Doc.

dr Obrad Spai

PROJEKTNA DOKUMENTACIJA

Oktobar, 2012.
 SADRAJ PREDMETA
1.Definicije osnovnih pojmova vezanih za projektnu
dokumentaciju.
2.Svrha i sadraj generalnog projekta, idejnog
projekta, glavnog projekta i projekta izvedenog stanja.
3.Tehnika dokumentacija sadraj prema namjeni
objekta, svrha i obim razrade.
4.Sadraj tehnike dokumentacije za dobijanje
graevinske dozvole.
5.Sadraj tehnike dokumentacije za graenje
objekata i tehnika dokumentacija izvedenog stanja.
6.Mainski projekti u okviru tehnike doumentacije
tipvi, svrha i sadraj.
7. Elektroprojekti u okviru tehnike doumentacije
tipvi, svrha i sadraj.
8. Projekti elektroenergetike i veza tipvi, svrha i
sadraj.
9. Tehniki elaborati - svrha i sadraj.
10. Kontrola dokumentacije - svrha i sadraj.
11. Nadzor i praenje - svrha i sadraj.
12. Utvrivanje investicione vrijednosti objekta.
13. Definicija pojma Standard.
14. Najznaajniji svjetski i domai standardi.
Literatura:

1. Prof. Dr Martin Bogner i drugi PRIRUNIK ZA

IZRADU PROJEKTNE DOKUMENTACIJE 2.
dopunjeno izdanje, ETA, Beograd 2010.
2. Zakona o planiranju i izgradnji RS
3. Zakon o ureenju prostora i graenju
4. Pravilnik o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije
5. Pravilnik o uslovima za izdavanje ovlatenja za
izradu dokumenata prostornog ureenja, tehnike
dokumentacije i graenjeza fizika i pravna lica
 1. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA VEZANIH ZA
PROJEKTNU DOKUMENTACIJU
Izgradnja objekta je skup radnji koji obuhvata:
Prethodne radove,
Izradu tehnike dokumentacije,
Kontrolu tehnike dokumentacije,
Struni nadzor u toku graenja objekta,
Pripremne radove za graenje i graenje objekta.

Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se

izrauju radi:
Utvrivanja koncepcije objekta (generalni i idejni projekat),
Razrade uslova i naina izgradnje objekta (glavni projekat,
izvoaki projekat, skica objekta),
Potrebe odravanja objekta (projekat izvedenog objekta)
 Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju - lan
63 Tehniku dokumentaciju ine:
A) idejni projekat,
B) glavni projekat,
C) izvedbeni projekat,
D) projekat izvedenog stanja,
E) dokumentacija kontrole kvaliteta,
F) upustva za odravanje i pogon objekata,
G) projekat uklanjanja - za objekte bruto graevinske
povrine preko 400 m2
Zakon o ureenju prostora i graenju ne predvia
Generalni projekat
Generalni projekat je projekat kojim se utvruje:
generalna koncepcija,
tehniko-tehnoloke i ekonomske karakteristike, i
opravdanost izgradnje objekta.

Idejni projekat je projekat kojim se odreuje:

poloaj, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike
objekta,
organizacioni elementi izgradnje objekta,
elementi odravanja objekta i
vrijednost objekta i opravdanost za izgradnju.
Glavni projekat je projekat kojim se utvruje:
Graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione
karakteristike objekta sa opremom i instalacijama,
Tehniko tehnoloka i organizaciona rjeenja za izgradnju
objekta, i
Vrijednost objekta u uslovima njegovog odravanja.

Izvoaki projekat je projekat koji sadri razradu

svih detalja potrebnih za gradnju objekta prema
glavnom projektu.

Projekat izvedenog stanja je projekat koji pokazuje

izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i
odravanja.
 Tehnika kntrola tehnike dokumentacije je provjera
usklaenosti tehnike dokumentacije sa:
Zakonima i drugim propisima,
Standardima,
Tehnikim normativima,
Normama kvaliteta,
koji se obavezno primjenjuju u graenju objekata.

Pripremni radovi pethode graenju objekta i odnose

se na:
Graenje i postavljaje objekata i instalacija privremenog
karaktera za potrebe izvoenja radova,
Obezbjeenje prostora za dopremu i smjetaj graevinskog
materijala,
 Drugi radovi kojima se obezbjeuje:
sigurnost susjednih objekata i
nesmetano odvijanje saobraaja i korienje okolnog
prostora.

Objekat je graevina koja predstavlja fiziku i

tehniko-tehnoloku cjelinu sa svim instalacijama
postrojenjem i opremom:
zgrade svih vrsta,
saobraajni vodoprivredni i energetski objekti,
unutranja i spoljna mrea i instalacije,
objekti komunalne infrastrukture,
poljoprivredni i drugi privredni objekti,
javne zelene povrine,
objekti sporta i rekreacije, itd.
 Graenje objekta je:
izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova,
ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, kao i
rekonstrukcuja objekta.

Rekonstrukcija je izvoenje graevinskih i drugih

radova na postojeem objektu kojima se:
Vri nadziivanje, sanacija, adaptacija ili zamjena
instalacija, ureaja postrojenja i opreme.
Utie na stabilnost i sigurnost objekta.
Mijenjaju bitni konstrukcioni elementi.
Mijenja tehnoloki proces.
Mijenja spoljni izgled.
Utie na bezbjednost susjednih objekata, saobraaja i
ivotne sredine.
Mijenjaju uslovi zatite prirodnog i kulturnog dobra itd.
 Dogradnja je izvoenje graevinskih i drugih radova
kojima se izrauje novi prostor uz postojei objekat i sa
njim ini funkcionalnu ili tehniku cjelinu.

Pomoni objekat je objekat koji slui objektu, a gradi

se na istoj graevinskoj parceli:
barake,
garae,
ostave,
bunari,
ograde itd.

Investitor je lice za ije potrebe se gradi objekat,

odnosno lice koje finansira izgradnju objekta i na ije
ime se izdaje graevinska dozvola.
 2. SVRHA I SADRAJ GENERALNOG PROJEKTA,
IDEJNOG PROJEKTA, GLAVNOG PROJEKTA I
PROJEKTA IZVEDENOG STANJA

Prije poetka izrade generalnog projekta obavlja se

vie prethodnih radova.
U prethodne radove mogu se svrstati i radovi na
prikupljanju i obradi informacija.
Predstavljaju dio tehnike ili ekonomske podloge i
osnove za formiranje i koncipiranje tehnoloko-
proizvodnih procesa.
 Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i
karakternstika objekata, obuhvataju:
istraivanje, izradu, analizu projekata i drugih strunih
materijala,
pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razraivaju:
tehniki,
ekonomski,
tehnoloki,
energetski,
urbanistiki,
geoloki,
geotehniki
seizmiki,
geodetski,
meteoroloki,
 hidroloki,
vodoprivredni
saobraajni uslovi,
uslovi zatite od poara,
zatite ivotme sredine i
drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korienje objekata.

Svi ovi istrani radovi pomau u ispravnoj orjentaciji

pri koncipiranju objekata.

Na osnovu prethodnih radova, izrauje se prethodna

studija opravdanosti.
 Predhodna studija opravdanosti sadri i generalni
projekat i predstavlja osnovu za donoenje odluke o
koncepciji izgradnje objekta.
Studija opravdanosti se radi:
za objekte za koje se mora raditi detaljna analiza
uticaja na ivotnu sredinu,
za objekte koji se nalaze u blizini nepokretnog
kulturnog dobra od velikog znaaja i
za objekte koji e se graditi u etapama.

Studije opravdanosti se mogu raditi i kada

potencijalni investitor treba da donese odluku o izboru
izmeu pojedinih varijanti i sl.
Studija opravdanosti sadri i idejni projekat.
 Generalni projekat
Investitor ne moe donijeti odluku o izgradnji nekog
objekta bez prethodno uraenog generalnog projekta.
Generalni projekat slui kao definitivna podloga za
donoenje odluke o investicijama.
Generalnim projektom je odreena koncepcija
investiranja, sa svim potrebnim pokazateljima, na
osnovu kojih se mogu sagledati:
opravdanost investicija,
tehnoloko-tehnika opravdanost postupaka i procesa,
finansijska sredstva,
dinamika izgradnje,
vrijeme otplate uloenih sredstava i slino.
 Generalni projekat se radi za objekte za koje
odobrenje za izgradnju daje Ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva:
visoke brane,
nuklearni objekti,
vei energetski objekti,
metalurki objekti,
znaajni objekti javnog saobraaja, telekomunikacija i sl.

Generalni projekat sadri:

Makrolokaciju objekta:
tekstualni opis i
grafiki prikaz objekta na planu u razmjeri 1:1000
1:5000, na kome je vidljiva okolina sa svake strane
veliine najmanje dva puta vee od duine/irine
projektovanog objekta.
 Optu dispoziciju objekta grafiki prikaz objekta na
situacionom planu u podesnoj razmjeri sa priblinim
dimenzijama i definisanim internim saobraajnicama
bitnim infrastrukturnim objektima.
Tehniko-tehnoloku koncepciju objekta - grafiki
prikaz objekta sa saetim tekstualnim opisom.
Konture osnovne opreme i veze sa dijelovima cjeline
kojoj objekat pripada prikazuju se crteom.
Nain obezbjeenja infrastrukture - grafiki prikaz
spojeva na postojeu infrastrukturu.
Ako u blizini ne postoje infrastrukturni objekti
potrebno je predvidjeti tehniko rjeenje.
 Mogue varijante prostornih i tehnikih rjeenja sa
stanovita uklapanja u prostor analiza i prikazivanje
moguih varijanti u cilju izbora optimalnog rjeenja.
Varijante najee sadre: jedno ili vie tehnikih
rjeenja na vie lokacija.
Prirodni uslovi najbitniji lokalni parametri kojima se
opisuju:
Geografski poloaj,
Klimatski uslovi,
Hidrologija lokaliteta,
Geoloke i mehanike karakteristike tla,
Regionalna seizminost i drugi podaci iz okruenja.
 Procjena uticaja na ivotnu sredinu mogue posljedice
koje predloena gradnja moe da ima po okolinu i tehnike
mjere za njihovo uklanjanje ili svoenje u prihvatljive
granice.
Ininjersko geoloko-geotehnike karakteristike terena sa
aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti
izgradnje objekta podaci o tlu koji e omoguiti:
Da se dokae mogunost izgradnje na predloenoj
lokaciji,
Koncepcijsko rjeavanje fundiranja i izvoenja
podzemnih radova.

Podaci se dobijaju ispitivanjem tla na samoj lokaciji.

Mogu se koristiti i rezultati ranijih istranih radova

sprovedenih na tom mjestu koji sadre dovoljno
potrebnih informacija.
 Istrani radovi za izradu idejnog projekta podaci iz
ve raspoloivih elaborata o istraivanjima i
mjerenjima.
U sluaju da takvih podataka nema neophodno je
obaviti odgovarajua terenska istraivanja.
Zatitu prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara
izgradnja novog objekta ne smije ugroziti:
prirodne resurse,
spomenike kulture,
arheoloka nalazita,
teritorije nacionalnih parkova i sl.

Funkcionalnost i racionalnost rjeenja za

proizvodna postrojenja za koja se mora dokazati da
su:
 funkcionalna,
racionalna, i
konkurentna
u odnosu na alternativna rjeenja.
Tehnologija proizvodnog procesa mora biti:
savremena, i
takva da je njena primjena mogua i ekonomski opravdana
u datim lokalnim uslovima.
 Sadraj generalnog projekta se obino definie
zakonskim regulativnim aktima - da se za ocjenu
primjenjuju isti kriterijumi.
Generalni projekat obuhvata:
analizu tehnike i tehnoloke podobnosti i opravdanosti
izgradnje objekata,
izradu idejnog projekta tehnoloko, odnosno mainsko-
tehnolokog projekta,
izradu idejnih rjeenja,
analizu drutveno-ekonomske opravdanosti izgradnje
objekta.
 U zavisnosti od sloenosti i vrste objekta, generalni
projekti ne moraju sadravati:
idejne projekte tehnolokog, odnosno mainsko-
tehnolokog procesa i
idejne projekte po strukama.

Mogu se raditi idejna rjeenja koja tekstualnim i

grafikim sadrajem daju dovoljno podloga i odluku o
kvalitetu i karakteristikama objekta.
Poslije usvajanj generalnog projkt, mgu s rditi
idni prkti, u cilju dnoenja due vrintnim
rnjim s knnom kncpcim.
Idni prkti mogu posluiti i k pdlg z
konaan izbor opreme, ur i instalacija, k i
graevinske koncesije bkt.
 Analiza tehnoloke i tehnike podobnosti i
opravdanosti izgradnje objekta

Analiza tehnoloke i tehnike podobnosti i

opravdanosti izgradnje objekta u sklopu generalnog
projekta radi se u sluajevima kada je neophodno
utvrditi da li je zamiljeni investicioni poduhvat u datim
okolnostima izvodljiv sa tehnolokog i tehnikog
aspekta i pod kojim uslovima.

Takva analiza ima poseban znaaj kada se radi o

investicijama u industriji, u materijalnoj proizvodnji, pa
se za te sluajeve smatra neophodnom.
 Analiza drutveno-ekonomske opravdanosti
izgradnje investicionog objekta

Analiza drutveno-ekonomske opravdanosti

izgradnje investicionog objekta potrebna je radi
dokazivanja ispravnosti investicione ideje, s obzirom
na trite i mogunosti plasmana.

Iz analize proizilaze:
- asortiman i kapacitet, - lokacija,
- potrebna sredstva, - snabdijevanje,
- kadrovi, - prevoz itd.
- sirovine,
- energija,
 Svrha analize je i dokazivanje ekonomskih
karakteristika investicionog objekta sa stanovita
ekologije, platnog bilansa i sl.

Projekti tehnolokog odnosno mainsko-

tehnolokog procesa

Projekti tehnolokog / mainsko-tehnolokog procesa

u sklopu generalnog projekta obrauju postupke
tehnolokog procesa.

Naknadne promene - mogue, ali je tehnoloki

proces u osnovi definisan i nepromenljiv.
 Ako se iz bilo kojeg razloga odbacuje ili mijenja
tehnoloki proces, neophodna je:
izrada novog generalnog projekta, odnosno
noveliranje postojeeg (ako to dozvoljava stepen
izmena, ve izraenog investicionog programa).
Nain izrade projekta tehnolokog / mainsko-
tehnolokog procesa zavisi od:
vie okolnosti, i
prirode tehnolokog procesa.
U prvom redu na to utie izbor tehnologije (rezultat
sopstvene prakse, kopija inostrane ili kupovina licence).
Najizrazitiji je ticaj prirode tehnolokog procesa, a
posebno stepen zavisnosti tehnolokog procesa od
proizvodne opreme.
 U pojedinim sluajevima, kada je zavisnost
tehnolokog procesa od proizvodne opreme veoma
izraena (metalurgija, cementna industrija i sl.),
projekat tehnolokog procesa se zasniva na ponudama
isporuilaca opreme.

Tehniki podaci u tim ponudama, posebno inostranih,

najee nisu dovoljno pouzdani i podloni su
promenama.

Otuda je esta praksa da se ovaj projekat, ili bar

najui deo tehnolokog karaktera, povjerava instituciji
koja raspolae podacima o kljunoj tehnolokoj opremi.
 Sadraj usluge
Nezavisno od naina izrade, projekat tehnolokog
odnosno mainsko-tehnolokog procesa, tekstom i
grafikom dokumentacijom daje:
prikaz odabranog tehnolokog procesa tumaenjem
i opisom:
svakog tehnolokog postupka,
meusobnih tehnolokih veza i
zavisnosti tehnolokih postupaka;
pregled tehnolokih parametara i zahjteva za
opremuom kojom treba da se ostvari postupak
tehnolokog procesa;
instrumentaciju koja je neophodna za ispravno
odvijanje tehnolokih postupaka i tehnolokog procesa
u cjelini;
 materijalni bilans - koliinu materijala za prevoz, u
okviru tehnolokog procesa;
energetski bilans - energetsku potrebu, posebno za
svaki medij i lokaciju prikljuaka;
zahtjeve za prostorima sa naznakom sadraja u tim
prostorima;
potrebe za osvjetljenjem, klimatizacijom i drugim
uslovima;
postupke i zahtjeve pri skladitenju materijala u
pogledu oavanja kvaliteta, smanjenja rastura, mjera
sigurnosti i sl.;
uslove za prijem materijala, standard, pakovanje, i
zahtjeve za prevozom;
 zahteve za prevoznom tehnikom;
zahteve za kanalizacijom:
izvore zona opasnosti od poara i eksplozije i zatite
na radu;
sve drugo to je specifino za konkretan sluaj, a
posebno kao podloga za izradu idejnih projekata ostalih
struka i specijalnosti.

Za proizvodne prostore i pratee sadraje, projekat

tehnolokog procesa sadri i grafiki prikaz prostora sa
orijentaciono rasporeenom opremom - odgovara
idejnom projektu ugradnje opreme.
 U okviru projekta tehnolokog procesa, nalazi se i:
specifikacija opreme sa procjenom nabavne
vrijednosti koja nije obuhvaena drugim idejnim
projektima,
specifikacija trokova koji nisu sadrani u drugim
idejnim projektima (osposobljavanje kadrova,
trokovi tehnolokih provjera, trokovi probnog rada
i dr.).
Ako je mogue, rekapitulacijom trokova obuhvataju
se i trokovi specificirani drugim idejnim projektima.

Za objekte opte namjene, kod kojih je funkcija

poznata ili je integralni dio ostalih strukovnih projekata
(energetski projekti), projekat tehnolokog procesa se
ne izrauje kao posebni dio generalnog projekta.
Idejni projekti
Meu idejnim projektima najei su:
arhitektonski,
graevinski,
tehnoloki, odnosno tehnoloko-mainski,
mainski,
elektrotehniki.
Idejni projekti najee se elaboriraju kao posebna
cjelina,
Kada zahtevaju obim i priroda investicije, izrauje se
vie projekata iste struke ili specijalnosti:
projekti tretmana otpadnih voda,
projekti vodovoda i kanalizacije,
gasovoda,
 klimatizacije,
osvetljenja,
automatike i dr.

Nezavisno od specijalnosti, idejni projekat u principu

sadri:
naslov i registracije,
projektni zadatak,
tehniki opis,
osnovne tehnike proraune,
grafiku dokumentaciju (specifikacije i predraun).
 Svrha idejnog projekta
Idejnim projektom se izraava osnovna zamisao o
objektu.
Arhitektonski i graevinski idejni projekti predoavaju
sutinu:
prostornog,
funkcionalnog,
tehniko-tehnolokog i
oblikovnog reenja.
Idejni projekat tehnologije (tehnolokog procesa)
ureuje:
dimenzije pojedinih dielova objekta,
tehnoloku povezanost dijelova objekta, i
uslove proizvodnje.
 Idejnim projektom tehnologije odreuje se sadraj
tehnoloke opreme i dokazuje tehniko-tehnoloka
realnost planirane investicije.

Idejnim projektom se dokazuje i stvarna tehniko-

tehnoloka opravdanost projektnog zadatka i uslova
lokacije.

Idejnim projektm se potvruje opravdanost

investicionog poduhvata i slui kao osnova za razradu
tehnike dokumentacije.
 Sadraj idejnog projekta
1. Idejni tehnoloki (tehnoloko-mainski projekti)
Za industrijske objekte za koje se radi projekat
tehnolokog procesa, ne izrauje se posebni idejni
tehnoloki projekat.
Za ostala podruja investicione izgradnje radi se kao
zasebni projekat prije idejnih projekata drugih struka.
Idejnim tehnolokim projektom preciziraju se funkcije i
tehnoloki sadraji - tekstom i/ili prikladnim grafikim
oblikom:
blok emama,
hodogramima,
situacionim i dispozicionim crteima,
ortogonalnim i prostornim crteima i dr.).
 U okviru idejnog projekta, specifikacijom su
obuhvaene sve pozicije trokova koje nisu obuhvaene
drugim projektima.
Idejni tehnoloki projekat slui kao jedna od osnovnih
podloga za ostala projektovanja.
Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju
Idejni projekat sadri:
tehniki opis,
situaciono rjeenje,
tlocrte objekta,
karakteristine presjeke i fasade.
moe da sadri:
opis tehnolokog procesa,
tehnoloke nacrte,
opis primjene odreene tehnologije graenja i slino.
mora da sadri:
specifikaciju radova.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji idejni
projekat sadri:
Situaciono rjeenje prikazano situacionim planom,
radi se u razmjeri 1:500 ili 1:1000
Na njemu se prikazuju:
elementi konfiguracije terena,
elementi konture objekta koji e se raditi.
Situacionim rjeenjem se naznauju:
duine strana graevinske parcele,
visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije, i
Regulacione i graevinske linije.
Za objekte koji su u sastavu nekog kompleksa
njegova kontura na situacionom planu treba da bude
zasjenena ili na drugi uoljiv nain oznaena.
 Funkcionalne, konstruktivne i oblikovne karakteristike
objekta
Uz crte koji definie objekat prilau se:
osnove,
karakteristini presjeci (popreni i uzduni),
izgledi (fasade), a mogu i drugi crtei:
reenja sloenih iskopa.
Razmjera 1:100 ili 1:200
Uz crtee tekstualni opis objekta:
Obrazloenje usvojenog rjeenja,
Opis pojedinosti koje nisu jasne crteom,
Drugi podaci neophodni da se stekne jasna slika o
objektu.
 Tehniko-tehnoloke karakteristike objekta:
Iskazuju se tekstualno, sa eventualnim prilozima u
obliku tabela, dijagrama i skica.
Daju se osnovne informacije o objektu,
Definie se njegova tehnoloka i fizika povezanost
sa ostalim objektima,
Obrazlau se bitni elementi objekta:
Konfiguracija,
Raspored i namjena prostorija,
Izbor tipa i materijala konstrukcije,
Estetski elementi,
Druge bitne karakteristike
 Ininjersko geoloke - geotehnike karakteristike
terena i tla
Geotehnika ispitivanja na kome e se graditi
sprovode se u fazi izrade idejnog projekta.
Sprovedena ispitivanja se prezentuju geotehnikim
elaboratom, koji ini sastavni dio idejnog projekta.
Prezentira se u odvojenoj svesci i izrauje od strane
specijalizovane institucije.

Preliminarni proraun stabilnosti i sigurnosti objekta

Nije detaljan kao za fazu izvoenja objekta,
Definie bitne dimenzije konstruktivnih elemenata
neophodnih za definisanje koliine materijala i cijene
gradnje.
 Reenje temeljenja objekata
Daje se proraun temelja ne moraju biti dobijeni
apsulutno tanom analizom, ali moraju biti pouzdani.
Obuhvataju se svi elementi fundiranja.
Cilj: sagledavanje kotanja cijene temeljenja.

Tehniko-tehnoloki i organizacioni elementi graenja

objekta - predstavlja nastavak tehniko-tehnoloke i
eksploatacione karakteristike projekta i moe se dati u
njegovom okviru, ili kao samostalni prilog.
Na koncizan nain se:
opisuje tehnologija predviene izgradnje,
definie veliina gradilita i
prikazuje grubi redlosed izvoenja radova.
 Mere za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja
na ivotnu sredinu
Mere koje se moraju preduzeti u cilju spreavanja ili
smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu,, treba
da budu analizirane detaljnije nego u generalnom
projektu.
Primeri:
ako se radi o industrijskom postrojenju koje emituje
otpadne produkte sagorevanja, potrebno je uraditi
okvirni proraun visine dimnjaka po kriterijumuma
dozvoljene emisije gasova i pepela;
kod objekata koji proizvodi hemijski ili bioloki
kontaminirane otpadne vode treba definisati sistem
njihovog tretmana.
Idejno rjeenje infrastrukture
U okviru ovog priloga potrebno je dati:
idejno reenje spoljnih prikljunih i unutranjih
saobraajnica,
vodovoda (pitke i industrijke vode),
kanalizacije (kine, fekalne, industrijske, preistae
otpadnih voda, i dr.),
energetskih prikljuaka i unutranjeg razvoda
energenata (gas, elektrika, trafostanice, pomono
napajanje i sl.).
 Planiranu vrednost objekta
Od idejnog projekta se oekuje da prikae vrednost
objekta sa tanou od oko 10 %.
Uobiajeno je da se radi okvirni predmer i predraun,
u kome se ne prikazuju iskaznice mera, a neke koliine
se mogu dobiti i slobodnom procenom.
 Glavni projekat
Glavni projekt se izrauje za potrebe izgradnje
objekta i pribavljanja graevinske dozvole.
Po pravilu, radi se poslije idejnog projekta, sa kojim
mora biti usaglaen.
*Postoje sluajevi kada se glavni projekt radi direktno,
bez prethodne izrade idejnog projekta.
Osnovni zadatak glavnog projekta je da reenje, koje
je prezentirano idejnim projektom, razradi i prikae
detaljnije.
 Prema Zakonu o ureenju prostora i graenju (lan
65 - stav 5) Glavni projekat se izrauje u skladu sa
lokacijskim uslovima
Zavisno od vrste objekta i tehnike strukture objekta
Glavni projekat sadri:
arhitektonski projekat,
graevinski projekat,
projekte instalacija,
projekat tehnolokog procesa,
projekat ugradnje opreme i
druge projekte, koji moraju biti meusobno usklaeni.

Navedeni projekti sadre:

 a) tehniki opis sa eventualno posebnim uslovima za
izvoenje radova,
b) izvod iz katastarskog plana sa ucrtanom situacijom
objekta i ucrtanim susjednim objektima.
v) potrebne grafike prikaze projektnih rjeenja:
osnove,
presjeci,
fasade, te
nacrte koji definiu nosivi sklop konstrukcije,
g) proraune:
statike,
hidraulike,
energetike,
fizikih karakteristika objekta i drugo,
kojima se dokazuje da je objekat projektovan prema
odredbama zakona,
d) elaborat o geotehnikim i geomehanikim
karakteristikama zemljita, kao i drugim istranim
radovima koji su posluili kao podloga za izradu
projekta,
) projekat vanjskog ureenja za objekte bruto
graevinske povrine preko 400 m2 ,
e) predmjer i predraun radova, sa opisom radova,
) prilog ili elaborat zatite od poara,
z) elaborat zatite ivotne sredine - ako se radi o
namjeni objekta koja je definisana kao djelatnost koja
moe ugroziti ivotnu sredinu,
i) elaborat o zbrinjavanju otpada - ako se radi o otpadu
za koji su posebnim zakonom propisane mjere
odlaganja i
j) prilog zatite na radu.
 Ako je glavni projekat izraen:
na stranom jeziku - mora da sadri i prevod na jedan
od slubenih jezika u Republici.
Ako je glavni projekat izraen po propisima drugih
zemalja - mora biti nostrifikovan.

Prema lanu 119 Zakona o planiranju i izgradnji

Glavni rojekat mora da sadri:
Situaciono reenje
U principu, u glavnom projektu se ne razlikuje bitno
situacionog reenja u idejnom projektu.

Ukoliko se od usvajanja idejnog projekta do izrade

glavnog projekta nije nita promenilo u lokaciji objekata
i njihovoj konfiguraciji, za glavni projekt se moe
upotrebiti situaciono reenje iz idejnog projekta.
 Detaljne inenjersko geoloke-geotehnike uslove
izgradnje objekta
Za potrebe glavnog projekta Geotehniki elaborat se
razrauje detaljnije i sadri detaljne podatke o nosivosti
i deformabilnosti tla, izraunate na bazi rezultata
terenskih i laboratorijskih istraivanja.
Podaci se daju za konkretan objekt, za razliku od
idejnog projekta kod koga se esto podaci daju
uopteno za cio kompleks na kome e se graditi.
Dobra praksa:
Institucija koja izrauje geotehniki elaborat treba
blagovremeno da kontaktira projektanta, kako bi dobila
kvalitetne polazne podatke o predvienom temeljenju.
 Podaci iz geotehnikog elaborata se mogu:
prezentirati u samom glavnom projektu - u obliku kraeg
izvoda.
u tehnikom opisu se navedu elaborati u kojima se ti podaci
nalaze, uz izjavu da su elaborati sastavni dio glavnog
projekta.

Geodetske podloge
Geodetski podaci su obino sadrani u situacionom
planu.
Po potrebi se mogu dati i u posebnom prilogu:
kao situacioni plan postojeeg stanja,
spisak karakteristinih koordinata itd.
 Podaci o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim
karakteristikama objekta
Glavni projekt ove podatke daje u:
grafikim i
tekstualnim prilozima.
Grafiki prilozi - crtei osnova i preseka
Rade se u razmeri 1:50 ili 1:100,
Detaljniji su od onih za idejni projekt.
Sadre:
podatke o mjerama (kote) svih prikazanih elemenata, i
oznake elemenata koji e biti prikazivani u detaljima.
Potrebno je prikazati sve osnove, s tim to se jedna
osnova ponekad prikazuje u vie crtea:
kao gola" konstrukcija,
osnova sa obraenim podovima, i
pogled odozdo.
 Broj preseka zavisi od konfiguracije objekta i njegove
sloenosti.
Neophodni minimum: jedan popreni i jedan uzduni
presek.
Uz crtee osnova i presjeka prikazuju se i crtei
fasada.
Glavni projekt treba da obradi sve detalje, neophodne
da se objekt izgradi.
*Ne odnosi se na detalje objekata od betona i elika,
koji se po pravilu daju u izvoakom projektu.
Ugovorom se moe odrediti da se izvoaki projekt
ne radi posebno, ve da glavni projekt obuhvati i detalje
konstrukcije.
 Glavnim projektom se daju i:
zanatski detalji,
eme i detalji stolarije,
detalji bravarije, ograda, penjalica i slino.
Tekstualni deo kojim se defmie objekt obuhvata:
Tehniki opis u glavnom projektu je detaljniji od
tehnikog opisa koji se daje uz idejni projekt.
Glavni zadatak mu je da:
obrazloi konfiguraciju objekta,
obrazloi vezu sa okolnim objektima,
objasni bitne karakteristike,
izloi kriterijume koje konstrukcija i obrada treba da
ispune,
ukae na vanije zahteve pri izvoenju, itd.
 Tehniki opis slui, u prvom redu, za upoznavanje
izvoaa sa objektom.

Tehniki uslovi za izvoenje - sadre detaljne opise:

svih radova i
materijala
koji e biti zastupljeni pri izvoenju objekta.

Detaljnost treba da bude dovoljna da se izbegnu sve

nedoumice, koje bi mogle da dovedu do greke,
zastoja ili spora.
 Tehniki uslovi za izvoenje moraju biti veoma obimni
do najsitnijih pojedinosti.
Treba navesti i ono to se podrazumijeva, ukoliko
postoji i najmanja mogunost da se neto ne uradi
kako je zamiljeno.

Veliki broj sporova, sa zahtjevima za obeteenje,

nastaje zbog toga to u tehnikim uslovima za
izvoenje nije sve izriito napisano, pa je izvedeno na
drugi (obino: loiji) nain.
 Graevinske projektantske institucije imaju komplete
standardno razraenih tehnikih uslova, koje rutinski
prilau u projektima.
Meutim, tu treba biti dosta oprezan, iz dva razloga:
Prvi razlog - iz kompleta treba ukloniti tehnike uslove
za radove i materijale koji u datom sluaju nee biti
primenjeni.
Drugi, znatno vaniji razlog - opisi iz tehnikih uslova
moraju biti precizno prilagoeni predmetnom projektu.

Primer: ako se u nekim pozicijama standardnih

trehnikih uslova za izvoenje radova nude alternative,
neophodno je te uslove precizno svesti na ono to se u
konkretnom sluaju zahteva.
 Razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta
sa opremom i instalacijama
Prilozi kojima se objekt definie, obrazlae i dokazuju
usvojena reenja grafiki prikazi objekta:
- osnove,
- preseci,
- izgledi,
- bitni detalji,
- eme i
- glavni detalji bravarije,
- dispozicioni i detaljni crtei konstrukcije i
- sve drugo to objekt definie u pogledu:
- geometrije,
- materijala,
- tolerancija i
- ostalih parametara.
 Proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i
sigurnosti objekta
Proraun konstrukcije za glavni projekt se radi
detaljno i ukljuuje statike i dinamike proraune za:
normativne,
ekspolatacione, i
ekscesne situacije.
Kod objekata koji u sebi sadre, ili su povezani sa
opremom u proraun se moraju uzeti i njihovi uticaji.

Korisno je kontaktirati projektantom opreme, da se

usaglase podaci o ulaznim optereenjima na opremu i
zgradu.
 U nekim sluajevima je potrebno analizirati
temperaturna dejstva na objekt:
ako oprema izaziva poviene temperature u konstrakciji,
ako se u objektu skladite materijali sa povienom
temperaturom i slino.
Temperaturna optereenja na konstrukciju:
Dosta je teko odrediti,
postoji opasnost da ih projektant zanemari, ili
precijeni radi sigurnosti.
Za dinamika optereenja koja oprema prenosi na
objekt, potrebno je sa isporuiocem opreme precizno
definisati:
poloaj i raspored,
vremenski tok i
dozvoljena pomeranja konstrukcije izazvana tim
optereenjima.
 Ako se proraun konstrukcije sprovodi bez korienja
raunara - prikazuje se u cjelosti.
Ukoliko se proraun sprovodi uz pomo raunara,
treba koristiti priznati softverski paket.
U proraunu se prilau:
skice konstrukcije
analiza optereenja,
ulazni podaci,
pojedinana optereenja i njihove kombinacije.
Rezultati prorauna mogu biti prikazani:
grafiki, i
numeriki.
Svaki element konstrukcije se dimenzionie.
 Reenje temeljenja objekta
Kao i za konstrukciju, i za temeljenje je u glavnom
projektu potrebno dati detaljno reenje

Proraun temelja mora biti zasnovan na realnim

karakteristikama tla:
pouzdano odreenoj nosivosti,
deformabilnosti,
prisustvu podzemne vode i njenoj agresivnosti,
mogunosti bubrenja i skupljanja tla i sl.

Pod temeljnom konstrukcijom se podrazumevaju i

sredstva za posebne naine fundiranja:
ipovi,
dijafragme,
temeljni ankeri itd.
 U sluaju temelja veih dubina, ili ako objekt ima i
podzemni dio, potrebno je definisati:
nain iskopa tla,
podgraivanje,
crpljenje podzemne vode i
ostale aktivnosti neophodne za bezbedno
izvoenje.

Sve to vai za temelje objekta, vai i za temelje

opreme koja se smeta u njega.
Ukoliko se radi o mainama vee snage, koje pri
svom radu na okolno tlo prenose dinamika
optereenja, za njihove temelje je neophodno sprovesti
dinamiki proraun.
 U sluaju vrlo jakih dinamikih optereenja koja se
propagiraju u tlo (ekii, veliki klipni kompresori,
centrifuge i sl.) treba analizirati njihov uticaj na objekat i
njegovu okolinu.
Kada se radi o temeljima preciznih maina, mogue
je da dinamiko optereenje dolazi iz spoljne sredine
(saobraaj, okolna industrija i sl.).
U tim sluajevima je neophodno preduzeti
konstruktivne mere da se temelj maine zatiti od
takvih uticaja.
 Podaci potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje
Za geodetske radove koje je potrebno sprovesti treba
dati tekstuelne zahteve.
Mogu se dati uputstva za kasnija kontrolna merenja
(na primer, sleganja silosa posle punjenja, pomeranja
temelja maina pri njihovom radu i sl.).

Tehniko reenje infrastrukture sa nainom

prikljuenja i ureenja slobodnih povrina
Pod infrastrakturom se obino podrazumevaju
unutranje instalacije i njihovi prikljuci na spoljne
infrastrakturne objekte.
 Kod manjih objekata - individualne stambene zgrade
projekti instalacija se mogu objediniti sa arhitektonskim
ili graevinskim projektom i prezentirati kao jedinstven
projekt.
Za vee objekte se projekti instalacija:
vodovoda, slabe struje,
kanalizacije, uzemljenja,
grejanja, gromobrana,
klimatizacije, telefona itd.
jake struje,
rade ili kao posebni projekti, ili kao posebne sveske
jedinstvenog projekta.
U ovim projektima se po pravilu obrauju prikljuci na
spoljne mree (na primer, trafostanica,
termopodstanica i slino).
 Uslovi zatite objekta i susednih objekata
Okolni objekti se moraju zatititi od negativnih uticaja
novoprojektovanog objekta i to:
u toku izgradnje,
u toku eksploatacije.
Mogue je da okolni objekti budu ugroeni iskopom za
novi objekt, ili sleganjem tla koji e novi objekt izazvati.
Zato se projektom fundiranja ove opasnosti moraju
umanjiti do prihvatljivih iznosa.
Svi drugi oblici zatite:
od zvunog zagaenja,
hemijskih uticaja,
tetnih zraenja i dr.
moraju se predvidjeti, detaljno razraditi i ukljuiti u
glavni projekt.
 Tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za
izgradnju objekta
Za svaki znaajniji projekt potrebno je razraditi
organizaciju rada i samog gradilita - obino radi
angaovani izvoa radova, ili neka organizacija koja je
specijalizovana za tu vrstu poslova.

Razradu mera za spreavanje ili smanjenje

negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui
tehnoloki proces
Kod objekata kod kojih teholoki proces moe da
izaziva tetne uticaje na ivotnu sredinu, mere za
spreavanje tetnosti moraju da budu ukljuene u
tehnologiju od samog poetka.
 Mjere se obrazlau, tako da e negativni uticaji na
okolinu nakon putanja postrojenja u pogon i za sve
vreme njegovog rada biti u dozvoljenim granicama.

Moraju se uzeti u obzir i ve postojei potencijalni

zagaivai okoline, tako da se dokazi odnose na
ukupno zagaenje.

Trokovi izgradnje i odravanja objekta

Pod trokovima izgradnje se podrazumeva uobiajeni
prilog Predmer i predraun - za glavni projekt se radi
potpuno detaljno i od njega se oekuje da od realne
cene ne odstupi vie od ~3%.
 Svaka vrsta radova i svaki ugradbeni elementi moraju
biti jasno specificirani i opisani u dovoljnoj meri da to ne
moe izazvati zastoje u radu, nedoumice i sporove.
Vrste radova u predmeru:
pripremni radovi,
zemljani radovi,
betonski radovi itd.

Svaka pozicija u predmeru treba da sadri opis

radova i primenjenih materijala.
Uobiajeno je da se predmer i predraun prikazuju
tabelarno.
Trokovi odravanja objekta se procenjuju i iskazuju
po godinama ekspoatacije.
 Drugi projekti, elaborati i podaci, zavisno od namene
objekta
Pojedini objekti mogu zahtevati i posebne dodatne
projekte:
1. proraun gubitaka toplote),
2. proraun akustike pojedinih prostorija,
3. proraun intenziteta vibracija,
4. analiza ponaanja objekta u sluaju poara, eksplozije itd.

Jedan od priloga koji Zakon o planiranju i izgradnji ne

spominje je:
Opti tehniki uslovi za izvoenje - tekst kojim se
detaljno opisuju pojedine vrste radova.
To je neophodna pomo izvoau u sagledavanju svih
aspekata radova koje treba da ponudi.
Iz njih se mogu dobiti podaci koji imaju presudni uticaj
na:
 formiranje jedininih cena,
angaovanje porebne mehanizacije,
generalni koncept organizacije rada.

Kada se radi o sloenijim ili veim poslovima - veim

ulaganjima i najmanja pojedinost moe imati veliku
finansijsku teinu ili loe posledice.
Ovo je posebno znaajno kada se gradi u
inostranstvu.
Kod takvih poslova je pored ostaloga veoma vano
ugovorom jasno precizirati po kojim tehnikim
normativima i standardima e se raditi.
 Opti tehniki uslovi moraju biti detaljni i potpuno
jasni.
U sluaju da doe do prigovora ili spora,
meunarodna arbitraa e se uvek drati onoga to
stoji u optim tehnikim uslovima.
 Izvoaki projekt
Izvoaki projekt predstavlja nastavak glavnog
projekta.
Mora biti izraen u skladu s glavnim projektom.
Izvoakim projektom razrauje se tehniko rjeenje
dato glavnim projektom.
Sadri dispozicije i crtee konstruktivnih detalja, sa
pripadajuim specifikacijama materijala.
Ovim projektom nije potrebno optereivati Glavni
projekat koji se podnosi za dobijanje graevinske
dozvole.
Mogu se razraivati dok se sprovodi postupak
dobijanja graevinske dozvole, pa se tako dobija u
vremenu
 Projekt izvedenog objekta
Poslije izgradnje investicionog objekta i svih faza
proba i ispitivanja opreme, neophodno je uraditi
projekat izvedenog objekta (izvedenog stanja poslije
izgradnje).
To je u stvari glavni projekat dopunjen eventualnim
izmjenama unijetim u toku izgradnje, svakako uz
saglasnost projektanata.
Izmjene i dopune se obavezno unose u graevinski
dnevnik, koji predstavlja dokumenat mjerodavan za
izradu projekta izvedenog stanja.
Izmene i prilagoavanja se najee unose u projekat
na samom gradilitu, slobodorunim crtanjem ili
pisanjem na jednoj od kopija dokumentacije.
 Ta kopija mora biti overena od strane odgovornih lica i
slui kao master plan" tokom izgradnje.
Projekt izvedenog objekta sadri tekstuelne priloge i
crtee koji su dati u glavnom i u detaljnom projektu.
Na taj nain projekt izvedenog objekta (ponekad se
naziva projekt izvedenog stanja) predstavlja bazu
podataka o izvedenom objektu, koja e se kasnije
koristiti za njegovo odravanje, adaptacije i drage
intervencije.
U projekt izvedenog objekta takve dopune se unose na
standardan nain (na primer, crtanjem u AutoCAD-u, pisanjem u
Excell-u itd.) uz dodatu napomenu o potpisima i drugim overama
koje se nalaze u originalu
Praksa pokazuje da zbog urbe nema dovoljno
vremena za izradu ovog projekta, ili se jednostavno
zaboravlja njegova vanost.
 U principu, komisija za tehniki prijem ne bi trebalo
da otpone rad bez projekta izvedenog stanja.
Projekat izvedenog stanja je dokumenat mjerodavan
za kontrolu kvaliteta objekta, odnosno postrojenja i
instalacija.
Posebnu panju treba obratiti na:
1. elementi koji ine podzemni katastar:
razne mainsko-tehnoloke instalacije,
instalacije elektrovodova,
Instalcije vodovoda i kanalizacije i sl.
2.promjene na graevinskom objektu u podzemnom
dijelu:
promene temelja,
ipova,
ukopanih prostora, jama i dr.
 Na osnovu projekta izvedenog stanja, u kasnijem
periodu, kada je potrebno, rade se izmjene, dopune ili
rekonstrukcije, tako da nedostatak tano izvedenog
stanja moe dovesti do velikih tekoa.

Primjer:
U projektu se predvidjena nemogua reenja s
obzirom na mogunost tehnikog izvoenja i sl.
Posebno moe doi do problema sa instalacijama:
projektom predvieno nasjedanje jedne na drugu, ili
nepotivanja odreenih rastojanja, dubine ukopavanja i sl.
Ovo izaziva zastoje, kanjenja pri izvoenju i,
poveanje trokova investicionog objekta.
 Zbog toga je potrebno uraditi tanu situaciju objekta
sa svim instalacijama, kako nadzemnim, tako i
podzemnim.
Potrebno je, po mogunosti, geometarski koordinatni
sistem objekta vezati za zemaljski koordinatni sistem.
Ovakva precizna situacija daje veoma dobre podloge
za izradu katastarskih situacija i planova.
 Kontrola tehnike dokumentacije

Prema Zakonu i ureenju prostora i graenu i

Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije:
Dokumentaciju kontrole kvaliteta, ine:
svi atesti ugraenog materijala i opreme,
rezultati zavrnog mjerenja i
testova koji su sprovedeni u skladu sa posebnim propisima
i normativima donesenim na osnovu zakona i pravila struke.

Dokumentacija kontrole kvaliteta ini sastavni dio

tehnike dokumentacije koja se dostavlja za potrebe
vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanja
upotrebne dozvole.
 Uputstva za odravanje i pogon objekta
(lan 57 Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike
dokumentacije)
(1) Uputstva za odravanje i upotrebu objekta, ine uputstva o
korienju i odravanju opreme, postrojenja i objekta, kao i
odgovarajui garantni listovi instalisane opreme.
(2) Uputstva ine sastavni dio tehnike dokumentacije koja se
izrauje za potrebe:
a) vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanja upotrebne
dozvole i
b) odravanja postrojenja, opreme i objekta.
(3) Uputstva odreuju termine obaveznih redovnih pregleda,
rokove i obim povremenih pregleda, kao i obim radova redovnog
odravanja objekta, postrojenja i opreme.
(4) Ako su uputstva na stranom jeziku, uz ista se obavezno
prilae prevod na jedan od slubenih jezika u Republici.
 Projekat uklanjanja objekta
lan 58. Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike
dokumentacije
Projekat uklanjanja objekta - projekat koji se izrauje za
potrebe ruenja ili demontae objekta ili njegovog dijela.
Izrauje se za objekte bruto graevinske povrine preko 400
m2, osim za objekte odravanja, adaptacije, grobnica, pomonih
objekata, plastenika, djejih igralita, tendi za bate, ...
objekata iz l. 78. i 88. Zakona
Prema lanu 59. Projekat uklanjanja objekta, u zavisnosti od
vrste i tehnike strukture objekta koji se rui, sastoji se od:
- Opte dokumentacije - lan 60 - (naslovna strana, rjeenja o
imenovanju glavnog projektanta, projektanata za odreene
dijelove projekta, licence za ovlatena pravna i fizika lica koja
su uestvovala u izradi tehnike dokumentacije, lokacijske
uslove, .....)
 Plana ureenja parcele nakon uklanjanja objekta,
Slubene prepiske tokom graenja objekta,
Izvjetaja o atestima i kontrolama izvrenim tokom
izvoenja radova, i
Drugih izvjetaja, podataka i priloga, tekstualnog,
numerikog i grafikog dijela projekta.

Sadraj projekata uklanjanja ini:

opta dokumentacija;
projektni zadatak sa podacima o lokaciji, podacima o
objektu, podacima o podlogama za izradu projekta;
tehnologija uklanjanja;
tekstualna;
numerika, i
grafika dokumentacija.
Tekstualna dokumentacija sadri:
1. tehniki izvjetaj o stanju objekta koji sadri:
opis i stanje konstruktivnog sistema,
podatke o uslovima temeljenja,
podatke o klimatskoj zoni i zoni seizminosti,
podatke o ugraenim materijalima,
podatke o tehnolokom procesu,
podatke o postrojenju i ugraenoj opremi,

2. tehniki izvjetaj o stanju instalacija koji sadri:

opis i stanje elektroinstalacija;
opis i stanje instalacija grijanja i vrstu grijanja;
opis i stanje instalacije vodovoda, kanalizacije i drugih
instalacija:
nain prikljuenja instalacija na vanjsku mreu i drugo,
 3) tehniki izvjetaj o vanjskom ureenju koji sadri:
podatke o drugim objektima na parceli;
podatke o susjednim parcelama i objektima;
podzemnoj i nadzemnoj infrastrukguri i stanju
ivotne sredine.
4) tehnike uslove za izvoenje radova na ruenju ili
demontai objekta i
5) druge izvjetaje u zavisnosti od vrste i tehnike
strukture objekta.
 Numerika dokumentacija sadri:
proraune i druge dokaze da u toku ruenja ili
demontae objekta ili njegovog dijela nee doi do
gubitka stabilnosti konstrukcije kojim moe da se ugrozi
ivot i zdravlje ljudi, ivotna sredina, prirodne
vrijednosti, kulturno-istorijska dobra i susjedni objekti;
proraune stabilnosti tla (susjednog i drugog
zemljita) ili susjednih i drugih objekata ako ruenje ili
demontaa objekta ili tehnologija uklanjanja utie na
stabilnost tog tla i na tehnike karakteristike susjednih i
drugih objekata;
dokaze da tehnologija demontae opreme ugraene
za potrebe vrenja tehnolokog procesa nee ugroziti
ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
 druge proraune u zavisnosti od vrste i tehnike
strukture objekta i
predmjer i predraun sa opisom radova koje je
potrebno izvesti na ruenju ili demontai objekta.

Grafika dokumentacija sadri:

situaciono rjeenje u odgovarajuem mjerilu;
grafike priloge kojim se dokazuje da u toku ruenja
ili demontae objekta ili njegovog dijela nee doi do
gubitka stabilnosti konstrukcije kojom se moe
ugroziti ivot i zdravlje ljudi, ivotna sredina, prirodne
vrijednosti, kulturno-istorijska dobra i susjedni objekti i
drugo.
 3. TEHNIKA DOKUMENTACIJA, SADRAJ PREMA
NAMJENI OBJEKTA SVRHA I OBIM RAZRADE

U zavisnosti od vrste objekta, tehnika dokumentacija sa

raznim projektima i elaboratima:
reava prilagoavanje objekta uslovima za ureenje
prostora i
tehniki zadovoljava zahteve projektnog zadatka.
Tehnika dokumentacija mora uvaiti propise o
zatiti:
ovekove okoline,
ivota i zdravlja ljudi,
na radu,
od poara,
elementarnih i drugih nepogoda, te
ljudi i materijalnih dobara od ratnih dejstava.
 Tehnikom dokumentacijom ujedno moraju biti
osigurani stabilnost objekta i predviene sve mere
zatite znaajne za:
odbranu,
saobraaj,
telekomunikacije,
reim voda,
energetske objekte,
postrojenja i vodove.
 Tehnika dokumentacija se radi prema lanovima
119, 121, 123 i 124. Zakona o planiranju i izgradnji, i
sastoji se od sledeih projekata:
arhitektonskog projekta,
projekta graevinskih konstrukcija,
projekta instalacija (elektrinih, mainskih,
vodovoda i kanalizacije),
ostalih posebnih projekata prema potrebi
(spoljanjeg ureenja, osmatranja itd.),
elaborata zatite od poara,
elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu,
elaborata uticaja na ivotnu sredinu.
 Prema lanu 63. Zakona o ureenju prostora i
graenju Tehniku dokumentaciju ine:
a) idejni projekat,
b) glavni projekat,
v) izvedbeni projekat,
g) projekat izvedenog stanja,
d) dokumentacija kontrole kvaliteta,
) upustva za odravanje i pogon objekta i
e) projekat uklanjanja za objekte bruto graevinske
povrine preko 400 m2.
Svi delovi tehnike dokumentacije moraju biti
meusobno usaglaeni, to se dokazuje potvrdom
potpisanom i overenom od strane odgovornih
projektanata svih faza projekta.
 Sadraj projekta se formira u zavisnosti od vrste
objekta i vrste instalacija i postrojenja koja se u njima
predviaju, a po datim celinama:
A. opta dokumentacija,
B. tekstualna dokumentacija,
C. numerika dokumentacija,
D. grafika dokumentacija.

Opta dokumentacija obuhvata administrativno-

pravnu dokumentaciju.
Pravna dokumentacija se odnosi na:
dokaze o pravu preduzea na izradu dokumentacije i
dokaze o pravu odgovornog projektanta na izradu tehnike
dokumentacije i potpisivanje te dokumentacije.
Administrativna dokumentacija se odnosi na:
reenja,
izjave i
potvrde o odreivanju odgovornih lica za izradu
tehnike dokumentacije o:
ispunjavanju uslova za rad i potpisivanje dokumentacije,
potovanju propisa i standarda i
usaglaenosti tehnike dokumentacije.

Prema lanu 126. Zakona o planiranju i izgradnji,

tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta moe
da izrauje pravno lice koje je upisano u Registar
privrednih subjekata za izradu tehnike
dokumentacije.
 Prema istom lanu tehniku dokumentaciju za
izgradnju objekta za koje odobrenje za izgradnju izdaje
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije moe da izrauje:
preduzee koje je upisano u odgovarajui registar za izradu
tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata,
ima licencu izdatu od Ministarstva, i
ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta
koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike
dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata.

Prema lanu 128. Zakona o planiranju i izgradnji

odgovorni projektant i potpisivati tehniku
dokumentaciju za izgradnju objekata moe biti lice sa
visokom strunom spremom odgovarajue struke i
licencom za projektovanje.
 Licencu za projektovanje moe imati:
lice sa visokom strunom spremom odgovarjue struke,
odnosno smera,
poloenim strunim ispitom i
najmanje tri godine radnog iskustva na izradi tehnike
dokumenta-cije.

Pprojekat treba da sadri optu dokumentaciju po

sledeem redosledu:
1. Korice
2. Naslovnu stranu
3. Izvod iz odgovarajueg privrednog registra privrednih
subjekata za preduzee koje je izradilo tehniku dokumentaciju
4. Za objekte iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji
licencu preduzea - reenje nadlenog Ministra o ispunjenosti
uslova za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata.
5. Reenje o odreivanju glavnog odgovornog
projektanta za cio projekat i reenja o odreivanju
odgovornih projektanata pojedinih delova projekata
zavedeno u registru preduzea.
6. Licence za projektovanje za sva lica koja su
odgovorni projektanti.
7. Potvrdu o meusobnoj usaglaenosti svih delova
projekta potpisanu od strane svih odgovornih
projektanata.
8. Izvod iz plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima
(za arhitektonsko-greevinske projekte)
9. Ostale potrebne uslove: zatita spomenika, zatita
prirode, zatita ovekove sredine, zatita od poara
itd.
10.Za objekte iz lana 133. Zakona o planiranju i
izgradnji i izvetaj revizione komisije o strunoj
kontroli idejnog projekta.

11. izjava projektanta o propisima i literaturi koju je

koristio i
12. saglasnosti nadlenih institucija i komunalnih
preduzea na projektnu dokumentaciju.
 Svaki projekat mora biti:
Kompletan po sadraju
Povezan jemstvenikom Svaki list tehnike
Zapeaen votanim dokumentacije mora biti
peatom parafiran i ovjeren peatom na
mjestu numeracije strane.

Pakuje se u fascikle sa mehanizmom, od tvrdog

(prepan) kartona u svijetloj boji, zbog bolje i jasnije
vidljivosti potpisa i peata
1. Korice
Na sredini ili gornjem delu iznad sredine - krupan pun
naziv projekta.
Na dnu - etvrtasti peat preduzea, biroa ili agencije
koja je projekat izradila i to korini peat preduzea.
 U peatu treba da stoji:
- zvanini naziv firme, sedite, telefon i zatitni znak
ukoliko ga firma ima,
- naziv ili ime investitora, sedite i telefon,
- naziv, odnosno oznaka objekta i adresa,
- vrsta projekta,
- ime i prezime odgovornog projektanta i zanimanje,
- broj tehnikog dnevnika - broj projekta po
nomeklaturi firme pod kojim se projekat vodi,
- datum izrade projekta,
- primerak projekta, od ukupnog broja primeraka,
- sveska projekta, od ukupnog broja svezaka.
 etvrtasti peat korini", - etvrtasti peat tablica za
crtee.
U tom sluaju:
naziv projekta - na mestu naziva crtea, a
primerak projekta - na mestu broja crtea.
Iznad etvrtastog peata sa desne strane - prostor za
potpis direktora i okrugli peat preduzea.
Iznad etvrtastog peata sa leve strane - prostor za
saglasnost investitora, potpis i peat.
Na poleini korica vri se peaenje zavezanog
jemstvenika peatnim voskom i votanim peatom.
Oko jemstvenika i votanog peata na celoj
unutranjoj strani korica ostavlja se prostor za
etvrtaste peate i potpise nadlenih institucija kod
izdavanja saglasnosti na projekat
 Ukoliko projekat nije zapeaen jemstvenikom i
votanim peatom svaki list u projektu mora biti
parafiran i overen peatom na mestu numeracije
strane.
Na unutranoj strani korica se stavljaju:
etvrtasti peati i potpisi ovlaenih ustanova i institucija
koje daju saglasnosti na projekat.
etvrtasti peat izvrene Tehnike kontrole i usvajanja
projekta, i
peat izdavaoca odobrenja za izgradnju, sa brojem
odobrenja i datumom izdavanja.
 Projektna dokumentacija (glavni projekat) se u
principu izrauje u sedam primjeraka - svaki prmjerak
ima svoj broj oznaen na koricama uz oznaku ukupnog
broja primjeraka.
Projektna dokumentacija moe da se sastoji od jedne
ili vie svesaka - mora biti oznaeno na koricama po
istom principu.

-Sedmi primjerak projektne dokumentacije zadrava

trajno institucija koja je izradila dokumentaciju.
-Jedan primjerak projektne dokumentacije zadrava
trajno distributer toplotne energije na iji se sistem
objekat prikljuuje (pri izdavanju dozvole za
prikljuenje).
 Pet primjeraka, uz zahtjev za izdavanje odobrenja za
gradnju, Investitor podnosi nadlenom
optinskom/gradskom organu.
Na svim primjercima nadleni organ optinske/
gradske uprave stavlja peat o odobravanju gradnje sa:
brojem rjeenja kojim je gradnja odobrena,
datumom njegovog donoenja, i
potpisom ovlatenog lica.

Nadleni organ vri peaenje dokumentacije

jemstvenikom i votanim peatom.
Jedan primjerak zadrava organ uprave koji je
izdao odobrenje za gradnju,
etiri ovjerena primjerka, sa Rjeenjem o odobrenju
gradnje, vraaju se investitoru.
 Investitor gradnje dva primjerka daje izvoau
radova:
Jedan za korienje za pripremu izgradnje,
Jedan za korienje na samoj izgradnji/montai .
Jedan primjerak daje nadzornom organu za
praenje i nadzor gradnje.
Jedan primjerak zadrava za sebe, koji uva dok
objekat traje.
 Prema Zakonu i ureenju prostora i graenu i
Pravilniku o sadraju i kontroli tehnike dokumentacije
tehnika dokumentacija i njeni dijelovi moraju biti
uvezani i zapeaeni.
Tehnika dokumentacija se formira u obliku:
a)analognih (papirnih) svezaka, odnosno knjiga
formata A4:
numerisanih,
korienih tvrdim povezom ili povezanih
jemstvenikom,
zapeaenih votanim igom i
ovjerenih u skladu sa Zakonom i
b) u digitalnom obliku na nekom od digitalnih zapisa
podataka (CD, DVD).
 Grafiki prilozi koji ine sastavni dio tehnike
dokumentacije, odnosno projekta slau se u format
A4, korie i uvezuju.

Grafiki prilozi koji ine sastavni dio projekata linijskih

infrastrukturnih sistema mogu se raditi u svezcima,
odnosno knjigama formata A3, a u zavisnosti od
duine planirane trase infrastrukturnog sistema.
Tekstualni, numeriki i grafiki prilozi moraju biti jasni i
itki.
Ako grafiki prilozi nisu jasni i itki u crnobijeloj tehnici
izrade, moraju biti izraeni u boji sa jasnom
legendom.
Stranice svezaka, odnosno knjige projekta su
numerisane rednim brojevima, a grafiki prilozi su
posebno numerisani kao prilozi.
 Tehnika dokumentacija u digitalnom obliku se
izrauje u PDF formatu, Word, Auto CAD ili ArcGis
formatu.
Sveska, odnosno knjiga projekta u koju je uvezana
opta dokumentacija sadri:
naslovnu stranu,
legendu sveske,
popis ostalih svezaka, odnosno knjiga projekta,
sadraj sveske i prateu dokumentaciju.
Na koricama svake sveske projekta ispisuju se:
podaci o ovlaenom pravnom licu koje je izradilo
tehniku dokumentaciju;
podaci o projektu (broj ili oznaka, datum izrade,
vrsta projekta i drugo) i
podaci o investitoru - u gornjem lijevom uglu;
vrsta projekta i podaci o objektu i lokaciji - u sredini
naslovne strane;
podaci o dijelu projekta koji je uvezan u svesku
(vrsta, oznaka ili broj i datum izrade) - u donjem
lijevom uglu naslovne strane i
broj sveske, odnosno knjige - u donjem desnom
uglu korica.
Legenda sveske sadri podatke o:
ovlaenom pravnom licu koje je izradilo tehniku
dokumentaiiju,
projektu,
Investitoru,
svesci (naziv, broj ili oznaku, broj primjeraka.
sadraj i drugo);
imenu glavnog projektanta, odnosno koordinatora
projekta i svih lica koja su uestvovala u izradi
dijela projekta koji je predmet sveske,
potpisano od strane svih uesnika u izradi i
ovjereno od strane pravnog lica koje je nosilac
izrade tehnike dokumentacije.
 Naslovna strana
Naslovna strana uz naziv projekta i objekta, sadri:
podatke o investitoru objekta,
preduzeu odnosno projektnom birou ili agenciji koja je te-
hniku dokumentaciju izradila,
podatke o odgovornom projektantu i vremenu kada je
projekat raen.
U zaglavlju, u gornjem levom uglu naslovne strane su

podaci o preduzeu, birou, ili agenciji koja je projekat

izradila:
naziv,
sedite, odnosno mesto i adresa,
telefon i
zatitni znak ukoliko ga projektni biro ima.
 Naziv projekta obuhvata podatke o instalacijama i
objektu:
vrstu,
namenu,
spratnost,
mesto i adresu gradnje

Podaci o investitoru:
naziv ili ime ako se radi o fizikom licu,
seditu, odnosno mestu i adresi.
Podaci o odgovornom projektantu i odgovornom licu
firme koja je uradila tehniku dokumentaciju.
Identifikacioni broj projekta iz tehnikog dnevnika pod
kojim se projekat vodi i ahivira.
 U donjem desnom uglu naslovne strane ostavlja se i
naznaava mesto za potpis direktora i okrugli peat
biroa koji je projekat izradio.
Ukoliko projekat sadri vie svezaka ispod naziva
projekta treba naznaiti broj sveske od ukupnog broja
svezaka.
Na kraju se navodi investiciona vrednost objekta ili
instalacija odnosno postrojenja koje je obraeno u
predmetnom projektu, odnosno u tehnikoj
dokumentaciji.
 Sadraj projekta
Iza naslovne strane korii se sadraj projekta, koji
treba da sadri sve to sadri projekat.

Izvod iz Registra privrednih subjekata

Iza sadraja korii se fotokopija izvoda iz Registra
privrednih subjekata kao dokaz o registraciji preduzea,
odnosno projektnog biroa u Privrednom registru za
izradu tehnike dokumentacije i kao dokaz o pravu da
moe izraivati tehniku dokumentaciju za izgradnju
objekata.
Licenca preduzea
Fotokopija licence preduzea korii se u projekat
ukoliko se radi o objektu iz lana 133. Zakona o
planiranju i izgradnji za iju gradnju odobrenje za
izgradnju izdaje nadleno Ministarstvo kao dokaz da
preduzee ima pravo da izrauje tehniku
dokumentaciju za tu vrstu i namenu objekata.
 Spisak uesnika u izradi tehnike dokumentacije
U spisku se navodi:
glavni odgovorni projektant celog projekta i
odgovorni projektanti pojedinih delova projekta ukoliko se
radi o velikom projektu i njihovi saradnici,
Za sve ostale sluajeve odgovorni projektant i njegovi
saradnici.
Uz podatke o preduzeu koje izrauje projekat,
dokument sadri:
pun naziv objekta,
ime i prezime odgovornog projektanta,
broj licence za projektovanje,
ime i zvanje projektanata saradnika i
potpis direktora i peat preduzea, koji je projektnu
dokumentaciju izradio.
 Reenje o odreivanju odgovornog projektanta
Za odgovornog projektanata mora se izdati Rjeenje
koje se zavodi u protokol preduzea.
Sa pozivom na lanove 126. i 128. Zakona o
planiranju i izgradnji Rjeenjem se imenuje odgovorni
projektant i unose se njegovi podaci:
ime i prezime,
zvanje,
broj licence za projektovanje i
pun naziv projekta.
Reenje potpisuje direktor, ovjerava se peatom i
zavodi u protokol preduzea.
 Uverenje odgovornog projektanta o poloenom
strunom ispitu
Iza reenja o odreivanju odgovornog projektanata
korii se fotokopija njegovog uverenja o poloenom
strunom ispitu iz odreene struke odnosno oblasti
struke, kao dokaz da moe samostalno izraivati
tehniku dokumentaciju iz odreene oblasti strake.

Licenca odgovornog projektanta

Uz uverenje o poloenom strunom ispitu korii se
fotokopija licence za projektovanje odgovornog
projektanta, kao dokaz da moe samostalno izraivati
tehniku dokumentaciju.
 Izjava odgovornog projektanta o korienju
propisa
U projekat se mora ukoriiti i izjava odgovornog
projektanta da se pri izradi projekta koristio i
pridravao:
vaeih propisa,
normativa i
standarda,
iz oblasti kojoj projektovane instalacije i postrojenja
pripadaju.
Izjava mora biti potpisana i overena licencnim
peatom odgovornog projektanta.
 Potvrda o meusobnoj usaglaenosti projekata
U projekat se korii potvrda o meusobnoj
usaglaenosti svih delova projekta.
Potvrivanje da su svi delovi glavnog projekta o
meusobnoj usaglaenosti potpisuju svi odgovorni
projektanti delova projekta:
arhitekture,
instalacija jake i slabe struje,
vodovoda,
kanalizacije,
termotehnikih instalacija itd.
i overavaju svojim licencnim peatima.
 Izjava o usaglaenosti projekta sa zakonima o
bezbednosti i zdravlju na radu, o zatiti od poara i
zatiti ivotne sredine
Na kraju administrativnog dela daje se izjava
odgovornog projektanta da se pri izradi glavnog
projekta pridravao svih propisanih mera zatite i mera
za otklanjanje opasnosti i tetnosti koje bi mogle nastati
kod projektovanih instalacija saglasno:
Zakonu o zatiti od poara,
Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i
Zakonu o zatiti ivotne sredine.
Izjavu potpisuje odgovorni projektant i ovejrava
svojim licencnim peatom.
 Propisi i literatura
Na kraju opteg dela korii se spisak koriene
literature, propisa i standarda.
Ovi navodi se u projektu navode kao literatura u
knjigama.
Literaturne odrednice moraju imati sve podatke koji
jednoznano odreuju navedeni izvor, i koji se prema
navodima mogu nai.
Navodi se:
autor ili autori,
naziv dela,
izdava,
mesto i godina,
 Ako se radi o asopisu navode se:
Autori,
naziv rada,
naziv asopisa,
godina izlaenja,
broj iz kojeg je navod i godina i
poeljno je da se navede strana.
Ukoliko se navodi propis ili standard obavezno je
naznaiti iz koje je godine, sa ostalim identifikacionim
podacima.
 Uslovi i prethodne saglasnosti nadlenih institucijai
komunalnih preduzea
Pored meusobne usaglaenosti svih delova
projekta, projekat mora biti usklaen i sa
infrastrukturom:
koja okrauje objekat,
na koju se prikljuuje ili se sa njom dodiruje, ukrta ili
mimoilazi, kao i
sa uslovima urbane sredine u kojoj se objekat gradi.
I o toj usklaenosti moraju postojati potvrde u vidu:
saglasnosti,
rjeenja, i
odobrenja,
nadlenih institucija i komunalnih preduzea.
 Da bi projekti bili usklaeni sa infrastrukturom i
uslovima urbane sredine u projektima moraju biti
ispotovani:
vaei tehniki i drugi uslovi instalacija infrastrukture i
urbane sredine,
odgovarajui zakoni, pravilnici i normativi.
Zbog toga se pre projektovanja moraju od odreenih
institucija i komunalnih preduzea pribaviti konkretni
tehniki i ostali uslovi i prethodne saglasnosti za
konkretan objekat koji se gradi.
Gotovi projekti se upuuju nadlenim institucijama i
preduzeima na pregled kontrolu i saglasnost.
Svi uslovi i prethodne saglasnosti koje se pribavljaju
pre projektovanja moraju biti ukorieni u projekat pod
jemstvenikom i votanim peatom.
 Orginali saglasnosti i uslova se korie u primerku
projekta broj 1, a u ostalim fotokopije.
Saglasnosti, potvrde i dozvole koje se izdaju na
gotove projekte, korie se u zasebnu svesku, a
nadlene institucije i preduzea stavljaju svoje peate
sa brojem, datumom i potpisom odgovornih lica na
unutranju stranu korica primerka koji je pregledan.
Poeljno bi bilo da to bude primerak broj 1.
Ne pribavljaju se svi uslovi i saglasnosti isto za sve
vrste projekata, i sve vrste instalacija i postrojenja.
Za pojedine se pribavljaju uslovi i prethodne
saglasnosti i saglasnosti na gotove projekte.
Za neke samo prethodne, a za neke samo
saglasnosti na gotove projekte.
Od uslova pribavljaju se:
urbanistiko-tehniki uslovi,
enegetska saglasnost (sa tehnikim uslovima) distributera
toplotne energije za prikljuenje na sistem daljinskog
grejanja,
odobrenje za lokaciju sezonskog rezervoara za gorivo za
kotlarnicu na teno gorivo.
Od prethodnih saglasnosti pribavljaju se:
saglasnosti nadlenih komunalnih slubi na trasu
toplovoda.
 Primjeri:
U projekte:
1. Instalacije centralnog grejanja i toplotne
podstanice, i
2. toplovod i toplovodni prikljuci
korie se:
Urbanistiko-tehniki uslovi i
Energetska saglasnost distributera toplotne energije sa
tehnikim uslovima za prikljuenje na sistem daljinskog
grejanja.
 Prije poetka projektovanja potrebno je
pribaviti:
Urbanistiko-tehnike uslove,
Energetsku saglasnost sa tehnikim uslovima za
prikljuenje na sistem daljinskog grijanja,
Saglasnost na predvienu trasu toplovoda, odnosno
toplovodnog prikljuka
Energetsku saglasnost za kotlarnicu,
Odobrenje MUP-a (Uprave protivpoarne policije) za
lokaciju sezonskog rezervoara za smjetaj i dranje
tenog goriva,
Saglasnost Ministarstva odbrane na lokaciju
sezonskog rezervoara tenog goriva.
 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA
Uopte o tekstualnoj dokumentaciji
Tekstualna dokumentacija obuhvata svu optu
dokumentaciju projekta:
- projektni zadatak,
- tehniki opis,
- opti, pogodbeni i tehniki uslovi za izvoenje:
- termotehnikih,
- termoenergetskih i
- procesnih instalacija i postrojenja,
- poseban prilog o primenjenim merama bezbednosti i
zdravlja na radu,
- poseban prilog o zatiti od poara,
- poseban prilog o zatiti ivotne sredine.
 PROJEKTNI ZADATAK
Projektni zadatak je deo projekta koji slui kao
osnova za izradu tehnike dokumentacije.
Tehnika reenja u projektima moraju da budu u
skladu sa:
namenom i tehnolokom koncepcijom objekta i
energetskim i drugim uslovima,
vaeim propisima,
tehnikim normativima i
obaveznim standardima.
Sadrinu i sastav projekta odreuje investitor.
Projektni zadatak se izrauje na osnovu izvrenih
pripremnih predprojektnih radnji.
Mora sadrati sve podatke i podloge na osnovu kojih
se mogu projektovati i razraditi svi detalji koji ine
tehniku dokumentaciju za pribavljanje odobrenja za
gradnju i izgradnju objekata.
 Projektni zadatak treba da sadri ciljeve i svrhu izrade
projekta.
U njemu mora biti definisan predmet projekta i
granice projekta.
Sadri opte i tehnike podatke i projektne zahteve.
Opti podaci su:
- podaci o objektu - zgradi,
- lokacija, odnosno adresa i mesto gradnje objekta,
- etapnost gradnje: kao celina ili u etapama,
- podaci iz odgovarajue urbanistike dokumentacije:
iz urbanistikog plana ili akta o utrbanistikim uslovima,
- podaci o optim karakteristikama objekta.
Tehniki podaci su:
tehnike podloge - ukljuuju tehnike podatke o
zgradi i njenim elementima:
- fasadnim i pregradnim zidovima,
- meuspratnim konstrukcijama,
- podovima, tavanicama,
- stolariji i bravariji.
funkcija zgrade: veliina i namena,
podaci o termikoj i akustinoj zatiti,
rezultati pripremnih i istranih radnji,
mere zatite,
predviene instalacije grejanja, provetravanja,
klimatizacije,
podaci iz idejnog projekta.
 Ako idejni projekat nije raen tada u projektnom
zadatku mora biti i idejno reenje koncepcije
predvienih termotehnikih, termoenergetskih i proce-
snih instalacija ili postrojenja.

Zahtevi investitora, a i potrebe objekta u zavisnosti od

njegove vrste i namene defiu se projektnim
zahtevima.
Projektni zahtevi treba da sadre:
- vrstu instalacije - postrojenja koju treba projektovati,
- koncepciju instalacije - postrojenja,
- radne fluide,
- temperaturske reime,
- nazivne pritiske armature,
- zahtevane parametre koje treba ostvariti,
- predviene materijale: vrste cevi, armature ...
- predviene ureaje i opremu,
- vrstu termike izolacije,
- specifine zahteve,
- zahteve sigurnosti: sa aspekta bezbednosti i zatite
na radu, zatite od poara i zatite ovekove okoline,
- zahteve u pogledu primene propisa, normativa i
standarda,
- granice projekta,
- rokove zavretka projekata sa ili bez fazne, odnosno
etapne izrade.
 Projektni zadatak izrauje investitor.
Mogu ga izraivati zajedno projektni biro i investitor.
Moe ga izraditi i projektna kua odnosno odgovorni
projektant ukoliko investitor nema struno lice.
Projektni zadatak potpisuju i overavaju investitor i
preduzee koje izrauje predmetnu tehniku
dokumentaciju.
Investitor potpisuje i overava sa desne strane a
projektni biro sa leve strane na zadnjoj stranici
projektnog zadatka.
Ukoliko je projektni zadatak na vie strana, stranice
moraju biti numerisane.
TEHNIKI OPIS
Sadri:
opis objekta u kome se nalaze projektovane
instalacije,
opis projektovanih mainskih instalacija,
opis njihovog naina rada,
opis predviene automatske regulacije,
podatke o:
primenjenim i predvienim materijalima,
opremi i ureajima i
o primenjenim propisima, standardima i normativima.
 Uprincipu, tehniki opis sadri:
- opti deo,
- tehniki deo o objektu,
- tehniki deo o projektovanoj instalaciji, odnosno
postrojenju,
- objanjenja i obrazloenja.

Opti deo tehnikog opisa trebalo bi da sadri:

- osnovne podatke o objektu,
- lokaciju - adresu i mesto gradnje objekta,
- etapnost gradnje - da li se grade kao celina ili
etapno,
- podatke o optim karakteristikama objekta,
- vrste instalacija koje su predviene,
 - podatke o mjestu i nainu povezivanja instalacija na
infrastrukturu, prema podacima iz urbanistikog plana,
- cilj i svrhu projekta,
- predmet i granice projekta,
- podatke i podloge na osnovu kojih je projekat raen,
sa osvrtom na izvrene pripremne predprojektne radnje
i idejni projekat (ukoliko ga je bilo),
- poziv na zahteve iz projektnog zadatka, kao osnov
za izradu projekta.
 Tehniki deo tehnikog opisa trebalo bi da
sadri tehnike podatke o objektu:
- veliina i spratnost objekta,
- namena objekta - prostorija u objektu,
- podaci o termikoj i akustikoj zatiti objekta,
- opis fasadnih i pregradnih zidova i njihov sastav,
- opis meuspratnih konstrukcija, podova, tavanica i
krovne konstrukcije,
- opis prozora, balkonskih, spoljnih i unutranjih vrata,
- klimatska zona u kojoj se objekat nalazi,
- orijentacija objekta i vrsta gradnje, vetrovitost na
mestu gradnje,
 - prostorija za smetaj toplotne podstanice -
kotlarnice i ispunjenost uslova u smislu:
- poloaja,
- provetravanja,
- osvetljenja,
- prikljuka na vodovod, kanalizaciju i elekrtrinu instalaciju.

Tehniki dio o projektovanoj instalaciji, odnosno

postrojenju treba da sadri:
- vrste instalacija - postrojenja koje su predviene u
objektu,
- opis projektovane instalacije,
- usvojenu koncepciju projektovane instalacije, sa
obrazloenjem,
- funkcionalnost projektovane instalacije odnosno
postrojenja,
- nain, principe i metodologiju prorauna elemenata
instalacije,
- primenjene parametre, podatke i koeficijente u
proraunima,
- vrste usvojenih i predvienih radnih fluida i njihove
temperaturske reime,
- predviene nazivne pritiske armature,
- parametre koje e projektovana instalacija postizati i
odravati,
- usvojene i predviene materijale:
- vrste cevi,
- vrste armatura i ostalo,
- usvojenu i predvienu opremu i njhove tehnike
karakteristike:
- radne iz prorauna i
- nominalne iz kataloga i atesne dokumentacije njihovih
proizvoaa,
- obrazloenje izabrane i predviene opreme, ureaja,
armatura i regulacionih armatura,
- opis regulacije instalacije i postrojenja:
- protoka u cevnoj mrei,
- cevnim granama,
- vertikalama,
- grejnim telima i
- cirkulacionim krugovima,
 - obezbeenje ekspanzije sistema i drugi sigurnosni ureaji:
- sigurnosni ventili i
- termostatska obezbeenja,
- opis termike izolacije cevovoda,
- zatita od korozije,
- opis rada projektovane instalacije,
- ukazivanje na specifinosti projektovane instalacije,
- posebni zahtevi u pogledu rukovanja i odravanja
tokom eksploatacije,
- toplotno optereenje projektovane instalacije,
- instalisani kapacitet projektovanog postrojenja,
- veza sa sistemom daljinskog grejanja - izvorom
toplote,
 - primijenjene mjere u vezi:
- bezbednosti i zatite zdravlja na radu,
- zatite od poara i
- zatite ovekove okoline.
Na kraju tehnikog opisa - poziv na potovanje
vaeih propisa, normativa i standarda.
Stranice tehnikog opisa - numerisane sa rednim i
ukupim brojem.
Uz obiljeavanje datuma izrade tehniki opis
potpisuje i ovjerava licencnim peatom odgovorni
projektant.
 OPTI I TEHNIKI USLOVI
Opti i tehniki uslovi su sastavni deo Tekstualne
dokumentacije Glavnog projekta iz oblasti:
arhitekture,
mainstva,
graevinarstva i
elektrotehnike.
Opti i tehniki uslovi sadre:
pregled mjerodavnih tehnikih i ostalih propisa i standarada
prema kojima su instalacije i postrojenja projektovani i
prema kojima e se izvesti radovi,
detaljan opis naina izvoenja pojedinih elemenata i
radova, i
uslove kvaliteta za materijal koji se ugrauje i nain
izvodenja radova.
 Opti i tehniki uslovi tretiraju:
tehnologiju izgradnje - izvoenja radova,
zatitu ljudstva i izvedenih radova, i
metodologiju, nain i obim kontrole.

Odgovorni projektant i njegovi saradnici su duni da

urade projektnu dokumentaciju u duhu vaeih propisa,
normi i standarda.
Da bi projektovana instalacija - postrojenje sigurno
funkcionisalo mora se izgraditi prema uraenom
projektu.
Zato je neophodno da u okviru projekta postoje
i opti i tehniki usiovi za izvoenje radova.
 Potrebni radovi se definiu predmerom radova.
Opti i tehniki uslovi sa predmerom radova definiu
sve neophodne radnje za izvoenje projektovane
instalacije ili postrojenja.
Optim uslovima se propisuju radnje koje treba
obaviti, i ko treba da ih obavi.
Tehnikim uslovima se propisuje kako se izvode
radovi, po kojim tehnikim uslovima, propisima i
normama i pravilima struke.
Zbog toga su Opti i tehniki uslovi za izvoenje
radova obavezno sastavni deo Ugovora o izvoenju
radova.
 Da bi Opti i tehniki uslovi bili kvalitetni i obuhvatili
sve to je neophodno najefikasnije i najpraktinije je da
svaki projektant izradi svoje univerzalne Opte i
tehnike uslove za sve vrste instalacija i postrojenja i
da ih po potrebi korii u projekte.

Opti uslovi mogu biti univerzalni za sve vrste

instalacija i postrojenja, a da im se zavisno od vrste
instalacije ili postrojenja dodaju odgovarjui Tehniki
uslovi

Opti i tehniki uslovi moraju biti numerisani,

potpisani od strane odgovornog projektanta i overeni
licencnim peatom.
 Ukoliko se pojave specifinosti kod instalacija ili
postrojenja uz standardne univerzalne Opte i tehnike
uslove izrauju se i posebni Opti i tehniki uslovi koji
te specifinosti tretiraju.
Specifinosti i posebni Opti i tehniki uslovi se
napominju i u tehnikom opisu projekta.

Primeri Optih i tehnikih uslova za pojedine

vrste instalacija i postrojenja mogu posluiti
svakom projektantu kao osnova za izradu svojih optih
i tehnikih uslova.
Opti uslovi su univerzalni za sve instalacije i
postrojenja i spajaju se sa Tehnikim uslovima prema
vrsti instalacije - postrojenja.
 Za instalaciju centralnog grejanja klasinog
dvocevnog sistema
Opti uslovi
Tehniki uslovi za izvoenje instalacija centralnog
grejanja klasinog dvocevnog sistema

Za instalaciju centralnog grejanja jednocevnog

sistema
Optiuslovi
Tehniki uslovi za izvoenje instalacija centralnog
grejanja jednocevnog sistema

Za toplotnu podstanicu
Opti uslovi i
Tehniki uslovi za izvoenje toplotnih podstanica
 Za kotlarnice
Opti uslovi i
Tehniki uslovi za izvoenje kotlarnica
Za instalacije ventilacije i klimatizacije
Opti uslovi i
Tehniki uslovi za izvoenje instalacija ventilacije i
klimatizacije
Tehniki uslovi za izvoenje limenih i drugih kanaala u
sistemima klimatizacije
Za instalacije podnog grejanja
Opti uslovi i
Tehniki uslovi za izvoenje instalacija podnog
grejanja
 Za gasne kotlarnice
Opti uslovi i
Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje gasnih
kotlarnica

(Elaborati)
POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZA
BEZBEDNOST I ZATITU ZDRAVLJA NA RADU

POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZA

ZATITU OD POARA

POSEBAN PRILOG O ZATITI IVOTNE SREDINE

 RAUNSKA DOKUMENTACIJA
Uopte o raunskoj dokumentaciji

Prema pravilniku o sadraju i kontroli tehnike

dokumentacije numerika dokumentacija sadri:
Odgovarajue proraune u zavisnosti od vrste projekta,
Specifikaciju materijala,
Predmjer i predraun radova i
Potpis i ovjeru odgovornog projektanta
 Numerika - raunska dokumentacija sadri:
odgovarajue:
termike,
hidraulike i
druge proraune
u zavisnosti od vrste instalacije - postrojenja i
predmer i
predraun
za izvoenje instalacije - postrojenja.
U projektu svi elementi projektovane instalacije -
postrojenja moraju biti dimenzionisani, izabrani i odreeni
preko prorauna.
U projektu mora biti proraunato sve to se da
proraunati.
Ono to se ne moe proraunati odgovorni projektant
mora definisati grafikom dokumentacijom.
 Ono to se ne moe definisati ni grafikom
dokumentacijom odreuje se opisom radova u
predmeru radova.
Projektovane instalacije - postrojenja moraju biti
defmisane glavnim projektom i pod potpisom
odgovornog projektanta.
Neophodno je svesti na najmanju moguu meru da
izvoa radova na licu mesta iznalazi i improvizuje
reenja.
Izvoa radova je nadlean samo da izvodi radove i u
potpunosti potuje projekat.
Odgovorni izvoa radova odgovara samo za
izvoenje predvienih radova i za kvalitet izvedenih
radova.
Za tehnika reenja, koncepciju i uopte za projektno
reenje garantuje i odgovara iskljuivo odgovorni
projektant.
 Prorauni se izvode iskljuivo na bazi zvanine literature i
vaeih standarda, normativa i ostalih propisa.
Nije dozvoljena improvizacija prorauna neproverenim i
nepriznatim metodologijama.
Svi elementi prorauna moraju biti ukorieni u projekat.
To bi trebalo da omogui pravilnu kontrolu tehnike
dokumentacije u prvom redu od strane preduzea, odnosno
projektnog biroa koji vri zvaninu tehniku kontrolu prema lanu
73. Zakona o ureenju prostora i graenju i Pravilniku o sarraju
i kontroli tehnike dokumentacije.
Svaki deo prorauna, kao celina mora imati numerisane strane
i biti potpisan od strane odgovornog projektanta i overen
licencnim peatom.
Moe se i kompletna proraunska dokumentacija tretirati kao
jedna celina s'tim da se zajedniki numeriu sve strane i da u
tom sluaju odgovorni projektant potpie samo zadnju stranu i
overi je svojim licencnim peatom.
 Svaki projekat mora sadrati i predmer i predraun radova.
Predmer sadri kompletnu specifikaciju predviene opreme i
ureaja, cevi i armature i njihovu ugradnju.
Predmjerom radova se daje kompletan opis radova na
nabavci, isporuci, dopremi i ugradnji projektom predviene
opreme i ureaja, cevi, armature i ostalih materijala.
U predmer se unose kompletne tehnike karakteristike
predviene opreme uzete iz prorauna i koliine uzete, merene i
brojane iz grafike dokumentacije.
Nabavljena oprema mora biti u potpunosti prema proraunima
sa tano predvienim tehnikim karakteristikama.
Isto se odnosi na cevi, armatura i ostale materijale, koji
dimenzijama, nazivnim pritiscima i kvalitetom, potvrenim
zvaninim atestima, moraju u potpunosti pratiti grafiku
dokumentaciju.
Sem ugradnje opreme i materijala predmer radova mora
sadrati i mnoge pratee radnje date kroz opisne pozicije, kao
to su razne probe, regulacije, ispiranje instalacije itd.
 Predmer radova mora obuhvatiti sve radove i u
principu ne sme kod izvoenja instalacije odnosno
postrojenja biti vika ili manjka radova.
Znai ne bi smelo biti promaaja u koliinama.
Tolerie se samo izvestan procenat koji se moe javiti
kao viak ako se ne izvri dobra procena materijala
koja se odnosi na rastur.
Na primer, uobiajeno je da se kod cevi daje na rastur
10 % materijala, a to se na montai u praksi vetijim
ukrajanjem cevi moe svesti na manji procenat.
Sem to ne bi trebalo da se pojavi viak ili manjak
radova ne smeju se javiti ni naknadni radovi.
To znai da ne bi smelo da se kod montae pojave
zaboravljene" pozicije radova.
 Predraun radova podrazumeva projektantske cene
koje se baziraju na prosenim trenutnim izvodakim
cenama.
Predraun nije obavezujui i slui samo kao
orjentacioni pokazatelj za obezbeenje investicionih
sredstava i plaanje odgovarajuih taksa i doprinosa,
kao, na primer, za izgradnju atomskih sklonita.
Sadraj raunske dokumentacije zavisi od vrste
projekta, odnosno vrste instalacije ili postrojenja
 GRAFIKA DOKUMENTACIJA
Uopte o grafikoj dokumentaciji
Grafika dokumentacija projekta treba da sadri
crtee:
situacije objekta,
osnova,
preseka i
izgleda objekta,
neophodne za definisanje izvoenja radova na
izgradnji:
objekta,
instalacija - postrojenja
i za definisanje specifikacije:
opreme,
ureaja,
materijala i
radova za izvoenje projektovane instalacije - postrojenja.
 Grafika dokumentacija treba da sadri i:
eme i aksonometriske izglede projektovanih instalacija,
sve potrebne crtee detalja neophodnih za izradu
specifikacija i davanje uputstava za izvoenje instalacija.
Trase projektovanih instalacija moraju biti usklaene
meusobno, sa trasama drugih instalacija i u odnosu
na graevinski deo objekta.
Ctrei moraju biti detaljni i da se odnose na pojedine
delove zgrade ili zgrade u celini.
Svi crtei moraju biti usklaeni sa crteima planova i
detalja iz arhitektonskog i graevinskog projekta.
Rade se na osnovama i presecima iz tih projekata,
kao podlogama, koje treba da budu:
 u razmeri 1:50,
pregledni,
bez graevinskih kota
i da sadre:
konaan raspored prostorija,
Namenu rostorija,
dimenzije zidova, prozora, vrata,
raspored kuhinjskih eemenata,
raspored sanitarnih elemenata u kupatilima i
ostalim pomonim prostorijama i
raspored zidanih ventilacionih kanala.
 U osnove se unose:
trase cevnih mrea ili ventilacionih kanala
defnitivan raspored elemenata instalacije:
grejnih tela ili reetki za ubacivanje i izvlaenje vazduha
i
podaci o svim delovima instalacije neophodni za
izvoenje radova.
Sve dioonice cevnih mrea moraju biti
dimenzionisane i definisane u smislu voenja sa
predvienim nagibom.
Svaka deonica treba da ima i toplotno optereenje.

Sve dionice ventilacionih kanala treba da su

dimenzionisane i su date njihove dimenzione promene i
koliine vazduha za koje su predviene.