PRIVREDNI RAST

Doc. dr Zoran Mastilo

 POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast je uveanje realnog bruto

drutvenog proizvoda odreene makroekonomije u
odnosu na njegovu veliinu u prethodnom
vreinenskom inlervalu.
Privredni rast predstavlja poveanje agregatne
ponude.
 POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast se kvantitativno izraava na

najrazliitije naine a najee pomou pokazatelja
stope rasta bruto drutvenog proizvoda,
nacionalnog dohotka, bruto drutvenog proizvoda
po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi
stanovnika, itd.
Posmatrano u dugom roku pokazatelji
privrednog rasta govore o napredovanju
nacionalne ekonomije.
 POJAM PRIVREDNOG RASTA
Privredni rast je rezultat rastue efikasnosti
upotrebe proizvodnih inputa.
Pojam privrednog rasta je ui od pojma
privrednog razvoja. Rast je komponenta razvoja.
On se bazira na krajnje simplificiranom
prouavanju ekonomske dinamike i podrazumeva
vrlo rigorozna ogranienja. Privredni rast je
proces poveanja realnog bruto drulvenog
proizvoda.
 NAJZNAAJNIJE TEORIJE
PRIVREDNOG RASTA

TEORIJE UZLETA, STAGNACIJE, I

URAVNOTEENOG RASTA

KRATKORONE I DUGORONE TEORIJE

PRIVREDNOG RASTA
 TEORIJE UZLETA
Teorije uzleta se povezuju sa imenom Rostova i
njegovog uenja u kome se akcentiraju sledei
periodi privrednog rasta: tradicionalno drutvo,
etapa prelaza od tradicionalnog ka modernom
drutvu i etapa starta ili uzleta.
Kao to se vidi jedan od perioda privrednog rasta
koje apostrofira Rostov je start ili uzlet, a njegova
analogija je sa avionom koji jc sposoban da leti
tek nakon dostizanja kritine visine.
 TEORIJE UZLETA
Pojedine makroekonomije imaju razliite periode
uzleta.
Zemlja Period uzleta
Velika Britanija 1783 - 1802.
Francuska 1830 - 1860.
Belgija 1833 - 1860.
Sjedinjene Amerike Drave 1843 - 1860.
Nemaka 1850 - 1873.
vedska 1868 - 1890.
Japan 1878 - 1900.
Rusija 1890 - 1914.
Kanada 1896 - 1914.
Argentina 1935 -
Turska 1937 -
Indija 1952 -
Kina 1952 -
 TEORIJE UZLETA
Fazu uzleta Rostov vezuje za ispunjenje sledea tri
uslova: 1) porast investicija sa 5 posto (ili manje)
na vie od 10 posto nacionalnog dohotka; 2) razvoj
jednog ili vie proizvodnih sektora koje odlikuje
visoka stopa rasia; 3) postojanje ili nagla pojava
politikog, drutvcnog i institucionalnog okvira
koji je stimulativan sa stanovita rasta modernih
sektora, dok inogunosi angaovanja strane
akumulacije u fazi uzleta daje sigurnost razvoju.
 TEORIJE STAGNACIJE
U osnovi svih teorija slagnacije nalazi se
meunarodna dimenzija privrednog rasta i stav da
danas nerazvijene zemlje imaju odreene prednosti
koje nisu bile karakteristika razvoja prvobitno
nerazvijenih, a danas razvijenih privreda. Nedovoljno
razvijene zemlje, naime, mogu u savremenim
uslovima ostvarili privredni rast mehanizmom
transfera akumulacije i tehnologije iz razvijenih
zemalja. Ovu teoriju razvio je hardvarski profesor
Aleksandar Gerenkron i ona je u lileraturi poznata
kao Gerenkronov efekat.
 TEORIJE URAVNOTEENOG RASTA
Teoretiari uravnoteenog rasta, napominju da je privredni rast u
svojoj biti uravnoteen proces u kome se privrede pojedinih
zemalja stalno kreu napred. Ekonomisti koji zastupaju ovakave
stavove esto prave digrcsiju da je rast slian kretanju kornjae koja
sporo i stalno ide napred, a ne kretanju zeca koji na mahove pravi
snane iskorake, ali se odmara im oseti umor. Jedan od
najpoznatijih predstavnika ovog teorijskog pravca je Sajmon
Kuznec. Ovaj autor jc prouavao privrednu istoriju 13 visoko
razvijenih zemalja, poev od 1800. godine. Poruke njegovih
istraivanja se mogu saeti u reenici da je privredni rast ovih
zemalja najpribliniji modelu uravnoteenog rasta. Ovo iz osnovnog
razloga to rezultati njegovih istraivanja nisu upuivali na
znaajniji rast ili opadanje stopa privrednog rasta u analiziranom
vremenskom periodu.
 KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
Teorije kratkomnog privrednog rasta (Short-Term Economic
Growth Theories) analiziraju rigorozne matematike odnose izmcu
stope privrednog rasla i proizvodnih inputa, posebno kapitala i
radne snage. Teorije kratkoronog privrednog rasta bave se
istraivanjem relacija koje postoje izmcu stope privrednog rasta i
veliine upotrebljenih proizvodnih utroaka.
Teorije dugoronog privrednog rasta (Long Term Economic
Growth Theories) istrauju dinamiku dugoronog rasta kako u
visoko industrijalizaovanim tako i u nedovoljno razvijenim
zemljama. Kao tri najvanije kole dugoronog privrcdnog rasta u
razvijenim sredinania u literaturi se navode: a) kola stagnacije b)
kola dugoronog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i
postepenim uveanjem stope privrednog rasta i c) kole eksplozijc i
kolapsa.
 KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
kola stagnacije najee se povezuje sa imenom ekonomiste
Alvina Hansena. Ukratko, njegova teorija jc polazila od konstatacije
da je krajem tridesetih godina ovoga veka dolo do stagnacije stopa
rasta stanvnitva i tednje kao i zavretka teritorijalnih osvajanja u
globalnim relacijama. Ove promcne su uslovile pomeranje akcenta
u proizvodnji od kapilalno-intenzivnih tehnolokih postupaka ka
kapitalno-tednim procesima. To je, sa svoje slrane, dovelo do
stagnacije privrednog rasta.
kola dugoronog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i
postepenim uveanjem stope privrcdnog rasta ima za polaznu
premisu opredeljenje da e budui rast biti analogan rastu u
prolosti, te da su pesimistiki stavovi stagnacionista neprihvatljivi.
Reprezentativni predstavnik ovakvog uenja jc Robert Solou. Po
ovom autoru stabilan dugoroni privredni rast jc ostvariv.
 KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
kola eksplozije i kolapsa razlikuje tri njena najvanija pravca. Prvi
pravac se odnosi na Makrsovu teoriju koja predvia nestajanje
kapilalizma, budui da u okviru istog dolazi do sve vceg
ispoljavanja brojnih drutvenih protivrenosti. Drugi pravac
reprezentuju razmiljanja intelektualnih naslednika Tomasa
Maltusa i njegovih pesimistikih stavova u vezi mogunosti
uveanja proizvodnje u obimu neophodnom da prati trend stalnog
uveanja stanovnitva. Najpoznatiji radovi su objavljeni od strane
Rimskog kluba pod nazivom Granicce rasta iz 1972. godine. Trea
varijanta predstavlja negaciju druge, Protagonisti ovog teorijskog
pravca odbacuju kataklizmine poruke druge varijante, temeljii
svoje zakljuke na stavu po kome savremene tehnoloke promene
omoguuju rastue prinose u oblasti poljoprivredne proizvodnje. u
ekstrakciji prirodnih resursa i zatiti prirodne sredine.
 EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U
TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Kejnsijanstvo tumai privredni rast prvenstveno sa take gledita
tranje. Ono objanjava nizak tempo privrednog rasta nedovoljnom
veliinom ukupne tranje, koja ne obezbeuju neophodan rast bruto
drutvenog proizvoda. Zato se oni zalau za politiku niskih
kamatnih stopa (politika "jeftinog novca") kao sredstvo stimulncije
investicija. U sluaju potrebe, fiskalna politika se moc korisiiti za
ogranienje dravnih rashoda i potronje, s tim da visok nivo
investicija ne vodi inflaciji. Osnovna racionalna nit kejnsijanskog
pristupa dinamiziranju proizvodnje je stav po kome je principom
multiplikovanog delovanja na neku od komponenata potronje
mogue u kratkom roku uticati na akceleraciju slope privrednog
rasta.
 EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U
TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Monetarizam se u ekonomskoj teoriji vezuje za ime amerikog
ekonomistc Miltona Fridmana. Promene stope rasta ponude novca
istovremeno objanjavaju i logiku privredne dinamike. Analogno
takvom zakljuku proizilazi i stav o odluujuoj vanosti monetarne
polilike u procesu dinamiziranja stope privrednog rasta. Bitno
ogranienje monetarizma u kontekstu izuavanja problema
privrednog rasta ogleda se u tome to ovaj teorijski pravac polazi od
zakljuka da se u kratkoin roku moe promeniti proizvodnja i
zaposlenost poveanjem novane mase. Meutim, u dugom roku,
posle procesa prilagoavanja u kratkom roku, dolazi do efekata koji
se uglavnom oglednju u poveanju cena.
 EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U
TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Vreme od kasnilh ezdesetih i posebno od sedamdesetih godina 20.
veka pa do dananjih dana karakterie napntanja kejnsijanskog
pravca u ekonomskoj teoriji i uspon tzv. novoklasinih pristupa.
Premda miljenja o ukupnim dometima ovog teorijskog pravca vrlo
podjeljena, tvrenje po kome visoke poreske stope utiu negativno
na privredni rast. Moe se zakljuiti da su investicije u centru
istraivanja predstavnika ekonomije ponude. Nivo agregatnih
investicija zavisi od veliine agregatne tednje, a tednja od visine
ukupnih poreskih zahvatanja. Dolazi se do stava o presudnom
znaaju motivacija u procesu dinamiziranja privrednog rasta,
motivacije da se radi, tedi i da se investira. Visoke poreske stope
destimulativno djeluju na sistem motivacije
 EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U
TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA

Elementarna analiza stavova makroekonomske teorije i politike u

vremenu koje se protee od polovine 20. veka, pa sve do
osamdesetih godina u zemljama razvijene trine privrede, moe se
pznaiti kao iznaaenje puteva i naina pomo kojih se ekonomska
politika efikasno suprostavlja inflaciji, s jedne, i rastu
nezaposlenosti, s druge strane. U situacijama kada je nezaposlenost
pokazivala trendove rasta, liberali su zahtevali poveanje izdataka
ili smanjenje poreza. Suprotno, u uslovima rasta inflacije,
konzervativci su preporuivali kreatorima ekonomske politike
iroku paletu monetarnih i fiskalnih mera restruktivnog karaktera.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Empirijski pokazatelji stope rasta bruto drutvenog proizvoda u
pojedinim zemljama u duem vremenskom intervalu to najbolje
pokazuju. Daleko najvei broj zemalja u toku dugog roka ima
prosenu stopu rasta realnog GNP izmeu dva i tri posto.
Agnus Madison (Agnus Maddison) ekspert za ekonomsku istoriju i
teoriju privrcdnog rasta je podelio vremenski interval od 500.
godine nae ere, pa do 1920. godine na etiri perioda:
poljoprivreda, (500-1500);
razvijena poljoprivreda (1500-1700);
trgovaki kapitalizam (1720-1820.) i
kapilalizam (1820-1980).
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Tempo privrednog rasta i poljoprivredne proizvodnje po stanovniku
Poljoprivredna
Stanovnitvo proizvodnja po
stanovniku
Poljoprivreda (500-1500) 0,1 0,0
Razvijena poljoprivreda (1500- 1700) 0,2 0,1
Trgovaki kapitalizam (1700- 1820) 0,4 0,2
Kapilalizam (I820-I9S0) 0,9 1,6

Zapaa se da je nivo poljoprivrednih proizvoda po stanovniku, u gotovo

desetovekovnom periodu ostao nepromenjen, dok je stanovnitvo u toku istog
vremenskog intervala raslo po stopi od 0,1%. Tokom sledea dva veka
stanovnitvo jc raslo po stopi od 0,2%, dok je proizvodnja po stanovniku bila
uveavana po stopi od 0,1%. Kvalitativna promena se dogodila u sledcoj fazi
razvoja kapitalizma, kada je prosena stopa rasta proizvodnje po glavi slanovnika
iznosila 1,6%.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Rezullati istraivanja Sajmona Kuzneca pokazuju da je tempo
privrednog rasta u vremenu prve industrijske revolucije, koja se
dogodila u Velikoj Britaniji izmeu 1780. i 1820. godinc, u SAD
izmeu 1810. i 1860. godine i u Nemakoj izmeu 1820. i 1870.
godine, znaajno povean. To se poklapa sa procesom razvoja
kapitalizma kao vodeeg privrednog sistema u globalnim
relacijama. U ovim zemljama se u analiziranom vremenskom
intervalu zapaa privredni rast, a takoe i rast stanovnitva, pri
emu je privrcdni rast bio praen znaajnim tehnolokim
usavravanjima. Kuznec je u jednom od svojih radova primctio da
se proces prelaza na ubrzani prvredni rast dogodio naglo, a da su
politike i socijalne posledice tog dogaaja veoma burne.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Zbog ega se tempo privrednog rasta ubrzava u nekim zemljama a
u drugim ne?

Jedna od najpopulamijih teorija koja objanjava ovu pojavu vezana

je za ime Maksa Vebera, a za polaznu taku ima objanjenje
uzrono-posledinih odnosa izmeu religije i ekonomije. Po Veberu
najbolji uslovi za prosperitet kapitalizma postoje u onim zemljama u
kojima su naglaene protestantske religijske vrednosli. Veber je
tvrdio da protenstantizam potencira tenju za profitom. Po njemu,
nagon za profilom ima isti rang vanosti kao i tenja za sticanjem
znanja.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Dugoroni privredni rast se temelji na uveanoj
upotrebi proizvodnih faklora - rada, kapitala i
prirodnih resursa i uveanju efikasnosti njihovog
korienja - tehnolokim promenama. Ukoliko se
poe od stava po kome prirodni resursi
predstavljaju konstantu, proizilazi da se privredni
rast, odnosno rast GNP, moe dekomponovati na
tri zasebna izvora: rast radne snage, rast kapiiala i
tehnoloke promene.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Stope rasta GNP od 1980-1987. godine u nekim zemljama i vreme
dupliranja

zemlja prosena stopa rasta vreme dupliranja

Koreja 8,6 8
Indija 4,6 16
Ban.eladc5 3,8 19
Japan 3,8 19
Australija 3,2 23
SAD 3,1 23
Kanada 2,9 25
Kolumbija 2,9 25
Dominikanska Rep. 1,6 45
Ncmaka 1,6 45
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Veoma je bitno zapaziti da privredni rast zavisi i
od faktora na sltrani tranje i faktora raspodele.
Na privredni rast, takoe, imaju uticaja i faktori na
strani raspodele. Za potpuno iskorienje
proizvodnog potencijala, pored punog ukljuenja
proizvodnih resursa u ekonomsku aktivnost,
potrebna je i adekvatna njihova raspodela kako bi
se dobila maksimalna koliina korisne produkcije.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Faktori privrednog rasta na strani ponude i oni na strani
tranje meusobno su povezani.
Npr:
Rast nezaposlenosti negativno deluje na akumulativnu
sposobnost makroekonomije, a takoe i na rast trokova
istraivanja i razvoja. Ali i suprotno, nizak nivo
akumalativne sposobnosti i inovativnosti moe biti kljuni
razlog rasta nezaposlenosti
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Potrebno je imati u vidu da se prirast proizvodnog potencijala
realizuje ukoliko se:
ukupni rashodi poveaju do nivoa dovoljnog za odravanje pune
zaposlenosii:
dodatni resursi efikasno koriste, kako bi obezbedili maksimalno
mogue povcc'anje obima proizvodnje.

Visoke stope radne snage, same po sebi, ne znae i visoke stope

privrednog rasta. Kvalitet rada determiniu nivo obrazovanja,
obuavanje, radno iskustvo, kao i odnos prema radu. Obrazovanje je
najsporiji, ali sasvim izvesno, i najznaajniji faktor privrednog rasta.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Stepen korienja radne snage zavisi od sposobnosti
zemlje da investira u kapitalna dobra, to je povezano sa
njenim mogunostima tednje. Za slobodna trita i
stabilne ekonomije malo je dokaza da vie kamatne stope
poveavaju tednju.
Postoji mnogo dokaza da ekstremna finansijska
nestabilnost, sa velikim i realnim negativnim kamatnim
stopama dovodi do sledee tri stvari: domainstva
znaajno smanjuju lednju; premetaju je u inostranstvo;
akumuliraju tcdnju u neproduktivne vrednosti (na primer
u zlato).
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Kao dodatak privatnom sektoru, vlada utie na nacionalnu
tednju kroz budetsku politiku. Izvan domae privrede,
zemlje u razvoju mogu dolaziti do strane tednje na tri
osnovna naina:
da preduzea iz inostranstva direktno investiraju u
domau privredu;
pozajmljivanjem na svetskom iritu kapitala ili od
institucija kao to je Svetska banka;
dobijanjem strane pomoi od industrijalizovanih
zemalja.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Iznos tednje, domae i strane, privatne i javne,
deteminie investicionu aktivnost u zemlji.

Privredni rast dovodi do profita; profiti se ponovno

investiraju; kapital, produktivnost i dohodak
percapila se uveavaju, ime se krug ekonomskog
prosperiteta zatvara.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Prirodni resursi - poljoprivredno i umsko
zemljite, mineralna bogatstva, vodeni potencijal,
kombinovani sa radom i kapitalom, mogu
doprineti privrednom rastu, ali izgleda da nisu
neophodni uslov rasta. Neke zemlje u razvoju su
relativno bogate prirodnim resursima, no i pored
toga one nisu uspene u njihovoj upotrebi. S druge
strane, postoje zemlje koje su siromane prirodnim
resursima (Japan, na priiner), a koje su realizovale
izuzetan privredni rast u prethodnim decenijama.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Tehnologija - nain kombinovanja resursa u proizvodnji
roba i usluga - kljuna je determinanta privrednog rasta.
Tehnoloka promena omoguava proizvodnju veeg
autputa uz postojca ulaganja faktora. Tehnoloka
promena zavisi od naunoistraivakog kadra i od
ukupnih ulaganja u istraivanje i razvoj. Obrazovanija
radna snaga prua visoko razvijenim privredama znaajnu
prednost u primeni nove tehnologije u odnosu na zemlje u
razvoju. Pored toga, vodec privrcde izdvajaju izmeu 2%
i 4% svog GNP za istraivanje i razvoj, to je dalcko iznad
mogunosti zemalja u razvoju.
 IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG
RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Determinante privrednog rasta realnog GNP SAD u
periodu 1948-1989. godine
Prosena stopa rasta % od ukupnog rasta

Rast realnog GNP 3,3 100

Doprinos inputa 1,9 58
Kapital 1,2 37
Rad 0,7 21
Zemlja 0,0 0
Tehnoloke promere 1,4 42
Obrazovanje 0,4 12
Ostali vidovi tchnol. promena 1,0 30
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je
tendencija ka sniavanju udela poljoprivrede u vrednosti
bruto drutvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.

U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja

radne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc.
Godine 1940. ovo uec je iznosilo 20%, a 1987. isto je
palo na svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u
poljoprivredi se smanjio sa 72% u 1879. godini na svega
8% u 1980. godini. U zemljama u razvoju ovaj procenat
se kree oko 20%, a u industrijski razvijenim je on manji
od 5%.
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Britanski ekonomista Kolin Klark (Colin Clark) primetio
je da trend smanjenja udela poljoprivrednih radnika u
ukupnom broju zaposlenih prati rast zaposlenih u sektoru
industrije, a potom i u sektoru usluga.
Za zenilje koje stupaju u fazu brzog privrednog rasta,
veoma su karakteristine promene na planu urbanizacije.
koju je Kuznec definisao kao "koncentraciju slanovnitva
u gusto naseljenim relativno krupnim regionima".
Urbanizacija je posledica sniavanja udela agrarnog
sektora i prosperiteta induslrije.
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je
tendencija ka sniavanju udela poljoprivrede u vrednosti
bruto drutvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.

U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja

radne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc.
Godine 1940. ovo uec je iznosilo 20%, a 1987. isto je
palo na svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u
poljoprivredi se smanjio sa 72% u 1879. godini na svega
8% u 1980. godini. U zemljama u razvoju ovaj procenat
se kree oko 20%, a u industrijski razvijenim je on manji
od 5%.
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Znaajan doprinos istraivanju faktora privrednog rasta
dao je tokom sedamdesetih godina Holins eneri (Holins
Chenery) sa Harvardskog univerziteta i Moe Sirkvin
(Moshe Syrquin) sa Bar Ilanskog univerziteta.

Njihova istraivanja su obuhvatila grupu od 100 zemalja

za period 1950-1970. godine. Jedan od najvanijih
zakljuaka je stav da deoba zemalja na razvijene i zemlje
u razvoju treba da bude zamenjena koncepcijom o
stadijumima prelaza izmeu ta dva nivoa razvoja.
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Rezultati njihovog prouavanja idu u prilog teze da kljune
promene u zemljama u razvoju po mnogim karakteristinim
obelejima podseaju na pojave koje su svojevremeno bile
prisutne u danas visoko razvijenim privredama: smanjeiije
udela poljoprivrede u bruto drutvenom proizvodu, trend ka
urbanizaciji, itd.
Analiza je potvrdila zakljuak da posedovanje prirodnih
resursa od strane pojedinih zemalja ne predstavlja odluujui
inilac njihovog privrednog rasta. Takve zemlje obino izvoze
industrijske proizvode, a uvoze neophodne sirovine. Japan i
grupa zemalja azijskih tigrova" (Honkong. Koreja, Tajvan i
Singapur) primcr su takvog modela razvoja.
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Novija istraivanja privrednog rasta u vezi sa
kvantifikacijom doprinosa faktora privrednom rastu neto
su razliita od pristupa i rezultalta Roberta Soloua.
Osnovna ideja novih prilaza sastoji se u stavu da invesiije,
nezavisno od toga da li su ovaploene u mainania ili u
ljudima, dovode do pozitivnih ekstemih efekala. Primer
ovih pozitivnih eksternih efekaia je transfer tehnologije i
znanja radnika koje koriste novu tehnologiju. Jedna firma
stie novo iskustvo, a druga locirana u blizini moe
iskoristiti eksterne efekte od upotrebe takvog znanja.
Primjer: Silokonska dolina u blizini San Franciska
 NEKA OBELEJA SAVREMENOG
PRIVREDNOG RASTA
Jedan broj ekonomista koristi kvantitativni pristup za
izraunavanja uticaja nekih politikih i institucinalnih
faktora na privredni rast. Primera radi, Skali (G. Scully) je
poredio 115 zemalja trine privrede za period 1960-1980.
U cilju utvrdjivanja sitepena korelacije tempa privrednog
rasta sa pokazateljima koji mere slepen polilikih,
graanskih i ekonomskih sloboda, ovaj autor je dokazao
da je znaajan uticaj na privredni rast imala struktura
politikih institucija. U sivarnosti najdinaminije sitope
privrednog rasta su imale drave za razvijenim sistemom
pravne zatite privatne svojine.
 MODELI PRIVREDNOG RASTA
Modeli privrednog rasta predstavljaju vrlo uproenu sliku
rasta kao centralnog makroekonomskog atributa i krajnje
sloenog fenomena, ija se dinamika i karakter
transformiu od jednog do drugog vremenskog trenutka.

Savremeni modeli privrednog rasta obrazovali su se na

osnovu dva izvora:

1. Kensijanske teorije makroekonomske ravnotee

2. Teorije proizvodnje neoklasiara

 MODELI PRIVREDNOG RASTA
Kejnsijanski modeli makroekonomske ravnotee su nastali
i razvijali se na temelju kritike razrade kejnsijanske
ekonomske misli.
Najpoznatiji neokejnsijanski modeli privrednog rasta su
modeli Roja Haroda (Roy Harrod) i Izija Domara (Ewsey
Domar). U osnovi oba modela nalaze sc dve pretpostavke:
1) rast nacionalnog dohotka (proizvodnje) iskljuivo je
funkcija akumulacijc kapitala dok je uticaj ostalih faktora
(nova zaposlenost i tehnoloke promene), koji deluju na
privredni rast apstrahovan. To znai da su modeli Haroda i
Domara - jednofaktorski modeli.
 MODELI PRIVREDNOG RASTA

Odluujua komponenta privrednog rasta i njegove

dinamike su investicije. Rast investicija u
analiziraniin modelinia ima najvaniju ulogu i
znaaj. Sa jedne strane, uveanje investicija
determinie rast agregatne tranje na taj nain to
procesom multiplikatora deluje na veliinu
drutvenog proizvoda. Sa druge strane, investicije
su pretpostavka poveanja proizvodnog kapaciteta,
odnosno, one su uslov rasta ukupne ponude.
 MODELI PRIVREDNOG RASTA
Uveanje proizvodnje kao rezultat invcsticija pretpostavlja rast
agregatne tranje da bi se uveani proizvodni kapaciteti u
potpunosti iskoristili. Islovremeno, poveanje agregatne
tranje podrazumeva rast proizvodnih kapaciteta da bi se ona
zadovoljila. U visoko razvijenim zemljama akcenat je na
agregatnoj tranji i problem je definisan na sledei nain: ta
uraditi da agregatna tranja tokom vremena raste intenzitetom
koji je u funkciji potpunog korienja rastuih proizvodnih
kapaciteta. Suprotno, u nedovoljno razvijenim privredama
teite je na agegatnoj ponudi, pa se problem definie u
smislupitanja ta uiniti da proizvodni kapaciteti rastu
intenzitetom dovoljnim da zadovolje rastuu agregatnu tranju.
 MODELI PRIVREDNOG RASTA
Modeli privrednog rasta neoklasiara predstavljaju
vraanje kljuinim razvojnin dilemma privrednog rasta,
ijim istraivanjem su sc bavili klasini ekonomsiti
posebno Rikardo i Mil. Po predstavnicima neoklasiara,
proizvodnja moe da se uvecava i u situacijama kada u
modelu ne egzistira korespondentno uveanje kapitala u
odnosu na rast upotrebljenog rada. U ovom sluaju
logino je da se smanjuje kapitalni koeficijent. Kljuna
pretpostavka neoklasiara u modeliranju privredne
dinamike je njihov stav o perfektnoj konkurenciji kao i
potpunoj angaovanosti faktora.
 MODELI PRIVREDNOG RASTA
Prilikom analize privrednog rasta neoklasiari polaze od
sledeih injenica:
Prvo, vrednost proizvodnje je funkcija svih proizvodnih
faktora u modelu (kapitala, rada i tehnolokih promena).
Drugo, svaki faktor deluje na stvaranje vrednosti
proizvodnje u skladu sa svojim graninim proizvodom i
dobija dohodak koji je jednak tom graninom proizvodu.
Tree, postoji kvantitativna zavisnost izmeu obima
proizvodnje i proizvodnih faktora, a takoe egzistira i
kvantitativna zavisnost izmeuu pojedinih faktora.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Harod-Domarov model rasta spada u najpoznatije i daleko
najee koriene modele privrednog rasta.
Pretpostavke na kojima se temelji model su sledee:
1) Proizvodnja se sastoji samo od jednog dobra koje slui za
zadovoljenje svih potreba, potronih i investicionih.
2) Agregatni autput funkcija je ulaganja dva faktora
proizvodnje: rada (zaposlenosti) i kapitala (akumulacije).
Drugim reima, model apstrahuje postojanje tcehnolokih
promena kao daleko najznaajnijeg faktora privrednog rasta u
savremenini uslovima privreivanja.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
3) Uveanje faktora rada L, odnosno rast zaposlenosti rezultat
je rasta stanovnitva, odnosno faktor rada u modelu
poveava se po nekoj konstantnoj stopi - n. Ova stopa se
naziva prirodna stopa rasta stanovniiva. Prirodna stopa
rasta stanovnitva je egzogeno data veliina, to znai da
se model ne bavi pitanjima u vezi promene faktora rada.
4) Apstrahovanjem tehnolokih promena i tretiranjem
zaposlenosti kao egzogene varijable, model polazi od stava
da kapilal predslavlja odluujuu determinantu dinamike
privrednog rasta. Drugim reima, promcne kapitala u
modelu se tretiraju u smislu primarne endogene
promenljive.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
5) Ulaganje proizvodnih faktora se karakterie
konstantnim prinosima. Konstantni prinosi (constant
returns of scale) oznaavaju situaciju kada u sluaju
promenc proizvodnih inpula u odreenom procentu dolazi
do rasta proizvodnje u tom istom iznosu.
6) Elastinost supstitucije proizvodnih faktora K i L jednaka
je nuli. To znai da insuficijentnost bilo kog od ova dva
faklora ograniava privredni rast. Budui da faktor L ima
egzogen karakler, akcenat se stavljana istraivanje
ponaanja fakiora K. Pretpostavka o nultoj elastinosti
supslitucije faktora znai da na nivou makroekonomije
posloji samo jedan tehnoloki postupak.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
7) Odnos izmeu kapitala i proizvodnje, odnosno
kapitalni koeficijent je konstantan ( K/Y = const.).
8) Udeo iednje u nacionalnom dohotku je poznai i
nepromenjiv.
9) Trite dobara je uvek u ravnotei, odnosno nivo cena
je nepromenjen.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Harod-Domarov model privrednog rasta je u svojoj sutini
statikog karaktera. Sledee tri strukturne jednaine ine
njegovu sutinu:
s=S/Z=I/Y

pri emu je: s granina sklonost tednji, S - tednja. Y -

proizvodnja, odnosno dohodak, a I - investicije. Po
definiciji inveslicije su jednake promeni veliine
proizvodnih fonodava, odnosno, promeni veliine
proizvodnog faktora kapitala: K=I
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Granini kapitalni koeficijent definisan je kao odnos
izmeu veliine prirasta proizvodnih fonodva, odnosno,
prirasta faktora kapitala i porasta ukupne proizvodnje:
b=K/Y=I/Y
Budui da je K/Y stopa rasta proizvodnje r, da kolinik
investicija i dohotka (I/Y) predstavlja stopu tednje s, a I/Y
kapitalni koeficijenlt b, proizilazi da jc stopa privrcdnog
rasia jednaka:
r=s/b
Ovako dobijena stopa privrednog rasta naziva se
garantovana stopa rasta.
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA

Osnovni nedostatak Harod-Domarovog modela

privrednog rasta je nerealnost pretpostavke da je odnos
K/Y jednak odnosu prirataja njihovih veliina K/Y (da
su proseni i granini kapitalni koeficijenti jednaki). U
situacijama opadajuih prinosa kapitala, to jc gotovo
pravilo, proseni i granini kapitalni koeficijenti nisu
identine veliine. Ova diskrepanca je ilusirovana na slici
sledeoj slici
 HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
ZAVISNOST VELIINE RASTA

Y Opadajue prinose kapitala

pokazuje kriva Y=F(K). Zbog
opadajuih prinosa neophodni su
T stalno uveani proizvodni fondovi
za produkciju dodatne jedinice
finalnog proizvoda. Linije 0T
S
Y=F(K) ilustruje nerealan odnos izmeu
veliine proizvodnih fondova i
proizvodnje od koga se polazi u
Harod-Domarovom modelu rasta

0 K
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
Polazna taka svih neoklasinih modela privrednog rasta
je proizvodna funkcija oblika:
Y= F (K, L, A)
gdje je:
Y - autput (bruto drutveni proizvod ili nacionalni
dohodak),
A - tehnoloki nivo proizvodnje,
K - input kapitala,
L - radna snaga.
Analiza privrednog rasta zapoinjc premisom po kojoj se
funkcija prozivodnje karakterie konstantnim prinosima.
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
Najpoznatiji neoklasini model privrednog rasta je model
Roberta Soloua. On pokazuje kako tednja, rast slanovnitva i
tehnoloke promenc utiu na uveanje proizvodnje tokom
vremena. Model, takoe, apostrofira uzroke zbog kojih se
pojedine makroekonomije meusobno razlikuju u nivou
ivotnog standarda stanovnitva. Pored toga, on ilustrije nain
na koji ekonomska politika moe da stimulie rast ivotnog
standarda
Izraz y = f(k) predstavlja proizvodnju po radniku ili
stanovniku, odnosno, produktivnost rada kao funkciju kapitala
po radniku, tj. tehniku opremljenosti rada i kljuno je
polazite u modelu privrednog rasta Roberta Soloua.
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
KRIVA PRODUKTIVNOSTI
(Y/L) y
Proizvodna funkcija prikazana
kao kriva produktivnosti ilustruje
y=f(k) kretanje proizvodnje po
T stanovniku kao funkciju veliine
y*
kapitala po stanovniku. Meutim,
usljed dejstva zakona opadajuih
prinosa nakon odreenog nivoa
identino uveanje tehnike
opremljenosti rada doprinosi sve
manjem rastu produktivnosti rada

0 k* (K/L) k
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
DEDNJA INVESTICIJE I AKUMULACIJA KAPITALA
y

y=f(k)
Funkcija tednje sy pokazuje deo
y0 (d+n)k
dohodka koji se tedi za svaki
sy odnos K/L. Prava linija (d+n)k
A
sy0 C pokazuje koliko investicije
B moraju biti uveane za svaki
odnos kapital/rad.

0 k0 k* k
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
UTICAJ STOPE RASTA TEDNJE NA PRIVREDNI RAST
y Rast stope tednje dovodi do
uveanja tehnike opremljenosti
x
rada. Zato se funkcija tednje
poniera sa sy navie na s'y. U
C (d+n)k taki C tednja nadnmuje
sy investicije neophodne za
sy
odravanje K/L na konstantnom
C nivou. Zbog toga dolazi do
povetanja proizvodnih fondova
po zaposlenom. Povecanje stope
tednje uslovljava poveanje
dohotka po stanovniku. Meutim,
0 k0 k** k ovaj rast egzistira samo u
tranzitornom periodu, od C doC.
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
PUTANJA RASTA PROIZVODNJE PO STANOVNIKU I
PUTANJA RASTA PROIZVODNJE
y
y
y**
a) Uveanje stope tednje
y* uslovljava porst K/L, to ima za
a)
posledicu rast proizvodnje po
stanovniku do uspostavljanja
0 t0 t1 t novog ravnotenog stanja.
b) Uticaj uveanja stope tednje
Stopa privrednog rasta

VREME
na privredni rast u tranzitornom
Y/Y
n
periodu.
b)

0 t0 t1 t
VREME
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
Kljuni rezultati rasta neoklasine teorije privrednog rasta
su sledei:
1. Na osnovu iskazanih relacija izmeu kljunih
ekonomskih varijabli i grafikih prezentacija proizilzi da
je stopa privrednog rasta egzogena vcliina (u ovom
sluaju ona je jendaka slopi n). Ukratko, stopa privrcdnog
rasta nezavisna je od stope rasta tednje (s).
2. Dijagramske prezentacije omoguuju zakljuak da i

pored injenice da rast stope tednje ne utie na stopu

ravnotenog privrednog rasta, rast stope tednje delujui
na uveanje tehnike opremljenosti utie na poveanje
nivoa ravnotene proizvodnje.
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA

3. Kada doe do rasta produktivnosti, iako postoji

ravnoteno stanje, stopa rasta autputa ravnotenog stanja
ostaje egzogena. Stopa rasta ravnotene produktivnosti
determinisana je stopom tehnolokih promena.
Ravnotena stopa privrednog rasta jednaka je zbiru stope
tehnolokih promena i stope rasta stanovnitva.
 NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG
RASTA
4. Konani rezultat neoklasine teorijce privrednog rasta odnosi se
na moguu konvergenciju u razvoju dve zemlje. Ako dve privrede
imaju jednaku stopu rasta slanovnitva i raspolau istom
proizvodnom funkcijom, konano e ostvariti jednak nivo
dohodka. U tom kontekstu, siromane privrede su siromane zbog
toga to nemaju dovoljno proizvodnih fondova, ali ako tede po
stopi tednje bogaiih zemalja i ako koriste istu
tehinologiju, onda ce ih one vremenom sustii. Nadalje. ako zemlje
imaju razliite stope tednje, onda e one ostvariti razliite nivoe
dohotka u ravnotenoj taki (steady state). U sluaju da su njihove
siope tehnolokih promena i rasta slanovnitva jednake, ravnotene
stope privrednog rasta e
lakoe biti jeanake.
HVALA NA PANJI