POJAM, PREDMET I

TIPOLOGIJA MENADMENTA
1.1. ta je zapravo
MENADMENT?
esto korien termin. Sama re je amerikog
porekla (englesko govorno podruje),
Upravljanje,
Rukovoenje,
Organizacija,
Generalno uzevi MENADMENT JE MODALITET
RUKOVOENJA!
 Definicije menadmenta:
Meri Parket Folit Umetnost ostvarenja
ciljeva posredstvom drugih ljudi
Henri Fajol tvorac univerzalnog
menadmenta, jer smatra da svi
menaderi obavljaju line funkcije bez
obzira na vrstu delatnost i hijerarhijski
nivo.
Piter Draker nauka i vetina upravljanja
ljudima
Naa DEFINICIJA menadmenta je: PROCES
PLANIRANJA, ORGANIZAOVANJA, VOENJA,
KOOR-DINACIJE I KONTROLISANJA LJUD-
SKIH, MATERIJALNIH, FINANSIJSKIH, INFOR-
MACIONIH I DRUGIH RESURSA ZARAD
OSTVARIVANJA ORAGANIZACIONIH CILJEVA
POD NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA .

Ljudi koji se bave menadment procesom

nazivaju se menaderi.
 1.2. Otkuda dolazi i zbog ega je
potreban menadment
Zajedniki rad i koordinacija sa tim radom je osnovni
uslov nastanaka menadmenta:
a) Ljudi su drutvena bia i upueni su jedni na druge,
b) Zajedniki rad efikasniji od zbira parcijalnih radova,
Organizacije:sloeni sistemi u kojima postoji trajna
interakcija i meusobna povezanost ljudi, odnosno ljudi i
radnih zadataka,
Organizacija su ljudi i njihovi meusobni odnosi.
SVAKA ORGANIZACIJA JE SOCIJALNI SISTEM I
ISTOVREMENO JE EKONOMSKI SISTEM I
INSTRUMENT ILI SREDSTVO ZA OSTVARVANJE
CILJEVA
 Zato su oraganizacijama
potrebni menaderi?
Obezbeuju da organizacija ostvari efikasnu i
efektivnu proizvodnju ili pruanje usluga,
Projektuju stabilnost rada jedne organizacije,
Vre izbor strategije i prilagoavanje i
upravljanje promenama,
Obezbeuju da organizacija slui krajnjim
korisnicima,
Uspostavljaju odnose izmeu organizacije i
okruenja,
Simbolizuju vlast i organizaciju u statusnom i
ceremonijalnom smislu.
Savaku oragnizacija ima svog ovlaenog rukovodioca ili
menadera.
 1.3. ta je zadatak
menadmenta?
U svakoj organizaciji postoje dve socioloke grupe
zaposlenih:
a) oni koji upravljaju, odnosno rukovode,
b) oni koji izvrioci.
Organizacija ne moe da funkcionie bez obe grupe
zaposlenih,
MENADMENT IMA ZADATAK DA OBEZBEDI
OPSTANAK, RAST I RAZVOJ ORGANIZACIJE KROZ
OSTVARENJE MISIJE ZBOG EGA JE OSNOVANA,
Aktivnosti -Menadment su brojne, sloene,
isprepletane,
Rade velikim intenzitetom, nazivaju se radoholiari.
 1.4. Na kojim poslovima
menaderi treba rade?
Menader treba da se bavi onim poslovima koji
e u najveoj meri doprineti uspenosti
organizacije,
Posao zavisi od rukovodeeg nivoa,
Veliki deo radnog vremena provode u
kabinetima-problem u organizaciji i upravljanju,
Preteno posao rade usmeno, veoma retko
pismeno,
Za menadment je potrebno da ima dobra
komunikaciju.
 1.5. Poslovi menadmenta u
zavisnosti od hijerarhije:
Razlike u etiri glavne aktivnosti:
u vremenskom okviru obavljanja
odreenih aktivnosti,
nainu koje obavljaju svoje aktivnosti po
funkcijama,
organizacionoj odgovornosti,
posedovanju znanja i vetina da se
aktivnosti izvedu efikasno.
2. PREDMET MENADMENTA

Menadment kao nauka ina svoj predmet

istraivanja,
Osnovni predmet istraivanja
menadmenata kao nauke su:
EFIKASNOST I EFEKTIVNOST
 2.1. -Efikasnost je zahtev da se u organizaciji
ostvare postavljeni ciljevi, uz najmanje
korienje raspoloivih resursa, odnosno uz
najvii nivo racionalnosti njihove upotrebe,
Uvek izraava racionalnu sposobnost neke organizacije i dobre
tezultate,
Vrste efikasnosti:
a) poslovna- je zahtev da se zadaci izvravaju uz to nie
trokove,
b) alokativna-je zahtev da se raspoloivi resursi na makro nivou
adekvatno alociraju na one drutvene segmente koji su drutvu
neophodni,
c) distributivn aefikasnost-da se proizvodi organizacionih
sisitema distribuiraju u skladu sa potrebama i ekonomskom
snagom drutva,
d) ekonomska efikasnost-odnos trokova i ostvarenih vrednosti,
e) tehnoloka efikasnost- meri realizaciju poslova po jedinici
upotrebljeni, faktora, izraenih u njihovim fizikim veliinama
proizvoda.
 2.2. -Efetivnost podrazumeva izbor
pravih ciljeva i nastojanje da se
izabrani ciljevi maksimalno realizuju,
efektivna je ona organizacija koja je izabrala
pravo podruje svoga rada, pravu misiju,
odnosno prave ciljeve,
Menadment je, kao modalitet rukovoenja,
znatno efektivniji od klasinog rukovoenja, jer
je preuzeo odgovornost za donoenje odluka
koje su bile u nadlenosti oragana upravljanja i
sjednio ih je sa donoenjem strategije koja
upuuje na nain postizanja ciljeva,
Neefektivne su birokratske organizacije.
 2.3. Meuzavisni odnos
efikasnosti i efektivnosti:
Slabo Dobro

Dobro Efektivno ali neefikasno: Efektivno i efikasno:

Neki faktori proizvodnje su izgubljeni Ciljevi su ostvareni i faktori
proizvodnje dobro
korieni, podruja
visoke produktivnosti
Slabo Ni efektivno ni efikasno: Efikasno ali neefektivno:
Ciljevi nisu ostvareni, a faktori Faktori proizvodnje nisu
proizvodnje su loe korieni u neiskorieni, ali ciljevi
procesu proizvodnje nisu dobro ostvareni
 2.4. Merenje efektivnosti i
efkasnosti:
a) Klasian pristup-karakterie parcijalno merenje
uspenosti sistema, po ciklusima rada a problem je u
definisanju celine.U fazi utvrivanja efekata, konstatuju se
rezultati, odnosno stepen ostvarenja ciljeva.TO SU
GILJEVI OSTVARENI U VEEM STEPENU, VEA JE
EFEKTIVNOST I OBRATNO.
b) Moderan pristup-se svodi na MERENJE STEPENA
ZADOVOLJENJAJ POTREBA STRATEGIJSKIH
KONSTITUENATA SISTEMA.Za korporativnu organizaciju,
strategijski konstituenti su :akcionari, odnosno vlasnici, dok
su stali konstituenti: zaposleni, dobavlaji, kreditori.
Menadment kod izuavanja efikasnosti i efektivnosti mora
pronai onakvu kombinaciju resursa i metoda upravljanja
koja e dati najvee efekte.
 2.5. Kako postati efikasan i
efektivan, 10 anegdota
1. Ljudi ne smeju promaiti zanimanje,
2. Ljudi treba da ive od svoga rada,
3. ovek mora da bude istrajan,
4. ta god ovek radi, treba da radi najbolje,
5. Treba biti oprezan i smeo,
6. Nikada ne treba imati posla sa negativnim ljudima,
7. Ljidi u biznisu moraju koristiti najbolja sredstva,
8. Svako treba da ia neki zanat i da se na njega usmeri
svom snagom,
9. Treba biti sistematian i milostiv,
10. Ne treba biti suvie veliki vizionar.
 3. Tipologija menadmenta
Menadment se moe razlikovati
po razliitim kriterijumima.
3. Tipologija menadmenta
Menadment se moe razlikovati po razliitim
kriterijumima.
3.1.Tipologija prema krterijumima hijerhijskog
nivoa
a) Strategijski (Top) menadment, voenje
politike, odnosn strategije firme,
b) Srednji (Middle) menadment , upravlja
dnevnim unutranjim aktivnostima,
c) Nii (Lower) menadment, izvrioci rade na
ostvarenju planova, tehnika znanja i vetine.
 3.2. Tipologija prema ukljuenosti u proces
rada
a)Linijski menader- direkno u proizvodnji ili
pruanju usluga,
b)Staff menader-obrzbeuje logistiku podrku
linijskim menaderima.
Oraganizacija ne moe biti uspena bez jednih i
drugih menadera.
3.3.Tipologija prema funkcionalnim oblastima
etiri osnovne funkcije ine svaku
organizaciju:
proizvodna ili tehnika,
komercijalna,
finansijska,
kadrovska.
3.4. Tipologija prema vrstama organizacije
a) menadment u industrija, poljoprivreda,
rudarstvo i umarstvo,
b)menadment u trgovini, hotelijerstvu i turizmu,
c) menadment u javnim slubama,
d pored oteg, speciajlizovani menadmenti.
3.5.Tipologija prema vrstama privrednih delatnosti
a) menadment u poljoprivredi,
b)menadment u trgovini,
c) menadment u turizmu.