Projektovanje

proizvodnih sistema
Seminarski rad:
Izrada redukcionoh aura
 Projektovanje proizvodnih sistema

U tabeli je dat prikaz fabrike koja se bavi proizvodnjom

redukcionih aura koji se sastoji od 5 proizvoda:
Proizvod Pi Koliina qi Masa mi Vrijednost
Redni
Oznaka Naziv [kom/god] [kg/kom] [kg/god] [KM/kom] [KM/god]
br.
P-053- Redukciona
1 10900 3,86 42074 24,5 267050
3/3 aura
Redukciona
P-059-
2 aura 9100 0,30 2730 22,5 204750
2/10
SKRA
SP,052- Redukciona
3 11400 4,88 55623 26,5 302100
4/3 aura
SP.051- Redukciona
4 14900 2,30 34270 18,5 275650
3/2 aura
Redukciona
5 P.050-4/2 12900 2,00 25800 20,5 264450
aura
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
 Projektovanje proizvodnih sistema
Analiza programa proizvodnje je prvi korak pri projektovanju
proizvodnog sistema.
Postoje tri vrste analiza programa proizvodnje:
1. Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti
2. ABC analiza
3. Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje
 Projektovanje proizvodnih sistema

1. Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti

P.050-4/2
S P.052-4/3
S P.051-3/2
P-053-3/3
16000
P-059-2/10
14000

12000

10000

8000
Koliina

6000

4000

2000

Struktura
 Projektovanje proizvodnih sistema

1. Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti

 Projektovanje proizvodnih sistema

2. Analiza zavisnosti struktura/koliina u programu proizvodnje primenom

ABC metode
Analiza podruja proizvoda ima delove:
najveeg prirasta istog dohotka - deo A
srednjeg prirasta istog dohotka - deo B
najmanjeg prirasta istog dohotka - deo C
Predmetni postupak se izvodi metodom vrednosne analize, pri
emu kao relevantne karakteristike uporeujemo:
koliinu proizvoda
obim proizvoda i
vrednost propizvoda
 Projektovanje proizvodnih sistema
Koliinska ABC analiza
Izvodi se koristei izraz: 100%

90%
0; 15.37
P5
80%
0; 18.41 P4
70%
Red Oznaka
ni br. proizvoda Koliina
P3 P.052-4/3 12900 60%
P1
0; 19.26
P2 SP.050-4/2 14900
50%
P1 SP,051-3/2 11400
P4 P-053-3/3 10900
40%
P5

P-059-2/10

9100
59200
P3 0; 21.79

30%
Red Procentualno
ni Oznaka uee proizvoda 20%
br. proizvoda [%]
0; 25.17
P2
P3
P.050-4/2
SP.052-4/3
25,16891892
21,79054054
10% P2
P1 SP,051-3/2 19,25675676
0%
P4
P5
P-053-3/3
P-059-2/10

18,41216216
15,37162162 A
100

B
 Projektovanje proizvodnih sistema
Masena ABC analiza
Izvodi se koristei izraz:
100% 0; 1.70%

90% 0; 16.07%
P3
Masa
80% P5
Redni Oznaka [kg/ko [kg/go 0; 21.35%
P2
70%
br. proizvoda m] d]
P3 P.052-4/3 2,0 25800 60%
P2 SP.050-4/2 2,3 34270
P1 SP,051-3/2 4,88 55632 50%

P4
0; 26.21%
P4 P-053-3/3 3,86 42074
P5 P-059-2/10 0,3 2730 40%
13,34 160506
30%
Proizvod Procentualno uee
31,66% 20%
P1 0; 34.66%
P4
P2
23,96%
21,35%
10% P1
16,07% 0%
P3
1,54%
P5
100%
A B
 Projektovanje proizvodnih sistema
Vrijednosna ABC analiza
Izvodi se koristei izraz:
100%

90%
0; 15.58
P5
80%
Proiz
vod [KM/k Kolii [KM/g Procentualno 70%
0; 20.13 P4
om] na od] uee
60%
P3 20.5
26.5
12900
11400
264450
302100
20,97792998
22,99086758 50%
P2
0; 20.32
P1
18.5 14900 275650 20,32343988
P2
20,12557078 40%
P4 24.5 10900 267050

P5 22.5 9100 204750 15,58219178

30%
P3 0; 20.98

59200 131400
112.5 100%
0 20%

10%
P1 0; 22.99

0%

A B
 Projektovanje proizvodnih sistema

3. Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje

Redni br. Oznaka Koliina Duina Prenik
proizvoda l/d

P3 P.050-4/3 12900 230 38

6,052632
P2 SP.050-4/2 14900 123 17,7

6,949153
P1 SP,051-3/2 11400 125 26,1

4,789272
P4 P-053-3/3 10900 220 38

5,789474
P5 P-059-2/10 9100 50 17,98

2,780868
61300
 Projektovanje proizvodnih sistema

Dijagram Koliina/Duina
30000
dd

25000

20000

15000
Koliina [kom/god]

10000

5000 P4

P
0
0 50 100 150 200 250
Duina2

P3
P1
P5
P5
 Projektovanje proizvodnih sistema

Dijagram Masa/Duina
j
100000

90000

80000

70000

Masa [kg/gid]
60000

50000
P1 P3
40000

30000

20000

10000 P5 P2 P4
0
0 50 100 150 200 250

Duina [mm]
 Projektovanje proizvodnih sistema
Dijagram Koliina/Prenik
30000

25000

20000

P2
Koliina [kom/god] 15000
P3
10000

PP41
5000

P5
0
15 20 25 30 35 40

Prenik [mm]
 Projektovanje proizvodnih sistema

Dijagram Masa/Prenik
k
90000

80000

70000

60000
P4
50000

Masa
40000

30000
P1 P3
20000
P1
P5
10000

0
15 20 25 30 35 40
P1 Prenik
 Projektovanje proizvodnih sistema
Dijagram Koliina/(L/D)
j
30000

25000

P2
20000

15000

10000

P1 P3
5000
P5 P4

0
2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00 5.50 6.00 6.50 7.00 7.50
 Projektovanje proizvodnih sistema
Dijagram Masa/(L/D)
90000

80000

70000

60000

50000 P3
Masa
40000

30000
P1
P2
20000

P5 P4
10000

0
2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00 5.50 6.00 6.50 7.00 7.50

L/D
 Projektovanje proizvodnih sistema

Na osnovu ABC analize i analize karakteristika kao

proizvod predstavnik je izabran proizvod P1, koji
zauzima podruje A u vrednosnoj, koliinskoj i
masenoj analizia takodje predstavlja i najsloeniji
proizvod.
Redukcija koliina
Redukcija koliina ostalih proizvoda na proizvod
predstavnik izvedena je primenom 2 koeficijenta:
masenog koeficijenta rm i koeficijenta tehnoloke
sloenosti rtii. Redukcija koliina je data sledeom
tabelom:
 Projektovanje proizvodnih sistema

mj
Proizvod qj (kom/god) Sj rm rs r qred
(kg/kom)

3 12900 2 1,4 0,4 1,4 0,56 7224

2 14900 2,3 1,1 0,47 1,1 0,517 7703

1 11400 4,88 1 1 1 1 11400

4 10900 3,86 1,3 0,79 1,3 1,027 11194

5 9100 0,3 1,2 0,06 1,2 0,072 655,2

qred= qred 38176

 Projektovanje proizvodnih sistema
PROJEKTOVANJE POSTUPKA IZRADE PROIZVODA PREDSTAVNIKA

Tehnoloki postupci odreuju koeficijente transformacije, utroke resursa

(materijala, vremena, energije itd.) za dobijanje jedinice proizvoda. Dati
utroci su odreeni tehnikotehnolokim koeficijentima (normativima u
procesu) koji pokazuju koliko jedinica resursa je potrebno utroiti u
postupku promene stanja za jedinicu proizvoda j. Operacioni ciklus
predstavlja vremenski interval u kome se na datom tehnolokom sistemu
izvodi odreena operacija rada. Vreme trajanja jednog operacionog
ciklusa za jedan predmet rada sastoji se iz:
tehnolokog dela vremena trajanja operacije - tii
pripremno zavrnog vremena - tpz
vreme trajanja stanja u otkazu u vremenu trajanja operacije izrade - tuo
Tehnoloki ciklus predstavlja vremenski interval izvoenja svih operacija
rada od trenutka ulaza materijala do izlaza predmeta rada iz proizvodnog
toka. Proizvodni ciklus predstavlja vremenski interval izvoenja
tehnolokih i ostalih delova structure (priprema, upravljanje, odravanje,
zastoj, meuoperaciona vremena, stanja u otkazu i ekanja).
 Projektovanje proizvodnih sistema

Tehnoloki postupak izrade redukcione aure

Teholoki postupak za izradu redukcione aure sastoji se od 16 faza. Osnovni tehnoloki postupci prilikom izrade
cilindarske kouljice su seldei:

Sjeenje
Struganje (poravnanje ela, buenje,zenkovanje )
Struganje (poravnanje, buenje, obaranje ivice)
Struganje (zavrno struganje)
Struganje ( zavrno struganje, struganje u rupi, obaranje ivica)
Glodanje ( glodanje lijeba)
Glodanje ( glodanje ivice na lijebu)
Termika obrada ( cementiranje)
Termika obrada ( pranje)
Struganje ( buenje, struganje u rupi, urezivanje navoja)
Termika obrada ( kaljenje)
Termika obrada ( pranje)
Termika obrada ( pjeskarenje)
Bruenje ( brusiti sredinje gnijezdo)
Bruenje ( brusiti MK3 spoljni zavrno)
Bruenje ( brusiti unutranji zavrno MK2)
Oznaavanje
Runa obrada ( Proiavanje navoja)
 Projektovanje proizvodnih sistema

Razrada elemenata operacija rada

Na osnovu izabranog postupka rada u ovom delu data je razrada
elemenata operacije izrade. U daljem delu dat je redosled izvoenja
operacija rada i zahvati, data je podloga alata, pribora i normi
(vremenski standardi).
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
Projektovanje proizvodnih sistema
 Projektovanje proizvodnih sistema

IZBOR TIPA I VARIJANTE TOKA

Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski
izraen odnos izmeu ukupnih potreba rada neophodnih
za izvoenje svih operacija rada za dati program
proizvodnje (optereenje) i efektivnih mogunosti
strukture sistema (kapacitet), pri emu se u rezultatu
razliitih uticaja javlja karakteristino vreme trajanja
operacija godinje. Na osnovu predhodno izvrenih
analiza i prorauna utvrene su odreene grupe veliina
koje nam omoguavaju da odredimo tip i varijantu toka.
Redukovana koliina predmeta rada: qred=38176
[god/kom],
Reim rada sistema je: Ke = 180000 [god/min],
Optereenje preseka sistema: T= qred tii [min/god]
 Projektovanje proizvodnih sistema

Ke = 180000 min/god
Ti > Ke
Kser= Tii/Ke
Kser = 3510983 /180000 =
19,505 > 1
 Projektovanje proizvodnih sistema

Na osnovu prethodno utvrenih odnosa i vrednosti veliina koje

karakteriu proizvodni sistem utvrenih u prethodnim
analizama programa proizvodnje, moemo utvrditi da sistem
pripada varijanti toka 1.2. U tom sluaju proizvodni program je
ue strukture i neto veih struktura.
Projektovanje
struktura
sistema
Ritam toka
Za uslove varijante toka 1.2 ritam serije definisan je
sledeom formulom:

Rs=Ke/In=3462min/ser
Normativi u
proizvodnom sistemu
- normativ vremena,
- normativ materijala,
- normativ energije,
- normativ alata,
- normativ povrina
Pregled
tehnoloke
opreme
Univerzalni strug D1440
Glodalica XZX6350ZS
Pe za cementaciju
Kada za pranje dijelova
Peskarenje
Brusilica
Odreivanje
vremena trajanja
ciklusa rada
URAVNOTEENJE
SERIJA
 Uravnoteenje je izvedeno na osnovama prilaza
razvijenog za varijantu 1.2 osnovnog modela tokova
u sistemu.
OBLIKOVANJE PROSTORNE
STRUKTURE SISTEMA I TOKOVA
MATERIJALA U PROIZVODNOM
SISTEMU
Oblici tokova u
sistemu
Na osnovu ranije utvrenih odnosa grupa relevantnih
veliina, kriterijuma za izbor i karakteristika varijanti
osnovnog modela poznato je da su prilaz u
oblikovanju i oblik toka meusobno uslovljeni. Pri
datom se u osnovi razlikuju procesni, odnosno
predmetni prilaz u oblikovanju tokova i prekidnost,
odnosno neprekidnost toka kao njihove osnovne
karakteristike.
Oblici tokova u funkciji prostornih
ogranienja

U datom smislu se najee javljaju oblici prostornih

struktura koji uslovljavaju pravolinijski, kruni, L, U, S
oblik toka, oblik nepravilno izlomljene linije ili
kombinovane oblike tokova.
Osnovne podloge za oblikovanje
prostornih struktura sistema

princip minimalnih rastojanja,

princip inteziteta toka,
princip iskorienja prostornih struktura
princip fleksibilnosti
princip sigurnosti rada i
princip integracije tokova.
Zakljuak
U analizi datog programa proizvodnje se premetilo uee proizvoda P1 u podrucju
A u sve tri analize ( vrednosnoj, masenoj i koliinskoj) . Za program proizvodnje je
projektovan proizvodni sistem korienjem pojedinanog prilaza, izborom proizvoda
predstavnika u ovom sluaju proizvoda P1 . Ovim je postignuta znatna uteda u
tehnolokom radu s obzirom da je tehnoloki postupak projektovan samo za
proizvod predstavnik.

Na osnovu utvrenih odnosa i vrednosti veliina koje karakteriu proizvodni sistem

utvrenih u analizama programa proizvodnje, utvreno je da sistem pripada
varijanti toka 1.2.

Prema datom proraunu prikazani sistem proizvodnje za redukcionu auru pripada

prekidnim tokovima sa predmetnim principom razmetaja radnih mesta, odnosno
razmetanjem opreme.
Hvala na panji