GENETIKI USLOVLJENA PONAANJA

I
MENTALNE BOLESTI
Duevnailimentalna bolestje
u najirem smislu svaki
poremeaj funkcijamozgakoji
utie namiljenje,oseajeili
sposobnost osobe da komunicira
sa svojom okolinom.
Duevnoilimentalno zdravlje
je izraz koji se esto upotrebljava
da opie postojanje ili
nepostojanje duevne bolesti.
Osnovni poremeaji raspoloenjasu: depresija,
Osnovni poremeaji raspoloenjasu: depresija,
manija i bipolarni poremeaji.
manija i bipolarni poremeaji.
Depresiju
Depresiju odlikujusimptomi
odlikuju simptomi kao
kaoto
tosusu
tuga,
tuga,
beznadenost,
beznadenost, krivica,malodunost.
krivica, malodunost.
Maniju odlikuju preterana uzbuenost,
Maniju odlikuju preterana
hiperaktivnost, uzbuenost,
oseanje svemoi, odsustvo umora i
hiperaktivnost, oseanje svemoi, odsustvo umora i
potrebe za spavanjem.
potrebe za spavanjem.
Bipolarne poremeaje karakterie smenjivanje faze
manije i faze depresije.
Bipolarne poremeaje
Psihozesu karakterie
teki psihiki poremeajismenjivanje faze
koji dovode do
manije i faze
gubitka depresije.
kontakta sa realnou, u ta spada
izofrenija.
Psihozesu teki psihiki poremeaji koji dovode do
izofreniju odlikuje razgradnja gotovo svih psihikih
gubitka kontakta sa realnou, u ta spada
funkcija i manji ili vei gubitak kontakta sa
izofrenija.
realnou
izofreniju odlikuje razgradnja gotovo svih
 Neurozesu laki psihiki poremeaji ije su
zajednike odlike anksioznost,
neprilagoenost i nezadovoljstvo.
Anksiozni poremeaji su oni kojima je
zajednika anksioznost ili strah koji nema
izvor u realnoj opasnosti.
Izmeu ostalih, tu spadaju generalizovani
anksiozni poremeaj i fobije.
Somatoformni poremeaji se izraavaju u
vidu telesnih simptoma, a jedan od oblika
tih poremeaja je hipohondrija.
Poremeaji linostisu trajni i nefleksibilni
obrasci doivljavanja i ponaanja koji remete
funkcionisanje osobe u raznim oblastima
ivota; poinju da se ispoljavaju najkasnije u
adolescenciji ili u ranom odraslom dobu,a
nisu posledica zdravstvenih problema niti
Psihoaktivne supstance biohemijskim
putem utiu na rad mozga i menjaju
stanje svesti.
Dele se na depresante, stimulanse i
halucionogene.
Depresanti se zloupotrebljavaju zato to
smiruju i izazivaju stanje svemoi i
sigurnosti.
Stimulansi podiu raspoloenje.
Halucionogeni podstiu matu,
izotravaju ulne doivljaje i stvaraju
oseanje zajednitva.
Zloupotreba dovodi do bolesti zavisnosti
koji mogu imati smrtni ishod.
Bipolarni poremeaj
Manino-depresivna psihoza ili bipolarni
afektivni poremeaj je poremeaj
raspoloenja karakterisan ponovljenim
epizizodama povienog raspoloenja,
poveane energije I aktivnosti I
depresije-
Bipolar je ozbiljni zdravstveni poremeaj
sa velikim brojem obolelih, kao I sa
visokom stopom mortaliteta.
U svetu bipolar pogaa 24 miliona ljudi,
a 7 do 1000 stanovnika odrasle
populacije.
Hospitalizacija
Glavni razlozi za bolniko leenje bipolarnih
pacijenata su sledei:
1) Bezbednost pacijenta, odnosno suicidalnost.
2) Dijagnostika evolucija (kada su u pitanju
komorbidni poremeaji, psihijatrijski ili telesni)
3) Brzo pogoravanje stanja ili teina klinike
slike
4) Nemogunost pacijenta da funkcionie u svojoj
sredini.
5) Nagli gubitak socijalne podrke
6) Teka socijalno-egzistencijalna stanja.
Anksioznost
Poremeaji anksioznostisu ozbiljni emocionalni
poremeaji koji ispunjavaju ivot osobe
preplavljujuom anksioznou i strahom koji su
hronini, intenzivni i mogu se progresivno
pogoravati ukoliko se ne tretiraju.
Obuzeti napadima panike, opsesivnim mislima,
nonim morama ili neprestanim zastraujuim
fizikim simptomima, neki ljudi sa poremeajem
anksioznosti postaju zatvorenici u kunom
pritvoru.
Uobiajeno, poremeaji anksioznosti se razvijaju
tokom rane adolescencije ili ranog odraslog
doba.
ADHD-Hiperkinetiki
poremeaj
Hiperkinetiki poremeaj je nemogunost
koncentracije,hiperaktivnosti
nepredvidljivoponaanjekoje se
pojavljuje kod mladia i devojaka tokom
puberteta.
Kod njih postoji potreba za stalnim
kretanjem i fizikimaktivnostima, a est
je pratilac stanja frustracije i
nespretnosti.
To moe izazvati interpersonalne
problemei uopte probleme u socijalnom
funkcionisanju.
Insomnija
Insomnija (nesanica) je poremeaj sna.

Osobe oje pate od insomnije se esto bude I ne

mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspe
uopte.

Najee se ale da ne mogu da sklope kapke

due od par minut ili se prevru u krevetu I bude.

Dovodi do dnevnog ciklusa, tako da insomanici

zamene dan za no(ukoliko su uopte sposobni da
zaspe).

Dovodi do velike psihike I fizike iscrpljenosti I

drastino smanjuje koncntraciju.

Ukoliko se nastavi vie noi, ona oe da postane

 izofrenija
izofrenijailishizofrenija poremeaj koji se
karakterie naglim prekidom misaonog
procesa i veoma emotivnom reakcijom.
Najee se manifestujeslunim
halucinacijama,paranoidnimili udnim
obmanama, ilineorganizovanim govorom i
razmiljanjem, a sve to je praeno znaajnom
socijalnom i poslovnom disfunkcijom.
Poetni simptomi se najee javljaju u ranoj
mladosti.
Dijagnoza se zasniva na posmatranom
ponaanja i na podacima iz pacijentovog ivot.
Smatra se da su doprinosei faktori:genetika
okruenje u
detinjstvu,neurobiologijaipsiholokii
socijalni procesi..
 Opsesivno-kompulzivni
poremeaj (OKP)
Jevrstaneuroze koju karakteriu opsesivne
(prinudne, intruzivne, nametljive)mislii
kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u
pokuaju da se redukuje ili neutralie
nerealanstrah (strepnjailianksioznost).
Osoba obavljaradnjekoje doivljava kao tue,
nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom
porivu,strah, oseanjekriviceistrepnjase
intenziviraju.
Izvrenje prisilnih radnje ili izgovaranje
nekihreidonosi privremeno rastereenje ili
redukciju napetosti istrepnje, ali se potreba za
prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja ime se
ponavlja itav postupak.
Kotardov sindrom
Je retka mentalna bolest u kojim aje
pacijent uveren da je ve mrtav, da ne
postoji ili da je izzgubio svoju krv I
unutranje organe.
Genetika uslovljenost
ovekovog ponaanja
Geni svojom aktivnou utiu na razliite
bioloke procese u organizmu, oni
kontroliu sintezu proteina-enzima.
Osnovne funkcije mozga su omunikacija,
koordinacija, kontrola funkcionisanja
organizma kao celine, ali I sposobnost
razmiljanja I pravilnog rasuivanja
Sve te funkcije mozga su genetiki
uslovljene ali zavise od faktora sredine.
Upravo zbog toga postoje velike razlike u
mentalnim karakteristikama ljudi I
njigovom ponaanju.
Inteligencija
Inteligencija je sposobnost oveka da reava
odreene situacije u kojima se nalaze
Moe se meriti koeficijentom inteligencije
(IQ)
Prosean koeficijent inteligencije je izmeu
80-120.
Iznad 120 je natprosena, ispod 70 je
mentalna zaostalost.
Veina naunika smatra da u razviu
ovekove inteligencije genotip uestvuje sa
oko 50% dok uticaj sredine oko 30%, a
interakcija genotipa I sredine 20%.
Crte linosti
Kao to su temperament, tenost u
govoru, orijentacija u prostoju su vie
pod uticajem genotipa, dok su kritinost,
osetljivost, razmiljanje, memorija vie
pod uticajem sredine.

Talensti takoe imaju genetiku osnovu

Abnormalnosti u ponaanju
Do toga mogu dovesti:
1. Poremeaji u grai I broju hromozoma
2. Mutacije u pojedinim genima
3. Mutacije u poligenima
. Poremeaji u broju I grai hromozoma
koji dovode do mentalne zaostalosti su:
Daunov sindrom. Kod delacija se takoe
sree mentalna zaostalost
. Najvei brojabnormalnosti u ponaanju je
rezultat mutacija u poligenima. Tu
spadaju: izofrenija, manijana depresija
I epilepsija.
Devijatni oblici
Devijatni oblici ponaanja kao to su:
naklonost ka kriminalu, alkoholizam,
homoseksualnost pokazuju isto biu
korelaciju kod mnogozigotnih blizanaca
nego kod dizigotnih, to ukazuje da su te
osobine pod poligenom kontrolom ali
uticaj sredine je na njih znaaj.