TEHNOLOGIJA

NEORGANSKIH MALTERNIH
VEZIVA

Pripremio: Varga Itvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA KOLA
OKA
varga.i@neobee.net
 Pod neorganskim malternim vezivima
podrazumevaju se takvi graevinski materijali
neorganskog porekla, koji pod dejstvom
vode pokazuju pojavu plastinosti,a
stajanjem na vazduhu otvrdnjavaju.
Koriste se za povezivanje i izradu pojedinih
graevinskih elemenata, kao i za
malterisanje zidova.
 Podela malternih veziva
Osnovna podela vri se:
Po nainu vezivanja Po nainu proizvodnje
Veziva koja se ne prerauju
Vazduna na pr. GLINA, ILOVAA
Veziva koja nastaju dehidra-
tacijom na pr. GIPS
Hidraulina
Hidraulina
Veziva koja nastaju dekarbo-
nizacijom na pr. KRE

Veziva koja nastaju

sinterovanjem na pr.CEMENT

Veziva koja nastaju topljenjem

na pr.topljeni aluminatni cement
 Vazduna malterna veziva
Za njih je karakteristino da vezuju i stiu
mehaniku vrstou stajanjem na vazduhu, to
je posledica suenja i hemijske reakcije sa CO2
iz vazduha.
U ova veziva spadaju:

Gline ( ilovaa),
Kre i
Gips.
 Kre
Sirovina za proizvodnju je prirodni krenjak (kalcit).
Veoma iste krenjake stene sadre oko 99 %
minerala kalcita(CaCO3).
Za dobijanje vazdunog krea koristi se krenjak
istoe oko 94 %.
Kre ili tzv. peeni kre nastaje kalcinacijom
krenjaka na temperaturi od 890 oC, po jednaini:
CaCO3 CaO + CO2
Reakcija je jako endotermna!
Kao merilo kvaliteta slui plastinost dobijenog krea,
koja zavisi od uslova peenja.
Peenje se odvija u jamastim peima na oko
1100 oC.

Gaeni kre
Nastaje u egzotermnoj reakciji peenog krea i vode,
po jednaini:

CaO + H2O Ca(OH)2

U zavisnosti od koliine dodate vode, gaeni kre se
javlja u dva oblika:
1. Suvog praha (ako se doda malo vode)
2. Masne,itke kae ( dodatkom vika vode).
Za gaenje krea u hidratisani kre, teorijski, potrebno dodati
vode u iznosu od 32,13 % od mase slobodnog CaO.
Primena krea kao malternog veziva zasniva se na vezivanju
CO2 iz vazduha po reakciji:
Ca(OH)2 + CO2 CaCO3 + H2O

Nastajanjem CaCO3 plastini malter otvrdne.Otvrdnjavanju

potpomae i difuzija vode u poroznu podlogu na koju se
malter nanosi.
 GIPS
Gips se javlja u prirodi kao mineral, u dva oblika:
- Dihidrat ( CaSO4 x 2H2O )
- Anhidrid ( CaSO4 ).
Gipsni kamen (sadra) obino je ukaste boje, zbog
primesa, dok je ist mineral (alabaster) bele boje.
Proizvodnja gipsa svodi se na zagrevanje sadre radi
dehidratacije. Ve na temperaturi od 107 oC
nastaje poluhidrat:
CaSO4x2H2O CaSO4x0,5H2O + 1,5H2O
Anhidrid
Na viim temperaturama (iznad 1200 oC) dolazi do
razlaganja anhidrida po reakciji:
CaSO4 CaO + SO3
Smea jo nerazloenog anhidrida i izdvojenog
CaO predstavlja visoko vredni estrih gips.
Proizvodnja:
Odvija se u raznim tipovima pei ili u tzv. kuvaima
za gips.
Gips je neotporan na dejstvo vode, zato se ne
koristi za obradu spoljnih ve samo unutranjih
povrina.
 Hidraulina malterna veziva

U ova veziva spadaju:

- sve vrste cementa i
- hidraulini kre.

Hidraulini kre nastaje pri peenju krenjaka koji

sadri vie od 6 % gline kao primese.
 Proizvodnja portland cementa
Osnovna sirovina je smea minerala krenjaka i gline u
odnosu 75 % : 25 % poznata pod nazivom
LAPORAC koji se nalazi u prirodi u velikim
koliinama.
Proizvodnja se moe podeliti na dva odvojena dela:
1. Proizvodnja klinkera, to obuhvata:
- pripremu sirovinske meavine (suvim ili mokrim postupkom),
- peenje do temperature sinterovanja ( u jamastim ili rotacio-
nim peima ).

2. Mlevenje klinkera zajedno sa dodacima.

Proces peenja sirovinske meavine odvija se u
jamastim i rotacionim peima.
Rotaciona pe se lagano okree oko svoje osovine,ime se
obezbeuje meanje materijala,a kos pad omoguuje
prirodan tok materijala kroz pe.
Na ulasku u pe dolazi najpre do suenja materijala.
U sredinjem delu pei (reakcionoj zoni) se odvijaju procesi
dekarbonizacije,sinterovanja i sinteze novih jedinjenja
(klinker minerali) u vrstom stanju.
U donjem delu pei se zavrava proces sinterovanja i
dobijeni klinker u usijanom stanju pada iz pei u posebne
ureaje za hlaenje u kojima se hladi na 50 60 oC.
Hlaenje se vri strujom vazduha koji se kasnije kao
predgrejan uvodi u gorionike pei.
ema proizvodnje cementa
 Uproena ema procesa u rotacionoj pei

Sirovinska
meavina

Vreli gasovi
Zona
Reakciona zona predgrevanja
t = 1450 oC t = 1400 oC t = 200-300 oC
Nastaju klinker minerali:
3CaOxSiO2
2CaOxSiO2
3CaOxAl2O3
4CaOxAl2O3xFe2O3 i CaOxAl2O3
 Ohlaeni klinker se ostavlja da odstoji izvesno
vreme da bi se slobodni kre (CaO) u njemu
hidratisao.
Hidratisani klinker zajedno sa dodacima koji imaju
za cilj da reguliu brzinu vezivanja cementa
melje se u mlinovima sa kuglama.
Od dodataka se najee primenjuje:
Gips, Ukupna koliina dodataka
Aktivni SiO2, iznosi od 2 5 %.
Pesak,
Krenjak
Vezivna svojstva cementa zasnivaju se na sposobnosti aluminata
i silikata da reaguju sa vodom, pri emu nastaju kristali velike
vrstoe, po reakcijama:

Hidrolize: 3CaOxSiO2 +2H2O = 2CaOxSiO2xH2O +Ca(OH)2

Hidratacije: 2CaOxSiO2 +H2O = 2CaOxSiO2xH2O

3CaOxAl2O3 +6H2O = 3CaOxAl2O3x6H2O

Vezivna svojstva zavise od sastava cementa.Sadraj oksida
kree se u sledeim granicama:
CaO = 64 - 67 % SiO 2 = 21 25 %
Al2O3 = 4 8 % Fe2O3 = 2 4 %
(SO3 + MgO) = 3 %
Kao merilo kvaliteta koriste se podaci o hemijskom sastavu,pri emu se
uspostavljaju odreeni odnosi pojedinih komponentata,poznati pod
nazivom MODULI.

Vrednosti modula su propisane standardima za pojedine

vrste cementa. Za portland-cement vrednosti su:

Hidraulini modul = CaO

= 1,7 2,3
SiO2 + Al2O3 + Fe2O3
SiO2
Silikatni modul = = 2,2 3,5
Al2O3 + Fe2O3

Al2O3
Aluminatni modul = =15.
Fe2O3
 Beton i proizvodi od betona

Beton se dobija meanjem VEZIVA i materijala za ISPUNU.

Veziva mogu biti: Materijali za ispunu su:

Kre, - Pesak,
Gips, - ljunak,
Cement, - Tucanik,
Bitumen i td. - ljaka i dr.
Beton se najvie pravi od smee :
CEMENTA,PESKA I LJUNKA ILI TUCANIKA I VODE.
Zavisno od vrstoe na pritisak koju postie posle 28 dana od
spravljanja, beton se deli na :

Obian beton i
Beton visoke otpornosti, ija minimalna vrednost
vrstoe na pritisak je 22 MPa.

Svojstva betona zavise od vrste i koliine komponenata koje

ulaze u njegov sastav. Pored toga bitna su i svojstva
pojedinih komponenata, kao na pr.:
- Veliina i oblik zrna,
- Mehanika vrstoa i
- Hemijski sastav (posebno kod veziva i vode )
 Pesak i ljunak uzimaju se u opsegu dimenzija zrna
0 100 mm,pri emu se zavisno od veliine zrna razlikuju:
Fini pesak ( do 0,5 mm),
Pesak ( 0,5 8 mm ),
ljunak ( 8 30 mm ) i
Krupni ljunak ( 30 100 mm ).

Pesak i ljunak ne smeju da sadre organske materije niti

materije koje stvaraju mulj (na pr. zemlja, glina).
Voda za beton treba da je hemijski ista, posebno da ne
sadri organske materije. Organske materije obavijaju
zrna peska i ljunka i onemoguavaju vezivanje sa
cementom.
 Spravljanje betona
Najpre se utvrdi odnos veziva, tj. cementa (C) prema pesku
(P) i ljunku (), koji se izraava kao:
C : P : = 1 : m : n , gde su :

m i n - delovi peska,odnosno ljunka u [ kg ] ili [ m3 ], koji se

meaju sa jedinicom mase ili zapremine cementa.
Sam postupak spravljanja betona svodi se na
homogenizaciju smee komponenata u utvrenom
odnosu da bi se dobila homogena smea potrebne
teljivosti.
Homogenizacija se vri u mainama mealicama.
Po konzistenciji razlikuju se tri vrste betona:

1. Vlaan beton (kao zemlja),

2. Plastini beton i
3. Liveni beton.
 Vrste betona i komercijalni proizvodi od
betona
Teki beton ima veliku mehaniku vrstou i koristi se
za izradu konstrukcija izloenih
velikim optereenjima, kao to
su (stubovi, nosai, mostovi, putevi itd.)
Laki beton za izradu elemenata izloenih, manjim
naprezanjima u graevinarstvu ( na
pr. za izradu zidova stanova i sl.).
Od komercijalnih lakih betona poznati su:
Durisol ( na bazi portland cementa i strugotina od drveta),
Tarolit ( na bazi drvene vune i cementnog maltera),
Heraklit (na bazi drvene vune i Mg(OH)2.