju Excel-ove
izvedene tabele.

100
Kreiranje obrazaca
Na obrazac se primenjuju iste tehnike za
manipulisanje zapisima koje se koriste u tabelarnom
prikazu. Jedina razlika je to se kod obrazaca
prikazuje jedan po jedan zapis.
Iako su za tampanje prvenstveno namenjeni
izvetaji, moze se odtampati i jedan ili vie zapisa
koje obrazac prikazuje, tano onako kako oni
izgledaju na ekranu.
Najjednostavniji nain za tampanje obrazaca je
pomou opcije File -> Print ili pritiskom na dugme
Print na paleti sa alatkama.

101
Kontrolni objekti
Kontrolni objekti su svi objekti koji mogu da se
postave na obrazac ili izvetaj.
U kontrolne objekte spadaju:
natpisi (labele),
polja za unos teksta,
liste,
izraunata polja,
slike,
grafikoni,
dugmad za opcije ...

102
Kontrolni objekti
U kontrolne objekte se mogu unositi vrednosti ili
se pomou njih mogu prikazivati odreeni
podaci.
Na jednom obrascu ili izvetaju moe da bude
veliki broj raznih vrsta kontrolnih objekata.
Neki od njih mogu da se prave pomou kutije sa
alatkama Toolbox-a.

103
Izgled Toolbox-a u Access-u

104
Kontrolni objekti
Oni mogu biti vezani za konkretan sadraj u
tabeli ili delimino nezavisni.
Po tom pitanju razlikuju se:
vezani,
nevezani i
izraunati kontrolni objekti.

105
Vezani kontrolni objekti
Vezani su za konkretan sadraj polja u
tabelama.
Kada se unese vrednost u jedan vezani
kontrolni objekat Access automatski aurira
sadraj odgovarajueg polja tabele u
tekuem zapisu.

106
 Nevezani kontrolni objekti
Nevezani kontrolni objekti zadravaju vrednost koja se
unosi, ali ne auriraju polja tabele.
Koriste se za:
prikazivanje teksta,
prosleivanje vrednosti makroima,
uvanje OLE objekata koji nisu smeteni u tabelu nego
na sam obrazac ili izvetaj.
Poznati su kao promenljive ili memorijske promenljive.

107
Izraunati kontrolni objekti
Izraunati kontrolni objekti se zasnivaju na
izrazima kao to su funkcije ili prorauni.
Oni su i nevezani jer ne auriraju polja tabele.
Imaju veliku primenu u poveanju preglednosti i
brzoj obradi podataka.

108
 Primer kontrolnih objekata
Polja za unos
labele vrednosti

Dugmad za opcije 109

Kontrolni objekti
Osnovne kontrolne objekte predstavljaju dva najee
koriena kontrolna objekta i u obrascima i u
izvetajima.
Prilikom dizajniranja putem AutoForm ili AutoReport
Access skoro uvek kreira samo objekte ova dva tipa.
U ovu grupu spadaju objekti tipa:
Label (Natpis) - prikazuje zadati tekst u obliku natpisa
Text Box (polje za tekst) - podaci se upisuju, menjaju ili
briu u poljima za tekst

110
Kontrolni objekti
Kada se objekti Label i TextBox koriste u kombinaciji sa
drugim kontrolnim objektima treba se pridravati sledeih
pravila:

111
Sloeni kontrolni objekti
Sloeniji kontrolni objekti slue za unoenje
podataka i obezbeivanje ispravnosti i nalaze se u
opcijama More Controls u Toolbox-u.
Neki od njih su:
Check box
Combo box
Option group
Toggle buton
Command button
List box ...

112
Primer sloenih kontrola

113
Sloeni kontrolni objekti
Toggle Button (prekida, preklopnik)
iskljuivo se koristi uz polja koja sadre logiki tip
podataka (Yes/No).
ovo je dugme sa dva stanja, izboeno ili pritisnuto
na kome se umesto teksta obino nalaze slike ili
ikone koje oznaavaju pojedina stanja dugmeta.

114
Sloeni kontrolni objekti
Option Button (dugme opcije)
Poznato i kao radio dugme.
Ima oblik kruia unutar kojeg se moe nalaziti
taka.
Ukoliko se unutar kruia nalazi taka to znai da
je opcija ukljuena ili da vai.

115
Sloeni kontrolni objekti
Check box (polje za potvrivanje)
ima dva stanja: ukljueno i iskljueno.
kada se unutar kvadratia nalazi znak potvrde, to znai da
je opcija ukljuena, a ako je kvadrat prazan opcija je
iskljuena.

Combo box (padajua lista)

omoguuje izbor jedne od ponuenih vrednosti, ali
dozvoljavaju i unos novih.
unos je mogue izvriti na dva naina: procesom
selektovanja ili direktnim unoenjem podataka.
ove liste zauzimaju manje prostora na obrascu, a otvaraju
se samo u toku procesa unoenja podataka.
116
Sloeni kontrolni objekti
Option group
Koriste se za biranje samo jedne od mogunosti.
Sadre nekoliko preklopnika, dugmadi opcija ili
polja za potvrivanje koja deluju u sprezi.
U svakom trenutku samo jedno od dugmadi moe
da bude pritisnuto, osim kada grupu ine polja za
potvrivanje.
Preporuljivo je da grupa sadri najvie etiri do
pet lanova, a za vei broj koriste se padajue
liste.
117
Sloeni kontrolni objekti
List box (lista)
Prikazuje listu unapred zadatih vrednosti, nije
mogue unoenje novih vrednosti.
Prikazuje podatke na ekranu na slian naina kao
padajui meni (combo box), s tom razlikom to je
lista uvek otvorena.
Odreena stavka liste moe da se selektuje kada
se na nju postavi pokaziva mia i pritisne Enter.
Kada se izabere jedna od stavki njena vrednost
se prosleuje polju za koje je lista vezana.

118
Sloeni kontrolni objekti
Command Button (komandno dugme)
Pritiskom na ovo dugme poziva se makro ili pokree
izvravanje nekog programa radi preduzimanja
odreene akcije.

Subform/Subreport (podobrazac/podizvetaj)
Prikazuje drugi obrazac ili izvetaj unutar glavnog
obrasca ili izvetaja

Tab Control (grupa kartica)

Moe da prikae vie kartica okvira za dijalog ime se
omoguuje poveanje preglednosti i uteda prostora
na ekranu. 119
Primeri sloenih kontrolnih objekata

List Box

Combo Box
Command Button

120
Dodatni kontrolni objekti

Posebnu grupu kontrolnih obekata ine:

grafiki kontrolni objekti,
objekti za rad sa slikama,
objekti za rad sa zvunim zapisima i
objekti za rad OLE objektima.

121
Dodatni kontrolni objekti
U ovu grupu kontrolnih objekata spadaju:
Image (slika)
prikazuje bit mapiranu sliku pri emu troi veoma malo resursa;
Unbound object frame (okvir za nevezani objekat)
sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja nije vezana za polje tabele.
moe da sadri dijagram, sliku, zvuni ili video zapis;
Bound object frame (okvir za vezani objekat)
sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja je vezana za polje tabele;
Line (linija zadate debljine i boje)
najee se koristi za razdvajanje grupe objekata;
Rectangle (pravougaonik)
njegova boja i veliina moe da se zada, moe da bude popunjen ili
prazan.
koristi se za isticanje pojedinih delova obrazaca ili izvetaja;
Page break (prelom strane)
obino se koristi u izvetajima za bezuslovan prelazak na narednu
stranu. 122
Kreiranje kontrolnih objekata
Postoje dva naina za kreiranje kontrolnih objekata:
pritiskom na dugme u kutiji sa alatkama (toolbox) i
dodavanjem novog nevezanog kontrolnog objekta na
ekran;
prevlaenjem polja iz prozora sa listom polja da bi se
dodao vezani kontrolni objekat.
Prozor sa listom polja prikazuje polja tabele ili upita na osnovu
kog se pravi obrazac.
Lista polja se prikazuje (ako nije automatski ukljuen) izborom
opcije Field List u okviru glavnog menija View.

123
Kreiranje kontrolnih objekata
Postavljanjem kontrolnog objekta u prozor za oblikovanje
obrasca moe da se radi sa njim.
Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima
i u sredini stranica pojavljuje se etiri ili osam ruica za
pomeranje (slika).

124
Kreiranje kontrolnih objekata
Ruica u gornjem levom uglu koja je oblika kvadratia i
neto je vea od ostalh, slui za pomeranje objekta, dok
ostale slue za podeavanje veliine objekta.
Veliina kontrolnih objekata moe da se menja
povlaenjem jedne od manjih ruica to omoguava
poveanje ili smanjenjenje irine i visine.
Prilikom modelovanja obrasca ili izvetaja aktivirana je
alatka Select Object (strelica ili pokaziva), koja se
koristi za biranje kontrolnog objekta.
Istovremeni izbor vie kontrolnih objekata vri se
korienjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja.

125
Poravnavanje grupe objekata
Opcija meni Format > Align slui za poravnjavanje
nekoliko kontrolnih objekata:
Left - poravnava leve ivice grupe izabranih objekata sa
levom ivicom najvie u levo pozicioniranog objekta iz grupe.
Analogno opciji Left vri se poravnjavanje pomou opcija
Right, Top i Bottom i to sa desnom, gornjom i donjom
ivicom objekata, respektivno.
To Grid poravnava gornje leve uglove grupe izabranih
objekata sa najbliom takom mree.

126
Poravnavanje grupe objekata
Da bi se izvrilo poravanavanje grupe
objekata potrebno je prvo selektovati eljenu
grupu.
Selektovanje se vri tako to se sve vreme
dok se biraju objekti (klikom na eljeni
objekat) dri pritisnut taster Shift.

127
Podeavanje veliine objekta
Izbor opcije Format-Size nudi nekoliko mogunosti
za podeavanje veliine objekta, i to na osnovu:
vrednosti podataka,
mree (grid) i
veliine drugih objekata.

Grupisanjem kontrolnih objekata moe da se bira i

formatira vie njih istovremeno.
Za formiranje grupe bira se jedan po jedan pritiskom mia i
dranjem pri tom tastera Shift.
Poto se izaberu eljeni objekti u meniju se bira opcija
Format-Group.
128
Podeavanje veliine objekta

129
Podeavanje veliine objekta
Opcije za podeavanje veliine objekata:
To Fit - podeava visinu i irinu objekta prema njihovom
sadraju tako da se vidi ceo sadraj.
To Grid - menja dimenzije izabranih objekata tako da se
njihovi uglovi poklope sa najbliim takama mree.
To Tallest - podeava visinu izabranih objekata tako da svi
imaju istu visinu i to jednaku visini najvieg meu njima.
To Shortest - podeava visinu izabranih objekata tako da
svi imaju istu visinu jednaku visini najnieg meu njima.
To Widest - podeava irinu izabranih objekata tako da svi
imaju istu irinu kao i najiri meu njima.
To Narrowest - podeava irinu izabranih objekata tako da
svi imaju istu irinu kao i najui meu njima.
130
Svojstva
Svojstva (Properties) su obeleja kontrolnih objekata, polja ili
baze podataka koja imaju imena i ije vrednosti odreuju
karakteristike i ponaanje kontrolnog objekta, polja ili objekta
baze podataka.
Svojstvo moe da odredi vizuelne karakteristike objekta, njegovo
funkcionalno ponaanje kao i informacije vezane za sadraj koji
e se u njemu nalaziti.
Imena i vrednosti svojstava se prikazuju na listu koji se zove i
prozor svojstava:
Mogu se sagledavati sve osobine istovremeno (kartica All), ili
odreena grupa to je praktinije.
Leva kolona sadri imena svojstava, a u desnu se upisuju
vrednosti svojstava.

131
Svojstva
Aktiviranje prozora sa svojstvima izvrava se klikom na desni
taster mia nad kontrolnim objektom ija se svojstva ele
definisati i izborom opcije Properties.

132
Svojstva
Svojstva iz grupe Format utiu na izgled objekta.
Tu spadaju: font, veliina, boja, specijalni efekti, ivice ...
Ova stvojstva odreuju nain na koji e biti prikazan
sadraj objekta kao i za koje e polje tabele/upita objekat
biti vezan.
U grupi Event su svojstva koja su u vezi sa
odreenim dogaajima, kao to su:
pritisak na taster mia,
dodavanje novog zapisa,
pritisak na taster na koji bi trebalo definisati odziv.
Other svojstva utiu na ostale karakteristike objekta
(ime ili tekst opisa...)
133
Svojstva
Spisak svojstava za obrasce je dug ali su najee
koriene opcije:
Caption za izmenu teksta u naslovnoj liniji pri radu sa
obrascem;
Default View za odreivanje naina prikaza kada se
aktivira obrazac; ova opcija obuhvata dve podopcije:
Single Form (jedan zapis po strani)
Continuous Form (onoliko zapisa po strani koliko moe
da stane);
Allow Edits dozvoljava ili spreava izmenu podataka;
Allow Delitions i Allow Additions dozvoljava ili spreava
brisanje postojeih i dodavanje novih slogova;
Record Selectors definie prikazivanja vertikalne palete
biraa zapisa;
134
 Svojstva
Najee koriena svojstava za obrasce (nastavak):
Border Style definie stil okvira obrasca i nudi opcije da obrazac bude:
None (bez okvira),
Thin (tanak okvir koji ne omoguuje menjanje veliine prozora),
Sizable (standardna vrednost) ili
Dijalog tipa (debeo okvir za dijalog sa naslovnom linijom koja se ne menja);
Picture opcija sadri ime datoteke sa rasterskom slikom koja slui kao
pozadina obrasca;
Picture Type sadri dve podopcije:
Embeded (slika se ugrauje u obrazac kao deo baze podataka)
Linked (slika se povezuje sa obrascem i pamti se lokacija gde se nalazi)
Record Sourse koja definie izbor podataka koji se prikazuje u
obrascu (tabela ili upit).
135
Zaglavlje obrasca
Na obrazac se moe ugraditi vie vrsta zaglavlja
(Header) i podnoja (Footer):
Form Header (zaglavlje obrasca) se pojavljuje na vrhu
svake strane prikaza i tampanog obrasca,
Page Header (zaglavlje strane) se javlja samo na
tampanom obrascu-posle zaglavlja,
Page Footer (podnoje strane) se javlja samo na
tampanom obrascu-ispred podnoja,
Form Footer (podnoje obrasca) se pojavljuje u dnu svake
strane prikaza i tampanog obrasca.

136
Zaglavlje obrasca
Da bi se napravilo zaglavlje i u njega uneo
odgovarajui tekst potrebno je:
otvoriti odgovarajui obrazac,
izabrati opciju View -> Form Header/Footer za
prikaz zaglavlja i podnoja obrasca,
izabrati natpis koji se prebacuje u Form Header ili
u njega uneti novi tekst,
podesiti veliinu zaglavlja i podnoja.

137
Kontrolna Tabla (Switchboard)
Kada pravite aplikaciju u Access-u koju e
koristiti neki drugi korisnik, potrebno je napraviti
forme, ali i obezbediti mehanizam za
jednostavno kretanje kroz forme.
Access obezbedjuje jedan takav mehanizam u
formi Kontrolne table (Switchboard):
aplikacija se pokree prikazivanjem Switchboard-a.
Switchboard moe da se kree kroz ostale forme, i
tako omogui korisniku laki rad sa aplikacijom.

138
Kreiranje Kontrolne table
(Switchboard)
Najlaki nain da se kreira Switchboard je
korienjem Switchboard Wizard-a. To moete
uraditi na sledei nain:
Izaberite Tools | Database Utilities | Switchboard
Manager.
Ukoliko niste kreirali switchboard za aplikaciju, pojavie
se poruka Switchboard Manager-a, koji trai da ga
kreirate.Izaberite Yes.
Prikazae vam se Switchboard Manager dijalog.
Primetiete da je Access automatski kreirao Main
Switchboard.

139
Switchboard Manager

140
Kreiranje Kontrolne Table
(Switchboard)
Dodajte dodatne Switchboard-e, tako to e te
pritisnuti na New, pojavie se Create New dijalog

141
Kreiranje Kontrolne Table
(Switchboard)
Da bi ste dodali forme koje ste kreirali, izaberite
Switchboard kome pripada data forma i pritisnite
Edit.

142
Kreiranje Kontrolne Table
(Switchboard)
Podeavanje autostarta Switchboard-a:
Idite na Tools | Startup
Unesite naziv aplikacije u polje Application Title
Izaberite formu koju elite da prikaete
Potvrdite sa OK.

143
Dijalog Startup

144
 Pravljenje izvetaja
Izvetaji
Pravljenje izvetaja pomou arobnjaka
Izvetaji
Poslednji korak u projektovanju baze podataka, uz
pomo Access-a, je pravljenje izvetaja.
Slino obrasima, koriste se za prikaz podataka, ali
za razliku od obrazaca, izvetaji se ne prikazuju na
monitoru ve na papiru.
Dakle izvetaji su specijalizovani oblik prikazivanja
podataka iz upita i tabela prilagoen tampi.
Njima se mogu prikazati sumarni podaci, rezultati
statistike obrade podataka ili predstaviti podaci u
grafikom obliku.
146
Izvetaji
U savremenom poslovnom svetu koriste se sledee
vrste izvetaja:
Tabelarni izvetaji - podaci se tampaju u redovima i
kolonama, grupisani su i izraunavaju se ukupni zbirovi,
kao varijante mogu se dobiti meu zbirovi.
Stubini izvetaji - lie na obrasce i mogu da izraunavaju
ukupne zbirove, sadre dijagrame.
Izvetaji za tampanje cirkularnih pisama.
Izvetaji za tampanje nalepnica sa adresama - ova
vrsta izvetaja omoguuje tampanje potanskih adresa u
vie stupaca ili izvetaja sa hijerarhijskim prikazom
podataka.

147
Izgled izvetaja

148
Izvetaji
Najee u izvetajima nisu dovoljni samo
jednostavni tabelarni prikazi, ve i grupisanja,
sortiranja, izdvajanja.
Planiranje izvetaja poine mnogo pre nego
to se napravi izvetaj.

149
Izvetaji
Za dobro dizajnirane i osmiljene izvetaje potrebno
je pratiti sledea pravila:
Definisanje izgleda izvetaja - pravi se skica izvetaja na
papiru na koji se okvirno rasporeuje prostor gde e biti
smeteni podaci, zaglavlja i totali. Ve u ovom koraku je
neophodno odrediti naine na koje e se vriti eventualna
grupisanja i sortiranja.
Pridruivanje podataka rasporeivanje konkretnih
podataka (polja iz tabele ili upita) koji e se nalaziti u
izvetaju. Kao izvor podataka obino se koriste sadraji
tabela ili specijalno napravljeni upiti.

150
Izvetaji
Pravila za dobro dizajnirane i osmiljene izvetaje
(nastavak):
Sastavljanje izvetaja u Access prozoru za oblikovanje
izvetaja - nakon sastavljanja koncepta izvetaja potrebno je
to i tehniki kreirati korienjem Report Writer-a.
Pregledanje i tampanje sadraja izvetaja - na kraju se
preporuuje probno tampanje, radi provere i lakeg
uoavanja eventualnih greaka.
Posebna panja mora se voditi o dimenizijama papira, jer se
esto deavaju problemi sa marginama, neophodna je
provera opcije Page Setup da bi se otklonile eventualne
greke.
151
Kreiranje izvetaja
U Accessu je mogue napraviti svaki od pomenutih
tipova izvetaja.
arobnjaci (Wizards) za izvetaje pojednostavljuju
postupak razmetanja polja tako to najpre vizuelno
postavljaju niz pitanja o eljenom izvetaju, a onda ga
automatski prave.

Izvetaji se prave klikom na ikonicu Reports a zatim na

opciju New. Nakon toga starovae se prozor New
Report, koji vam omoguuje da na est razliitih naina
pravite izvetaje.

152
Izgled dijaloga New Report

153
Kreiranje izvetaja
Opcije dijaloga New Report:
Design View - prikazuje prazan prostor za oblikovanje
izvetaja kao polaznu osnovu,
Report Wizard - pokree arobnjaka za izradu izvetaja
koji pravi izvetaj postavljajui brojna pitanja.
Auto Report: Columnar - automatski sastavlja stubini
izvetaj,
Auto Report: Tabelar - automatski sastavlja tabelarni
izvetaj,
Chart Wizard - pokree arobnjaka koji pomae u
pravljenju poslovnog dijagrama sa dijagramima,
Label Wizard koji pokree arobnjaka koji pomae u
pripremi potanske nalepnice.
154
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Svaki izvetaj koji pravimo zasniva se na podacima iz
tabele ili upita.
Izbor tabele ili upita ija e se polja nalaziti na izvetaju
vri se u podnoju poetnog dijaloga za pravljenje
izvetaja New Report.
Nakon izbor tabele/upita na sledeem ekranu je
potrebno izabrati polja koja e uestvovati u stvaranju
izvetaju.
Dovoljno je selektovati polje, pritisnuti strelicu (>) i automatski to
polje e se nai u susednom przozoru.
Polje moete i izbaciti pritiskom na strelicu u suprotnom smeru
(<).
Klikom na Next prelazimo na sledei prozor.
155
Izgled prvog ekrana dijaloga
Report Wizard

156
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
U sledeem ekranu dijaloga zadaju se instrukcije po
kom polju ili poljima se grupiu podaci.
Report Wizard omoguuje da se na izvetaju
definiu od nula do etiri polja za grupisanje
redosled polja za grupisanje moe da se menja pomou
dugmadi za prioritet (Priority), i
dodeljeni prioritet odreuje nivoe u hijerarhiji grupa.

157
Izgled dijaloga
Report Wizard / Group

Grupisanje
zadato
poljem
BrRacuna

158
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Dugme Grouping Options dijaloga sa prethodne
slike omoguuje da se detaljnije izvri grupisanje.
U zavisnosti od tipa polja izabranog za grupisanje,
lista nudi razliite naine grupisanja npr. znakovni,
numeriki, datumski.
Pritiskom na Next, dobijate naredni ekran dijaloga
u okviru koga se zadaje nain sortiranja polja u
izvetaju.
159
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Ako je bar jedno od polja izabranih za prikaz u izvetaju
numeriko, u okviru ekrana za sortiranje pojavljuje se dugme
Summary Options.
Klikom na ovo dugme prelazi se na dijalog u kome se moe
zahtevati:
sumiranje (SUM),
izraunavanje prosene vrednosti (AVG),
odredjivanje najmanjeg (MIN) i najveeg (MAX) zapisa u grupi.

Ako se izabere opcija Detail and Summary izvetaj e

prikazivati sve podatke dok opcija Summary Only na izvetaju
prikazuje samo sumarne podatke.
Ukoliko se potvrdi polje Calculate percent of total for sums
izpod zbira grupe na izvetaju pojavie se procenat koji
predstavlja uee zbira grupe u ukupnom zbiru izvetaja. 160
Izgled dijaloga
Report Wizard / Summary Options

161
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Sledea dva dijaloga utiu na izgled izvetaja.
Prvi od njih omoguava da se zada razmetaj
podataka.
Grupa opcija Layout nudi est moguih naina koji opisuju
Access-u da li treba da:
ponavlja zaglavlje stubaca ili ne,

uvue u desno nie nivoe grupisanja,

da doda linije ili okvire izmeu redova podataka u odeljku
za detalje.
Poto se izabere odreena opcija slika na levoj strani se
menja da bi se videlo delovanje opcije.

162
Izgled dijaloga
Report Wizard / Layout

163
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Pritiskom na Next dobijate drugi dijalog kojim
se zadaje izgled izvetaja, konkretno bira se
stil izvetaja.
Svaki stil nudi drugaije pozadinsko
senenje, veliinu fonta i druge karakteristike
formatiranja.
Kako se izabere opcija slika sa leve strane
pokazuje njeno delovanje.

164
Izgled dijaloga
Report Wizard / Style

165
Kreiranje izvetaja korienjem
arobnjaka (Report Wizard)
Dugme Next slui za prelazak na poslednji ekran dijaloga
arobnjaka Report Wizard.
Ostaje samo da ukucate naslov izvetaja
naslov se prikazuje u izvetaju samo jednom, a ne na poetku
svake strane.
arobnjak sam nudi ime tabele, ali ponueni naslov moe da se
promeni.
Za tim se bira jedna od opcija u donjem delu okvira za dijalog:
Preview the report - Prelazak u reim Print Preview iz koga se
moe pregledati izvetaj i tampati.
Modify the report's design - Prelazak u reim Design View u
kome uz pomo Report Writer-a moe da se menja struktura
izvetaja.
Dugme Finish slui da bi arobnjak zavrio svoj posao i prikazao
izvetaj.
166
tampanje izvetaja
Kada se zavi proces kreiranja izvetaja, jedino to preostaje
jeste tampanje istog, to se moe se izvriti na sledee naine:
pritiskom na dugme File-Print u meniju,
pritiskom na dugme Print u prozoru za pregledanje izvetaja,
pritiskom na dugme File-Print u prozoru baze podataka, poto
se prethodno istakne ime izvetaja.
Struktura izvetaja moe da se snimi na disk u svakom trenutku
izborom opcija:
File-Save,
File-Save As
File-Export

Kada se izvetaj snima na disk po prvi put, javlja se okvir za

dijalog u kome se zadaje ime izvetaja. Okvir za dijalog sam nudi
ime koje arobnjak podrazumeva za izvetaje, a to je Report.
167
 Upoznajte se
sa MS ACCESS-om

kraj