lanci i ekspozei Koe

Popovia

Ivana Kovaevi 484/09


Knjievnik i pesnik
Uestvovao u panskom

graanskom ratu i
Narodnooslobodilakoj
borbi
in general pukovnik

JNA, naelnik
Generaltaba 1948.-
1953.
1953.-1965. Savezni

sekretar inostranih
poslova
LANAK KOE POPOVIA,
DRAVNOG SEKRETARA ZA
INOSTRANE POSLOVE, O
EVROPSKOJ SARADNJI I
INTEGRACIJI, 1954
Naa zemlja je ozbiljno zainteresovana na

reavanju evropskih pitanja i na saradnji

evropskih zemalja. Kroz borbu za svoju
nezavisnost i kroz svoju politiku na Balkanu,
konsolidujui mir u jednom vrlo osetljivom
delu Evrope, doprinosimo stvaranju
povoljnih uslova za saradnju evropskih
drava i konsolidaciju Evrope kao celine .
EKSPOZE DRAVNOG SEKRETARA ZA INOSTRANE
POSLOVE KOE POPOVIA U SAVEZNOJ NARODNOJ
SKUPTINI O SPOLJNOJ POLITICI FNRJ, 1955.

U ekspozeu, naglaava glavne politike

dogaaje, tokom 1955., koji doprinose
poputanju zategnutosti i uticali na razvoj i
odnose FNRJ sa spoljnim svetom
Optu tenju miru i miroljubivim odnosima

treba da tee svi dravnici Duh eneve

FNRJ inila krupne napore u cilju

maksimalnog doprinosa poputanju

meunarodne zategnutosti
Odnosi sa SSSR
Dosta uinjeno, popravljeni odnosi
Potpisana Beogradska deklaracija
Predvia se u cilju normalizacije odnosa i

proirenje saradnje, ureivanje ugovornog

stanja meu dravama
Vodili se pregovori o regulisanju sovjetskih

potraivanja nastalih u toku i posle rata kao

i jugoslovenskih potraivanja nastalih u
periodu nenormalnih odnosa izmeu dve
zemlje (uspeno zavreni)
Odnosi sa SSSR
Potpisan protokol o meusobnim
ekonomskim odnosima i saradnji, avgusta
1955.
Vlada FNRJ e i nadalje razvijati svoje

odnose sa SSSR u skladu sa svojom

miroljubivom politikom saradnje i
sporazumevanja meu narodima
Odnosi sa Istonoevropskim
zemljama
Poljska: postepeni i stalni napredak,
uglavnom trgovinski i ekonomski odnosi se
razvijaju
ehoslovaka: dalji napredak, saradnja na

kulturnom, naunom i sportskom polju,

osnovicu odnosa ini trgovinski i platni
sporazum, koji pretenduje da se proiri i ojaa
Bugarska: Reen je niz konkretnih pitanja i

sklopljen je izvestan broj sporazuma kojima se

reguliu granini, zatim ekonomski,
saobraajni i drugi odnosi na obostranu korist.
Odnosi sa Istonoevropskim
zemljama
Rumunija: regulisana vana pitanja (reim na
granici), sklopljen trgovinski sporazum; ipak
pitanje statusa i prava nae nacionalne
manjine u Rumuniji je problematino
Maarska: napredak u odnosima, meutim

postoje jo neka nereena pitanja, koja

predstavljaju ozbiljnu prepreku normalnijem
razvijanju uzajamnih odnosa
Albanija: pokazala spremnost da rei neka

pitanja u odnosu sa FNRJ u cilju

dobrosusedskih odnosa
enevska konferencija
efovi etiri vlade, Francuske, SAD,
Sovjetskog Saveza i Velike Britanije i prvi put
posle dugog perioda hladnog rata
razgovarali u duhu uzajamnog razumevanja,
dobre volje i reenosti da se putem metoda
pregovora i saradnje stvori povoljnija
atmosfera i pokua nai reenje nekih krupnih
meunarodnih problema
Rezultati julskog sastanka, ustvari, su

pokazali da oveanstvo moe s veim

poverenjem gledati u budunost
Trojna saradnja
U spoljnim odnosima FNRJ saradnja sa Grkom i
Turskom u okviru Balkanskog saveza nalazila se u
prvom planu
niz znaajnih rezultata (konstituisan Savet ministara)
Poseban akcenat je na grko-jugoslovenskom

prijateljstvu
Poseta predsednika turske vlade g. Adnana Menderesa

naoj zemlji pruila je mogunost za korisnu i

otvorenu razmenu miljenja o raznim pitanjima trojne
saradnje i meunarodnih odnosa uopte
Kriza u tursko-grkim odnosima; izazvale zastoj u

trojnim odnosima, ali se uspeno radi na otklanjanju

Odnosi sa SAD
Razvijaju se dobri odnosi;
Primenjuje se metod ravnopravne izmene

miljenja o raznim pitanjima od obostranog i

opteg interesa
Ekonomska i vojna pomo SAD-a, na osnovu

zakona o pomoi inostranstvu, tako i na

osnovu zakona o poljoprivrednim vikovima
nova forma ove vrste saradnje u vidu

dugoronijih aranmana
Odnosi sa SAD
poseta g. Dona F. Dalsa, dravnog
sekretara za inostrane poslove SAD;
Tokom njegove posete dolo je do plodne i

svestrane razmene miljenja o nizu pitanja

iz problematike meunarodnih odnosa, to
je bilo od velikog obostranog interesa
Odnosi sa Velikom
Britanijom
Razumevanje i poverenje;
Rezultat takvog razvoja dole su jasno do

izraaja tendencije saradnje u gotovo svim

oblastima meusobnih odnosa
Kardeljova poseta Velikoj Britaniji

prirodnu posledicu dosadanjeg pozitivnog

razvoja politikih, ekonomskih i kulturnih
odnosa izmeu dve zemlje
Saglasni zapisnik o anglojugoslovenskoj

razmeni potpisan 14. maja 1955

Odnosi sa Francuskom
Tradicionalne veze prijateljstva
Interesi koji nas povezuju evropska saradnja,

bezbednost i mir
Postignuto i produbljivanje odnosa sklapanje

sporazuma i aranmana ekonomske,

trgovake i finansijske prirode, takoe i
jaanje kulturne razmene i tehnike saradnje
elja da i dalje razvijamo odnose na svim

nivoima jer to odgovara prijateljskim

oseanjima naroda
Odnosi sa Austrijom
Nakon desetogodinjice okupacije Austrije,
stupanjem na snagu Dravnog ugovora,
ponovo stekla slobodu i nezavisnost
FNRJ pristupila Dravnom ugovoru

reavaju se na obostranu korist pitanja koja

su u prolosti bila sporna (pitanje granice,
osnovna prava naih manjina i pitanje
austrijske imovine u Jugoslaviji)
Odnosi sa Italijom
Nakon reenja transkog spora, odnosi se
poboljavaju i sreuju
Dolo je do reenja vanih problema (pitanje

regulisanja uzajamnih obaveza ekonomskog

i finansijskog iz Ugovora o miru)
Nereeni problem: pitanje jugoslovenske

manjine i neiskoriene mogunosti na

privrednom i drugim poljima
Odnosi sa Nemakom
Sa Saveznom republikom Nemakom: na
obostranu korist su se uspeno razvijali, ali tokom
godine ostala su u senci nereenih problema;
Opadanje nivoa razmene posledica nepoeljnog
stanja; Izneli predlog o likvidaciji nereenih
problema (predstavlja ustupke sa jugoslovenske
strane i oekuje se da e biti reeno)
Sa Demokratskom Republikom Nemakom:

trgovinska razmena preko Spoljnotrgovinske

komore; preduslovi postoje za razvijanje dalje
ekonomske saradnje
Evropska saradnja
Mi pridajemo veliki znaaj svojim odnosima sa
evropskim zemljama.
Zemlje Zapadne Evrope predstavljaju nae glavno
izvozno i uvozno trite
nae privredne veze sa Zapadnom Evropom
oformljene skoro iskljuivo kroz bilateralne
instrumente, a da je, meutim, Zapadna Evropa
otila ve prilino daleko ka multilateralnosti kroz
svoje regionalne aranmane
uestvovali u radu i aktivno podravali napore na
reavanju problema trgovine IstokZapad kroz
Evropsku ekonomsku komisiju Ujedinjenih nacija
Evropska saradnja
Imamo svog posmatraa u OEEC u Parizu;
cilj je nai optimalne forme i puteve ue
saradnje sa OEEC-om
Evropska konferencija ministara transporta
Interes za saradnju sa Evropskim savetom,

ta saradnja se moe zasnivati jedino na

principu ravnopravnosti i nju ometa
ideoloko-politika iskljuivost u krugovima
Evropskog saveta
Odnos sa Azijskim
zemljama
Uspeli u kratkom periodu da razvijemo
dobre i prijateljske odnose nakon to su
postigle nezavisnost
FNRJ prati afirmaciju ovih zemalja u

meunarodnim odnosima
Sapoebnim interesovanjem pratili

Bandunku konferenciju
Odnosi sa Indijom
Razvijali su se u duhu prijateljstva i saradnje;
poseta Tita Indiji
Od posebnog znaaja za razvoj prijateljskih odnosa
je uzvraena poseta Davaharlal Nehrua FNRJ;
naglaeni razgovori izmeu Tita i Nehrua - Indija i
Jugoslavija ostvaruju svaka na svoj nain istovetna
shvatanja i principe u svojoj meunarodnoj
aktivnosti
Principi miroljubive i aktivne koegzistencije
koegzistencije i reenost na zajednike napore u
poboljanju meunarodne situacije formulisani su u
prvoj zajednikoj izjavi oba predsednika jo 1954.
Odnosi sa Indijom
Zajednika izjava 6.jul 1955. izraena
istovetnost gledita u pogledu najvanijih
meunarodnih problema i posebno je
naglaena elja da se u duhu postojeeg
prijateljsta i dalje vri razmena miljenja
Razmotreni ekonomski, kulturni i drugi

odnosi obe zemlje

Odnosi sa Burmom
Obostrane posete (Tito Burmi, predsednik
burmanske vlade Jugoslaviji)
Unapreenje kulturnih i ekonomskih odnosa

jedan od vanih elemenata jaanja

prijateljstva i saradnje naroda dveju zemalja
Potpisan Protokol kojim su utvreni principi

meusobne saradnje na privrednom i

tehnikom nivou
Odnosi sa Kinom
Vlada FNRJ meu prvima (5.10.1949.)
priznala NR Kinu ; krajem 1954.
uspostavljeni diplomatski odnosi
Bez obzira na udaljenost, specifine puteve

razvitka , narodi FNRJ i NR Kine imaju

mnogo zajednikog (borba za nezavisnost,
izlazak iz ekonomske zaostalosti)
Meusobne posete
Odnosi sa Bliskim i Srednjim
Istokom
Uspostavlja tenje odnose sa zemljama
Bliskog i SrednjegvIstoka, posebno sa
Egiptom, Etiopijom, Sirijom i Libanom; u
kratkom periodu dosta znaajnih poseta
Rezultat unapreenja odnosa sa Egiptom i

Etiopijom je to to su diiplomatska
predstavnitva podignuta na nivo
ambasada; uspostavljeni diplomatski odnosi
sa Kraljevinom Libijom; nastavljeno je da se
razvijaju dobri odnosi sa Izraelom
Odnosi sa Bliskim i Srednjim
Istokom
Zaotravanje odnosa na Bliskom Istoku
(izmeu arapskih zemalja i Izraela);
Nada da e se reiti; sutina pitanja se sastoji u
stanju koje je stvoreno nastojanjem da zemlje
ove oblasti pristupe vojnim aranmanima
blokovskog karaktera
Bie mogue postii najpre smireenje situacije,
a zatim otkloniti dublje uzroke koji su do nje
doveli; tada e biti mogue trajno otklanjanje
arapsko-izraelskih suprotnosti
Najava poseta Etiopiji i Egiptu
Ujedinjene Nacije
Snana tendencija opteg poputanja se moe uoiti
na jubilarnom sastanku (zajedno sa pozitivnim
rezultatima Konferencije se odraava na optu
atmosferu u GS UN)
Od politikih pitanja posebno se istiu: razoruanje,

mirnodopska upotreba nuklearne energije, ostvarenje

principa univerzalnosti UN-a i problem razvitka
nedovoljno razvijenih zemalja
Vanost problema razoruanja je opte priznata;

posebno vaan aspekt je da se na naoruanje troe

ogromna sredstva. to ometa da se pristupi reavanju
problema uklanjanju provalije izmeu razvijenih i
nerazvijenih oblasti
 Odluujua i dalja nastojanja da se doe do daljeg
saglaavanja
Sa pitanjem razoruanja tesno povezana uporeba
mirnodopske upotrebe nuklearne energije
Napredak na tom polju: treba posebno istaci
rezultate enevske konferencije nuklearnih
naunika
Vaan vid problematike kako savladativrlo realnu
opasnost da iroka upotreba nuklearne energije u
mirnodopske svrhe jo vie ne proiri duboki jaz
izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja
 FNRJ sa Indijom, Burmom, Egiptom,
Indonezijom, Sirijom i u tesnoj konsultaciji
sa skandinavskim zemljama, podnela je
nacrt rezolucije iji se osnovni akcenat
stavlja na to veu odgovornost, kontrolu i
demokratinost u osnivanju Agencije, o
njenom statutu i svim aspektima reavanja
problema nuklearne energije; Agencija treba
da bude univerzalna
 Odsustvo primene principa univerzalnosti
ozbiljno koi aktivnost UN na raznim
podrujima koje predvia Povelja; poseban
aspekt ovog problema predstavlja injenica
da gotovo polovina evropskih drava nije u
UN-u i da Kina i dalje nema legitimne
predstavnike u UN-u
Jugoslavija je za primanje u svetsku

organizaciju svih kandidata iji meunarodni

status nije sporan i koji zadovoljavaju uslove
iz Povelje
 Jo vanije naglasiti : izglasavanje FNRJ za
nestalnu lanicu Saveta bezbednosti (da
podsetim ovo je zapravo rezultat nezvaninog
dogovora SAD-a i FNRJ)
Ni Filipini ni Poljska nisu uspele da skupe
dvotreinsku veinu, stoga se stvorilo
raspoloenje za isticanje jugoslavije kao
idealnog kandidata (prihvatili smo kandidaturu
u skladu sa pravednom geografskom podelom)
Iza kandidature stoje praktino sve evropske
zemlje
Ocena spoljne politike u FNRJ
tokom 1955.
Aktivna
Pravilnost nae ocene meunarodne

situacije i pravilnost nae politike

Dosledno principijelna i realistika
Naa politika aktivne koegzistencije je dala

ozbiljan doprinos poputanju zategnutosti u

svetu
Ovakva politik proiruje nae mogunosti i

obavezuje nas na jo aktivnije uestvovanje

u meunarodnim odnosima
Literatura
Spoljna politika Srbije strategije i spisi,
Nataa Dragojlovi, Dr Stanislav Sretenovi,
Dr Dragan ukanovi, Mr Dragan
ivojinovi, Evropski pokret u Srbiji, 2010.