SEMINARSKI RAD

PREDMET : SOMATOPEDIJA
TEMA : SPORTSKE AKTIVNOSTI OSOBA SA
SENZORNIM OTEENJIMA
 Prvi kontakt koji ostvarujemo sa
svetom oko nas, ne zasniva se na
jeziku. Zasniva se na iskustvu u vezi
sa onim to vidimo, dodirnemo,
ujemo, pomiriemo, okusimo.
Svaka od tih informacija, pronae
put od ula do mozga gde se
obrauje i skladiti. Jo kao bebe, na
neke drai reagujemo burnije, na
neke slabije, a neke nas uopte ne
dotiu
Pojam senzornih oteenja
Pod pojmom senzorna oteenja
podrazumeva se postojanje tekoa
primanja informacija putem senzornih
ulaza (vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i
vestibularnog oseaja) iz ega proizlaze:
Oteenje vida
Oteenje sluha
Oteenje ukusa
Olfaktorno oteenje (miris)
SPORTSKE AKTIVNOSTI KOD OSOBA
SA SENZORNIM OTEENJEM

Sport slepih i slabovidih osoba

Deca sa oteenjem sluha se prema
sopstvenim afinitetima aktivno ukljuuju u rad
razliitih sekcija, to omoguava razvijanje
individualnih talenata dece i utie na celokupan
razvoj njihove linosti.
Sport slepih i slabovidih osoba sprovodi se
realizacijim sportskih i ahovskih takmienja
koje u Srbiji organizuje Savez slepih i slabovidih
lica. Isti Savez organizuje rad na edukaciji
mladih (kola aha, kola atletike i slino).
 Sport gluvih i nagluvih osoba
Integralna komponenta rehabilitacije svih
invalida, pa i gluvih, je sport, koji ima i takmiarski, ali
jo vie rekreativni znaaj. To je nuna potreba, jer
putem sporta lica oteenog sluha prevazilaze svoj
heldikep i lako se ukljuuju u drutveni ivot. Sportom
se gluva i nagluva lica u mnogo emu izjednaavaju sa
ujuim licima, jer za sport nije potrebna verbalna
komponenta.
Pojedini sportovi imaju posebnu dra za gluva
lica, kao na primer kolektivni sportovi (fudbal, rukomet
i koarka), dok drugi, individualni imaju znatno manju
privlanost (plivanje, boks, biciklizam, tenis). Meutim,
karakteristino je da su i kod mukaraca i kod ena
streljatvo i stoni tenis posebno omiljeni sportovi, a
kod starih kuglanje, pikado, sportski ribolov i slini
 Podela Sportova
Uglavnom se razlikuje pet pojavnih oblika
sporta (podruja), koji zbog svojih razlika
zahtevaju posebna sredstva i metode
izvoenja, i to :
edukativni sport (sport u koli,
kolski sport)
selektivni sport (takmiarski sport)
rekreativni sport (sportska
rekreacija)
terapijski i rehabilitacijski sport i
invalidski sport
 CILJEVI SPORTSKIH AKTIVNOSTI
DECE OMETENE U RAZVOJU
Razvijanje i ouvanje sposobnosti sticanjem vetina i
znanja, usklaivanje pokreta ekstremiteta i tela;
Potpomaganje pravilnog rasta i razvoja, uvanje i
unapreenje zdravlja;
Poboljanje psihomotornih sposobnosti, a pre svega,
koordinacije, ravnotee, sposobnost za strukturiranje
kretanja.
Razvijanje motorikog znanja u prirodnim oblicima
kretanja;
Uee u sportskim aktivnostima na terenu i ukljuivanje u
sve oblike sportskih manifestacija.
Razvijanje sportskog duha takmienja usmerenog na
proveravanje telesne sposobnosti, izdrljivosti, koordinacije
pokreta, stepenu usvojenih znanja i vetina kroz vebe.
Sportske aktivnosti u specijalnim kolama

Sportske i takmiarske igre (stoni

tenis,pikado, fudbal, koarka i odbojka).
Sportsko-rekreativno kupanje i rad
ubazenu.
Aktivnosti u prirodi - etnja,
tranje,penjanje i zabavne igre.
Folklorna sekcija uenje narodnih
kolai plesnih igara.
Sportske aktivnosti u redovnim
kolama
Sportske aktivnosti dece sa
smetnjama u razvoju koja su
integrisana u redovne kole trebale
bi se odvijati u okviru kolskog
fizikog vaspitanja i sporta i
sportskih sekcija prilagoene vrsti i
stepenu oteenja ili smetnji
integrisane dece.
 Zakljuak
Potrebno je to ranije intervenisati po
detekciji i dijagnostici pojedinog senzornog
oteenja. Nuan je multidisciplinaran
pristup i individualan pristup u planiranju
programa rada i rehabilitacije. Vano je
prilagoditi zakone ivota i rada deeci sa
senzornim oteenjima i koristiti didaktike
materijale prilagoene odreenom oteenju.
Potrebno je osigurati i korienje primerenih
pomagala i sredstava alternativne
komunikacije (Breillovo pismo, beli tap,
sluni aparat, naoare i ostalih pomagala
kako bi se omoguila to vea samostalnost u
ivotu).