SLOBOMIR P UNIVERZITET

DOKTORSKE I MASTER STUDIJE

Akademska 2013/2014

TEMA 3: METODE NAUNIH

ISTRAIVANJA

1
 NASTAVNA PITANJA:

1. Pojam i klasifikacija naunih

metoda;
2. Osnovne metode naunog
miljenja i istraivanja;
3. Opte naune metode;
4. Metode prikupljanja podataka;

2
1. POJAM I KLASIFIKACIJA NAUNIH METODA

Definicija metoda naunog saznanja:

Metod naunog saznanja je smisleno i

svrsishodno, racionalno konstituisan
sistem ideja, koncepcija, radnji
(postupaka) i sredstava odabran po
naunim kriterijumima i nauno proveren
u cilju sticanja naunog saznanja odnosno
naunog istraivanja o predmetu ili
metodu nauke; 3
 Bitna obeleja metode naunog
saznanja istraivanja su:

naunost;
racionalnost;
ciljnost;
sistematinost;
kontrolisanost i
kritiko vrednovanje namerno
odabranih koncepcija, postupaka i
sredstava u okvirima odreene nauke;
4
 Opti, univerzalni metod naunog saznanja
je nauno istraivanje.

Vrsta istraivanja je mnogo, ali su uobiajena

razlikovanja izmeu:

1) A) teorijskih i B) empirijskih;
2) A) fundamentalnih, B) primenjenih i V)
razvojnih;
3) A) dijagnostikovanih i B) prognostikih, itd.

U okvirima istraivanja, kao univerzalnog metoda

naunog saznanja, koriste se razne metode koje
se razlikuju po koncepciji, instrumentima i
postupcima, kao i po konkretnosti primene.

5
 Nauni metod je, dakle, skup
racionalno i funkcionalno
meusobno povezanih metoda u
odgovarajui poredak;

Svaka od metoda ukljuenih u

poredak ima istu osnovnu strukturu;

Metodi istraivanja mogu da imaju

vie modaliteta, a u njihovom
sastavu moe da bude vie tehnika
istraivanja.
6
 Pod tehnikama istraivanja podrazumevamo
sloene, neposredno primenjene operativne
oblike metoda.

Svaku tehniku ine njeni nauni delovi -

instrumenti i postupci.

Pod instrumentima podrazumevamo sva

sredstva, sve stvari koje koristimo prilikom
primene metoda u istraivanju.

Postupci su izvravanje odreenih radnji u

skladu sa pravilima metoda i istraivake
tehnike i saglasno uputstvu u okviru konkretnog
projekta istraivanja.
7
 KLASIFIKACIJA NAUNIH METODA

U literaturi se najee susreu

sledee klasifikacije metoda:

1. Osnovne metode naunog

miljenja i istraivanja
2. Optenaune metode
3. Metode prikupljanja podataka

8
NJ 1: OSNOVNE METODE NAUNOG
ISTRAIVANJA I MILJENJA

9
1. Osnovne metode naunog
miljenja i istraivanja:

A) analitike osnovne metode:

B) Sintetike osnovne metode

10
 Zajednika svojstva i inioci osnovnih
analitikih i sisntetikih metoda naunog
miljenja i istraivanja
1. Predmet koji se ovim metodama istrauje je
sloena celina, odnosno odnosi izmeu delova i
celina, opteg i posebnog;

2. Ove metode su u osnovi svih metoda naunog

saznanja i po tome su osnovne i najoptije;

3. Sve ove metode nalaze se u odnosu

meuzavisnosti i povezanosti;

4. Upotrebom ovih metoda stie se nauno saznanje

o injenicama stvarnosti, njihovim odlikama, kao i
o pojmovima, stavovima, sudovima i zakljucima;
11
5. Svaka od ovih metoda ima svoje norme regulisane
procedure, koje omoguavaju njihovu primenu;

6. Priroda i svojstva predmeta istraivanja zahtevaju

specifinu primenu ovih metoda, a one pokazuju
visok stepen adaptibilnosti, odnosno
upotrebljivosti;

7. Sve ove metode nemaju isti status u procesu

istraivanja i sve se upotrebljavaju u jednom
istraivanju;

8. One imaju veliki gnoseoloki znaaj, ali sve one

ne omoguavaju isti stepen istinitosti saznanja.
Neke od njih (indukcija) preteno omoguavaju
sticanje verovatnog saznanja, a neke (dedukcija)
sticanje preteno izvesnog ili nunog saznanja. 12
 U UVODU U TEORIJU NAUNIH METODA
NUNO JE RAZMOTRITI ODNOS IZMEDJU:
GNOSEOLOGIJE I EPISTEMOLOGIJE
Gnoseologija (gr.gnosis saznanje, logos smisao, nauka)
je filozofska disciplina koja prouava sutinska pitanja
ljudskog saznanja (izvore, poreklo, prirodu, oblike, sadraje,
objektivne vrednosti, valjanost, puteve, , vrste, sredstva,
mogunosti, kriterijume istinitosti, metode, domete i granice)
pri emu polazi od predmetno-ulne i pojavne ljudske prakse;

Gnoseologija predstavlja polaznu osnovu svakog naunog

istraivanja, a njen rezultat je znanje;

U gnoseologiji su se razvili razliiti gnoseoloki pravci i

saznajne teorije, kao to su: racionalizam, empirizam,
pragmatizam, pozitivizam, neopozitivizam, institucionalizam,
dijalektiki materijalizam, razne vrste iracionalizma
(voluntarizam, skepticizam, kriticizam, realizam);

Na osnovu navedenih saznajnih teorija razvijale su se

odreene metodoloke postavke. 13
Epistemiologija (gr. episteme znanje)

Filozofska disciplina koja istrauje karakteristike

naunog saznanja, poreklo, razvoj, prirodu,
uslove, procese, oblike, metode i granice,
naunu zasnovanost i istinitost ljudskog
saznanja do kojeg doe Gnoseologija;

Epistemiologija se rukovodi optim principima

Gnoseologije;

Epistemiologija je teorija nauke, njenih metoda i

postupaka
14
A) U analitike osnovne metode
naunog miljenja i istraivanja
spadaju:

1. metoda analize;

2. metoda apstrakcije;

3. metoda specijalizacije klasifikacija

i dihotomija;

4. metoda dedukcije;

15
 1. Metod analize
Metodom analize vri se rastavljanje predmeta
istraivanja na njegove sastavne delove, odnosno
inioce strukture, funkcija, veza i odnosa na
odreenom prostoru i vremenu;

Opti predmet analize je uvek sloena celina, koja

ne moe imati manje od dva meusobno
povezana dela;

Celina i delovi imaju svoju prostornu i vremensku

odredbu, svoje kvalitativne i kvantitativne odredbe
i svojstva, sastav, spoljanje i unutranje odnose i
veze, kretanja, promene, razvoj itd.; 16
Prema obuhvatu predmeta
istraivanja postoji:

1. Potpuna analiza i
2. Parcijalna (sekvencijalna) analiza

Potpuna ili totalna analiza podrazumeva

svestranu analizu svih inilaca predmeta
istraivanja, njegovih svojstava, internih i
eksternih odnosa i funkcija u ukupnom vremenu
trajanja i rasprostranjenosti predmeta istraivanja;

Takvi predmeti istraivanja su veoma retki i

teko ih je odrediti.
17
 Parcijalna ili sekvencijalna analiza
obuhvata samo deo, aspekt, svojstvo,
odredbu, vremensku ili prostornu jedinicu
neke celine koja se sama moe posmatrati
kao ua i nesamostalna celina;

Npr. takva celina bi mogla biti predizborna

aktivnost koja je deo izborne aktivnosti ili
takva celina bi mogla biti interpunkcijska
analiza koja je deo gramatike analize
nekog teksta i mogu se samo povezano
shvatati, a istovremeno se mogu definisati
kao uslovne analize.

18
 Prema kriterijumu predmeta istraivanja
mogue su sledee parcijalne analize

1. Analiza sadraja, kojom se saznaje

nauna sadrina jedne pojave;

2. Strukturalna analiza, kojom se nauno

saznaju inioci strukture jedne pojave ili
predmeta istraivanja;

3. Funkcionalna struktura, kojom se

saznaje aktivnost, odnosi (veze i
meuzavisnost) unutar predmeta
istraivanja;
19
4. Komparativna analiza, kojom se
saznaju odreene slinosti i razlike
inilaca predmeta istraivanja (ili
izmeu dva i vie predmeta), slinost
i razlike aktivnosti, funkcija, veza i
odnosa, kretanja, promena i razvoja;

5. Genetika analiza, kojom se saznaje

nastanak i razvoj predmeta
istraivanja u prostoru i vremenu;

6. Kauzalna analiza, kojom se saznaju

odreene pravilnosti i zakonitosti,
odnosno zakoni postojanja odreenog
predmeta istraivanja;
20
7. Strukturalno-funkcionalna analiza, kojom
se saznaju struktura i funkcije predmeta
istraivanja i odnosi izmeu njih;

8. Faktorska analiza, koja za predmet

saznanja ima bitne delujue i
determinirajue, latentne inioce pojave
koja se istrauje. Ona se moe smatrati
specijalnim sluajem kauzalne analize.

21
Po svojim bitnim svojstvima analiza moe
biti:

Deskriptivna analiza, opisuje predmet

istraivanja time to nabraja inioce i svojstva
pojave o kojima je steeno saznanje. Meutim
njena saznanja nisu dovoljna da se predmet
istraivanja objasni, jer se ovom analizom ne
spoznaju unutranje meuzavisnosti i
uslovljenosti predmeta istraivanja;

Eksplikativna analiza doprinosi boljem

shvatanju predmeta istraivanja, njegovom
objanjenju i saznanju pravilnosti i zakonitosti

22
Procedura primene metode analize
zahteva:
optu i operacionalnu identifikaciju sloene celine kao
predmeta istraivanja;

izbor radnji i sredstava kojima e se analiza ostvariti;

misaono i (ili) fiziko rastavljanje predmeta istraivanja;

konstatovanje inilaca predmeta analize (inilaca

strukture i sastava, funkcija, veza, i odnosa u vremenu i
prostoru);

konstatovanje odnosa izmeu inilaca;

kvalifikaciju i evidentiranje saznatog i konstituisanje

saznanja na osnovu rezultata analize.
23
 2. Metod apstrakcije

Apstrakcija je jedan od osnovnih metoda

naunog saznanja u sistemu metoda;

Njen opti predmet je saznavanje opteg u

posebnom dovoljne odreenosti da se moe
izdvojiti i istraiti kao izdvojena celina i
saznavanje posebnog u optem, kao mogua
izdvojena celina;

Predmet apstrakcije su pojmovi, stavovi,

sudovi, zakljuci i drugi celovitiji i iri sistemi
iskaza miljenja i shvatanja kao to su razne
pisane i druge tvorevine i drutvene realnosti;
24
 Postupak apstrakcije je misaoni postupak
koji je usmeren na predmet (opte i
posebno) i koji se odvija po odreenim
pravilima;

Postupak apstrakcije sledi analizu

predmeta istraivanja i otkriva u delovima
predmeta analize odredbe, svojstva,
sadraje, oblike i momente odreenog
stepena optosti odnosno posebnosti;

25
 3. Metoda specijalizacije

Metodom specijalizacije stiu se saznanja

posebnog i pojedinanog u optem, pri emu je
opte shvaeno kao celina sastavljena od
lanova koji su svi meusobno povezani
izvesnim zajednikim svojstvima, ali su meu
njima zadrane evidentne razlike na osnovu
kojih se moe identifikovati njihova posebnost
u odreenom poretku;

U osnovi metode specijalizacije nalazi se

metoda apstrakcije
26
 Specijalizacija podrazumeva:

a) konkretizaciju opteg u
posebnom,
b) apstrakciju posebnog iz opteg,
v) analizu stvarno opteg

Specijalizacija je shvatanje posebnog

u optem preko posebnog;

27
 Predmet specijalizacije su:

1. pojmovi,
2. sudovi,
3. zakljuci i
4. druge misaone tvorevine

Specijalizacija je veoma esto primenjivana

metoda u naunim istraivanjima u svim
njegovim fazama;

Oblici specijalizacije su klasifikacija i dihotomija;

28
 Klasifikacija je specijalizacija predmeta
pojma ili suda tako to se klasa ili jedan
opti pojam ili stav, sud i zakljuak ili neki
drutveni realitet raslanjava i razvrstava
po odreenom kriterijumu;

Saglasno tome klasifikacija je sistematska,

dosledna i potpuna podela po optosti i
sloenosti predmeta klasifikacije.

29
 Kriterijumi klasifikacije:

1. Svaka klasifikacija je predmetna;

2. Svaka klasifikacija je sistematska, izvrena

po valjano utvrenom kriterijumu koji
omoguava da svi lanovi klasifikacije ine
jedan smisleni funkcionalni poredak;

3. Svaka klasifikacija je vielana (ima vie

od dva lana);
30
4. Svi lanovi klasifikacije moraju imati jedno
zajedniko svojstvo po kojem ulaze u obim i
sadraj pojma koji ima ulogu opteg klasnog
pojma, stava itd. (npr. svi ljudi koji uestvuju u
izbornom procesu a obuhvaeni su klasifikacijom
su birai i svi ispoljavaju odreenu aktivnost.
Jedni glasaju a drugi apstiniraju.

5. Klasifikacija mora da izrazi prelaze lanova iz

jednih u druge i njihove meusobne udaljenosti i
udaljenosti od opteg pojma
31
 Bitna pravila klasifikacije su:

1. predmetnost i odreenost predmeta

klasifikacije po kriterijumu oblika i
sadraja pojma i dodatnim kriterijumima
zavisnim od svojstava predmeta;

2. jedinstvenost klasifikacije, to znai da su

svi lanovi klasifikacije identifikovani po
istom kriterijumu i po istom postupku, da
svi sadre isto osnovno bitno
obelejekoje je bitna odredba osnovnog
pojma, odnosno skupine koja se
razvrstava;
32
3. relativna posebnost svakog lana
klasifikacije, s tim da posebnosti budu
istog reda i iste vrste i da lanu
klasifikacije ne oduzimaju osnovna
svojstva koja su karakteristina za sve
lanove;

4. da kriterijumi klasifikacije obezbede

potpunost podele, odnosno obuhvat svih
lanova-delova koji ine celinu na koju se
klasifikacija primenjuje;

5. izmeu lanova klasifikacije treba da bude

obezbeena to priblinija udaljenost od
opteg pojma (celine) i meusobno;

33
 Da li klasifikacija daje novo
saznanje?

Ako se klasifikacije realizuje po navedenim

principima i u skladu sa izloenim
zahtevima, ona je produktivan metod
saznanja;

Njome se saznaju odnosi lanova

meusobno i sa celinom, distance i redosledi
i otkrivaju se principi, odnosno mogui
valjani kriterijumi za razdeobe ili saimanje;

34
Dihotomija je poseban oblik
specijalizacije i istovremeno klasifikacije;

To je veoma raireni metodski oblik u

svakodnevnom govoru i predmet jeziku u
kome pozitivne odredbe u iskazima
veoma esto budu suprotstavljene
negativnim odredbama;

Dihotomija se sastoji iz jednog pozitivno

odreenog lana koji sadri negativnu
odredbu (iskaz da neto nije ne govori o
tome to jeste);

35
 4. Metod dedukcije

Dedukcija je analitiki i specijalizatorski

metodski postupak, kojim se iz i na
osnovu opteg zakonskog saznanja stiu
posebna saznanja i to sa neuporedivo
veim stepenom izvesnosti i pouzdanost i;

Dedukcija je analiza i specijalizacija ve

shvaenog opteg u shvatanje posebnog
i pojedinanog, ili, pak, izvoenje
posebnih i pojedinanih istina na osnovu
znanja o optim istinama zakonima.

36
 Indukcija i dedukcija su meusobno nuno
povezani metodski postupci, koji se uzajamno
prepliu, dopunjavaju, uslovljavaju i ine
dijalektiko jedinstvo;

Indukcija i dedukcija imaju isti zajedniki

osnovni predmet saznanja, a to je dijalektiko
jedinstvo opteg, posebnog i pojedinanog;

Indukcija i dedukcija se meusobno razlikuju po

svojim posebnim predmetima i posebnim
ciljevima: predmet saznanja indukcije je
saznanje opteg na osnovu znanja posebnog i
pojedinanog, a predmet saznanja dedukcije je
saznanje posebnog i pojedinanog na osnovu
znanja opteg;
37
 Indukcija je po pravilu poetni, a dedukcija zavrni
proces u saznanju odreenog predmeta:

Saznanje zapoinje opaanjem, sagledavanjem i

konstatovanjem pojedinanog i posebnog a
zavrava se deduktivnim saznanjem (objanjenjem,
dokazivanjem, prognoziranjem) posebnog i
pojedinanog na osnovu saznanja opteg
(principskog, zakonskog);

Kretanje miljenja kod indukcije i dedukcije je na

istom pravcu, ali u suprotnim smerovima:

misaoni proces kod indukcije kree se u smeru od

pojedinanog i posebnog ka optem, dok se
P
roces saznanja kod dedukcije kree smerom od
opteg prema posebnom i pojedinanom;
38
 Indukcija i dedukcija su nemogue jedna bez
druge jer njihov predmet ine razliita
jedinstva pojedinanih, posebnih i optih
svojstava predmeta (stvari, pojava, procesa);

Indukcija i dedukcija su meusobno povezane

i uslovljene i u toku nauno-saznajnog procesa
neprekidno prelaze jedna u drugu. U tom
dijalektikom procesu induktivni zakljuci slue
kao premise deduktivnog zakljuivanja, a
deduktivno saznanje kao premisa indukcije;

Induktivno-deduktivna metoda u sebi sadri

dijalektiki polarizovane metode postupke
indukcije i dedukcije:indukcija je sinteza i
generalizacija pojedinanog i posebnog, a
dedukcija je analiza i specijalizacija opteg;

39
 Indukcija i dedukcija nalaze se u osnovi
odreenih opte naunih metoda i
njihova primenljivost se iskazuje upravo
kroz te metode;

Otuda se dedukcijom stie nauno

saznanje o predmetu istraivanja i zbog
toga se dedukcija smatra osnovnom
analitikom metodom i prelazom od
analitikih ka sintetikim metodama
40
B) Sintetike osnovne metode
naunog miljenja i saznanja:

1. sinteza;
2. konkretizacija;
3. generalizacija; i
4. indukcija.

41
 1. Sinteza

Sinteza je spajanje vie inilac u jednu celinu;

Sinteza je shvatanje saznanje sloenih

celina preko njihovih pojedinanih i posebnih
delova, njihovim spajanjem, tj.njihovim
stavljanjem u razne mogue odnose i veze;

Predmet sinteze mogu biti pojmovi, stavovi,

sudovi, zakljuci, drutveni i prirodni realiteti,
ali ne u istoj meri i na isti nain;

42
 Da bi se neki inioci mogli spojiti u odreene
celine, neophodno je da imaju odgovarajua
svojstva;

Ne moe svako pojedinano da postane

neposredno deo bilo koje sloene i opte celine,
ve samo odreene i odgovarajue;

sinteza moe biti misaona i fizika;

Izmeu sinteze i analize postoje izrazite veze, ali

ih ne treba prenaglaavati;

Sintezi i analizi zajedniki je opti predmet;

Sinteza i analiza su suprotne po kretanju miljenja

i postupcima kao i prema sadraju saznanja;
43
 2. Konkretizacija

Predmet konkretizacije jeste odnos opteg,

posebnog i pojedinanog polazei od optijeg;

Istovremeno metodom konkretizacije se saznaju

i odnosi apstraktnog i konkretnog;

Nauni postupak se sastoji u konstatovanju

apstraktnog pojma, pa potom dodavanjem jedne
ili vie oznaka, pribliavanje tog apstraktnog
pojma konkretnom koji je najblii pojmu koji
najneposrednije oznaava konkretni realitet.

44
 U drutvenim naukama esto se
susreu apstraktne zamisli koje se
odreenom procedurom konkretizuju u
drutvene realnosti;

Konkretizacija je postupak dodavanja,

menjanje obima i sadraja datog
apstraktnog pojma i njegovo
pribliavanje konkretnom;

Ona se time shvata i kao metoda koja

ima svojstva eksperimentalne metode;
45
 3. Generalizacija

Generalizacijom se saznaje opte na osnovu

pojedinanog;

Generalizacijom se formiraju opti stavovi na

osnovu pojedinanih;

Postupak generalizacije je misaono

uoptavanje, a ne fiziko objedinjavanje;

Generalizacija se ne moe smatrati

eksperimentalnom metodom. Ona je teorijska
metoda jer se nome saznaju opti pojmovi,
nauni zakoni, teorije, pa i itave nauke;
46
 Metodske osnove generalizacije su: poimanje i
indukcija;

Poimanjem se iz posebnih odredaba predmeta

izvodi pojam predmeta;

Generalizacija na osnovu indukcije

podrazumeva izvoenje optih stavova (sudiva
i zakljuaka) iz posebnih i pojedinanih;

Generalizacija kao opta metoda ima predmet,

postupke i odgovarajue instrumente i kao
takva, zajedno sa indukcijom, predstavlja
najoptiju metodu saznanja i strukturni inilac
optenaune statistike metode;
47
 4.Indukcija

Indukcija je osnovna nauna metoda koja

omoguava neposredno saznanje o
empirijskom, realno-konkretnom i
raznovrsnom, konstituisanom u pojedinane
celine;

Uvidom u odredbe pojedinanih celina

indukcija omoguava obrazovanje pojmova,
stavova i sudova o njima;

Izvorni stavovi indukcije u okvirima datih

pordaka, osnov su za izvoenje generalizacije
tj. optih stavova, ukljuujui i aksiome,
zakonske stavove, premise itd.;
48
 Stavovi indukcije zasnovani na
saznajnom iskustvu drutvene i
naunoistraivake prakse, omoguavaju
pouzdano nauni saznanje koje moe biti
kako partikularno tako i univerzalno,
kako verovatne tako i univerzalne
istinitosti, odnosno apsolutne
pouzdanosti u odreenom vremenu i
prostoru;

Indukcija je prelazna metoda od

analitikim ka sintetikim metodama;

Indukcija je uslov i ona prethodi dedukciji

i omoguava je;
49
 Indukcija ima obeleje eksperimentalne
metode zahvaljujui svojim empirijskim
zasnovanim kvantitativnim datama koje
je kao i generalizaciju ine osnovom
optenaune statistike i hipotetiko-
deduktivne metode;

Indukcija je kao i generalizacija jedna od

najoptijih metoda koja se primenjuje u
svim poetnim fazama miljenja;

U teorijskom miljenju indukcija ima

veoma znaajnu ulogu;
50
 U metodologiji nauka postoje razliite definicije
indukcije od kojih su dve najznaajnije:

Prema formalno logikom shvatanju indukcija

se odreuje kao izvoenje opteg stava iz vie
posebnih stavova;

Prema dijalektiko logikom shvatanju

indukcija je oblik predmetnog miljenja i
metodski postupak saznanja objektivne
stvarnosti, ije je osnovno obeleje shvatanje
opteg, jedinstvenog ili nekog zajednikog
svojstva kod vie predmeta ili pojava, izraenih
pojedinanim ili posebnim stavovima iz kojih se
izvodi odreeni opti stav, sud i zakljuak o
predmetu saznanja;
51
 Najjednostavnije reeno, indukcija je
saznavanje opteg posredstvom niza
posebnih i pojedinanih inilaca,delova,
aspekata i odredbi toga opteg.

Indukcija je sinteza posebnih i (ili)

pojedinanih stavova u jedan opti stav;

Induktivni se nalazi u osnovi svakog

ljudskog saznanja iz razloga to je
predmet saznanja praksa, a i samo
znaenje je svojevrsna praksa.

52
 PITANJA?

HVALA NA PANJI?

53