Hidroelektr

ane

Savo krga 12595

Sanja Mrmo 12702
Maja Aleksandrovski
12703
Nikola Vujinovi 12708
Marko Glogovac 12651
Struktura prezentacije
Uvod
Vodenice
Prve hidroelektrane
Opte o hidroelektrane
Proces pretvaranja energije u hidroelektranama
Princip rada hidroelektrane
Podela hidroelektrana
Podela prema instaliranoj snazi
Podela prema koliinivodei visini vodenog pada
Podela na osnovu poloaja mainske zgrade i brane
Podela prema regulacije protoka
Struktura prezentacije
Male hidroelektrane
Podela malih hidroelektrana
prema mogunostima akumulacije
MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije
MHE sa sedminim ravnanjem akumulacije
Prema neto padu
Prema reimu rada
Prema poloaju zgrade
Prednosti i mane MHE
Snaga postrojenja i proizvedena energija
Struktura prezentacije
Komponente hidroelektrane
Ulazni presek
Brane
Dovod
Vodena komora
Elektrine centrale
Turbine
Generator
Transformator
Dalekovod
Izlazni presak (odvod)
Struktura prezentacije
Centar za automatiku i regulaciju
Sistem upravljanja agregatom
Sistem zatite
Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod
jednosmerne i naizmenine struje
Sistem pobude
Turbinski regulator
Scada aplikacija za nadzor I upravljanje
elektranom
Sistem za sinhronizaciju
Struktura prezentacije
Hidroelektrane u svetu
Hidroelektrane u Srbiji
HE etinje
HE erdap 1
HE erdap 2
HE Bajina Bata
Prednosti hidroelektrana
Mane hidroelektrana
UVOD
vodenice
vodenice
U starim vodenicama za mlevenje brana, energija
vode koja se kree je prenoena na vodeniko kolo,
koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na
mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brano.

Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost,

pouzdanost i praktino besplatna energija uz vrlo malo
primetnog uticaja na okolinu.

Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih

mlinova, ali puno sloeniji.
prve hidroelektrane
Posle otkria elektrinog
generatora u 19.veku,
poele su da se grade
hidroelektrane.

1895 u Kanadi, na reci

Nijagari, zahvaljujui
patentima Nikole Tesle,
poela je sa radom prva
hidroelektrana.
prve hidroelektrane
Prva hidroelektrana u Srbiji
je bila putena 2.avgusta
1900. godine i to sa Teslinim
sistemom trofaznih struja.

To je bila elektrocentrala
Pod gradom u Uicu na
reci etinja.

Zaustavljenja je 1970.
godine, zatim ponovo
pokrenuta 2000. godine,
radi i danas.
Opte o hidroelektrane
Hidroenergija je energija koja potie od snage vode.

Predstavlja obnovljiv izvor energije, koji se vekovima

koristi za dobijanje mehanike, a ve due od sto godina i
elektrine energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je elektrino postrojenje

za proizvodnju elektrine energije sa pogonom na vodu.

U hidroelektranama je tok reke prepreen pomou

armirano betonskih brana i tako stvoreno vetako jezero.
Opte o hidroelektrane
Zaustavljena voda, koja je na znatno viem
nivou od reke, tj. potencijalne energije,
kanalima, tunelima ili cevima dovodi se do
turbina.

Delujui velikom silom, voda obre rotor

turbine, usled ega se obre i rotor
generatora, jer se nalaze na zajednikom
vratilu.
Proces pretvaranja energije u
hidroelektranama
Potencijalna energija vode pretvara se u
kinetiku energiju vode koja se kroz
kanale,tunele ili cevi dovodi se do turbina.

Kinetika energija vode u pokretu se rotacijom

turbina pretvara u mehaniku energiju.

Mehanika energija rotirajue turbine se

pretvara u elektrinu energiju u generatoru s
kojim je mehaniki povezana sa osovinom.
Princip rada
hidroelektrane
 Podela
hidroelektrana
odela prema instaliranoj snaz
Velike hidroelektrane:
Vee od 100 MW isporuuju energiju u
velike
elektroenergetske mree.

Srednje hidroelektrane:
10 - 100 MW obino isporuuju energiju u
mreu.

Male hidroelektrane:
0,5 - 10 MW obicno isporuuju energiju u
mreu.

Mini hidroelektrane:
100 - 500 kW.Protoni rad ili, to je ei
sluaj,
Mikro hidroelektrane:
5 - 100 KW.
Obino daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju n
udaljenijim podrujima udaljenim od mree.

Piko hidroelektrane:
Od nekoliko stotina W do 5 kW.
Podruja udaljena od mree.
Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne
energije
zapremine vode (koja tee zbog postojanja visinske
razlike) u
elektrinu energiju, snaga elektrane je
proporcionalna s
protokom i padom.

Prema koliinivodei visini vodenog pada koji

koriste,
razlikuju se:

-hidroelektrane sa visokim padovima(vei od 100

m) i relativno malom koliinom vode,

-hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30

Veliki pad

Srednji pad

Mali pad
Na osnovu poloaja mainske zgrade i
brane
hidroelektrane se dele na:

Branske hidroelektrane.

Pribranske hidroelektrane.

Derivacione hidroelektrane,koje mogu biti:

sa otvorenom derivacijom i
sa derivacijom pod pritiskom.
Branske hidroelektrane
Branske hidroelektrane se grade na vodenim
tokovima
gde nije mogue postii velike padove. Grade
se za bruto
padove HB=(360) m i protoke Q 12000
m3/s.
 Horizontalna projekcija branske hidroelektrane

1-gornja voda, 6-sklapite,

2-donja voda, 7-pregradne lamele sklapta,
3-deo brane-mainska zgrada,
8-linija obale pre izgradnje brane,
4-prelivna polja, 9-razbija vodenog talasa.
5-sektorski zatvara.
Pribranske hidroelektrane

Grade se na tokovima na kojima je mogue postii

vee padove, HB=(60200) m.Protoci kod pribranskih
hidroelektrana su manji nego kod branskih
hidroelektrana i obino se kreu granicama Q 6000
m3/s .
 Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane

1-gornja voda, 6-sklapite,

2-donjavoda, 7-pregradne lamele sklapta,
3-deo brane-mainska zgrada, 8-linija obale pre izgradnje brane,
4-prelivna polja, 9-razbija vodenog talasa.
5-sektorski zatvara.
Derivacione hidroelektrane
Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom

Ovakve hidroelektrane izgraene su za padove

HB=(2001000) m i protoke Q 2400 m3/s .

1-brana,
2-prelivno polje na
brani,
3-otvoreni derivacioni

kanal(dovodni),
4-prijemna graevina,
5-cevovodi,
6-mainska zgrada.
Zavisnost statikog i neto pada i nivoa gornje i donje
ode od protoka

Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa

otvorenom derivacijom su priblino stalni.Neto pad
se smanjuje sa poveanjem protoka,jer gubici u
kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q
2).
Hidroelektrane sa derivacijom pod
pritiskom
Ovakve hidroelektrane grade se za padove
HB=(301800) m i
protoke Q 1000 m3/s .

2-prelivno polje na
brani,
3-derivacioni kanal,
4-prijemna
graevina,
5-cevovodi,
6-mainska zgrada,
6 8-potopljeno korito
reke.
U nekim sluajevima mainska zgrada se smeta
u iskopanu peinu u brdu,i sa donjom vodom se
povezuje sa odvodnom derivacijom pod
pritiskom,kao to je to prikazano na slici:

1-dovodni tunel,
2-turbina sa sifonom,
3-odvodna derivacija,
4-vodostan(vodena komora),
5-donja voda,
6-brdo
Prema nainu korienja vode, odnosno
regulacije
protoka, hidroelektrane se dele na:

Akumulacione hidroelektrane.

Protone hidroelektrane.

Reverzibilne hidroelektrane.
 Akumulacione
hidroelektrane
Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregraivanjem reke
i zaustavljanjem toka,to dovodi stvaranju velikog
akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadri velike
koliine vode to predstavlja rezervoar energije,ali se
moe koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje,ribolov,itd.).

Kod ovakve vrste elektrane obino postoje velike godinje

varijacije u koliini dotoka vode.Akumulaciono jezero
poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske
razlike gornje kote jezera i take montae generatora,a
koja se pretvara u kinetiku energiju vode koja pokree
lopatice turbine.
 Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti
kilometrima dugi do mesta gde je sagraeno
postrojenje elektrane sa turbinama i
generatorima.

Za elektrane na rekama sa velikim padovima i

malim pritiskom koriste se Peltonove turbine,a
u sluaju kada je koliina vode dovoljna koriste
se akumulacijske hidrocentrale su tzv. klasine
hidrocentrale sa uobiajenim komponentama.
Hidroelektrana u preseku -rezervoar, B-
zgrada, C-urbina, D-generator, -ulaz vode,
F-cev za vodu, G-visokonaponska mrea, H-
reka.
Akumulacione hidroelektrane se
dele na
dva tipa:

pribranske hidroelektrane i

derivacione hidroelektrane.
Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske
hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u
samoj pregradnoj brani.

Derivaciona hidroelektranaje vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije
nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se
iz
akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog
preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska):

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html
 Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane
kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za
razliku od reverzibilnih).Ovakve hidroelektrane
rade obino kao derivacione,sa derivacijom pod
pritiskom,jer su im akumulacije u planinskim
podrujima na velikim visinama.
Reverzibilne hidroelektrane
Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski
objekti koji imaju mogunost promene funkcije
agregata pa isti ureaj moe da radi kao
elektrini motor i pumpa, a potom kao generator
i turbina. U oba naina rada preteno se koristi
ista voda,jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni.

Kada sistem radi kao pumpa, akumulie vodu i

pokree ga motor koji se napaja iz mree.Tako
akumulisanu vodu (energiju) isti sistem, ali u
drugom nainu rada, koristi za proizvodnju struje
u doba najvee potronje.
Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladita vodene mase:

Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono

jezero kod klasicnih hidroelektrana.Gradnjom brane
osigurava se akumulacija vode,koja kada protie
kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju elektrine
energije.

Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane

prelazi u drugo, donje,akumulaciono jezero i ne vraa se u
osnovni tok reke.

Princip rada reverzibilnih hidroelektrana :

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/pumpedstorage.html
ema reverzibilne hidroelektrane
Poto je teko upravljati proizvodnjom elektrine energije koja
se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve vie
vetroelektrana onda se u doba manje potronje (obino nou)
javljaju vikovi elektrine energije pa to ima za posledicu manju
cenu struje u tom periodu. Reverzibilne hidroelektrane plaaju
tu niu cenu struje i koriste je da akumuliu vodu u gornje
jezero,a nakon toga u vreme kada su potrebe potroaa za
elektrinom energijom vee tu istu vodu koriste za proizvodnju
elektrine energije i prodaju je po skupljoj ceni.

Postoje postrojenja koja koriste naputene rudnike kao donji

akumulacioni bazen, ali u veini sluajeva to su prirodni bazeni
ili
iskopani bazeni. iste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju
vodu
izmeu dva bazena, ali kombinovane reverzibilne
hidroelektrane ujedno
generiu elektrinu energiju kao konvekcione hidroelektrane
kroz energiju
 Uzimajui u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane
vode i gubitke usled pretvaranja, priblino 70% do 85%
elektrine energije koja se koristi za napumpavanje vode u
vii bazen moe biti vraeno. Ova tehnologija je trenutno
najisplativija u smislu uvanja velike koliine elektrine
energije, ali trokovi izgradnje i prisutnost problema
pogodnog geografskog poloaja (razlika u visini izmeu
bazena) su kritini faktori u odluci o izgradnji.

Jedini nain da stvorimo znaajniju koliinu elektrine

energije je taj da imamo veliku koliinu vode na to veem
brdu iznad donjeg bazena. Na primer, 1000 kilograma vode
(1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima
potencijalnu energiju od oko 0,272 KWh. Na nekim
podrujima visinska razlika izmeu donjeg i gornjeg bazena
se pojavljuje prirodno, a na nekim se pravi vetaki.
Ilustracija razlike izmeu RHE i PAHE

TR-transformator,
G-generator(radi kao motor u
pumpnom reimu (P)),
T-turbina(kod RHE i pumpa),
P-pumpa,
(P)-pumpni reim.
K-kvailo,
V1,V2-ventili,
GA-gornja akumulacija,
DA-donja akumulacija,
EES-elektroenergetski sistem.
Protone hidroelektrane
Protone hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju
akumulaciju
koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, moe isprazniti za manje
od dva
sata.Protona hidroelektrana direktno koristi kinetiku energiju vode za
pokretanje
turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko
zavise od
trenutnog protoka vode.
 Male
hidroelektrane
 Male hidroelektrane
Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u
instaliranoj snazi.

Mala hidroelektrana je odreena kao postrojenje za

iskoritavanje energije vodotokova sa izlaznom elektrinom
snagom od 10 kW do 10 MW.

Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana

podruja sa malom potronjom,ali i za niskonaponske mree i
lokalne mikro mree.

Osim u vlasnitvu velikih elektroprivrednih poduzea, mogu biti i

u vlasnitvu manjih privatnih poduzetnika .
Podela malih
hidroelektrana
prema mogunostima akumulacije:

Protone
Imaju veoma male mogunosti akumulacije.Proizvode
elektrine energije koliko im doputa protok u vodenom
toku.
Instalisani protok , u odnosu na srednji viegodinji
protok renog toka, je tipino u granicama: Qsr<
Qinst<1,5Qsr

Akumulacione
Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva
agregata od koji jedan radi stalno, a drugi samo u kinom
periodu godine.Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je
najvaniji zadatak.
Akumulacione MHE, sadre akumulacioni bazen
za poravnanje dotoka renog toka.

Postoje:

MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije,

MHE sa sedminim ravnanjem akumulacije.

MHE sa dnevnim ravnanjem
akumulacije
Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog
dijagrama
optereenja, u lokalnoj mrei moe se uvesti
aproksimacija da nou uopte nema potronje, dok
je u toku dana mogua snaga koja odgovara protoku
od (1,53) Qsr. Gde je Qsr srednji dnevni dotok
vode u akumulaciju.

Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije

potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za
izravnanje iznosi:
V [m3] = Qsr 12h = 43 200 Qsr
[m3/s].
MHE sa sedminim ravnanjem
akumulacije

Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr

Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] =

216 000 Qsr[m3/s].
Protona mikrohidroelektrana
Prema neto padu:

sa niskim padom ( H < 30 m ).

sa srednjim padom (30 m > H <

100 m ).

sa visokim padom (H > 100 m ).

Prema reimu rada:

MHE na izolovanoj mrei (ostrvski rad).

o Koriste se za napajanje seoskih podruja,

farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.

MHE povezana na EES (paralelni rad).

MHE u kombinovanom radu.

Prema poloaju zgrade:

Branske MHE.
o Proizvodnja elektrine energije na raun koliine
vode koja otie iz akumulacije.

Pribranske MHE.

Derivacione MHE.
Branske i pribranske MHE nalaze veliku
primenu kod
malih akumulacija koje se projektuju za potrebe
navodnjavanja, vodosnabdevanja, turizma,
zatite od
poplava i slino.

Derivacione MHE imaju veliku primenu u

brdsko-planinskim terenima, kod vodotoka sa
velikim
padovima.
Prednosti i mane MHE
U odnosu na velike HE nemamo plavljenja irokih podruja
(kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i
naruavanja lokalnog ekolokog sistema.
Mogu obezbediti navodnjavanje zemljita, kao i
snadbevanje vodom okolnih naselja,izgradnju ribnjaka i
zatitu od poplava.
Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih
naselja od opte elektrine mree, a elektrifikacijom takvih
ruralnih naselja doprinosi se unapreenju njihovog razvoja.
Eksploatiu se uz veoma male materijalne trokove
Radni vek je vrlo dug, praktino neogranien.Prosean vek
je 30 godina, mada ima MHE koje ve rade 80 godina.
Naravno, MHE kao izvori energije, u odnosu na
druge sline izvore imaju nedostatke, a to su:

Visoki investicioni trokovi po instalisanom kW.

Veliki trokovi istraivanja u odnosu na ukupne

investicije.

Eksploatacija zavisi od postojeih resursa.

Zahteva integralno vodoprivredno reenje, s tim

to se prednost mora dati sistemima za
snadbevanje vodom i za navodnjavanje, zato MHE
moraju raditi sa instalisanim protokom koji je
odreen prema drugim potroaima.

Ako radi autonomno, proizvodnja el.energije

 u
hidroelektranam
a
Snaga postrojenja i
proizvedena energija
Zavisi od raspoloivog vodenog pada (razlici geodetske visine).
Visina pada zavisi od visine brane, to je pad vei, postoji vei
energetski potencijal.
Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada,
tako da ista koliina vode, ukoliko pada sa dva puta vee visine
proizvodi duplo vie elektrine energije.
Elektrina snaga i energija su direktno proporcionalni koliini
vode koja prolazi kroz turbinu.
Dva puta vea koliina vode proizvee e dva puta vie
elektrine energije kod iste visine vodenog pada.
snaga postrojenja i proiyvedena energija
Zavisnost snage od navedenih veliina izraena je sledeim
izrazom:

P =* Q * h * * g
gde je:
P - Snaga [W]
- stepen iskorienja postrojenja
Q raspoloivi protok vode [m3/s]
h - raspoloivi vodeni pad [m]
- gustina vode [kg/m3]
g - ubrzanje sile tee [m/s2]
 Komponente
hidroelektrane
Komponente
hidroelektrane
Ulazni presek
Brane
Dovod
Vodena komora
Elektrine centrale
Turbine
Generator
Transformator
Dalekovod
Izlazni presak (odvod)
Ulazni presek
Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna
vrata voda cevovodom dolazi do turbine
odreenim masenim protokom.
Ulaz vode moe biti na povrini vode ili
ispod povrine.
Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo
konstantan izvodi se na povrini, dok se
ispod povrine i to na najnioj mogucoj visini
izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom
godine znacajno menja.
brane
Veina hidroelektrana se snadbeva vodom iz
akumulacijskih jezera.
Brana predstavlja graevinu iji je zadatak da osigurava
akumulaciju vode.
Konstrukcija moe biti od betona, drveta i njihove
kombinacije
Imaju ulogu:
1. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema
zahvatu hidroelektrane
2. povienje nivoa vode kako bi se poveao pad
3. ostvarivanje akumulacije
Dovod
Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom
komorom.

Moe biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel),koji

moe biti gravitacioni ili pod pritiskom.

Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i

potrebno je regulisati ulazni presek,za razliku od
tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen
vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom
ulaznog preseka.
Vodena komora
Predstavlja zadnji deo dovoda, a slui za odgovaranje
na promene optereenja.

Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno

funkcionisanje hidroelektrane.
Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel, mora
imati odgovarajuu zapreminu kako bi se u njemu
mogle smestiti vee koliine vode
Kada je tunel pod pritiskom, njegove dimenzije moraju
biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko
doputene granice ili da nivo vode ne padne ispod
visine ulaza u cevovod pod pritiskom.
Elektrina centrala

Kod malih hidroelektrana uloga elektrine centrale je

da zatiti elektromehaniku opremu od vremenskih
nepogoda.

Broj, tip i snaga turbina i generatora, njihova

konfiguracija, izvoenje pada i konstitucija lokacije
(terena) utiu na oblik i veliinu zgrade.

Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu

celinu koja se moe ugraditi direktno u tok reke znai
da uobiajena elektrina centrala nije potrebna.
turbina
Funkcija turbine je transformacija kineticke
energije vode u mehaniku energiju pomou
rotirajuih delova turbine.

Mlaz vode udara i okree lopatice turbine koja je

vratilom
vezana na generator.

Najei tip turbina za hidroelektrane su

Francisove. Takve turbine tee do 172 tone i
postiu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.
turbina
Izbor tipa, oblika i dimenzija turbine
prvenstveno zavisi o:
1. Neto padu
2. Instaliranom (projektovanom) protoku
3. Brzini obrtaja, koja odreuje tip i osnovni oblik
rotora turbine i ostalih delova
4. Kritina brzina: najveca brzina koja se moe
postii bez prikljuenog elektrinog
optereenja.
turbina
Male vodene turbine mogu postii efikasnot oko 90%

Budui da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo

unutar granica odreenih protoka i padova, pri izboru
pogodne turbine o tome se mora voditi rauna.

Kod veine lokacija malih protonih hidroelektrana kod

kojih protoci znaajno variraju, obino se odabiraju
one turbine koje efikasno rade u irokim granicama
protoka (npr. Kaplan, Pelton,Turgo i Crossflow)
Klasifikacija turbina
REAKCIJSKE TURBINE
- Snaga proizlazi iz pada pritiska na
turbini
- Potpuno uronjena u vodu
- Periferna brzina se pretvara u snagu
osovine
- Propelerna, Francisova i Kaplanova
turbina

AKCIJSKE TURBINE
- Pretvaraju kineticku energiju vode tako da
mlaznice (cev iz koje ide voda) pogaaju
lopatice
- Nema pada pritiska na turbini
- Peltonova, Turgo i Crossflow turbina
Vodene turbine
3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina:

1. Kaplan i Propelerna turbina - to su reakcijske

turbine sa podesivim protokom koje se koriste za
male padove.
2. Francis turbina - reakcijska turbina radijalnog
protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim
ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove.
3. Pelton - ovo je podesiva turbina s jednom ili vie
mlaznica, a svaka mlaznica osigurava kontrolu
protoka kroz prskalicu s iglom. Koristi se za srednje i
velike padove.
Tipovi turbina
Francis turbina
Kaplan turbina
Pelton turbina
Turgo turbina
Ostali tipovi
Francisove turbine
Padovi od 15 do 700
metara
Srednje brzine
protoka visoka
efikasnost =0.96
Spiralna komora
ravnomerno dovodi
vodu obrtnom kolu i
stvara raotaciono
strujanje vode.
Francisove turbine
Sprovodni aparat je
jedini regulacioni
element Fransisove
turbine. Lopatice
sprovodnog aparata su
pokretne i slue za
regulaciju protoka vode
kroz turbinu. Lopatice
pokree hidrauliki
servo motor (pokree
ga ulje pod pritiskom)
Kaplanova turbina
Mali padovi (od 5 metara do 70
metara)
Velike brzine protoka
Mogue je upravljanje
mlaznicama rotora, ime se
postie vea pogonska
fleksibilnost u cilju postizanja
veeg faktora efikasnosti za
razliite koliine vode (protoke)
Visoka efikasnost
Podvarijante Kaplanove turbine
sa fiksnim lopaticama obrtnog
kola nazivaju se propelerne
turbine.
Kaplanova turbina
Vertikalno postavljena Horizontalna postavljena
Kaplanova turbina Kaplanova turbina
Peltonova turbina
Veliki padovi (od 100 metara do
1800 metara).
Relativno male brzine protoka.
Maksimalno do 6 mlaznica.
Visoka efikasnost.
Od akumulacije do Peltonove
turbine voda se dovodi
dugakim cevovodima. Da bi
se, po potrebi, snaga turbine
brzo mogla da smanji do nule
koristi se skreta mlaza jer se
protok vode kroz cevovod ne
sme naglo prekinuti zbog
dinamikih pritisaka koji bi tada
nastali.
Turgo turbina
Turgo turbina:
1. rotor turbine
2. protok vode
 Vratilo koje povezuje generator i
turbinu.
generator
Generie elektrinu energiju.
U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar
namotaja ica.
Ovime se ubrzavaju elektroni, koji proizvode elektrini naboj.
Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.

Kako se turbina okree pobudni namotaj alje elektrini napon

rotoru.
Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreu
unutar gustih namotaja bakrenih ica, koje predstavljaju stator.
Magnetsko polje izmeu magneta i ianih namotaja stvara
elektrini napon.
generator
Osnovni delovi svakog generatora su:
1. Vratilo
2. Pobudni namotaj
3. Rotor
4. Stator

Dve vrste generatora:

1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim
sistemom pobude
2. Asihroni generator koji pobudu vue iz mree.
generator
Sinhroni generator moe funkcionisati izolovano (odvojen od
elektroenergetske mree), dok asinhroni generator za
normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim
generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem).
-Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje
energije u elektroenergetskim sistemima, ali takoe i u manjim
izolovanim mreama kao i za samostalne primene malih
hidroelektrana

Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije

reenje za male hidroelektrane koje proizvode elektrinu
energiju za isporuku u postojeu veliku elektroenergetsku
mreu.
transformator
Na izlazu iz elektrane poveava napon
naizmenine struje da bi se smanjili gubici
prenosa energije.

dalekovodi
Iz svake elektrane vode dalekovodi, koji
sadre 4 ice. Tri nose struju napona koja izlazi
iz transformatora, istog iznosa i meusobno
pomaknutih za 120 stepeni, dok etvrta
predstavlja nulu.

Izlazni presek
Iskoriena voda se cevovodima vraa u donji
Centar za automatiku i regulaciju
Sistem upravljanja
agregatom
Vri upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom
upravljako-regulacionom ureaju (JURU) vodei rauna
o njihovoj meusobnoj zavisnosti i uticaju.
Njime je obezbeeno automatsko pokretanje agregata,
pobuivanje generatora, sinhronizacija na mreu, rad
na mrei, zaustavljanje agregata u normalnim i
havarijskim uslovima rada, regulacija brzine obrtaja i
snage, regulacija pobude, praenje stanja opreme
agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja.
Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za
daljinski nadzor i kontrolu ureaja.
Sistem zatite
Mikroprocesorski upravljane elektrine zatite
obuhvataju podnaponsku I prenaponsku
zatitu :
1. Podfrekventnu I nadfrekventnu zatitu
2. Prekostrujnu zatitu
3. Kratkospojnu zatitu
4. Zemljospojnu zatitu
5. Zatitu od nesimetrinog optereenja
generator
6. Zatitu od povratne sprege
Sigurnosno i besprekidno napajanje i
razvod jednosmerne i naizmenine
struje
Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema
potrebama pogona elektrane.
Ispravlja je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU
bateriju, napaja potroae u jednosmernom razvodu i
obezbeuje komandi napon elektrane.
U sluaju nestanka naizmeninog napajanja potroai
u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU
baterije, preko monofaznog invertora 220V, 50Hz.
Sopstvena potronja elektrane je sastavni deo projekta
Sistem pobude

Statiki sistem pobude je sa

mikroprocesorskim upravljanjem.
Osnovne funkcije regulatora pobude su :
1. Regulacija napona statora generatora
2. Regulacija struje pobude generatora
3. Limiter minimalne i maksimalne struje pobude
4. Limiter maksimalne struje statora generatora
5. Regulacija reaktivne snage generator Q
6. Regulacija faktora snage generator cos
Turbinski regulator

Elektrini deo turbinskog regulatora realizovan je u

digitalnoj tehnici.
Osnovne funkcije turbinsko regulatora su :
1. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja
2. Uee u toku sinhronizacije agregata na mreu
3. Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom
hodu i sa izolovanim optereenjem
4. Regulacija aktivne snage generatora
5. Ograniavanje otvora i aktivne snage generatora
6. Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata
7. Formiranje informacionih signala
8. Upravljanjem pomonim sistemima turbine
Scada aplikacija za nadzor I
upravljanje elektranom
Instalirana na staninom raunaru ostvaruje sledee funkcije:
1. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema
2. Prikaz stanja mree na koju je elektrana prikljuena ili je treba prikljuiti
3. Prikaz stanja opreme u elektrani
4. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljako-
regulacioni ureaj
5. Ukljuenje i iskljuenje pojedinih podsistema u automatski/runi reimu
rada
6. Runo upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u runom
reimu rada
7. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima
8. Arhiviranje merenja, zadatih komandi i drugih relevantnih podataka
9. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih
protokola
10. Vizuelni prikaz veliina od interesa
Sistem za sinhronizaciju
Sistem za sinhronizaciju omoguava
automatsku sinhronizaciju i ukljuivanje
agregata u elektroenergetski sistem
delovanjem na sistem pobude i turbinske
regulacije.
Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju
sinhroskop, voltmetar sa dvostrukom skalom i
dvostruki frekvenometar.
Automatsku sinhronizaciju vri
mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica
kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.
Hidroelektrane u
svetu
 Maksimalna
Godina Ukupan godinja
Ime
Drava zavretka kapacitet ( proizvodnja
hidroelektrane
izgradnje MW) elektrine
struje (TWh)

18 300
(novembar
2008.)
1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 80,8
22 500
(kod
zavretka)
1984./1991
2 HE Itaipu Brazil/Paragvaj ./ 14 000 94,7
2003.
3 HE Guri Venecuela 1986. 10 200 53,41
4 HE Tucurui Brazil 1984. 8 370 41,43
 HE Grand 1942./198
5 SAD 6 809 20
Coulee 0.
HE Sajano
1985./198
uenskaj
9.
6 a Rusija 6 400 26,8
2009./201
(popravak
4.
)
HE
7 Krasnojar Rusija 1972. 6 000 20,4
sk
HE Robert
8 Kanada 1981. 5 616
Bourassa
HE
9 Churchill Kanada 1971. 5 429 35
Falls
4 900 (
HE 6 300 kod
10 Kina 2009. 18,7
Longtan zavretka
)
Hidroelektrane u
Srbiji
Hidroelektrane u Srbiji
Vrste i snage hidroelektrana
broj godinja
aktivna zapremin
naziv generato vrsta proizvodnj Ukupno
snaga a jezera
ra a
Dunav
2800
erdapI 6 176,3 MW branska 5489 GWh 1026 MW
mil m
reno- 716,5 mil
erdapII 10 27 MW 1504 GWh 270 MW
protona m
Drina
predbransko 550
Zvornik 4 24 MW 89 mil m 96 MW
-protona GWh
Bajina 1819 340 mil
4 91,5 MW pribranska 366 MW
Bata GWh m
RH
501 170 mil
Bajina 2 307 MW reverzibilna 614 MW
GWh m
Bata
Lim
213 mil
Uvac 1 36 MW derivaciona 36 MW
m
Kokin 250 mil
2 11 MW pribranska 22 MW
Brod m
akumulacio 7,6 mil
Bistrica 2 51 MW 102 MW
na m
27,5 mil
Potpe 3 17 MW pribranska 51 MW
m
Zapadna Morava
Ovar 1 2,2 MW 1,5 mil
derivaciona 5,5 MW
Banja 1 3,3 MW m
Meuvrj 1 2,5 MW 13 mil
protona 7 MW
e 1 4,5 MW m
Vlasina
akumulacion 180 mil
Pirot 2 40 MW 87 GWh 80 MW
a m
11,2
2 MW akumulacion 165 mil
Vrla 1 50 MW
2 14,2 a m
MW
10,7
1 MW akumulacion 0,1 mil
Vrla 2 51 GWh 24 MW
1 13,3 a m
MW
12,8
1 MW akumulacion 29,4
Vrla 3 73 GWh -
1 16,6 a MW
MW
11,2
1 MW akumulacion 0,1 mil 25,4
Vrla 4 63 GWh
1 14,2 a m MW
MW
HE etinje
Tehnike karakteristike:
Tip brane: Niski betonski
prag.
Graevinska visina:4.5m.
Vodotok:etinja.
Sliv:Zapadna Morava.
Instalisani protok: 2.3 m3/s.
Instalisana snaga: 0.36 MW.
Turbine: Dve Francis
turbine,proizvoaa
Ganz & Co. Danubius
(1900),jedna Francis turbina,
proizvoaa J. M. Voith
Heidenheim (1904).
Generatori: Dva generatora
trofazne naizmenine
struje,proizvoaa ,
Siemens - Halske (1904)
Snaga: 200kW.
Mogua godinja
proizvodnja:0.26 KWh.
 HE erdap 1
erdap 1 se nalazi na 943.kilometru Dunava, 10 kilometara
uzvodno od Kladova.
Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora
od po 176,3 MW.
Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.

Instalisani su za protok od 4800 m/s.

Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m.Brana je
simetrina,sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na
rumunskoj i srpskoj strani.
Godinje radi oko 7500 asova i proizvede oko 6000GWh.
U elektrani je montirano est hidroagregata snage po 190 MWA, sa
Kaplanovim
turbinama, iji prenik iznosi 9,50m.
Do tada u svetu nisu graene turbine veeg prenika.
HE erdap 1
Obe elektrane (jedna na
srpskoj i druga na rumunskoj
strani) su meusobno povezane
tako da u sluaju potrebe
agregati elektrane na srpskoj
strani mogu isporuivati
elektrinu energiju u mreu na
rumunskoj strani obratno.
HE erdap 1
Koliina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji, opet, zavisi
od visine vode u jezeru koje brana formira.
Ako bi visina vode bila vea nego to okolnosti dozvoljavaju, moglo
bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine.
Zbog toga, ali i mnogih drugih okolnosti, postoji Komandni centar.
Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane alju se tamo
i obrauju.
Osim visine vode u jezeru, tu je i merenje protoka vode kroz turbinu,
temperature, upravljanje optereenjem meu generatorima,
sinhronizacija sistema, podizanje i obaranje snage, ukljuenje i
iskljuenje agregata itd.
Postoji i mogunost sekundarne regulacije, to znai da je daljinskim
sistemom radom hidroelektrane mogue upravljati i iz centrale u
Beogradu.
Tehnike karakteristike
HE erdap 1
1.Podaci za HE: 2.Turbina
Proizvoa: LMZ Lenjingrad.
Snaga elektrane: 1026 MW (6x171).
Tip Turbine: Kaplan.
Ukupni kontrolisani protok: 4800 m/s. Instalisana snaga: 194
Tip: branska. MW.
Broj obrtaja: 71.5 o/min.
3.Generator: Maksimalni pad: 30m.
Proizvoa: Elektrosila/R.Konar. Minimalni pad: 17,5 m.
Prividna snaga: 190 MVA. 4.Blok transfomator:
Proizvoa: R.Konar.
Aktivna snaga: 171 MW.
Nominalna snaga :
Faktor snage: 0,9. 380/190/190MVA.
Prenosni odnos: 420/15,75/15,75
5.Hidroloki podaci: kV.
Ukupna zapremina akumulacije: 2800x
106m3.
Prosean godinji dotok Dunava:
5650 m3/s.
Povrina sliva Dunava:
573 x 103km2.
HE erdap 2
erdap 2 je druga srpsko rumunska
hidroelektrana,sagraena na 863.
kilometru,
80 km nizvodno od erdapa 1.
Sastoji se od osnovne elektrane, dve
dodate
elektrane, dve prelivne brane, dve brodske
prevodnice i dva razvodna postrojenja.
HE erdap 2
Svakoj strani srpskoj i
rumunskoj ,pripada po jedan
od pomenutih objekata.
Osnovna elektrana podeljena
je na dva jednaka dela.
Izmedju njih je dravna
granica,tako da svaka strana
nesmetano odrava i
eksploatie svoj deo sistema.
U hidroelektranu je
ugraeno 10 horizontalnih
cevnih agregata,ukupne
instalisane snage 270 MW.
Tehnike karakteristike
HE erdap 2 2. Turbina 9 / 10
Proizvoa: LMZ Sankt Peterburg
1. Podaci za HE
Tip turbine: Kaplan
Snaga elektrane:270 MW. Broj obrtaja: 62,5 o/min
Ukupni instal. protok: 4200 m3/s. Instalisana snaga: 28 MW
Tip: Rena-protona Maksimalni pad: 12,5 m
Datum prve sinhronizacije:12.04.1985. Minimalni pad: 2,5 m

3. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8
4. Generator 1 / 2 / 7 / 8
Proizvoa: UCM Reica
Proizvoa: Elektrosila, Rusija
Tip turbine: Kaplan
Prividna snaga: 27,55 MVA
Broj obrtaja: 62,5 o/min
Instalisana snaga: 28 MW
Aktivna snaga: 27 MW
Maksimalni pad: 12,5 m
Faktor snage: 0,98
Minimalni pad: 2,5 m

6.Generator 9/10:
5. Generator 3 / 4 / 5 / 6
Proizvoa: R. Konar, Hrvatska
Proizvoa: UCM Reica,
Prividna snaga: 27,55 MVA
Rumunija.
Aktivna snaga: 27 MW
Prividna snaga: 27,55 MVA.
Faktor snage: 0,98 Prenosni odnos: 27 MW.
Faktor snage: 0,98.
Tehnike karakteristike
HE erdap 2
7. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva)
Proizvoa: Elektroputere Krajova (Minel).
Nominalna snaga: 63 MVA.
8. Hidroloki
Prenosni podaci
odnos: 123/6,3 kV.
Ukupna zapremina akumulacije:
716,5 106m3.
 HE Bajina Bata
Protona hidroelektrana Bajina
Bata u Precu najvei je
hidroenergetski objekat izgraen na
reci Drini.Reka je pregraena
betonskom branom visokom 90
metara i dugakom 460
metara.Akumulaciono jezero u duini
od 52 km. Protee se od Viegrada
i uvene Na Drini uprije.

mainskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godinj
seku proizvedu oko milijardu i po KWh.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 9
h sa 136.36 obrtaja u minuti.

edeoj tabeli date su tehnike karakteristike HE Bajina Bata.

HE Bajina Bata
 Prednosti
hidroelektrana
Smanjena emisija gasova staklene
bate
Kljuna prednost obnovljivih izvora energije, je smanjena ili
u potpunosti eliminisana emisijagasova staklene bate.
Emisija gasova staklene bate je u potpunosti eliminisana,
ako se iskljuivo posmatra samo proces proizvodnje
elektrine energije.
Ne moe se rei za celu hidroelektranu, kao sistem sainjen
od brane, turbine, generatora i akumulacionog jezera.
Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a
i univerziteta uStuttgartu pokazala je da su, meu svim
izvorima energije, hidroelektrane najmanji proizvoai
gasova staklene bate.
Ta studija je raena za klimatske prilike uEvrope te se moe
primeniti i na podrujaSeverne Amerike i SeverneAzije.
ekonomija
Velika prednost je to ne koristefosilna gorivakao
pokreta turbine, odnosno elektrinog generatora.
Time elektrina energija nastala u
hidroelektranama postaje rentabilnija, nezavisna o
ceni i ponudi fosilnih goriva na tritu.
Hidroelektrane imaju predvien dui ivotni vek
nego elektrane na fosilna goriva.
Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali
broj osoblja, zbog velikog nivoa automatizacije.
Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se
povrati u razdoblju do desetak godina.
Druge funkcije umetnih jezera
Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu
osim svoje primarne funkcije imati jo nekoliko
pozitivnih aspekata.
Svojom veliinom mogu privlaitituriste i na
njihovoj povrini mogu seodvijati razni
vodenisportovi.
Velike brane mogu igrati znaajnu ulogu u
navodnjavanju i regulaciji toka reka.
 Mane
hidroelektrana
Unitavanje ekosistema i gubitak zemlje
Uruavanje brane moe dovesti do velikih katastrofa za ceo
ekosistem nizvodno od brane.
Sam kvalitet gradnje, konstrukcija i odravanje brane nije
dovoljna garancija da je brana osigurana od oteivanja.
Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija,
teroristikih inova i tome slinih situacija.

Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba.

Uzroci migracija su viestruki (traenje hrane, traenje
mesta za prezimljavanje, traenje prostora za
razmnoavanje)
To uzrokuje smanjenje populacija pa ak i nestanak
migracinih vrsta.
Hidroelektrana tri klanca u Kini
Takoe jedan primer koji svedoi o opasnosti ljudskih
ivotima je hidroelektrana Tri klanca u Kini.
Hidroelektrana se nalazi na rijeciJangce, to je najvea
kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom, to
opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj.
Meutim, vodeni bazen, tj. hidro akumulacijsko jezero te
brane, je toliko veliko da svojom teinom optereuje
zemljinu koru.
Ako se uzme u obzir da je to podruje geoloki nestabilno,
tj. da se nalazi na spoju litosfernih ploa, jasno je da postoji
opravdani rizik odpotresa.
Dok naunici strahuju od potresa i uruavanja brane,
politiari tvrde da takav rizik ne postoji.
Nanosi mulja
Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u
oblikupeskaimulja.
To sa vremenom dovodi do taloenja toga materijala u
vodenom bazenu, a posledica toga je smanjivanje dubine
vodenog bazena.
Zahvaljujui tome, vodeni bazen gubi svoju ulogu.
Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kinih
razdoblja, a korienja iste tokom suvih razdoblja godine.
To se moe izbei gradnjom raznoraznih kanala koji imaju
ulogu premoavanja, da preusmere sedimentalne
materije.
Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj ivotni vek,
nakon kojeg postaje neekonomina.
Promena okoline
Uoeni, negativni, aspekti prilikom gradnje
brana je nunost unitavanja ljudskih,
kulturnih i prirodnih dobara.
Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera
dolazi do nunog potapanja svega onoga to
se nalo ispod povrine samoga jezera.
Fauna toga podruja je primorana na
preseljenje, kao i ljudi.
to sefloretie, situacija je malo drugaija,
prvenstveno u tropskim podrujima.
Preseljenje ljudi i nesree sa
branama
Do 2008. se procenjuje da je kod gradnji
hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40
do 80 miliona ljudi irom sveta.

Nesree sa branama mogu biti jedne od

najveih katastrofa .
Nesrea na brani Banqiao uKini,odnela je 26
000 ljudskih ivota i oko 145 000 od epidemije.
Nesrea na brani Vajont uItaliji, odnela je oko 2
000 ljudskih ivota 1963.