Doc.

dr Ismet Alija
V. ass Haris Hasi,MA

Zatita od nelojalne konkurencije

Terminoloke napomene
Zatita konkurencije normirana je
Zakonom o konkurenciji BiH, a
pojam nelojalne konkurencije
regulisan je Zakonom o trgovini
FBiH;
Nelojalna konkurencija je radnja
trgovca koja je protivna dobrim
poslovnim obiajima i zakonima
kojima se nanosi ili moe nanijeti
teta drugom trgovcu, drugom
pravnom licu ili potroau;
Posredna zatita intelektualnog vlasnitva na
osnovu propisa o suzbijanju nelojalne
konkurencije
U jednom svom segmentu, pravo suzbijanja nelojalne
konkurencije, titei "zdravu" konkurenciju, posredno ima
funkciju zatite intelektualnog vlasnitva.
Rije je o onom segmentu koji se odnosi na sluajeve kad: (a)
privredni subjekt koristi intelektualno (nematerijalno) dobro
drugog lica, i kad (b) to koritenje ima karakter radnje nelojalne
konkurencije, tj. povrede dobrih poslovnih obiaja u privrednom
prometu.
Dakle, ako su kumulativno ispunjena ova dva uslova, rije je o
injeninom stanju kod kojeg zatita na osnovu propisa o
suzbijanju nelojalne konkurencije ima efekat zatite
intelektualnog vlasnitva.
Pod nelojalnom konkurencijom podrazumjeva se:

1. reklamiranje, oglaavanje i
nuenje robe navoenjem podataka
ili upotrebom izraza kojim se stvara
ili se moe stvoriti zabuna na
tritu , ime se odreeni trgovac
dovodi ili moe dovesti u povoljiniji
poloaj;
2. Davanje podataka o drugom
trgovcu koji mogu biti tetni po
ugled ili poslovanje tog trgovca;
3. Prikrivanje mana robe ili
dovoenje na drugi nain kupca u
zabludu;
Pod nelojalnom konkurencijom podrazumjeva se:

4. Oglaavanje prividne rasprodaje ili

prividnog snienja cijena robe ili
obavljanje drugih slinih radnji koje
dovode ili mogu dovesti potroaa u
zabludu u pogledu cijena:
5. Neovlatena upotreba tueg imena,
iga, oznake ili drugog spljnog obiljeja
ako se time stvara ili moe stvoriti
zabuna na tritu;
6. Davanje ovlatenja drugom trgovcu
da moe koristiti njegova vanjska
obiljeja ako se time stvara zabuna na
tritu;
Konkurencija i nelojalna konkurencija
Dakle, sloboda konkurencije je poeljna i pravno zatiena samo ukoliko se
zasniva na radu i radnim rezultatima privrednih subjekata. Takva
konkurencija se smatra dozvoljenom, odn. lojalnom ili fer konkurencijom.
Nasuprot tome, konkurencija koja se, umjesto na sopstvenom radu i
sopstvenim radnim rezultatima, zasniva na parazitskom iskoritavanju
tueg rada, zloupotrebi drutvene i ekonomske moi koja nije rezultat rada i
si., drutveno je tetna jer vodi negativnoj selekciji privrednih subjekata koji
ne mogu da obezbijede ostvarenje poeljnih makroekonomskih ciljeva
konkurencije, kao to su privredni rast i razvoj zajednice. Takva konkurencija
se smatra nedozvoljenom, odn. nelojalnom ili nefer konkurencijom.
Nain sticanja zatite
Od nelojalne konkurencije trite se titi
putem: upravno- pravnih, kazneno-pravnih
i graansko-pravnih mjera;
Zakonom o trgovini FBiH predvieno je da
se trite titi upravnim nadzorom od
strane nadlene inspekcije Federalnog
ministarstva trgovine, koje kada utvrdi
postojanje nelojalne konkurencije je
duno podnijeti prijavu Uredu za
konkurenciju i zatitu potroaa;
Kazneno-pravna zatita se realizuje putem
izricanja krivinopravnih i prekrajnih
sankcija u odgovarajuim postupcima za
predviena krivina djela;
Nain sticanja zatite
Graansko-pravna zatita ostvaruje
se podnoenjem tube u
parninom postupku, u kojem e
sud ako utvrdi povredu propisa koji
se odnose na zabranu nelojalne
konkurencije izrei prekritelju
( tetniku) graansko-pravne
sankcije;
Konvencija Parike unije definie
nelojalnu kokurenciju kao svaki akt
konkurencije koji je protivan dobrim
obiajima u industriji ili trgovini;
 NAJVIE NAM NEDOSTAJE NEKO KO BI NAS
PRISILJAVAO DA RADIMO ONO TO MOEMO.
Poslovna tajna know how
Terminoloka napomena
know-how (znanje i iskustvo), ui pojam, know-how odnosi se
na tehnika znanja,
poslovna tajna iri pojam koji obuhvata i druge vrste znanja
(organizaciono, komercijalno i dr.)
ne moe se ubrojiti u prava intelektualnog vlasnitva, ipak,
tradicionalno se i poslovna tajna izuava u okviru prava
intelektualnog vlasnitva.
poslovna tajna je "privezak" pravu intelektualnog vlasnitva,
to nikako ne smije navesti na zakljuak o njenoj maloj
ekonomskoj vanosti. Naprotiv, poslovna tajna je bitan faktor
trinog poloaja privrednih subjekata, i kao takva ima
vrijednost koja, u naelu, nije manja od one koju imaju pravno
zatiena nematerijalna dobra.
Definicija poslovne tajne
Poslovna tajna je nain
postupanja, poslovna praksa,
know how ili neka druga
informacija koja pomae
poslovnim subjektima da se
takmie sa konkurencijom;
Poslovna tajna je takva
informacija koja nije poznata
strunoj javnosti, koja na
odreeni nain donosi privrednu
korist svom nosiocu, te iju
tajnost nosilac pokuava u
razumnim okvirima sauvati;
Uslovi za postojanje know how-a
Da bi neka znanja i iskustva
predstavljala know how, potrebno je
da know how sadri:
1. tajnost - podrazumijeva da znanja i
iskustva zainteresirana strana ne moe
lako stei i da joj nisu dostupna;
2. novost - podrazumijeva da znanja i
iskustva koja se prenose pomou
know how predstavljaju novost za
sticaoca;
3. ekonomski interes - za onog ko
posjeduje znanja i iskustva.
Vrste i vrste prenosa know how

Know how se moe

prenositi usmeno ili
pismeno i moe biti:
1. tehniki know how
2. poslovni i trgovaki know
how(knjigovodstvo);
Zatita poslovne tajne
Poslovne tajne nisu zatiene zakonom na isti nain kao to su
zatieni ig i patent, nego se poslovna tajna titi na nain da
se niti u bilo kojem trenutku odaje;
Kraa poslovne tajne kod nas je inkriminirana kao krivino
djelo, a neovlateno odavanje podataka predstavlja akt
nelojalne konkurencije sa stanovita Zakona o trgovini FBiH;
U posredni oblik sudske zatite spada i graanski sudski
postupak protiv lica koje je ugovorom steklo poslovnu tajnu, ali
je koristi suprotno odredbama ugovora, ili je, ak, otkrilo tajnu
treem licu. U ovom sluaju, dakle, rije je o parnici zbog
povrede ugovornih obaveza, a ne zbog povrede tajne.
NE GLEDAJ NA DJETE KAO NA DRAGULJ, VE SE
POBRINI DA TO I POSTANE.