Rod i rodne razlike

Pol ili rod?

Bioloki vs. socijalni kontekst
Rod kao socijalno znaenje pola (Vivijen
Ber)
konstelacija karakteristika i ponaanja koja se
oekivano razlikuju kod mukaraca i ena u
odreenom drutvu
razlike mogu biti realne, a moe se i samo
pretpostavljati da postoje
Prema Fukou, rod se, za razliku od pola,
treba prepoznavati i prihvatiti kao fluidna
promenljiva koja se u razliitim
kontekstima i vremenima menja
 Rodna uloga/identitet
Mukarci i muke uloge se tipino vezuju za
snagu i opasna zanimanja, dok se ene i enske
uloge najee vezuju za brigu o deci i njihovom
vaspitavanju. Uprkos ilavim stereotipima,
opisane razlike se sve vie smanjuju (Diamond,
2002)
Polna uloga obino ukljuuje odigravanje
biolokih predispozicija, dok su rodne uloge ona
ponaanja koje namee drutvo
Rodni identitet je subjektivni oseaj pripadnosti
ili nepripadnosti jednom od rodova. Rodni
identitet nije nuno zasnovan na polu (pravom
ili pripisanom), niti je zasnovan na seksualnoj
orijentaciji
 Teorije razvoja rodnog
identiteta
bioloki pristup
uticaj gena i hromozoma, polnih hormona, polne razlike anatomske i
funkcionalne organizacije mozga
pristup koji naglaava uticaj socijalizacije
istie razliit tretman koji deca mukog i enskog pola dobijaju od
strane roditelja, ostalih lanova porodice, ali i svojih nastavnika i drugih
vanih odraslih osoba , naglaava se uticaj sredstava informisanja i
medija (kao to su televizija, knjige i filmovi) na razvoj rodnog
identiteta
kognitivistiki pristup
prouavanje naina na koji se deija shvatanja roda menjaju tokom
njihovog razvoja (Kolbergova kognitivno razvojna teorija, u okviru koje
se razmatraju tri faze razvoja rodnog identiteta)
psihodinamski pristup
psihoanalitika teorija razvoja rodnog identiteta (razreenje Edipovog
kompleksa)
 Teorija rodne sheme
u procesu razvoja rodnog identiteta dete ui
informacije specifinog sadraja, posebna
ponaanja i atribute koje treba da povee sa
polom (Bem, 1981)
Sandra Bem pretpostavlja da rodna shema
organizuje i vodi percepciju individue
rodna shema nije jedina postojea, ali je jedna od
najbogatijih shema jer je i dihotomija muko-
ensko jedna od najbogatijih sadrajem od svih
dihotomija u ljudskom iskustvu
uporedo sa uenjem sadraja rodne sheme, dete
ui koji atributi treba da budu povezani sa
njegovim sopstvenim polom i stoga i sa njim
samim
 Rodno tipiziranje
proces kojim se kod individue razvijaju svojstva
(ponaanje, crte, emocionalne reakcije, stavovi i
verovanja) naznaena kao odgovarajua za rod u
jednoj kulturi, naziva se rodno tipiziranje
(Smiljani, 1985)
kod osoba koje su izrazito rodno tipizirane dolazi
do procesa podele svega to percipiraju u dve
velike kategorije: ono to je tipino za mukarca,
s jedne strane, i ono to je tipino za enu, s
druge. Sadraj ovih kategorija definie kultura, i
to je ono to pojedinac ne dovodi u pitanje
ove osobine, bilo da su grubo svrstane u
kategoriju maskulinih ili femininih, kod rodno
tipiziranih osoba postaju standard za obrasce
ponaanja
 Proces tipiziranja
rodne uloge se ue jo od najranijeg
detinjstva i socijalizacija se uglavnom odvija
po principu da ono to prilii deacima ne
prilii devojicama i obratno. Naroito se
obraa panja na to da se deca igraju na
pravi nain pravim igrakama (Kandido-
Jaki, 1995)
brojna istraivanja potvruju da se oba
roditelja razliito ponaaju prema svojoj
mukoj i enskoj deci i da, naroito oevi,
mnogo vie kanjavaju i potiskuju feminino
ponaanje kod deaka, nego maskulino kod
devojica
 Maskulinost i/ili femininost?
naglaeni oblici maskulinosti i femininosti
imaju negativan efekat na psihiko zdravlje.
Oba ekstrema nepoeljna su kako na
psihikom, tako i na drutvenom planu
pozitivan ishod skladno integrisanih i
maskulinih i femininih kvaliteta unutar linosti
u dananjem drutvu bolje je biti androgin (i
maskulin i feminin), jer i mukarci i ene
moraju biti adaptibilni i spremni da menjaju
sve vrste poslova, bez izgovora da je jedan
posao iskljuivo muki ili iskljuivo enski
(Kandido-Jaki, 1995)
 Maskulinost i femininost kao
dimenzije
Bemova je tretirala maskulinost i femininost kao
ortogonalne dimenzije, tj. dimenzije koje ne stoje u
korelaciji. Ona time uvodi novinu u odnosu na
prethodne teorije, tj. tvrdi da se ne radi o jednom
kontinuumu na ijem je jednom kraju maskulinost, a
na drugom femininost, ve da su to dva posebna i
nezavisna konstrukta koji mogu koegzistirati kod
jedne individue, tako da svaka osoba ima i maskulinu
i femininu stranu (Bem, 1981).
Bem posmatra androgine kao visoko maskuline i
visoko feminine
konstruisala je instrument za ispitivanje rodnih uloga
BSRI (Bem Sex Role Inventory), kojim je ispitanke
delila u etiri grupe: maskuline, feminine, androgine
(ispitanici koji su istovremeno maskulini i feminini) i
nediferencirane (ispitanici koji nisu ni maskulini ni
feminini)
 BSRI skale
Maskulinost Femininost
Ambiciozan Veseo
Takmiarski nastrojen Emotivan
Sklon korienju sile Stidljiv
Oslanja se na sebe Odan
Analitian Laskav
Brani sopstvena uverenja enstven
Individualista Slatkoreiv
Atletske grae Povodljiv
Nezavisan Saoseajan
Jaka linost Nean
Dominantan Ima razumevanja
Zalae se za sebe Spreman da ublai povreenost
Samodovoljan Voli decu
Ima sposobnosti voe Ne koristi otre rei
Agresivan Detinjast
Voljan da izrazi svoj stav Podravajui
Spreman da rizikuje Lakoveran
Muevan Brian
Ponaa se kao voa Osetljiv za potrebe drugih
Lako donosi odluke Topao
Maskulina uloga
Feminina uloga
Androgina uloga
Nediferencirana uloga
 Istraivanja rodnih razlika
Istraivanja rodnih razlika u psihologiji su bila
mahom nekoordinisana, puna oprenih
rezultata, pa samim tim i predmet brojnih kritika
Mekobi i Deklin 1975. navode najee
potvrivane rodne razlike u etiri oblasti:
1. verbalna sposobnost (kod ena su razvijenije
verbalne sposobnosti)
2. vizuelno-spacijalna sposobnost (mukarci postiu
bolje rezultate na testovima vizualno-spacijalnih
sposobnosti)
3. matematika sposobnosti (mukarci imaju
razvijenije logiko-matematike sposobnosti)
4. agresivnost (ene postiu nie skorove na
skalama agresivnosti, tj. mukarci su agresivniji)
 Linost i rodne razlike
Mukarci ene
Neuroticizam Neuroticizam +
- hostilnost + - anksioznost
Ekstraverzija - - depresivnost
- asertivnost + - vulnerabilnost
- potraga za uzbuenjem + Saradljivost +
Otvorenost / - ljubaznost
- Ideje + - empatija
- altruizam
Savesnost /
- sklonost redu +
- samodisciplina +
Ekstraverzija +
- toplina
- pozitivne emocije
- drueljubivost
Otvorenost /
- estetika +
- oseanja +
 Linost i rodne razlike
Mukarci ene
Agresivnost (fizika) + Empatija +

Emocionalna inteligencija Emocionalna inteligencija

- dobrobit + - socijabilnost +
- samokontrola + - emocionalnost +
Emocionalna inteligencija
(sposobnost) +
EMOCIJE
Uestalost: EMOCIJE
- ponos + Uestalost:
Intenzitet: - ljubav +
- ponos+ - tuga +
- bes +
- radost +
- strah +
Intenzitet :
- ljubav +
- tuga +
 Rod i mentalno zdravlje
Mukarci- javna sfera (posao, finansije)
eksternalizujui poremeaji
Poremeaji ponaanja, agresivnost, antisocijalnost,
zloupotreba supstanci, alkoholizam
ene privatna sfera (briga o deci, socijalni
odnosi, oseanja)
internalizujui poremeaji
Depresija, anksioznost, fobije
Ne postoje rodne razlike u pogledu uestalosti
javljanja mentalnih poremeaja, ve samo u
pogledu vrste poremeaja
Socijalni uzroci naspram biolokih (zaposlene
ene su manje depresivne i anksiozne od
njihovih nezaposlenih mueva)
 Rod i mentalno zdravlje
Stresori relevantni za identitet (Thoits)
Razlike u:
Iskustvu (okolnostima)
Personalnim resursima u stresnim situacijama
Strategijama za prevladavanje stresa
Mukarci ee koriste strategije koje su usmerene na
reavanje problema
ene ee trae socijalnu podrku ili koriste
strategije koje su usmerene na emocije
Normama za izraavanje oseanja (pravila
oseanja)
 Rodni stereotipi
mukarci se ee opisuju kao odluni, racionalni,
kompetentni, hrabri i efikasni (adaptivno-instrumentalne
osobine)
ene se uglavnom opisuju kao emotivne, tople i usmerene
na socijalne odnose (integrativno-ekspresivne osobine)
Vilijams i Best su u svom kros-kulturalnom istraivanju
koje je obuhvatalo 14 zemalja i u okviru koga se
procenjivala maskulinost i femininost putem samoopisa
ispitanika utvrdili:
u svim zemljama, bez obzira na nivo ekonomsko-socijalnog
razvoja, maskulinost se smatrala poeljnijom crtom, tako da
je idealni self ispitanika i mukog i enskog pola zamiljen
kao maskuliniji nego to zapravo jeste
razlike izmeu mukog i enskog self-koncepta bile manje u
razvijenijim drutvima u kojima ene provode vie vremena
van kue, u kojima ima vie univerzitetski obrazovanog
stanovnitva i u kojima postoje modernija shvatanja mukih i
enskih uloga
 Rodni stereotipi
Analize kolskih udbenika i materijala koji se koriste
u svakodnevnoj nastavi pokazale su visoku
zasienost stereotipnim prikazima mukaraca i ena,
kao i to da se muki likovi ee javljaju kao
model. Osobe mukog i enskog pola prikazuju se u
tradicionalnim ulogama i aktivnostima.
Nastavnici na razliit nain opaaju i tretiraju
uenike i uenice
Deaci su, navodi se, sposobniji a devojice upornije i
istrajnije u radu, ime se opravdavaju njihovi rezultati
(intelektualni vs. vanintelektualni inioci kao faktori
uspeha deaka i devojica)
Vokerdajn navodi da se neuspeh u postignuu u
matematici pripisuje razliitim iniocima s obzirom na
pol. Kod deaka je najee u pitanju spoljanje ometanje
usled ega izostaje uspeh, dok se neuspeh kod devojica
smatra pokazateljem nedostatka sposobnosti