Finansijsko raunovodstvo

V PRIBAVLJANJE FINANSIJSKIH
SREDSTAVA
 Ciljevi poglavlja su:
Upoznavanje sa pojmovima poslovni ciklus i
knjigovodstveni ciklus;
Upoznavanje sa razliitim oblicima sopstvenog

kapitala privrednih drutava i nainima njihovog

knjigovodstvenog obuhvatanja i
Upoznavanje sa oblicima pozajmljenih izvora

finansiranja, nainima njihovog vraanja i

specifinostima njihovog knjigovodstvenog
obuhvatanja.
 Poslovni ciklus
Poslovni ciklus se moe definisati kao vreme proteklo
izmeu nabavke stavki zaliha (sirovina ili robe) i njihovog
pretvaranja u gotovinu.

Faze poslovnog ciklusa proizvodnih preduzea:

(N R ... P ... R1 N1)

Pribavljanje finansijskih sredstava (N);

Ulaganje novanih sredstava u stalnu i obrtnu imovinu (R);
Ulaganje u proizvodnju radi stvaranja novih proizvoda (P);
Zavretak procesa proizvodnje (R1) i
Realizacija (prodaja) gotovih proizvoda (N1).
Faze poslovnog ciklusa trgovinskih privrednih drutava

(N R N1)

Pribavljanje finansijskih sredstava (N);

Kupovina zaliha robe (R) i
Prodaja zaliha robe za gotov novac ili na kredit i naplata potraivanja od
kupaca (N1).
 Knjigovodstveni ciklus
Knjigovodstveni ciklus, pak, predstavlja proces evidencije poslovnih
promena od poetka obraunskog perioda do njegovog kraja, koji
omoguava sastavljanje krajnjih finansijskih izvetaja.

Osnovne faze knjigovodstvenog ciklusa su:

Pribavljanje finansijskih sredstava (N);
otvaranje knjiga (dnevnik i glavna knjiga) na osnovu bilansa stanja (bilans
osnivanja ili krajnji bilans stanja prethodnog obraunskog perioda);
analiza promena i njihovo knjienje kroz dnevnik po hronologiji njihovog
nastanka;
prenoenje knjienja iz dnevnika na odgovarajue raune u glavnoj knjizi;
sastavljanje nekorigovanog probnog bilansa ili zakljunog lista;
analiza i knjienje predzakljunih stavova kroz dnevnik i glavnu knjigu;
sastavljanje korigovanog probnog bilansa ili zakljunog lista i sastavljanje
formalnih finansijskih izvetaja i,
zakljuak knjiga.
Sopstveni kapital privrednih drutava
 Bilans stanja
AKTIVA PASIVA
Neuplaeni upisani kapital SOPSTVENI KAPITAL
STALNA IMOVINA Osnovni kapital
Nematerijalna ulaganja Rezerve
Osnovna sredstva Nerasporeeni dobitak
Dugoroni finansijski plasmani DUGORONA REZERVISANJA
OBRTNA IMOVINA OBAVEZE
Zalihe Dugorone obaveze
Materijal Dugoroni krediti
Nedovrena proizvodnja Obaveze po osnovu obveznica
Gotovi proizvodi Ostale dugorone obaveze
Roba Kratkorone obaveze
Dati avansi za zalihe Kratkoroni krediti
Kratkorona potraivanja Dobavljai
Kratkoroni finansijski plasmani Primljeni avansi
Gotovinski ekvivalenti i gotovina Obaveze za zarade
AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA Obaveze za poreze i doprinose
(AVR) Ostale kratkorone obaveze
GUBITAK PASIVNA VREMENSKA
RAZGRANIENJA (PVR)
 Kako nastaje sopstveni kapital?
U trenutku osnivanja svakog preduzea, vlasnik
ili vlasnici unose odreenu sumu novca ili stvari,
koje se procenjuju i iskazuju u novanom
iznosu.
Novac i stvari (zgrade, oprema) ine aktivu
preduzea, dok se kao pozicija pasive knjii
sopstveni kapital.
U sluaju uspenog poslovanja, deo dobitka koji
ostane u preduzeu (nakon plaanja poreza na
dobit i isplate dela dobitka vlasnicima) poveava
sopstveni kapital. Suprotno, svaki gubitak
izaziva smanjenje sopstvenog kapitala.
Kako se ralanjuje sopstveni kapital?

Od pravne forme preduzea zavisi kako

e biti ralanjen sopstveni kapital,
odnosno koje pozicije e obuhvatati.
Postoje 3 osnovne pravne forme
preduzea:
Lina ili individualna preduzea
Drutva lica ili partnerska preduzea

Drutva kapitala
 Lina (individualna) preduzea
Imaju samo jednog vlasnika
Za poslovanje preduzea odgovara svojom
celokupnom imovinom poslovnom i privatnom
Ova preduzea se relativno lako i jeftino
osnivaju
Vlasnik najee samostalno upravlja
preduzeem
Ograniena mogunost prikupljanja kapitala
Sopstveni kapital individualnog preduzea

ini ga samo jedna pozicija Inokosni

kapital
Poveanje kapitala: dodatna ulaganja
vlasnika i dobitak (periodini)
Smanjenja kapitala: povlaenje novca od
strane vlasnika i gubitak
 Inokosni kapital
(saldo) 150.000
- Gubitak + Dobitak
- Povlaenje uloga + Dodatna ulaganja vlasnika
 LINA PREDUZEA

PREDNOSTI NEDOSTACI

1. Vlasnik je ,,svoj gazda" i 1. Puna odgovornost vlasnika

samostalno odluuje o svim za poslovanje preduzea
pitanjima
2. Povoljan poreski tretman 2 .Ogranieni izvori
i jednostavno (jeftino) finansiranja i diskontinuitet
osnivanje poslovanja
3. Relativna tajnost 3. Nedovoljna strunost
poslovanja vlasnika
 Primer:
1.Vlasnik privatnog entiteta ATV uplatio je
na tekui raun osnivaki ulog u iznosu od
60.000 dinara.
 2. Vlasnik privatnog entiteta ATV je
povukao deo sredstava na ime
sopstvenog kapitala u iznosu od 15.000
dinara
 3. Vlasnik privatnog entiteta ATV je uplatio u
gotovom na ime sopstvenog kapitala 55.000
dinara i uneo u preduzee opremu u
vrednosti 10.000 dinara
 4. Na ime pokria linih rashoda vlasnika
isplaeno je u gotovu 500 dinara.

 5. Na ime pokria linih rashoda vlasnika

isplaeni su ekovi u ukupnom iznosu od
2.600 dinara.
 6. Zakljuiti Lini raun vlasnika.
 Partnerska preduzea
(drutva lica)
Partnerska preduzea su u pravnom i
raunovodstvenom smislu veoma slina linim
preduzeima, ali imaju najmanje dva ili vie
vlasnika.
Vlasnici odgovaraju za poslovanje preduzea
svojom celokupnom imovinom,
Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki - mogu
prikupiti vei kapital u odnosu na lina preduzea
Veliko poverenje i pravilna podela poslova i
odgovornosti meu partnerima
Diskontinuitet
Sopstveni kapital partnerskog preduzea

Umesto jednog rauna kapitala, kao to je bio

sluaj kod individualnog preduzea, bie
otvoreno onoliko rauna koliko ima ortaka
(kapital ortaka Jovanovia, kapital ortaka Antia
itd).
Poveanje i smanjenje kapitala
Propisana je obaveza ortaka da u drutvo uloe
uloge jednake vrednosti, osim ako ugovorom o
osnivanju nije drugaije odreeno.
 PARTNERSKA PREDUZEA
PREDNOSTI NEDOSTACI
1. Vei broj vlasnika 1. Puna i solidarna
olakava prikupljanje odgovornost partnera za
kapitala i omoguava podelu poslovanje preduzea
rada i odgovornosti
2. Povoljan poreski tretman i 2 . Nesuglasice izmeu
jednostavno (jevtino) partnera prilikom
osnivanje donoenja stratekih odluka
3. Relativna tajnost 3. Diskontinuitet
poslovanja
 1. Ortak Kanovi i ortak Luki su odluili da se uortae i Kanovi je
uneo u preduzee novac u vrednosti od 3.000.000 dinara, a ortak Luki
poslovnu zgradu u istoj vrednosti.

Kapital ortaka Kanovic

1) 3.000.000

Tekui raun
1) 3.000.000
 Kapital ortaka Kanovic Kapital ortaka Luki
1) 3.000.000 1a) 3.000.000

Tekui raun Graevinski objekti

1) 3.000.000 1a) 3.000.000
 2. Ortak Kanovi je osluio da povue deo svog kapitala u vrednosti od
100.000 dinara.

Kapital ortaka Kanovic Kapital ortaka Luki

2) 100.000 1) 3.000.000 1a) 3.000.000

Tekui raun Graevinski objekti

1) 3.000.000 2) 100.000 1a) 3.000.000
 3. Na ime pokria linih rashoda vlasnika Lukia isplaeno je 2.000
dinara.

Kapital ortaka Kanovic Kapital ortaka Luki

2) 100.000 1) 3.000.000 1a) 3.000.000

Tekui raun Graevinski objekti

1) 3.000.000 2) 100.000 1a) 3.000.000
3) 2.000

Lini raun Luki

3) 2.000
 4. Zakljuiti lini raun Lukia

Kapital ortaka Kanovic Kapital ortaka Luki

2) 100.000 1) 3.000.000 4) 2.000 1a) 3.000.000

Tekui raun Graevinski objekti

1) 3.000.000 2) 100.000 1a) 3.000.000
3) 2.000

Lini raun Luki

3) 2.000 4) 2.000
 Drutva kapitala

Drutvasa ogranienom
odgovornou d.o.o.

Akcionarska preduzea (drutva)

a.d.
 Drutva sa ogranienom
odgovornou
Ortaci odgovaraju za poslovanje preduzea
samo svojim ulozima, ali nisu lino odgovorni za
obaveze preduzea
Ograniena odgovornost izlae vlasnike znatno
manjem riziku mogu da izgube samo ono to
su uloili u preduzee
Minimalna visina osnovnog kapitala
Drutva sa ogranienom odgovornou su vrlo
rairena u razvijenim zemljama (naroito u
Nemakoj), a pogodna je ne samo za mala, ve
i srednja preduzea
 Sopstveni kapital d.o.o.
Sopstveni kapital d.o.o. ine 3 pozicije:
(1) Udeli drutva sa ogranienom
odgovornou (osnovni kapital)
(2) Rezerve (iz dobitka)
(3) Nerasporeeni dobitak

Ne javljaju se pojedinani rauni kapitala

ortaka.
 DRUTVA SA OGRANIENOM
ODGOVORNOU

PREDNOSTI NEDOSTACI

1. Ograniena 1. Minimalna visina

odgovornost vlasnika uloga za osnivanje

2. Mogunost 2 . Relativno visoki

prikupljanja znaajnijih trokovi osnivanja
iznosa kapitala
 1. Prema ugovoru o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou
na tekui raun drutva uplaen je od strane osnivaa kapital drutva u
iznosu od 900.000RSD, dok e 100.000 biti naknadno uplaeno

Udeli u osn. kapitalu Neuplaeni upisani udeli

1) 1.000.000 1) 100.000

Tekui raun
1) 900.000
 2. Upaen je ostatak kapitala.

Udeli u osn. kapitalu Neuplaeni upisani udeli

1) 1.000.000 1) 100.000 2) 100.000

Tekui raun
1) 900.000
2) 100.000
 Akcionarska preduzea -
korporacije
Formiraju kapital emitovanjem i prodajom
akcija - hartija od vrednosti koje
predstavljaju dokaz o vlasnitvu.
Dominantni i najznaajniji oblik preduzea
,,Egzistiraju odvojeno od svojih vlasnika
Otvorena i zatvorena akcionarska
preduzea
 AKCIONARSKA PREDUZEA

PREDNOSTI NEDOSTACI

1. Ograniena odgovornost 1. Sukob interesa vlasnika i

vlasnika menadera
2. Lak pristup kapitalu 2. Dvostruko oporezovanje

3. Kontinuitet 3.Eksterna revizija

poslovanja
4. Struno upravljanje 4. Osnivanje je skupo
 Vrste akcija
Obine ili redovne
Povlaene ili prioritetne

Obine akcije Povlaene akcije

Pravo na + -
upravljanje
Dividende Promenjljive Fiksne
Likvidaciona masa Nakon isplate Nakon isplate
(isplata) povlaenih akcija obaveza
Pozicije sopstvenog kapitala
(1) Akcijski kapital (osnovni kapital)
(2) Rezerve
(3) Nerasporeena dobit.
 Akcijski kapital osnovni kapital
Nominalna vrednost
Prodajna vrednost
Emisiona premija ili Aio predstavlja
razliku izmeu prodajne i nominalne
vrednosti akcija i knjii se kao pozicija
rezervi (u okviru sopstvenog kapitala).
1. Akcionarsko drutvo ,,Sonix" je emitovalo i prodalo 500 redovnih i
100 prioritetnih akcija. Nominalna vrednost za obe vrste deonica iznosi
1.000 din. Povlaene deonice se prodaju po ceni od 5.000 din, a
obine po ceni od 2.000 din. Akcionari su sve obaveze uplatili na tekui
raun.
 Poveanje sopstvenog kapitala
Smanjenje sopstvenog kapitala akcionarskih
drutava moe se izvriti na sledee naine:
Povlaenjem i ponitavanjem akcija u posedu
akcionara;
Ponitenjem sopstvenih akcija drutva ili

Smanjivanjem nominalne vrednosti akcija,

odnosno raunovodstvene vrednosti kod
akcija bez nominalne vrednosti