Faktorske teorije

linosti
 Teorije u psihologiji linosti
Tri funkcije dobre teorije (Larsen i Buss, 2002):
Usmerava istraivae ka vanim pitanjima unutar
njihovog podruja
Organizuje postojee znanje
Omoguava predikciju ponaanja i fenomena koji jo
nisu ispoljeni ili opaeni

Tri karakteristike dobre teorije linosti (Hol i Lindzi):

Celovitost; obuhvatnost,
Jednostavnost (parsimoninost),
Relevantnost za istraivanja
 Teorije u psihologiji linosti
Jedinice analize (elementi)
Tipovi (grupisanje karakteristika u skupove)
Struktura (sklop)
Dinamika (faktori unutar pojedinca koji pokreu
ponaanje)
Razvoj (stadijumi razvoja, promena)
Problemi:
Da li je teorija dovoljno iroka?
Da li je teorija dovoljno osetljiva na idiosinkratinost?
Problem operacionalizacije i merenja
Problem postojanja kriterijumske validnosti
Problem definisanja normalnosti/patologije
 Vrste teorija linosti
Empiristike
(naunost u istraivanjima, deskripciji i eksplanaciji
linosti)
Egzistencijalistike
(pitanje odreenja ovekove prirode)
Personoloke
(naglaen uticaj unutranjih determinanti)
Situacionistike
(naglaen uticaj spoljanjih determinanti)
Interakcionistike
(dvosmerni uticaji- ovek/sredina)
 Faktorske teorije linosti
Crte linosti - dispozicije za srodne oblike
ponaanje u slinim situacijama
eksplanatorna irina - slinost ponaanja u
mnogim specifinim situacijama
Metod - faktorska analiza
Osnovni principi:
Princip parsimonije - najmanji broj jedinica koji je
dovoljan za opis linosti
Princip hijerarhijske organizacije - od nivoa
specifinih reakcija, navika, crta, do nezavisnih
faktora
Katelova faktorsko-analitika teorija

Uticaji: Spirman i Terston, psihoanaliza i McDugal

Linost kao sistem odgovora na sredinske i nasledne
uticaje
Crte - objedinjujua konfiguracija u ponaanju koja
predstavlja tendenciju da se na odreeni nain
reaguje na sredinske stimuluse (individualne i
zajednike, konstitucionalno i sredinski odreene,
povrinske i izvorne)
Izvori podataka:
Podaci iz ivota ()
Podaci dobijeni putem samoizvetavanja, tj, upitniki (U)
Podaci dobijeni putem objektivnih testova (OT)
Katelova faktorsko-analitika teorija
Linost se moe opisati pomou 16 faktora izvedenih iz
upitnikih podataka:
1. suzdran otvoren
2. manje inteligentan vie inteligentan
3. stabilnost, snaga ega emocionalnost, neuroticizam
4. ponizan probojan
5. trezven bezbrian
6. koristoljubiv savestan
7. srameljiv pustolovan
8. netolerantan tolerantan
9. poverljiv sumnjiav
10.praktian matovit
11.poten lukav
12.miran pronicljiv
13.konzervativan sklon eksperimentisanju
14.zavisan od grupe samodovoljan
15.nedisciplinovan sabran
16.oputen napet
 Problem stabilnosti/promenljivosti
ponaanja
Katel nije smatrao da se osobe ponaaju na isti
nain u svim situacijama, ve da se neije
ponaanje ne moe objasniti iskljuivo
osobinama linosti, nego i drugim konceptima:
Stanjima: promenom emocija i ponaanja koja su
delimino determinisana provokativnom snagom
specifinih situacija
Ulogama: neka ponaanja su u blioj vezi sa
drutvenim ulogama koje se moraju igrati, nego sa
osobinama linosti (drutvene uloge, a ne osobine
linosti, objanjavaju zato ljudi viu na fudbalskoj
utakmici, ali ne i u crkvi)
 Ajzenkova tipologija linosti
Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza
specifine reakcije u situacijama
navike - uobiajene reakcije, slino ponaanje u slinim
situacijama
crte- uobiajene navike organizovane u sistem, traju due
tipovi- crte povezane u optije sisteme
crte - dispozicije za osobene naine reagovanja (imaju jaku
psihofizioloku osnovu; nasleuju se)
tri osnovne crte linosti (prvobitno dve, kasnije dodata trea)
1. ekstraverzija-introverzija
2. neuroticizam-emocionalna stabilnost
3. psihoticizam
Faktori nisu u korelaciji!
 Dokazi: tri crte linosti su pronaene u istraivanjima
razliitih kultura i postoji evidencija o nasleivanju
Ekstraverzija je najvie istraivana:
Introverti su uspeniji u koli od ekstraverata
Ekstraverti preferiraju zanimanja koja ukljuuju interakciju sa
drugim ljudima, introverti biraju usamljenika zanimanja
Razlike u nainu izraavanja humora: introverti preferiraju
intelektualniju vrstu humora
Ekstraverti su seksualno aktivniji i proseno imaju vei broj
partnera tokom ivota
Ekstraverti su sugestibilniji od introverata
Na ekstraverte bolje deluje nagrada, dok na introverte bolje
utie kanjavanje
Jo neke odlike ekstraverzije

U poreenju sa introvertima, ekstraverti:

Doivljavaju vie pozitivnih emocija
Izraavaju vie pozitivnih emocija
Tumae stresne dogaaje izazovima
Vie se odmaraju tokom uenja
ee se nalaze u ulozi voe
Trae raznolikost u poslu
Uspenije tumae znakove neverbalne
komunikacije
Manje su anksiozni tokom javnog nastupa
...
 Bioloke osnove osobina linosti u
Ajzenkovoj teoriji
Individualne razlike na dimenziji ekstraverzija-introverzija
odraavaju razlike u pogledu neurofiziologije kore mozga
Introverti doivljavaju vie nivoe kortikalnog pobuenja i usled
toga im je potrebno manje spoljanjih stimulusa vrlo
intenzivni drutveni podraaju ih ine previe pobuenima, to
predstavlja stanje koje izbegavaju
Ekstravertima je potrebna dodatna stimulacija usled toga to
im je kortikalno pobuenje nie iz tog razloga ekstravert
traga za intenzivnim drutvenim iskustvima
Istraivanja identinih i dvojajanih blizanaca potvruju
pretpostavke da naslee ima glavnu ulogu u objanjavanju
individualnih razlika na dimenziji ekstraverzija-introverzija
Osim toga, ova dimenzija se dosledno pojavljuje u
meukulturalnim istraivanjima i stabilna je tokom vremena
 Bioloke osnove osobina linosti u
Ajzenkovoj teoriji
Individualne razlike na dimenziji neuroticizam-
emocionalna stabilnost odraavaju razlike u
funkcionisanju autonomnog nervnog sistema
Kod osoba koje imaju izraen neuroticizam, ANS je
osetljiviji, reakcije na stres su bre, intenzivnije, i
sporije se povlae kada opasnost prestane
Znatno manje je istraena crta psihoticizma, mada
je Ajzenk smatrao da je ona povezana sa
maskulinou, agresivnou i nivoom testosterona
Ove pretpostavke (i za neuroticizam i za
psihoticizam) nemaju jaku empirijsku potvrdu
Hijerarhijska struktura neuroticizma

nisko
oseanje
anksiozan depresivan samopotova napet
krivice nje

promenljivo
g emocionala
iracionalan srameljiv
raspoloenj n
a
Hijerarhijska struktura psihoticizma

egocentria
agresivan hladan bezlian impulsivan
n

antisocijala neempatia netoleranta

kreativan
n n n
Petofaktorski model linosti
leksika hipoteza + faktorska analiza
Istraivai pokuavaju da pronau
osnovne jedinice linosti analizom rei
koje ljudi koriste da bi opisali linost
Osnovni postupak se svodi na to da
pojedinci procene sebe ili druge na
nizu paljivo odabranih osobina, nakon
ega se putem faktorske analize
zakljuuje koje su osobine povezane
 Neuroticizam/Neuroticism
Procenjuje prilagoenost naspram
emocionalnoj nestabilnosti, identifikuje
pojedince sklone emocionalnoj teskobi,
neadaptivnim reakcijama na stres i sl.
Osobe sa izraenom N crtom su:
Zabrinute, nervozne, emocionalne, nesigurne,
neadekvatne, sklone hipohondriji
Osobe sa slabo izraenom N crtom su:
Mirne, oputene, neemocionalne, izdrljive,
samozadovoljne
 Ekstraverzija/Extraversion
Procenjuje kvantitet i intenzitet
meuljudske reakcije, nivo aktivacije,
potrebu za stimulacijom...
Osobe sa izraenom E crtom su:
Drutvene, aktivne, priljive, orijentisane na
socijalni kontekst, optimistine, srdane...
Osobe sa nisko izraenom E crtom su:
Zatvorene, trezvene, udaljene, orijentisane
na zadatak, povuene, tihe
 Otvorenost/Openness
Procenjuje potragu za iskustvom,
toleranciju i istraivanje
nepoznatog...
Osobe sa izraenom O crtom su:
Znatieljne, irokih shvatanja, kreativne,
originalne, matovite, netradicionalne
Osobe sa slabo izraenom O crtom
su:
Konvencionalne, realistine, uskih
interesa, nisu sklone umetnosti
 Saradljivost/Agreeableness
Procenjuje kvalitet neije
meuljudske orijentacije
Osobe sa izraenom A crtom su:
Dobroudne, poverljive, uslune, sklone
opratanju, lakoverne, iskrene
Osobe sa slabo izraenom A crtom
su:
Cinine, grube, sumnjiave,
osvetoljubive, bezobzirne, razdraljive,
sklone manipulaciji
Savesnost/Conscientiousnes
s
Procenjuje nivo organizacije, istrajnosti i
motivacije pojedinca u ponaanju
usmerenom ka cilju
Osobe sa izraenom C crtom su:
Organizovane, pouzdane,
samodisciplinovane, pouzdane, uredne,
ambiciozne
Osobe sa slabo izraenom C crtom su:
Besciljne, nepouzdane, lenje, nepaljive,
bezvoljne
 Struktura petofaktorskog
modela
Domeni - skupine razliitih
kognitivnih, afektivnih i bihejvioralnih
dimenzija
Aspekti (faceti) - ue crte koje ine
osnovne domene
 Domeni i aspekti (faceti)
Neuroticizam (N)
aspekti: anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujua
samousresreenost, impulsivnost i vulnerabilnost
Ekstraverzija (E)
aspekti: toplina, drueljubivost, asertivnost, aktivnost, potraga za
uzbuenjem, pozitivne emocije.
Otvorenost ka iskustvu (O)
aspekti: otvorenost ka fantaziji, estetici, oseanjima, akciji,
idejama i vrednostima.
Saradljivost (A)
aspekti: poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost,
skromnost, blaga narav.
Savesnost (C)
aspekti: kompetentnost, red, oseaj dunosti, postignue,
samodisciplina, promiljenost.
 Konzistentnost na uzorcima razliitih demografskih i
kulturno specifinih obeleja:
Faktori se mogu pronai u veini kultura/jezika,
najproblematiniji faktor otvorenosti
Kada se u razliitim kulturama koristi prevod instrumenta
koji je zasnovan na ovom modelu linosti (prevod sa
engleskog jezika), pet faktora se izdvaja dosledno
Ako se umesto prevoda sa engleskog koriste autohtoni
pojmovi osobina linosti iz domaeg jezika, situacija se
komplikuje: doslednost u izdvajanju pet faktora opada
MADA, pojedina istraivanja su dola do izdvajanja svih pet
faktora i u sluaju autohtonih pojmova
Stabilnost individualnih razlika tokom ivota
 Dva bitna aspekta petofaktorske teorije:
Nasleivanje osobina karakteristike linosti u
petofaktorskom modelu predstavljaju izraze biologije
ljudi; osobine su bioloke prirode
Osobine linosti su kauzalni faktori, a ne samo opisi
individualnih razlika
Nekiod bitnih problema:
Tvrdnja da svaki pojedinac poseduje svih pet faktora
linosti ne moe proizai iz tvrdnje da se analizom
grupe pojedinaca izdvajaju svi faktori linosti
Problematino objanjenje dinamikih procesa unutar
linosti
 Sedmofaktorski model
temeperamenta i karaktera
Psihobioloki model linosti R.
Cloninger
linost kao kompleksni sistem
interaktivni domeni temperamenta i
karaktera
Temperament: genetski homogene i
nezavisne dimenzije (naini
reagovanja)
Karakter: crte nastale kroz procese
socijalnog i kognitivnog uenja
 Dimenzije temperamenta
Potraga za novim
sklop navika da se inicira i aktivira ponaanje
Izbegavanje kazne
dispozicija za inhibiciju ili prekid ponaanja
Zavisnost od nagrade
osnova za odravanje i kontinuitet tekueg
ponaanja
Perzistencija
istrajnost uprkos frustraciji i zamoru
 Dimenzije karaktera
Samodirektivnost
kao autonomne individue
nada
Kooperativnost
kao integralnog dela drutvene zajednice
saoseajnost i milosre
Self-transcendencija
kao integralnog dela univerzuma
vera i staloenost uprkos nepovoljnim
okolnostima