SLOBODE I PRAVA Nikola Savic

Aleksa Papovic
GRADJANA
 DRAVA I GRAANSKO DRUTVO
Prva upotreba termina civilno (graansko) drutvo Don Lok:
razlika izmeu sfere privatnosti u kojoj je pojedinac slobodan da
ostvaruje svoje interese u saradnji s drugim lanovima drutva i sfere
politikih odnosa (politike vlasti) u kojoj vladaju odnosi nadreenosti
(drava) i podreenosti (graanin).
Drutvo nije amorfna skupina nepovezanih ljudi, ve ureena,
civilizovana zajednica autonomnih i slobodnih graana.
OSNOVNI FAKTORI I PRETPOSTAVKE
CIVILNOG DRUTVA
Ljudske i graanske slobode i prava pojedinaca
Vladavina prava
Slobodno preduzetnitvo i slobodna trina ekonomija; sloboda
radnikog udruivanja
Autonomne organizacije i udruenja u oblasti kulture, nauke,
obrazovanja, sporta itd
Legitimna i legalna vlast
Demokratska politika kultura
 KONCEPT PRIRODNIH PRAVA KAO
PRETEA IDEJE O LJUDSKIM PRAVIMA
Teorija prirodno prava javila se jo u antici
Pomeranje naglaska u teoriji prirodnog prava u novom veku:
a) sa celine (kosmos, Bog, Priroda) na pojedinca
b) sa dunosti na prirodna (uroena) subjektivna prava

Kad god govorimo o prirodnom pravu (ius naturae) ne mislimo na

zakon prirode ve pre na prava koja pripadaju oveku po tom
zakonu, to je prirodno (Volf)
GLAVNE TEZE TEORIJE O PRIRODNIM
PRAVIMA
1) Postoje prirodna (subjektivna) prava koja se mogu
spoznati razumom i racionalno dokazati. Ta prava su
vena i univerzalna.
2) Prirodno pravo (objektivno) je korpus pravila koja
se mogu utvrditi razumom i kojima se savreno
obezbeuju ta prirodna prava.
3) Politika zajednica (drava) postoji da bi ljudima
zajemila ostvarivanje tih prirodnih prava.
4) Pozitivno pravo je sredstvo kojim drava ispunjava
taj svoj zadatak i ono je obavezno samo u meri u
kojoj je usaglaeno s prirodnim pravom.
 OD PRIRODNIH DO LJUDSKIH
PRAVA
Jusnaturalizam politike povelje ustavi
meunarodno pravo ljudskih prava
Amerika Deklaracija o nezavisnosti (1776): Mi
smatramo da su ove istine same po sebi
oigledne, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su
od svoga Tvorca obdareni odreenim neotuivim
pravima, meu kojima su ivot, sloboda i potraga
za sreom.
Amerika deklaracija je ostvarila i uticaj izvan
Amerike, to jest uticala je na autore francuske
Deklaracija
DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA I
GRAANINA (1789)
Principi Deklaracije se zasnivaju na naelima prosvetiteljstva kao to
su ideja drutvenog ugovora, naelo podele vlasti kao i ideja
univerzalnih i neotuivih prirodnih prava.
Cilj je svakog politikog udruivanja da uva i brani prirodna i
nezastariva prava oveka. Ta prava su: sloboda, svojina,
bezbednost i otpor ugnjetavanju. (lan 2).
BILL OF RIGHTS (PRVIH 10 AMANDMANA NA
USTAV SAD)
 MEUNARODNI AKTI O LJUDSKIM
PRAVIMA
Opta deklaracija o ljudskim pravima UN (1948)
Ljudska prava kao prava SVIH ljudi koja vae SVUDA univerzalnost
ljudskih prava.
Pakt o graanskim i politikim pravima i Pakt o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima pravima (1966)
 EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZATITU
LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA
Drave-ugovornice Konvencije su sve lanice
Saveta Evrope.
Direktna primena konvencije u pravnom poretku
BiH (Prava i slobode predvieni u Evropskoj
konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih
slobodase direktno primjenjuju u Bosni i
Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim
ostalim zakonima).

Direktna nadlenost Evropskog suda za ljudska

prava (Strazbur) u sporovima izmeu graana i
drave povodom eventualne povrede prava koje
garantuje Konvencija.
 PRIA O LJUDSKIM
PRAVIMA
https://www.youtube.com/watch?v=Jf1Ydhr6nTA
LJUDSKA PRAVA U
SAVREMENIM
USTAVIMA
 VRSTE LJUDSKIH PRAVA
Najznaajnija je klasifikacija ljudskih prava prema kriterijumu sadrine
i ona mogu biti:
1. lina
2. politika
3. ekonomska i socijalna
4. ostala
Prema kriterijumu pojavljivanja, razlikujemo prava prve, druge i tree
takozvane korpe ljudskih prava.
 LINA PRAVA
Lina prava tite osnovni fiziki i duhovni integritet ljudskog bia i
danas su sastavni deo veine modernih ustava.
Istorijski gledano, to su najstarija, jer se nalaze ve u prvim
deklaracijama i ustavima koji garantuju ljudska prava, a zapravo svoje
poreklo imaju u ve opisanim prirodnim pravima
 NAJVANIJA LINA PRAVA
Pravo na ivot (i zabrana smrtne kazne)
Pravo na linu slobodu i sigurnost
Pravo na zatitu linog dostojanstva (i privatnosti)
Sloboda kretanja i nastanjivanja
Pravo na pravian postupak pred dravnim organima (i itav niz
drugih prava u vezi s postupcima, krivinim ili graanskim)
Sloboda misli, savesti i veroispovedanja, itd
 POLITIKA PRAVA I SLOBODE
Cilj ovih prava je da stanovnik drave od podanika postane graanin,
odnosno aktivni inilac u politikom ivotu zajednice, a ime se
ograniiva mo nosilaca vlasti.
Najvanija politika prava:
Aktivno i pasivno birako pravo
Sloboda zbora i javnog okupljanja
Sloboda politikog udruivanja
Sloboda govora
Pravo na podnoenje predstavki i peticija
SLOBODA TAMPE I JAVNOG
IZRAAVANJA
Sloboda tampe i javnog izraavanja je moda i najznaajnije politiko
pravo, nakon prava glasa, jer je nivo te slobode odraz irine politikih i
demokratskih prava u jednoj dravi.
lan 11. francuske Deklaracije istie znaaj ovog prava: Slobodno
iznoenje misli i miljenja je jedno od najdragocenijih prava oveka; svaki
graanin moe govoriti, pisati i tampati slobodno osim ako te slobode ne
zloupotrebljava u sluajevima utvrenim zakonom.
SLOBODA TAMPE I JAVNOG
IZRAAVANJA

Aktivna (sloboda govora, izdavanja novina, osnivanja radio i tv

stanica, ispravke netane inf.)
Pasivna strana (zabrana cenzure, zabrana ometanja distribucije
informacija,
Ogranienja (bezbednost, zatita maloletnika, raspririvanje
nacionalne ili verske mrnje) i to uglavnom sudskih odlukama.
EKONOMSKA PRAVA
Pravo svojine
Svojina je nepovredivo i sveto pravo i niko je ne
moe biti lien osim u sluaju zakonom
predviene i oite javne nude, uz uslov
pravedne i predviene odtete (l. 17 francuske
Deklaracije).
Razliiti tipovi svojine i ogranienja prava svojine
Druga ekonomska prava:
pravo na rad i
pravo na slobodan izbor zanimanja,
prava u vezi s radom (na zaradu, na odmor, na
ogranieno radno vreme); pravo na trajk
pravo na slobodno preduzetnitvo
 SOCIJALNA PRAVA
Pravo na zdravstvenu zatitu
Pravo invalidnih lica na posebnu zatitu i materijalno obezbeenje
Pravo na kolovanje i besplatno osnovno kolovanje
Prava na zatitu majki, dece i porodice
Porodiljsko odsustvo
Zatita maloletnika
Izjednaavanje brane i vanbrane dece
Pravo na slobodno odluivanje o raanju dece
 NOVA PRAVA PRAVA TREE
GENERACIJE
Ekoloka prava pravo na zdravu ivotnu sredinu i odgovornost drave
u obezbeivanju zatite ovekove okoline
Kolektivna prava manjinskih kolektiviteta
Pravo na ouvanje nacionalnog ili verskog identiteta
Pravo na kolovanje i informisanje na mat. jeziku
Pravo na slobodnu upotrebu maternjeg jezika i pisma
Pravo na sopstvene kulturne,verske ili prosvetne organizacije
Srazmerna zastupljenost u javnim slubama
 LJUDSKA PRAVA PREMA USTAVU
BIH
Aneksom I na ustav BiH propisana je direktna primena vie
medjunarodnih konvencija iz oblasti zatite ljudskih prava.
Naroito je u tom smislu znaajna Evropska Konvencija o zatiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, pogotovo zbog mehanizama koji
postoje za njeno sprovodjenje (ESLJP).